Страх Господњи - Свети Николај Српски

[obi-wan]

Vidis, potpuno pogresno si me etiketirao, jer ja nisam protestant. Po veroispovesti sam Pravoslavac, ali Pravoslavac koji ne zmuri pred cinjenicnim stanjem koje je zastupljeno u crkvama.

 

 

Potpuno je smesno tvrditi da se crkva nije podelila.

 

Pravoslavci znaju da Crkva po samom svom bicu NE MOZE da se podeli. Ona je uvek punoca.

 

Da, kaze se Hristos, ali nije greska ni Hrist

 

Hristos je rec koja znaci "mesija, pomazanik, car".

Hrist uopste i nije rec nego gomilica slova bez ikakvog znacenja...

[BorisR]

Pravoslavci znaju da crkva predstavlja zajednicu hriscana, zajednicu sledbenika Isusa Hrista.

 

Oni znaju da crkva svojim delovanjem i svojim primerom treba da pokaze i uputi ljude na pravi put.

 

Takodje, oni znaju da crkva ne bi trebalo da bude politicka, ekonomska, upravna, vec pre svega moralna ustanova.

 

Da ona sama MORALNO ZIVI, da se svestenici maksimalno zalazu za svoju zajednicu i tada ce imati puninu.

 

Tad ce se ispuniti: "Crkva je Telo Hrista Spasitelja,Glave, Onoga koji sve ispunjava u svemu."

 

A hriscani, kroz postovanje jedni drugih, kroz pomoc jedni drugima, ispunice ono sto se odavno od coveka trazi.

 

Sagledavanjem da su i horizontala i vertikala ljubav, spoznacemo svoju pravu veru, a to mozemo potvrditi, pre svega, u nasem odnosu prema drugim ljudima.

 

Koliko smo dosledni u svemu tome, to samo Bog moze videti.

 

 

[Trifke]

Pravoslavci znaju da crkva predstavlja zajednicu hriscana, zajednicu sledbenika Isusa Hrista.

 

Oni znaju da crkva svojim delovanjem i svojim primerom treba da pokaze i uputi ljude na pravi put.

 

Takodje, oni znaju da crkva ne bi trebalo da bude politicka, ekonomska, upravna, vec pre svega moralna ustanova.

 

Da ona sama MORALNO ZIVI, da se svestenici maksimalno zalazu za svoju zajednicu i tada ce imati puninu.

 

Tad ce se ispuniti: "Crkva je Telo Hrista Spasitelja,Glave, Onoga koji sve ispunjava u svemu."

 

A hriscani, kroz postovanje jedni drugih, kroz pomoc jedni drugima, ispunice ono sto se odavno od coveka trazi.

 

Sagledavanjem da su i horizontala i vertikala ljubav, spoznacemo svoju pravu veru, a to mozemo potvrditi, pre svega, u nasem odnosu prema drugim ljudima.

 

Koliko smo dosledni u svemu tome, to samo Bog moze videti.

 

Odlican prikaz crkve ali sa protestantskog gledista. Zaboravio si 99,99% Pravoslvanog kako ono braca protestanti kazu ucenja.

No da te podsetim tema je o strahu Bozjem a ne o Crkvi. Ako zelis da diskutujes o Crkvi onda otvori posebnu temu.

[JESSY]

[BorisR]

Odlican prikaz crkve ali sa protestantskog gledista. Zaboravio si 99,99% Pravoslvanog kako ono braca protestanti kazu ucenja. No da te podsetim tema je o strahu Bozjem a ne o Crkvi. Ako zelis da diskutujes o Crkvi onda otvori posebnu temu.

 

Pravite promasaje kao Brazil na SP-u. I ti mi prisivas nesto sto je obicna laz!

 

Sticajem okolnosti, nekoliko clanova moje familije su pravoslavni svestenici i vrlo dobro znam kakva je situacija na terenu.

 

Uostalom, nisam ja prvi pomenuo crkvu, vec obi-wan! A ti se sad vrati unazad i procitaj redosled postova, pa reci da lazem.

 

Nije ni cudo sto imate sve manje aktivnih clanova, jer tako bezobzirno etiketirate ljude i to jos pogresno, a kad vam neko iznese svoje misljenje koje nije po vasoj volji, odmah neka diktatura.

 

Odjava....

[obi-wan]

Nije ni cudo sto imate sve manje aktivnih clanova

 

Aktivnih clanova imamo sve vise, da si ti ziv i zdrav, ali ako nastavis da kleveces i da zavlacis razgovor neiskreno i neposteno, onda moz` da bude jedan manje vrlo lako.

 

Saslu na stranu, nema potrebe da se krijes, niko nece da te otera samo zato sto nisi Pravoslavan, ako nisi...

[Number15648]

"Ништа у свету нема страшније од човека који је изгубио страх од Бога." - Св. Николај Велимировић

[BorisR]

ali ako nastavis da kleveces i da zavlacis razgovor neiskreno i neposteno,

 

 

Nikoga nisam klevetao, vec izneo cinjenice. Do velikog raskola je doslo 1054. godine i to je cinjenica, a ti to ne priznajes i to je tvoj problem.

 

Izneo sam svoje misljenje krajnje iskreno nadovezujuci se na tvoj post.

 

Neposten nisam nikad bio, niti cu, ali si zato ti bio neposten nazivajuci me protestantom. Znaci, lazno etiketiras ljude i jos si administrator. Veliki minus!

 

 

niko nece da te otera samo zato sto nisi Pravoslavan,

 

 

Evo ti dokaza tvog laznog etiketiranja nekoga koga ne poznajes. To je neposteno sa tvoje strane. Ovde ima katolika, ateista, ljudi islamske veroispovesti i zbog cega bi se ja krio ili lazno predstavljao? Za to nema apsolutno potrebe.

 

 

nema potrebe da se krijes,

 

 

Od koga to da se krijem? Ja sam bre slobodan covek. Stojim iza svake svoje misli, reci i dela. Znas li sta mi je rekao upokojeni Patrijarh Pavle dok je isao u Uciteljsko naselje (cesto sam ga vidjao u trolejbusu) : "Sinko, kriju se oni sto znaju da rade nesto neposteno, a opet se sazna."

 

 

ako nisi...

 

 

Ovo si trebao da se upitas pre nego sto si me lazno okarakterisao. I razumem kad neko slucajno pogresi, to se svima desava, ali kad neko i dalje istrajava, to moze da radi samo neko ko nema ni malo savesti. A sad se ti upitaj da li je to u duhu Pravoslavlja?

 

Uostalom, ti si za mene potpuno nepoznata osoba i potpuno mi je nebitno da li ces mi poverovati ili ne. Vazno je da ja znam, da sam srcem i dusom Pravoslavac. I kad dobronamerno iznosim neka svoja zapazanja, onda to radim, jer zelim da Pravoslavlje bude dosledno svom izvoru, da post, molitva, liturgija i pricesce, ne budu samo formalnost, vec sustina pravoslavnog delovanja.

 

 

onda moz` da bude jedan manje vrlo lako.

 

 

Slobodno me banuj. 

[Драгана Милошевић]

Казивање о страху Божјем - Архимандрит Клеопа

 

Живео једном један човек који је навикао да краде. Да је барем био сиромашан! Баш напротив! Био је то имућан човек, имао је и добру, верујућу жену, имао је и децу, имао је и волове, овце, коње, свиње, најразличитију стоку и живину, земљу, баште и винограде, али су га родитељи лоше васпитали, пошто није могао да се засити док не поједе украдено. Овај муж је много пута разговарао са својом женом. Добра жена му је говорила:

– Ех, мужу, лија, лија, па долија. Пропашћеш у земљу од срамоте ако будеш ухваћен у крађи; свеједно ће те људи осуђивати због тога што крадеш, јер имаш све што је потребно. Зашто крадеш?

– Жено, не могу док не узмем нешто неком газди, таквом човеку, таквом сопственику!

И у једно касно јулско вече сијао је на небу пун месец и све се унаоколо видело као на длану. Враћао се с поља кући кад одједном угледа пожњевену њиву, била је пуна свежих снопова пшенице, сложених у стогове.

И шта је помислио? «Како би добро било кад бих кола ове пшенице одвезао кући,» – јер је пшеница била изванредна. Дошао је кући, упрегао је коње, натоварио је колац на кола како би за њега везао снопове, ставио је сено и зелену траву за коње и у глуво доба ноћи, кад и птичице спавају, повео је са собом кћерчицу од три-четири године и кренуо. Девојчици се много свиђало да се вози с татом колима:

– Татице, хоћеш ли ме провозати колима?

– Хоћу!

Мајка је није пуштала:

– Седи код куће!

– Не! – тврдоглаво је рекла малишанка и заплакала.

– Ма пусти је! Маленој се свиђа како коњи ударају копитима, хоће да је тата провоза колима.

Очигледно, у питању је био Промисао Божији и Његова брига. И овај сељак је дошао на поље да краде снопове. Поље пшенице се налазило баш преко пута велике шуме и пут је водио дуж њене ивице. Довео је коње близу места на којем је намеравао да износи снопље с поља, испрегао их је, извадио им је ђемове из губице и дао им је сена.

Девојчица је остала на колима. Сијао се месец и све се видело као на длану. И сељак је кренуо кроз поље, окорели лопов од детињства, осврћући се: баци поглед налево, осврне се надесно, и напред и назад. Тако се освртао. А зашто се освртао? Како не би наишао на чувара у пољу. И стално је говорио себи: «Чак и ако је ту, вероватно сад спава у неком стогу, јер је дубока ноћ.»

А малишанка је за то време са кола гледала како се њен татица осврће, тамо и овамо, и питала се у свом уму – деца су наивна! – зашто њен тата тако гледа.

Уверивши се да нема никога и да га нико не види, дохватио је неколико снопова пшенице и понео према колима. А девојчица, кроз чија је уста говорио Свети Дух, упита оца:

– Татице, а шта си заборавио!

– Шта сам заборавио, чедо моје?

– Тата, па нешто си тамо заборавио! Стално си гледао на све стране, а заборавио си да гледаш горе!

– Шта си рекла?

– Зашто ниси гледао нагоре?

Девојчица то није рекла како би разобличила оца. Мислила је да би можда било добро да, ако већ гледа на све стране, погледа и нагоре. Међутим, веома је ганула сељака:

– Шта, шта си рекла?

– Татице, помислила сам да би можда требало да погледаш и горе!

И толико га је обузео страх Божији, да је дохватио снопље, вратио га је и сложио у стог; дошао је, упрегао коње, ставио девојчицу на кола и без ичега се упутио према кући.

Кад би се враћао кући жена је знала да никад неће доћи празних руку. Било да украде лубенице, да украде кукуруз, пшеницу или нешто друго, увек се враћао кући с теретом. А сад одједном види да се враћа без ичега, а до свитања је остало још пар сати:

– Мужу, шта се десило? Шта ти је?

– Жено, до краја живота нећу више красти!

– Па шта се десило? Је ли те неко ухватио? – мислила је да је ухваћен. – Говорила сам ти. Ето како се човек богати од украденог!

– Жено, нико ме није ухватио.

– Не верујем. Ухватили су те! Зашто си се вратио без ичега?

– Нећу више красти, колико год да живим!

– Шта се збило?

Он показа на девојчицу, па рече:

– То је због малишанке.

– А шта ти је учинила малишанка?

– Због ње довека нећу красти, јер је Свети Дух говорио њеним устима.

– Па шта ти је малишанка казала?

– Кренуо сам у поље по свом обичају и пре него што сам почео да узимам снопље стадох да се осврћем: налево, надесно, тамо-овамо. А малишанка ме је гледала из кола, и кад јој приђох, упита: «Татице, да ли си нешто заборавио? Заборавио си да погледаш нагоре.» И ја помислих: како сам безуман! Бог ми говори кроз уста детета да би прво требало да погледам нагоре; јер да сам погледао нагоре, не би требало да гледам ни надесно, ни налево, ни напред, пошто од Вишњег ока ништа не може да се сакрије.

Очи Божије су, како каже Соломон, милион пута светлије од сунца, и нема места у која не би проникло свезнање Божије. Исто каже и апостол: знање Божије пролази тја до растављања и душе и духа, а не само до поделе душе и тела (в.: Јевр. 4, 12).

Човек је образ Пресвете Тројице. Има ум, реч и дух. Дух који попут зракова светлости сија у срцу и захваљујући којем је човек већи од Анђела; јер Анђели нису створени по образу и подобију Божијем, него само човек. Човек је живи образ Свете Тројице на земљи: он има ум, реч и дух. Ум је слика Оца, реч је слика Христа, а дух је слика Духа Светог.

Свети Дух је посетио овог сељака страхом Божијим и он је помислио: «Од сада никад више нећу красти, све док будем жив. Не само то, идем да се исповедим и прихватићу епитимију за све оно лоше што сам у животу учинио. А ако кренем да крадем, прво треба да погледам нагоре. И ако погледам нагоре, то ће ми бити довољно да не могу више да крадем у векове векова, јер од Вишњег ока ништа не може да се сакрије.»

_{С румунског превела Зинаида Пејкова}

_{http://www.pravoslavie.ru/srpska/76518.htm}

[Аурор]

Човек је образ Пресвете Тројице. Има ум, реч и дух.

 

 

Шта му дође "реч" тачно у овоме?

 

Оно што бисмо назвали "логосност" ?

[Драгана Милошевић]

Шта му дође "реч" тачно у овоме?

 

Оно што бисмо назвали "логосност" ?

Da.