Odnos prema duhovniku...

[Guest свештеник Иван]

Да ли су свесни или нису поједини наши монаси и свештеници, а и Епископи не знам. Али ако некога снима камера и он то изјављује у камеру не могу друго помислити него да су свесни. Знају да ће то кад-тад доћи на видело. Чак и оно што је скривено биће јавно. Можда грешим, волео бих да ме неко разувери.

[Justin Waters]

Драго ми је брате Андреј што трезвеноумно размишљаш и не пишеш пристрасно. Ово горе си одлично написао, само када је покренута тема, ја сам помислио са стопсототном сигруношћу да и овде неће изостати нажалост помињање владике Артемија као и одређених духовника. Али слажем се са тобом што сматраш да нису духовници криви за одређене пројаве гуруизма, него управо сами појединци који долазе код њих и који погрешно свој однос према њему граде. Одајем ти такођер признање што се не слажеш са неразумљивом забраном владики Артемију да буде духовник својим чедима којима је досад био иако нема никаквих канонских препрека за то.  

Драго ми је да се слажемо брате Јустинијане. Мада, мораш да признаш, да је у светлу овог поступка самовољног напуштања епархије, ова одлука готово постала оправдана - реакција монаха је, ако се не варам, еклисиолошки у најмању руку неутемељена. Наш највећи проблем је што ништа није црно-бело и нико ту није скроз у праву - нити, пак, скроз греши. Говоримо о степеновима "кривице" а то је увек проблем. Свако ко у овоме види "једноставне" одговоре, аутоматски није у праву.

Монаси су самовољно напустили епархију. Ја немам ту да додам ништа више осим оног што су и они додали, а то је да су они свесни свог илегалног поступка и да се они на овај корак одлучују јер им је из необјашњеног и неоправданог разлога онемогућен канонски отпуст који су уредно тражили, иако не постоји никаква еклесиолошка и друга сметња да га они добију. Не бих њихов потез повезивао са оправданошћу неиздавања канонског отпуста, јер они који нису дали канонски отпуст, а требали су поткопали су до даљњег њихово оправдано понашање самим неоправданим начином на који је уклоњен владика Артемије. Ради необјашњивих разлога неомогућавања владици Артемију да се брани и докаже оптужбе које су му упућене, као и необјашњиве забране останка у ЕРП по пензионисану, тако и из необјашњивих разлога монаси нису добили канонски оптуст. Еклесиолошки је исправно да монах бира свог духовника, као што је и еклесиолошки исправно да клирик тражи премештај у другу епархију. Овде већ долазимо до тачке када се "еклесиологија" своди само на пуке оквире образаца и правила, лишене сваког духа благочешћа. Еклесиолошки је исправно да пастир да оптуст своме чеду који га неће више за духовног оца. Зато бих ја контра твом аргументу рекао да је оправдано напуштање ЕРП од стране монаха, управо из разлога што им се не допушта да и даље себи за духовног оца бирају владику Артемија, а не даје им се разлог због чега су ускраћени по том питању. Дакле када ти неко на лепе очи таји, како ћеш у њега имати поверења? Ништа од ове ујдурме не би било да је владици Артемију омогућено да остане у Црној Реци. Овако се испостављају сумње да уклањање владике Артемија нема само финансијску позадину него и духовну.

[andrej]

Брате Јустинијане, не вреди - и сам видиш проблем у овоме што си рекао. На жалост, не постоји никаква ОБАВЕЗА надлежног архијереја да даје канонски отпуст; с друге стране, и те како постоји обавеза монаха на послушање. Сећаш ли се можда (ако си читао?) књиге о монаху Калисту? Једино што је он прижељкивао било је да буде у пустињи - а надлежни архијереј, свети владика Николај, терао га је да гради манастире. Једном приликом, Калист је љут отишао у пустињу, мада није добио благослов - и врло болно је осетио то одсуство благослова. Заправо, канонски отпуст се увек тешко добијао... Ретке су ситуације у којима неко може да оправдано жели да напусти манастир или епархију - друга је ствар када одлуку донесу архијереј или СА САБОР, због "потребе службе..."

Да се разумемо, СА САБОР је, у случају владике Артемија, поступио врло пажљиво, утврдивши да сам владика није био толико крив за проневере, колико можда наиван и неодговоран. А духовни проблем евидентно постоји и изашао је на чистину кроз овај поступак самовоље монаха. Рекао сам, не мислим да је било ко скроз "у праву" или да није. Да су, рецимо монаси задржали смирење и остали, могли бисмо да кажемо да су они у праву што захтевају да задрже свог духовника. Коначно, ко би то могао ефикасно и да им забрани. Плашим се да је ово, међутим, узето као изговор за напуштање епархије и нарушавање црквеног поретка. Отац Николај и остали су и сами жалосно свесни колико је овај њихов потез немонашки. Дакле, нико не каже (или бар ја не бих рекао) да је њихова притужба била неоснована, али њихов поступак је грубо нарушавање монашког завета - подстакнуто личним и емотивним разлозима.

Мислим да је ту највећа одговорност на владици Артемију, који својој духовној деци из неког несхвативог разлога није пружио одлучну подршку у поштовању црквеног поретка, који он сам за сада толико доследно поштује, са снисхођењем прихватајући одлуку СА САБОРА (мада сада "гунђа" против исте, владика поступа еклисиолошки исправно покоравајући се у делима). Не видим због чега монаштво РП епархије није могло да поступи на исти начин као и њихов духовник? На овакав начин, дају основа оптужбама да је преосвештени Артемије заправо припремао раскол...

[Mиљан Танић]

Mislim da nije zgoreg istaći da to što vladika "gunđa" ne može da bude opravdanje i monasima da gunđaju - on je ipak vladika, oni ne.

[andrej]

Ех, брате Миљане, боље да су гунђали него што су овако отишли. isus-sinai

[Mиљан Танић]

Ne, bolje da su ćutali i radili ono zbog čega su otišli u manastir.

[andrej]

Види брате, да сам монах можда бих се и усудио да осуђујем друге монахе - тим пре ако бих сам давао узоран пример поштовања монашких завета. Овако, само ми је неописиво жао што је до свега тога дошло. Жао ми је што је отац Николај после тако беспрекорног монашког "стажа" себи допустио да га понесе лично пријатељство с владиком - а, монаси су, онда, пошли за њим. Како је лако пасти из благодати у еклисиолошку прелест. Ко има снаге, треба да се моли Господу за њих - озбиљно.

[Mиљан Танић]

Ja ih uopšte ne osuđujem - ali smatram da nema mesta ni njihovom pravdanju.

A otac Nikolaj koliko ja znam (i crnorečko bratstvo) nisu napasno pali u to svoje raspoloženje.

[andrej]

Ja ih uopšte ne osuđujem - ali smatram da nema mesta ni njihovom pravdanju.

A otac Nikolaj koliko ja znam (i crnorečko bratstvo) nisu napasno pali u to svoje raspoloženje.

Ја то не знам. По ономе што сам ја чуо, промена је почела након афере с Перановићем. Колико сам чуо игуман Николај је негде у то време изнео мишљење да је то почетак кампање на владику, мада се, по ономе што сам ја чуо, с Перановићем није слагао. Уосталом, многи еминентни духовници и архијереји су прилично ценили игумана Николаја, и врло су и изненађени и ожалошћени његовим поступком. Ја се и даље уздам да је ово емотивни испад, а не злонамерно трасирање раскола. Да ме је неко питао пре годину дана, за многе друге бих то рекао пре него за Николаја. 

[Mиљан Танић]

Znam čoveka iz Aranđelovca koji nam je pričao kako su monasi iz Crne Reke dolazili tamo džipovima, ljude odvraćali od lokalnih parohija, vrbovali za monašenje, po privatnim kućama vršili trebe itd. itd. itd. Taj čovek sigurno ne laže, a ne vidim kako je to moglo bez znanja o. Nikolaja.

O držanju predavanja van svoje eparhije da ne govorim.

A i ima i neki snimak o. Nikolaja kako besedi koji je u tom pogledu vrlo zanimljiv.

[andrej]

Чуо сам и ја свакакве гласине, а када су у питању џипови знам чак и неке чињенице. Ако погледаш први пост који сам написао на овој теми видећеш да сам и сам поставио слична питања за оца Николаја - нарочито, "да ли је могло било шта без његовог знања?" Мада, владика Артемије је тај који је мнонасима одобравао средства за џипове (или можда Виловски с његовим потписом, ко би га више знао?), ексклузивна летовања/зимовања... Мислим да је СА САБОР одлучио да то не објављује, пошто би заиста настала велика саблазан на Цркву. Али, НИКАДА нисам чуо за Николаја да је нешто узео. Ако су и "мисионарили" ван епархије, то је могло због тога што су монаси тамо имали "најодрешеније" руке - у односу на било коју православну епархију на свету. Тешко ми је да поверујем да је још тада постојао неки план за стварање раскола - а, уколико је и постојао, врло мали круг људи би за то знао. Некако, не могу да помирим оно што знам о игуману Николају са таквим стварима. И даље верујем да су, бат што се њега тиче, у питању неартикулисане емоције. Нека му Господ да разум да се сети монашких завета којима је толике друге подучавао.

[Mиљан Танић]

Ma dobro, pusti džipove, meni ne smetaju džipovi, meni je problem podbunjivanje naroda protiv lokalnih episkopa i sveštenika i sveštenosluženje po privatnim kućama.

A rekoh - ovaj čovek ne laže, za to bih glavu na panj stavio.

[Фарисеј]

Ја бих рекао да је хушкање против Цркве и њене јерархије смртни грех.  0442_feel

[Milan Nikolic]

И то се све више показује као хула на Духа Светога, баш зато што подрива заједницу, конкретно Евхаристију.

[Милан Меденица :)]

можда кад би им свети Оци били мерило па да увиде промашеност стајања ван Цркве.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7904.msg214812.html#msg214812