Odnos prema duhovniku...

[Милица]

Хм како то...?

[Tanja]

Da, bez dileme i razmisljanja. Zar odnos koji imamo sa duhovnikom nije hod po niskim frekvencijama, shvatanja, poverenja- potpunog? Zar duhovnik nije blagoslov? Zar ne hodamo sami do momenta kada dobijamo pruzenu ruku, upravo u liku duhovnika? Najteze mi pada kada moram malo da se strpim i sacekam da ne kazem odmah i sve...

[Дејан]

Послушност је основ духовности ,међутим послушност није слепа послушност.Ако је нешто обавезно онда се долази до закључка да ако ти духовник каже да скочиш са моста ти ћеш обавезно скочити.Рецимо може да се деси да годинама идеш  у неки манастир код духовника и тај духовник се не слаже са теологијом твог епископа и назива га јеретиком.Затим одштампа неке мајице и наговара те да идеш са том мајицом да окренеш леђа епископу кад он буде пролазио.Ја таквог духовника не би послушао!

[Tanja]

Pricamo o odnosu ili...? Poverenju ili slepilu? Slobodi ili...?  0409_feel

[Tanja]

I sada dolazimo do mog najveceg problema! Forum i nacin da se kaze. Nekako imam utisak da je to jasno jer se zivi i onda shvatim sta mi kazes, da i nije bas tako i koliko si nazalost u pravu. Nekada kada sam pocela traganje, pronasla sam u jednoj knjizi(mislim da je to rekao o. Pajsije-Svetogorac) da je kada se dodje do dela puta da imamo duhovnika to upravo pomoc, pomoc trazitelju na putu. Dugo sam cekala taj trenutak i kada se desio nisam imala ni sekund dileme ni pitanja ni nedoumice. Odnos duhovnika je odnos roditelja, odnos kojim se izgradjujemo, odnos baziran pre svega na poverenju. Koliko zaista covek samog sebe moze da spozna? Moze, ali dodje trenutak kada su potrebne i druge oci i ruka i srce. Koliko sam ja umela da shvatim to je duhovnik, a imala sam i tu radost da mi se to i desi, zato i jesam ovog stava.

P.S. Valjda je sada razumljivije ili da nastavim da  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0409_feel' /> ???

[Милан Меденица :)]

да, човек се враћа увек на то огледало душе, и сопствену неспособност да се сам препозна а да није инверзна слика ...

[Никола Ђоловић]

владика Атанасије (Јевтић) је пре много година имао духовиту опаску, у циљу да демаскира патолошке односе како духовника тако и оних који њему хрле у сусрет а на уштрб Литургије као једне секундарне стварности, рекавши: "Циљ духовника није да од својих верујућих направи имбециле!"

[Marko Vesic]

Размишљао сам да ли да поставим нову тему у вези духовника или не, али сам се ипак одлучио да и ја дам свој коментар овде по питању квази духовништва у нашој Цркви. Јер управо је решавање оваквих проблема и разрачуванавање са оваквим појавама смисао литургиске обнове.

Пво бих хтео да вас потсетим да о овом питању имате сјајан текст у листу Каленић, којег управо и издаје Шумадиска епархија. Тамо у броју 2/2008. има текст под насловом Злоупотребе у духовној пракси, па погледајте није на одмет.Иначе текст говори о проблему духовништва у Руској Цркви и како су они то решавали 1998. год. све то што они тамо имају као проблем појављује се и овде код нас.

Мислим да је код нас проблем то што велика већина тражи духовнике по манастирима. А са друге стране ти калуђери који им постају духовници тотално се заборављају па на те јадне људе намећу јармове који ни они сами као калуђери нису у стању да носе. Тако да све то скупа личи на ону причу из Еванђеља, о књижевницима који натурују на народ правила која ни сами непоштују.

Имам пример људи у мојој парохији и међу неким мајкиним пријатељицама. Замислите тако једна њена другарица је дошла једног дана и рекла како она више неједе месо. Јер јој је духовник рекао да више не сме да једе месо пошто је била у Јерусалиму и сад она мора да живи као калуђер

А тек шта све не измишљају ти који су ишли у Јерусалим... Још кад се дохвате вејних духовника, па то је да човек полуди. Најжалосније од свега тога је што они мисле да све знају самим тим што су били у Јерусалиму и да се боље разумеју у теологију од теолога

[Guest ага пије млеко]

...ја сам направио ово као нову тему, надам се да се брате Марко слажеш....

[Аљонка]

Одлична тема!  (са грешком у наслову 0104_cheesy)

[Marko Vesic]

Слажем се само треба обавестити и друге о тој промени.

[Искушеник]

Јер јој је духовник рекао да више не сме да једе месо пошто је била у Јерусалиму и сад она мора да живи као калуђер цепање од смеха

To каже и о.Тадеј.

Такође сматрам да "хаџи" треба да преокрене свој начин живота после хаџилука,мада јести месо није грех ,а не јести је добро за подвиг.Тако да не шкоди ништа повећати строгост после хаџилука,па и одрећи се меса, али не ваља ако се то ради из неког страха и не својом вољом него "што тако мора де не би ишли у пакао"...

[Guest O.Ugrin]

Napokon je Crkva dobila glavu, licnost koja nacalstvuje i koja je prva, koja predvodi. Koliko je to bitno, uskoro cemo biti svi svedoci toga, Arhiepiskopija beogradskokarlovacka pre svih. Nadam se da cemo tada razumeti da je to tako u svim porama ljudskog delovanja od porodice do Crkve, od coveka do Drzave... uvek mora biti jedne licnosti koja nacalstvuje i koja je prva, koja svojom licnoscu poziva i koja svojom odgovornoscu drugima daje primer iste. Zato je monarhija najbolji moguci oblik vladavine i zato Crkva mora imati tu, prvu medju jednakima, licnost. Takodje i parohija, takodje i dom, koji ako nema domacina nema ni reda a ako nema reda onda sebe ponistava sobom jer to vise nije porodica i, jer to vise, nije dom. Pitanje duhovnika, da se ovo pravilo prvog medju jednakima postuje, bilo bi suvisno posto bi covek bio upucen na svog, od mnogih, svestenika, razumejuci da slucaja nema i da, samim tim, nije bez razloga sto je bas taj svestenik njegov parohijski svestenik, odnosno duhovnik pa bi taj covek poceo da trazi razlog zasto je to tako a ne bi uzalud gubio vreme trazeci umesto razloga novog duhovnika, koji po pravilu odgovara dok god ono sto prica tom samom coveku odgovara. Na taj nacin se relativizuje i sam pojam duhovnika i umesto coveka koji vodi to se pretvara u coveka koji tetosi i dok god tetosi ispravan je...u suprotnom, zamenjuje se a kada se jednom predje ta granica svaki korak napred je u stvari dva u nazad i, kako covek, toga nije svestan, on sve vise i sve dublje biva ubedjen u sopstvenu ispravnost te cini dela koja je Hristos i predvideo rekavsi - ubijace vas i progoniti, misleci da sluzbu Bogu cine... - ne obaziruci se na raskol, ili opasnost okretanja crkvenog ucenja vlastitom cefu umesto saborskom delovanju, ili relativiziranju sluzbi unutar Crkve stavljajuci sebe iznad crkvene jerarhije i crkvenog poretka... Sve te opasnosti bivaju uklonjene onog momenta kada Prvi medju jednakima zazivi, kako u sluzbi koju obavlja, tako i u svesti samog naroda. Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[ђакон::Горан]

Оци благословите, помаже Бог браћо и сестре, мир људима добре воље

Немојмо, браћо и сестре да идемо у крајност. Духовници су за оне људе који немогу да се сами повинују закону љубави и здравом разуму (а данас је таквих све више, јер им је лакше размишљати туђом главом). Они који су већ у искушењу, најлакши су плен непомјанику који их упути тамо где ће их лакше искушавати. Зато, сваки верник коме је потребан "Лекар", може се обратити и Његовом служитељу да му помогне у обраћању "Лекару". Али, у такавим односима морамо имати поверења једни у друге. И као што духовник својевољно прихвата своје будуће духовно чедо, тако и духовник мора бити изабран по савести и разуму. Ако је трезвено и слободно изабран духовник да те "духовно води", онда је ред да спроводиш његове савете.

Злоупотреба духовног звања настаје, када један од саговорника заборави однос склопљен по слободи избора. Или духовник пада у искушење да постане "батина" (што због преоптерећења, што због искушења), или "чедо" постаје својевољно и тиме угрожава и себе и духовника.

Ходочашћа су нешто сасвим друго: по мом скромном мишљењу су посећивње светих места и Литургијско захвљивање Богу за неку удовољену молбу са локалном Црквом. Узрастањем у Цркви верник може по допуштењу да буде строжији, јер је зрелији и са доста искуства (успешно преброђених искуења). Али то никако незначи да ако има средстава да посећује далеке крајеве, да је духовно зрелији (иако је такав пут у минулим временима представљао својеврсну духовну школу). Многима ће на већу корист бити локално путовање у оближњи манастир или парохију у Србији (а нарочито данас на Космет), који ће му пружити то тражено духовно искуство. У исто време ће помоћи браћи у искушењу морално и материјално као добровољни дар дела давња а сведочити Цркву и пред иновернима.

Оци благословите, помените ме браћо и сестре

[Guest O.Ugrin]

Duhovnik ne bi trebao da bude mistificiran ili glorifikovan jer se onda odlazi u krajnost pravljenja kulta licnosti, sto je, opet, strano pravoslavnom nacinu zivota i razmisljanja i blize istocnjackim guruima ili lamama koji od svojih postovalaca zahtevaju slepu poslusnost sto nije nista drugo do svojevoljno odricanje od slobodne volje, dakle, neceg od Boga darovanog i neceg sto nas izdize nad celokupnim stvorenim svetom i necim cime i spasavamo taj isti stvoreni svet kao njegovi prvosvestenici. To je mehanicko, robotsko, shvatanje odnosa svestenik-pastva i kidanje parohijske zajednice sa obzirom da je vas duhovnik u manastiru a vi u svetu i jedno sa drugim nije spojivo niti Liturgijski izvodljivo buduci da je vasa parohijska jedinica pretpostavka vaseg Liturgijskog zajednicarenja, sto je opet, pretpostavka eklisioloskog ostvarenja i preduslov Evharistijskog utelovljenja. Naime, lezernost hriscanskog nacina zivota nije zamisliva niti ostvariva opisanim robotskim sistemom indoktrinacije od strane samozvanih ''spasitelja'' i mimo parohijske zajednice, kojom nacalstvuje jedan svestenik - vas; i, ako sa njim niste u duhovnoj vezi, kako vas on onda moze pricestiti? A, ako se tu ne pricescujete kako onda mozete sa tim ljudima zajednicariti i, napokon, ako sa njima ne zajednicarite kako mozete ciniti Crkvu na dogadjaju Liturgije i biti Telo i biti Jedan??? Nikako!!! A, kako je Liturgija ono egzistencijalno bitno, dakle - Onaj Koji daje Zivot posto je Sam Zivot, Put i Istina biti mimo Njega znaci biti mimo Zivota i Istine, promasiti Put spasenja. To je greh, jer greh jeste promasaj i greh jeste egzistencijalnoontoloske prirode ne toliko etickojuridicke pa se na ovaj nacin i moze videti sva pogubnost mesanja duhovnika sa guruom i hriscanske slobode i odluke indoktriniranim poslusnistvom koje vas odvodi od Licnosti Hristove privlaceci vas licnosti guruovoj. To je opasnost. Nemojte zaboraviti da su kaludjeri otisli iz sveta ne da bi svet posao za njima nego da bi se oni molili za njega ali daleko od njega, izolovani od njega. To bi barem trebalo da bude jasno, barem njima, da to nije bez razloga tako ustrojeno jer iskusenja jesu velika a ljudska pleca slabasna i jos slabija kada se samoubedimo u svoju jacinu a zato je ap. Pavle i napisao - kada sam slab onda sam najjaci... Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin