Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих

[Драган Јашић]

Оца Угрина сам упознао пре неких две године непосредно пред доделу статуе на веб-фесту али не тако добро . Пратио сам његов рад са "Духовном Аристократијом " и био заиста одушевљен њиховим радом . Затим се наједанпут изгубило све то нигде их нема , после неких икс времена сам од наших људи са форума сазнао у чему је проблем , заиста нисам могао да поверујем својим ушима шта се догађа . Хвала што је ово изашло на видело и на форуму . Дубоко ми је жао њега али истовремено се и радујем оваквим вестима да је на лечењу 1 Богу хвала и надам се да ће му Господ подарити излечење и спасење . Молићу се васкрслом Господу да тако и буде !

[Дејан]

I ja se nadam da neće više moći biti parohiski sveštenik,već neko ko je vezan za rehabilitacione centre.

[Guest - . . .-]

А што је то скандал за Цркву? Што њен свештенослужитељ ваља доп? То нема везе, а!? Свим вашим жељама о оздрављењу и борби и личној борби желим "о." Угрину, али му не желим да се врати парохији Као лаик да, као свештеник не.

 

Скандал- не скандал... ово је већ давно прошло време.

[Middle-earth]

Ламех, on 01 Jan 2013 - 18:25, каже: А што је то скандал за Цркву? Што њен свештенослужитељ ваља доп? То нема везе, а!? Свим вашим жељама о оздрављењу и борби и личној борби желим "о." Угрину, али му не желим да се врати парохији Као лаик да, као свештеник не. Тако је. Најбоље би било да остане тамо у ''центру'' и, претходно излечивши се, помаже људима који се лече од болести зависности. Вероватно ће то искуство бити од непроценљивог значаја. 

 

 Помаже Бог браћо и сестре

Слажем се са вама у потпуности.  О. Угрина знам из Богословије у Призрену и још као средњошколац се истицао врло чудним и непримерним понашањем за једног богослова. Наравно сви смо прошли тај период младалачког страдања и могу да кажем да га разумем у потпуности и саосећам са њим АЛИ (то али све квари) да као свештеник Бога вишњега ,који је примио заповести и дао заклетву пред олтаром  свештенством и народом, чини такве ствари. Можда је глупо што овако мислим али на кога народ бре да се угледа животом?

Опростите ми на оваквој изјави,мало ме је збунило све ово што одгледах .

[Дејан]

Najveći je problem što ste vi svi to gledali i znali ,i svi su znali a moralo je na ovakav način  da se završi...

[Srdjan]

Не треба ништа да нас изненади јер смо као хришћани свесни да учествујемо у рату за који већина људи и не зна да постоји, рату у коме је сваки човек, био он епископ, свештеник или лаик једнако подложан грешкама. Као што у правом рату граната може погодити обичног војника, а може и мајора или генерала који је дошао да помогне обичном војнику у борби. Побеђујемо ако имамо чврсту веру, ако смо сложни и пожртвовани, ако смо срчани, ако знамо да волимо и ако знамо зашта се боримо.

[DYNABLASTER]

znas kako sam se ja odvikao od coca cole? preso na coctu! :lol:

[Владо М]

Калуђери имају гледати своје црквене и манастирске после и не мијешати се у дела мирскијех свештеника, а мирски свештеници остају у дужности вјенчавати и сваки своју инорију (= парохију) пазити, за коју имаде самому Богу отвјет на Страшни Суд второга пришествија Христова дати. Свештеници ваља да су свјетило и огледало народу, пастири и учитељи, вожди и наставници словеснога стада Христова, који воде и настављају Христијане на пут спасенија, дајући им изглед (= примјер) од својега доброга и богоугоднога живљења. Но кад свештеници трују и погане народ, а најпаче ради којега скврнога прибитка и лакомости, — од кога ће се добру научити, оли до бри изглед и наставленије примити? И како народ може бити спасен? ...

(Свети Петар Цетињски  из посланице Ришњанима, 1808. г.)

 

Ваљда Црква има неке каноне и правила по којима треба да се управљају како свештеници тако и мирјани. Изгледа да код нас ти канони за неке важе а за неке не. Наравно сваки човјек је слаб и пада али исто тако бити свештеник је велика одговорност и част. Замислите да сад сваки свештеник се мало дрогира па се мало лијечи па се опет врати у Цркву па опет исто то понавља у недоглед . Имају јасни ставови и канани Цркве које Свети Оци нису писали само реда ради ето да има неки закон  па било би пожељно да се поштују ако хоћеш, а неко и не мора.Код нас и јесте то проблем што се некоме прогледа кроз прсте а неком не. Немамо јасне ставове МОЖЕ и НЕ МОЖЕ. Овај свештеник није сигурно сједио на ушима у школи јер у Богословији има предмет Канонско право и Свето Писмо. Тако да се јасно зна за шта се спремаш. Да будеш слуга Божијега олтара и да приносиш Свете Дарове, да будеш примјер својему стаду. На дан рукоположења заклео си се да ћеш бити послушан Христу! Јасно се у Цркви зна шта један свештеник смије а шта не смије. Дакле циљ јесте угодити Христу а не људима. Тако да  покајање јесте лијек али мислим да се овакви свештеници не би требали рехабилитовати, јер ако се може једном прогледати кроз прсте онда би требало свима исто тако.

[Благовесник]

..

[Walter]

Немој све, гледај од 38. мин...

 

 

Jeste, ja sam upravo pogledao ...desava se svima da padnu, vazno je ustati i nastaviti dalje.

 

Pa na 50. sekundi emisije, covek se, glavom i bradom, pretstavlja imenom i prezimenom...

[Evdokija]

Уколико је одлазак оца Угрина на лијечење, посљедица његовог искреног покајања и слободне воље, а не некакве пријетње и присиле која му је упућена од стране његових надређених старјешина (видим да се у понеком одговoру и то провлачи), онда је он најхрабрији и најбољи међу нама и  онда је ово - велика, блага, вијест за читав наш ХРИШЋАНСКИ род !

Не придружујем се онима који сматрају да он, сада, када је то објелодањено, више не би требао да се бави пастировањем. Ако би Бог дао, да се отац Угрин исцијели од своје престрашне бољке, вјерујем да би баш, послије свега што сада искуствено пролази, имао највеће шансе да буде уврштен у број најбољих свештеника СПЦ, које смо икада имали.

Ако га Бог добри подржи и да му исцијељење, ако избрише његов гријех, а ко смо ми да се стално враћамо на његову бљувотину и да му не дамо да отвори ока? Па, и милион пута да падне и устане, нека га међу нама, нека га и над нама, зар смо ми бољи? Лицемјерје је да се неки сада аче и вапију за осудом. Па, баш сада, када је он сам већ толико огромно учинио што је оголио своју душу пред Богом и пред људима, баш сада му треба пружити сву могућу подршку и љубав.

Управо због лицемјерја и осуде, многи свештеници и монаси се не усуђују да се искрено исповиједе, јер се боје казне због учињеног, поготово им је несносно да се носе са страхом да ће због својих грехопадова угрозити егзистенцију читаве своје породице и зато настављају да ћуте и таворе у гријесима. А, шта тек ми мирјани да кажемо? И сама сам доживјела да се исповиједам Богу, а да свештеник који је саслуживао, моју исповијест доживи као сопствено изобличење, мада ја тада  нисам ништа знала о животу конкретног свештеника, а камоли о његовим бољкама. Треба ли, уопште,  да нагласим да сам тешко пострадала од истог?

Надам се да је отац Угрин само први, у низу свештеника који ће да поступе исто као и он, а и сви ми остали, наравно. Вријеме је да се научимо ПОКАЈАЊУ, али и ПРАШТАЊУ. Свако добро од Господа!

[Ламех]

Скандал- не скандал... ово је већ давно прошло време.

Шта ти то ,оче, значи давно прошло време?

[Guest - . . .-]

@@Ламех,

Не видим зашто би сада неко од овога правио скандал. То једино може само "Курир". Нема шта ту скандалозно. Човек је одговоран за своје поступке. Он је сада на лечењу, даће Бог да се излечи. Свакако да неће бити враћен на парохију, али ће моћи, надам се, да помаже и сам у борби против наркоманије. 

[Ламех]

Нисам мислио на скандал у смислу Курира, Блица, Преса (који је затворен) и уопште тог типа, него скандал за саму Цркву. Ако ме резумеш оче? Скандал (=саблазан) је што је у питању сњвештеник па стога има већу тежину.

Не спорим , као што сам рекао, покајање о. Угрина и његову храброст и вољу да се излечи уз помоћ Божију.

Такође се слажем са Евдокијом да многи имају страсти, болести и остале врста изопачења услед греха и да их крију и прикривају свесно и намерно. Ипак, човек таквог проблема не може да буде свештеник. Ако је тако, зашто не бисмо у Цркви рукополагали другобрачне, осведочене блуднике, убице, разбојнике и остале носиоце друштвених одликовања. Битно је, по тој логици, да се ето покају и може све. Хоћу речи, у чему је разлика да задржи свештерни чин Угрин и неки свештеник који је покрао неке паре, направио разбојништво?

[Јанко]

Неки, видим, воле да праштају, а неки би и да (о)суде... Оставите, браћо и сестре, нешто и владикама да раде...

За мене су овде битне 2 велике ствари:

1. Полако раскидамо са праксом гурања проблема испод тепиха, што је МНОООООГО добро, Хришћани смо и то православни, и знамо да нема ништа тајно што неће бити јавно. Спремни смо да себи, а самим тим и другима погледамо у очи. Ко ми треба бити судија ако сам себе већ осудих?

2. Све мање је острашћених коментара. И то ме радује. Истина, неки (ненамерно, из незнања) би да буде након лечења све као пре (а знамо да нема излечених, него залечених наркомана). Никад не може бити као пре. Исто тако, неки би да рашчине из прве. Дај да сачекамо наредне кораке, ако је овај са лечењем и јавним признавањем добар потез, верујем и да ће будући бити још бољи.

 

Код мене је пар питања у глави која нисмо поменули, а која ће бити битна и код његовог владике при будућем одлучивању о његовом животном путу.

Најважније за мене је, ипак, следеће питање: када постајеш свештеник, ту је исповест и оно чувено исповедно писмо. Ако је неко погазио Тајну Исповести и није ово исповедио кад је постајао свештеник, колико то вуче многе (свакако и духовне) последице по свештеника (па и по паству)? (Нећу ни да размишљам колику тек одговорност би могао да носи владика на себи ако  је о. Угрин то исповедио, а његов владика га ипак рукоположио - мислим да је та могућност нереална...).