Црква Светог Саве у Солуну

[Онуфрије]

Инвентар данашњег хиландарског храма не представља неку велику историјску ни уметничку вредност, јер су Бугари, пред почетак рата, однели доста вредних ствари из цркве.

Иконостас храма је донесен са Свете Горе, из једне од напуштених хиландарских келија, у којој су некада живели Руси. Тих година, када је грађена црква у Солуну, манастир Хиландар износи скоро све иконостасе из таквих келија.

Маја 1975. године даје се иконостас из келије Св. Игњатија Богоносца Саборној цркви Св. Христифора у Арнеи. У исто време, и старац Атанасије са Капсале добија благослов да узме иконостас келије Св. Тројице из Кареје. Годину дана касније, у јуну месецу, старокалендарској цркви Благовештења, у селу Стилса, поклања се иконостас из келије Св. Три Јерарха, такође из Кареје. У овом периоду и стара црква у Јерисосу добија неки од иконостаса хиландарских келија.

У доњем делу иконостаса храма Св. Саве, поред Спаситељеве и Богородичине иконе, налази се још и икона Св. Јована Крститеља. Затим, на северним дверима, икона архангела Гаврила и до ње Св. Николе. На царским дверима су изображени Јеванђелисти у два реда, док се између њих налази сцена Благовести Пресветој Богородици. Крај Христове иконе налази се икона Св. Саве, а на јужним дверима архангела Михаила и до ње икона Св. Симеона.

У горњем реду су постављене иконе празника Благовести, Рождества Господњег, Богојављења, Преображења, Тајна вечера, потом икона Васкрсења Господњег, Вазнесења, Воздвижења Часног Крста и икона Гостољубља Авраамовог.

Изнад горњег реда налазе се: лик херувима, изображене Мојсијеве таблице, икона Ваведења Пресвете Богородице, Уласка у Јерусалим и таблице са текстом „придите ко мње сви труждајушчисја и обремењени и Ја упокоју ви". Између икона Ваведења и празника Цвети, налази се распеће које не одговара овом нконостасу. Испод крста се налазе ликови Богородице и Св. Јована Богослова. И са обе стране распећа, такође се по-нављају ови ликови, већнх днмензнја. који су, очигледно. припадали другом иконостасу. У простору иза олтара се налазе делови неког другог иконостаса, вероватно из претходне цркве. Међу деловима налази се и крст са распећем, коме одговарају поменути дупли ликови са иконостаса.

Иконе Св. Саве и Св. Симеона, које се налазе на иконостасу, очигледно није радио нсти мајстор. На то указује позлата позадине, која је код осталнх икона у рељефном стилу, препознатљивом за руске мајсторе на Светој Гори у XIX веку - на иконама Св. Саве и Св. Симеона она је равна. На јужном зиду храма налази се икона Св. Александра Невског, за коју можемо са сигурношћу рећи да је некада била саставни део овог иконостаса. На њеном месту на иконостасу сада, вероватно, стоји икона Св. Саве или Св. Симеона.

На иконостасу стоје четири сребрна кандила која одговарају стилу иконостаса.

Унутар олтара, на зидовима се налази неколико икона, међу којима се издвајају стара сликана икона Св. Георгија, са грчким натписом, у великом позлаћеном раму.

Затим, још једна сликана икона истог светитеља, али доста млађе израде. На полеђини ове иконе постоји запис: „Српски Поклоници Гроба Господњега из 1930. год. Клубу Југословенском 'Солун' на дар и благослов“.

Постоји још једна икона Св. Георгија, штампана на папиру у Москви 1897. г. и урамљена у стакло. На самој икони распознаје се печат са грбом Краљевине Југославије, око кога стоји натпис: „Одобрава Краљ Југославије“, а на полеђини постоји посвета која гласи: „Успомена Цркви Солунској за покој души ранопреминуле супруге Љубице Д. Денићке рођене Јокићке. У Београду 8. 4.1905. г. (у потпису) Драгутин М. Денић трг“.

У олтару храма налази се и једна урамљена икона Св. Димитрија, такође штампана на папиру. На полеђини ове иконе стоји, мало избледели, запис: „За вечиту успомену ову икону поклањам нашој војничкој Цркви на положају Гонду... (текст је на овом месту потпуно избледео) за време биваковања. Положај 13. 4. 1916. Од војника Српског Игњат Стојачић, маш. бравар Срп. Држ. Жељ“. Испод овог текста постоји још један ранији: „Ову Св. Икону освешто у Цркви Вазнесењској 25. октобра, 1907. у Београду (у десном углу потпис) Парох београдски Велимир Марковић свештеник.“

Ту је, у великој витрини на зиду, и доста оштећена руска плаштаница, веома квалитетне израде, као и једна руска сребрна кадионица из 1895. године, са текстом на њој: „Крестовскоиј келији на Атону јрм. Пантелејмон са братијом“.

На горњи део апсиде наслоњен је велики крст са осликаним распећем, који се износи Велике недеље. На самој Часној Трпези, поред антиминса, налази се престоно Јеванђеље из 1789. године, повезано црвеним плишом са сребрним оковом. На унутрашњој корици постоји запис: „Обнови се сије Св. Еванђеље на Посници 1909. год.“

Поред ручног крста у дуборезу и руске дарохранилнице, ту се још налази и један новији престони крст. У његовом постољу налазимо папир са грчкнм текстом у коме се каже: „Овај крст за Свету Трпезу, цркве Кирила и Методија (за дан освештања 11-5-85) донесе из Београда у Солун епископ г. Лукијан, викар Патријарха српског г. г. Германа. У исти дан у Београду служио је Патријарх српски г. Герман са двадесет епископа и освештао темеље храма Светога Саве, који народ српски очекиваше од 1945. до 1985. Солун 15-5-1985.“

На зидовима наоса, уз које се налазе стасидије, донесене са Свете Горе, налази се десетак икона, међу којима се неке издвајају. Икона Св. Александра Невског, о којој је већ било речи. Крај ње, истих димензија, налази се икона краља Милутина с почетка XX века. На јужном зиду, налази се и икона Христа Пантократора. На њеној полеђини стоји печат са текстом: „Сия Св. Икона писана и освящена на Св. Гори Аθонской въ Рускомъ опщежительномъ скиту Св. Андрея Первозванаго.“ Испод печата се налази и посвета да-родавца иконе: "Царско Руски Генерални Консул Никола Александровић Иларијонов прилаже ову Св. Икону Српској цркви Св. Саве Хиландарског метоха у Солуну - 4. јула 1902. год.“

За потребе богослужења, храм је опремљен свим потребним књигама, како на словенском, тако и на грчком језику. Међу њима, посебну пажњу привлачи неколико старијих примерака. Тако, на пример, у олтару наилазимо на Служабник из 1861. године, са записом на њему: „1906-г дикембрие 12 Купини от измиръ за 6 гроша и 30 пари тия Божественая служба. Азе проигуменъ Климентъ Хилендарицъ и ни-1908 г. Маи 5 оставимъя у церков св. Сави у Солонъ за сложены божествены служби.“

За певницом се могу наћи разне богослужбене књиге. Правило, молитве после причешћа на црквенословенском језику из 1877. године. На првој страници наилазимо на запис дародавца:

„Сију књигу за Вел Цркву приложих аз грешнїх олтарник јрм Авакум год. 1924 мес Ш/11 мар Хиар". Затим, Посљедованије о усопшим из 1900, као и Литургија Св. Василија Великог из исте године. Служебник, штампан у Русији 1838, на коме први пут наилазимо на печат храма елипсастог облика, са ликом Св. Саве у средини, док око лика стоји натпис: „Печат храма Св. Саве у Солуну". Требник 1. део, из 1884, са записом на првој страници: „јрм. Григорије 1981. на реци Јордану, Јерусалим". Други Требник, односно Требник 2, такође са печатом храма, штампан такође 1884. године. Србљак из 1861, са записом: „20 двадесетога марта 1916 шеснајесте године служио сам у овое свети обитељ (у потпису) Т. У. Милошевић". Такође, на Псалтиру из 1880. године. сачуван је запис крај печата храма: „број ЈN 3. Б. Nо 19, 1889 М. марти 6. чесло захвалностъ да пеетъ (у потпису) С. Санжкофъ“.

[MiguelAngel94]

Gde se tačno nalazi ova crkva? Studiram već blizu pola godine u Solunu i velika me je sramota što nikad nisam bio tamo :////