Мултиверзум

[Milan Nikolic]

 

 

Сам наш космос можда није у средишту космичког поретка. Као и наша планета, звезда и галаксија, и наш космос би могао да буде само један од многих.

 

Идеја да стварност заснована на мултиверзуму проширује коперникански шаблон, и можда га довршава, подстиче нашу радозналост. Али оно што уздиже концепт мултиверзума поврх испразних спекулација јесте кључна чињеница с којом смо се већ неколико пута срели.

 

Научници нису тражили начине да прошире коперникански обрт. Нису у мрачним лабораторијама ковали планове да доврше коперникански шаблон.

 

Научници су радили оно што иначе раде: користећи податке и резултате посматрања као водиче формулисали су математичке теорије за описивање фундаменталних конституената материје и сила које задају како ће се ти конституенти понашати, ступати у интеракције и еволуирати. Следећи марљиво путеве које су те теорије осветлиле, научници су наилазили на потенцијалне мултиверзуме, један за другим.

 

Крените на пут по многим најфреквентнијим научним аутопутевима, сваки помало проучите, и наићи ћете на бројне кандидате за мултиверзум. Теже их је избећи него пронаћи.

 

(Брајан Грин, Скривена стварност, смедерево 2011/12, стр. 312)

[Justin Waters]

Универзум је толико велики и са толико милијарда галаксија и у њима звијезда све скупа броји трилионе и трилионе...и од свега тога да ти се заврти у глави, а тек замислити да има милијаду универзума, фасцинантно и истовремено боли глава од тога . 

 

Мете мултиверзум подсјећа рецимо на ово: 

 

 

Ово је нека тропска биљка, не знам јој име, али врло чест примјер како изгледа фрактална геометрија. Најмања избоична личи као на средњу, и читава биљка личи као на средњу. Онако како изгледа читава биљка, иста информација се налази и у најмањој. Како ова биљка расте, тако се и свака избочина повећава. Могло би бити и са свемиром, да читав мултиверзум личи на овако нешто, будући да матемтички закон фракталне геометрије прожима читав универзум и све што постоји понаша се као фрактална геометрија, тако да је наш свемир једна мала избочина, поред многих других избочина (свемира). Нама се чини због експанзије простор-времена да је свемир настао из једне тачке, како предвиђа теорија биг бенга, али  можда је у исто вријеме почело да се шири више свемира не само један, исто као што од једног сјемена, кад оно пукне почне да се развија ова биљка са много избочина. Ово није једини приједлог, неки научници предлажу да би мултиверзум могао да излега као скуп ћелија које чине ткиво, рецимо овако:

 

[Milan Nikolic]

Мене је тема о мултиверзуму прво саблажњавала. Био сам скептичан и нисам желео читати о томе.

 

Међутим, када сам смогао снаге и почео читати, наишао сам на задивљујуће логичности. Ти аргументи су просто логични, и зато сматрам да морамо о томе озбиљније разговарати и на нивоу теолошких схватања.

 

Има скоро десет врста предложених мултиверзума у модерној науци. Свака од њих захтева извесни напор интелекта како би се цела ствар разумела.

 

Простора за нове претпоставке има на претек. Сматрам да хришћани могу искористити ту прилику и слободно размотрити све што се тиче теме о мултиверзуму.

[Juan Valdez]

Мени је квантни мултиверзум убедљиво најпривлачнији.

[Milan Nikolic]

Историја идеје о квантном мултиверзуму је много занимљива. Током средине 20. века када је квантна механика скоро добила пуни замах, само један даровити физичар изнео је ту идеју која је одмах била скрајнута од стране водећих физичара.

 

Реч је о Хју Еверету. Овај физичар је био подржан од чувеног Џона Вилера који му је тада био ментор и који је својевремено као професор изнедрио и чувеног Ричарда Фајнмана. Међутим, Џон Вилер је без успеха подржавао Еверета јер су сви остали, на челу са Нилс Бором, одбацили Еверетову идеју.

 

Десет година касније ту идеју је размотрио и разрадио физичар Брајс Девит. Тек тада десиле су се значајне реакције у заједници физичара.

 

Еверет је свесно одустао од своје идеје (1957. г.) да би што пре завршио докторат. Разлог журбе је понуда радног места у америчком Министарству одбране, где је убзо почео да игра важну улогу човека из сенке у политици нуклеарног наоружања у Ајзенхауеровој и Кенедијевој администрацији.

[Sir Oliver]

Hrišćani ne prihvataju ni ovaj univerzum, šta će im još deset?!

 

Inače multiverzum je logička kontradiktornost izrazu univerzum (ili tako nešto...)

 

Kako rešiti problem Hristovog ovaploćenja u multiverzumu?

 

Ili klasično pitanje ako se u ovom nađu vanzemaljci?

 

Ili to rešava Fermijev paradoks.

[Душко Дугоушко]

Hrišćani ne prihvataju ni ovaj univerzum, šta će im još deset?!

Како не?

Inače multiverzum je logička kontradiktornost izrazu univerzum (ili tako nešto...)

 

Kako rešiti problem Hristovog ovaploćenja u multiverzumu?

 

Ili klasično pitanje ako se u ovom nađu vanzemaljci?

 

Ili to rešava Fermijev paradoks.

Све су то тренутно заиста непостојећи проблеми.

Решаваћемо их када се збуду, ако се збуду, дотад је размишљање о њима ништа до интелектуална мастурбација...

[Milan Nikolic]

@@Sir Oliver,

 

Приметио бих само да није реч о десет универзума. Него о (скоро) десет врста мултиверзума.

 

Број космоса може премашити број који је уопште доступан математичком и теоријском сагледавању. Тај број је јединица иза које стоји пет стотина нула, а постоје модели по којима је број космоса бесконачан.

[Milan Nikolic]

Број један иза ког стоји пет стотина нула овако се записује: 10⁵. Тешко је разумети колико је то велики број.

 

На пример, број ћелија у нашем телу је 10¹³; број секунди од великог праска је 10¹⁸, док је број фотона у видљивом делу космоса 10⁸⁸.

[Млађони]

Jako zanimljiva teorija, ali meni deluje cista matematicka spekulacija. 

[Sir Oliver]

Pa mi smo prištić na glavici karfiola  :o

[свештеник Александар]

Милане Николићу,како разумеш везу између теологије и теорије мултиверзума? Да ли си сигуран да је број секунди после праска 10 на18 ?

[Milan Nikolic]

Jako zanimljiva teorija, ali meni deluje cista matematicka spekulacija.

 

Пази, неко време је била математичка спекулација да постоји позитрон (античестица електрона), или да постоје црне рупе. Након што су та (математичка) предвиђања потврђена, нико више не посматра математику као нешто чисто спекулативно.

 

Осим математиче имамо и теоријске логичке смернице које указују на постојање мултиверзума. Велики је изазов ова нова наука.

[Milan Nikolic]

Милане Николићу, како разумеш везу између теологије и теорије мултиверзума? Да ли си сигуран да је број секунди после праска 10 на18 ?

 

За број секунди после великог праска нисам сигуран. То је број који је наведен по неком компликованом тумачењу и представља  више од два пута 13 милијарди година (не могу да протумачим зашто је тако одређено, али слободно можемо узети мањи број).

 

Питате ме како могу разумети везу између теологије и мултиверзума. Моје је мишљење да теологија треба да се суочава са стварношћу каква год да је.

 

Да је неко питао теологе пре нашег доба како би разумели везу између теологије и мултисоларне стварности, вероватно би остали без текста. Међутим, данас смо упознати са многим физичким феноменима који нам могу помоћи да правилно протумачимо теолошке доктрине - не мењајући ништа што је утврђено као догматско веровање.

[свештеник Александар]

Али, да бисмо се упустили у дијалог са физичарима,мислим да би требало да знамо математички апарат и физику на академском нивоу,у противном испашћемо неубедљиви.Или, да разговарамо са њима само на нивоу философије физике.Мало ко у нашој Цркви познаје науку а да је истовремено  и теолог,ја познајем само неколико њих.