Jump to content

Одакле долази моралност?


Препоручена порука

Волио бих да видим шта све ЖРУ-армија има да каже о овоме питању. Главна недоумица је да ли људи сами, слагањем воља и мишљења по питањима односа у заједници, стварају моралне норме, или морал нама даје неки виши извор ( а који други извор него Бог онда? ). Ја ћу представити обије стране, па шта буде послије.

 

-Људи стварају моралне норме: Људи, као свјесна и друштвена бића, посматрањем свијета око себе и уочавајући неке законитости, откривајући узроке и посљедице различитих својих дјела унутар заједнице, стварају норме које им омогућавају да што боље и сигурније живе. Сваки човјек за себе промисли и одлучи шта би било добро да се чини, а шта не. Са некима ће се слагати, са другима неће. Мишљење које је највише, већински заступљено, постаје морал, стандард моралности.

Тако настају различите моралне вриједности у различитим заједницама и некада оне имају додирних тачака, а некада немају. Једино што је заједничко свим моралним нормама је да су створене на истом основу и са истим циљем-добробит заједнице. Пошто различите заједнице живе у различитим условима, наравно да ће различите норме понашања настати због различитих потреба. Наравно, и протеком времена услови се мијењају, па самим тим и моралне вриједности из нараштаја у нараштај. Нашим родитељима је било незамисливо да виде цуру како пуши цигару, а данас то је сасвим нормално. Мини сукње до изнад кољена су биле "ајме мене, вид' је!", а данас је то уобичајено и нормално ( ако се носи с укусом, нараФски ), итд. итд.

Људи углавном долазе до сличних закључака у сличним животним ситуацијама у сличним животним окружењима, тако да је и разумљив садашњи сукоб старијих и млађих нараштаја, источних и западних култура итд. Моралност праве људи и она се развија и мијења упоредо са развитком људске заједнице. Моралност без људи не може постојати. Она је "сагласност мишљења".

 

-Људи добијају моралне норме из неког више извора ( Бога ): Људи добијају нека универзална морална начела "одозго" и та начела су вјечна, непромјенљива и важе за све. Када их неки појединац прекрши, она не престају важити. Када их читава једна заједница, па и читав људски род прекрши, она и даље постоје и важе. Нема више шта да се каже, јер то је углавном то. Једина недоумица овдје је шта ко сматра да су те универзалне моралне норме? За хришћанина су то хришћанске норме, за муслимана муслиманске, за марсовца марсовске. Мада, могло би се отићи и другим путем и издвојити све оне моралне норме које већина, или сви, поштују и њих узети за вјечне, универзалне, свеобухватне опште моралне норме. И такве норме постоје ( на примјер, "лоше је красти". Никада нисам чуо да је нека цивилизација подржавала крађу....осим у рату...нараФски ). 

 

Шта ви мислите? Да ли је прво становиште тачно? Да ли је друго, или постоји нешто између?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

по мени је увек нешто''између''...ништа није апсолутно осим нашег Господа... ништа не можемо без Њега добро чинити и  све добро ( а морал сматрам нечим добрим) од Њега долази... нама је дата слобода да бирамо да ли ћемо чинити то добро или не....

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

по мени је увек нешто''између''...ништа није апсолутно осим нашег Господа... ништа не можемо без Њега добро чинити и  све добро ( а морал сматрам нечим добрим) од Њега долази... нама је дата слобода да бирамо да ли ћемо чинити то добро или не....

 

Pa šta je tu "izmedju"ako imaš nešto apsolutno? .smesko.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa šta je tu "izmedju"ako imaš nešto apsolutno? .smesko.

питање је било:

Шта ви мислите? Да ли је прво становиште тачно? Да ли је друго, или постоји нешто између?

 

покушала сам да што краће одговорим, јер могу романи да се пишу на ту тему...значи, морал као и све што је у овом свету није фиксно...не постоји само једна дефиниција....то је нешто између....а зна се да само Бог апсолутан....

 

ко разуме, схватиће.... 0409_feel :D

  • Волим 1

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта ви мислите? Да ли је прво становиште тачно? Да ли је друго, или постоји нешто између?

 

Po mom mišljenju - prvo stanovište... samo što je malo komplikovanije, jer su određeni porivi genetski usađeni, te imamo prirodnu sklonost ka usvajanju određenih moralnih normi (ne zato što je neko razmišljao o dobrobiti zajednice, već zato što su zajednice sa drugačijim "nedruštvenim" genima propale, pa i ti geni zajedno sa njima)... takođe, najveći broj moralnih normi usvajamo ne kroz posmatranje sveta i promišljanje, već od društva kroz vaspitanje i socijalizaciju....

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени романи не сметају. Распиши се :)

 

врло радо неком другом приликом ....тренутно сам у гужви.... laie_14 .smesko.

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У сваком друштву постоји више норми и вредносних одређења, а одрастао човек као слободно и одговорно биће ипак има коначну реч у томе шта ће у животу изабрати као свој морални идеал и колико доследно ће се тог идеала придржавати. Морална савест и морална одговорност, у крајњој инстанци, ипак су ствар слободног и личног избора.

"Svaki problem možemo gledati kao skrivenu priliku, blagoslov, čak iako to i ne izgleda tako. To je znak da nešto veće i bolje dolazi."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Волио бих да видим шта све ЖРУ-армија има да каже о овоме питању. 

Волео би да знаш шта други мисле, дао две опције на бирање, а оно што ти мислиш ниси изнео. A?

 

 ЖРУ-армија 

Нисам ЖРУ армија.big-smiley-006.gif

Клоним се људи који мисле да је дрскост храброст, а нежност кукавичлук.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У сваком друштву постоји више норми и вредносних одређења, а одрастао човек као слободно и одговорно биће ипак има коначну реч у томе шта ће у животу изабрати као свој морални идеал и колико доследно ће се тог идеала придржавати. Морална савест и морална одговорност, у крајњој инстанци, ипак су ствар слободног и личног избора.

Морал је у исто време лична и друштвена појава. Човек као морално биће ствара морал, али га ствара у друштву, у непрекидној комуникацији са другим људима. Само у друштвеној заједници човек може да изгради себе као моралну личност, да формира своје норме, вредности и идеале. Други људи представљају огледало које је неопходно да би појединац могао да одреди друштвено пожељно понашање. Усклађујући своје жеље и потребе са потребама и интересима свог окружења, човек поставља норме властитог деловања и развија моралну свест и савест. 

"Svaki problem možemo gledati kao skrivenu priliku, blagoslov, čak iako to i ne izgleda tako. To je znak da nešto veće i bolje dolazi."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ништа није апсолутно осим нашег Господа... ништа не можемо без Њега добро чинити и  све добро ( а морал сматрам нечим добрим) од Њега долази... нама је дата слобода да бирамо да ли ћемо чинити то добро или не....

 

Postoji filozofski problem sa ovim stanovištem, poznat još od Platona (Sokratovog dijaloga sa Eutifronom kojeg je napisao Platon), koji se naziva "Eutifronova dilema" (Euthyphro dilemma).

 

Dilema (donekle modifikovana u odnosu na Eutifrona) glasi:

Da li je

- ono što je dobro zapoveđeno od strane Boga zato što je dobro,

ili je

- dobro zato što je zapoveđeno od strane Boga?

 

Prihvatanje prvog stava dileme podrazumeva da Bog nije svemoćan i apsolutno slobodan, da postoji viši standard ("dobrote") koji je iznad njega, diktira njegove postupke i kojem se i on povinovao, te da bi standard "šta je dobro" postojao i postoji i bez njega.

 

Prihvatanje drugog stava dileme podrazumeva da su moralne norme arbitrarne (zavisne od nečijeg kaprica), da Bog sutra može da ih potpuno promeni i da odredi da je npr. krađa dobra, da je zapravo apsolutno sve dopušteno (ako Bog to dopusti). Postavlja se i pitanje Božije dobrote, pošto, ako je "dobro" samo sleđenje njegovih zapovesti, ne možemo reći da je on dobar jer sledi svoje zapovesti, odnosno ako je "dobro=Božija volja", onda "Bog je dobar" predstavlja samo tautologiju sa značenjem: "Bog izvoljava Božiju volju". Takođe se postavlja pitanje razloga za usvajanje moralnih normi, jer "dobro je zato što je X rekao da je dobro" nije baš naročito dobar moralni razlog.

 

Postoji mnogo različitih odgovora na samu dilemu, a kao jedan od najčešćih (od strane teologa) je da je Eutifronova dilema pogrešna jer standard dobrote nije ni izvan Boga, niti nešto što je on arbitrarno stvorio, već je deo njegove prirode, dakle nije ni prihvatio ni stvorio ovaj standard, već on "to jeste" po svojoj prirodi. Po mom mišljenju, ovaj odgovor samo proizvodi novu dilemu (da li Bog ne može da kontroliše svoju prirodu i promeni je ili može da je promeni) koja nas opet vraća na početak i na sve probleme prvog ili drugog stava Eutifronove dileme.

 

U svakom slučaju, dilema koju teisti često postavljaju i koju je Ćiriličar postavio na ovoj temi, po kojoj je moral ili objektivan - Božiji (večan i nepromenjiv) ili subjektivan - ljudski (promenjiv i podložan i kvarenju) je pogrešna. Ukoliko je moral objektivan i nepromenjiv onda ne zavisi ni od jednog subjekta, pa ni od Boga a ukoliko je subjektivan onda poreklo subjektivnog morala može biti ili ljudsko ili Božije i u oba slučaja je moral podložan promenama i arbitrarnosti.

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

није што је од Бога него зато што је добро и зато што је добро за човека.

а међу људима морал долази од искуства, практично од избора и слободне воље.

 

додуше, дискутабилна је слобода кад неко робује навикама, страстима, пороцима и шта ти ја знам чиме све не.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...