Одакле долази моралност?

[Милан Меденица :)]

Izvinjavam se ako upadam u raspravu, ali sa jednom tvrdnjom nipošto ne mogu da se složim. Naime sa time da je zlo potpuni nedostatak dobra! Ukoliko je dobro jednako biću, onda njegov potpuni nedostatak  ne bi bilo zlo već nebiće, nepostojanje. Ukoliko Dobra ili Bića nema ni u najmanjoj mjeri onda nema ni postojanja bilo čega, pa ni zla. Stoga prirodu zla trebamo potražiti negdje drugdje....

 

баш је тако - савршено зло би било отелотворење (обожење) небића, потпуне и савршене смрти - непостојања.

оно где то све стоји и уклапа се логично је што су сва бића у милости Бога, што бисмо рекли у благодати живота, па људи само телесно умиру. до пре Васкрса сви људи су почивали у Аду а потом је пакао постао обитавалиште свих оних који желе и раде на небићу (обожењу смрти) а не могу да добију задовољење.

зачкољица је што су сва бића, бестелесна и телесна, створена од добра (од Бога) па не могу да додирну тачку савршеног зла јер немају власт над животом и смрти. како је Бог власт над животом и смрти онда је то овако описано у Васкршњем тропару: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова.

кад би било отелотворења небића, онда би постојао дуализам добра и зла, тама би постала физички феномен, као и хладноћа и све оно што је било недостатак нечег што је пуноћа творевине у стварању, самим тим животности. уједно, смрт би постала опипљива такође, не би била више недостатак живота.

[Милан Меденица :)]

Jesmo ali ti onda ne stoje ranije tvrdnje da zlo ne postoji i poređenje sa svetlom i tamom. 

 

A i nisam siguran da li se dobro razumemo oko teze "потпуни недостатак добра је зло" jer pretpostavljam da ti misliš na potpuni nedostatak dobra u nekom biću a ja sve vreme pričam o dobru/zlu kao kvalitetu postupaka a ne kvalitetu bića (ne mislim da je neko suštinski dobar ili loš, već ljudi čine dobre i loše stvari, neki više jednih, neki više drugih)...  u tom smislu, mogu da zamislim gomilu postupaka koji su moralno neutralni, lišeni svakog dobra i svakog zla (recimo nemaš nikakve obaveze i blejiš ceo dan u svom krevetu)... takođe, postoje postupci koji u sebi imaju i dobro i zlo (ukradeš hranu da bi nahranio gladno dete)... i usled toga se ne slažem da jedan od ova dva pojma predstavlja samo odsustvo drugog...

 

терминологија и језик су мало незгодни па се лако стиче погрешан утисак ... погледај мој претходни пост, одговор хорацију, капирам да ће даље искристализовати православни поглед на добро и зло

 

како православна вера раздваја грех (злодело) од личности (која је створена од добра и за добро), сматра се да било која особа може подједнако учинити и добро и зло и зато јој се не суди на основу једног поступка (морал) већ Бог (чија перспектива узима у обзир све - околности породице, рођења, детињства, одраслог доба, разних избора и све укупно оно што је дефинисало ту личност и њену (не)слободу) може да пресуди јер особа искрено жели у биће (добро, Рај) или у небиће (зло, пакао). због тога, православље не гледа у људе као добре или зле, већ као на грешнике. чак постоји у Новом Завету цитат где се каже да "не постоји нити један праведник" а на другом месту распети Христос на Крсту не назива људе злима, већ незналицама: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине!"

 

што се тиче морално неутралних поступака (који лако могу бити и време пропуштено за чињење добра, ако нису већ недостатак добра односно зли), могли бисмо причати и о томе, ал је поента да онда онтологија дефинише куда су уствари ти поступци одвели и практично их дефинише јесу ли добри или зли ван поимања морала, приде узимајући и истинску мотивацију једне личности у обзир (а не појмљиву, јер човек никад не може довољно дубоко да упери око у себе да се сагледа, исто као што ни око не може целу слику да сагледа - увек има део који је слеп угао).

лепо си приметио да овај свет има мешану инстанцу морала и онтологије, па суди поступцима (према моралу, закону, итд) али врло често не сагледава, нити се занима, куда су та дела одвела (онтолошка перспектива каже да је почињена крађа ради добра, иако не игнорише погрешан начин (крађу) јер је можда могло бити прошено, позајмљено или већ некако другачије урађено, па последица по дете, па будући избор тог детета, итд).

 

онтологија је добро сложена и захтевна за обухватити људским умом, то је отприлике као кад би хтео да погледаш у исто време све људе на земаљској кугли у очи. сем тога што је човеку немогуће да целу такву перспективу обухвати већ само део који је препознатљив због одређених карактеристика те личност или је дат на познање ради одређене користи, одатле потреба за тиме да се не суди људима већ да се управљају ка добром, али постоји и неопходност да се изолоује или уклони непокајани или неисправљени грешник од других којима смета његово зло понашање.

сходно томе, (треба да) постоји и рехабилитација за све оне који греше, невезано од тога да ли су уклоњени из слободе или још увек обитавају у њој.

[Ljubičasta]

Iz kuce,kucnog odgoja...od moralnih ili nemoralnih roditelja,od vrijednosnog sistema i razlike izmedju dobrog i loseg...To se uci od malih nogu.Kome nije savjest ili kako kaze Frojd "superego" razvijen od malih nogu,ne postoji ta profesija,ni diploma,ni 3 fakulteta na kojoj se to moze nauciti.I kao sto kaze pokojni patrijarh Pavle...budimo ljudi,jer sve ostalo je samo nadgradnja...ne mozemo biti ni dobri doktori,ni ucitelji,ni inzenjeri ako prethodno nisam covjek.Boze,ne zaslijepi me nikad spoljasnjim uspjehom tako da zaboravim ko sam i da sam ista kao i svi drugi,ni manja ni visa od ostalih i ne daj da materijalno kontrolise moj zivot,srecu i raspolozenje vec da ja njega kontrolisem i upravljam u pravu svrhu.