Теологија светог Августина - камен спотицања?

[JESSY]

Najljepše misli svetog Augustina

 

Sveti Augustin, Caravaggio

Bogu je više stalo da nam podari svoje blagoslove nego nama da ih primamo.

Upravo u ovom trenutku mogu, ako želim, postati Božji prijatelj.

Ima nešto u poniznosti što čudesno uzvisuje srce.

Svladaj sebe i svijet će biti pod tvojim nogama.

Visoko su nebesa i nisko je zemlja. Milost silazi kad molitva uzlazi jer Bog čuje taj čovjekov glas.

Kad bi nam Bog bio shvatljiv, ne bi bio Bog.

Za sebe si nas, Gospodine, stvorio i nemirno je srce naše dok se ne smiri u Tebi.

Bilo što da pripovijedaš, čini to tako da onaj komu govoriš slušajući – vjeruje, vjerujući – nada se i nadajući se – ljubi.

Prema Bogu ne idemo hodajući, nego ljubeći.

Molitva? Ključ za Nebo.

Kada u Crkvi ne bi bilo oproštenja grijeha, ne bi postojala ni nada u vječni život i vječno oslobođenje. Zahvalimo Bogu što je Crkvi dao takav dar.

Onaj tko zna kako dobro moliti, zna dobro živjeti.

Povjeri prošlost Božjoj milosti, sadašnjost Njegovoj ljubavi, a budućnost Njegovoj providnosti.

‎Bog se počovječio, da se čovjek može pobožanstveniti.

Bože, od tebe se odvojiti znači pasti. K tebi se prikloniti znači ustati. U tebi ostati znači imati siguran oslonac.

Tijelo umire kad se odvoji od duše, a duša umire kad se odvoji od Boga.

Želiš li da tvoja molitva k Bogu uzleti? Podaj joj onda ova dva krila – post i milostinju.

[JESSY]

Za sebe si nas, Gospodine stvorio, i nemirno je srce naše, dok se ne smiri u tebi. ~ Božja država

Tko pjeva, dvostruko moli. ~ Služenja

Ljubi i čini što želiš. ~ In epistulam Ioannis ad Parthos

Milosrđe je korijen svih drugih dobrih djela ~ Služenja

Ljubi grešnika, mrzi grijeh.

Ako šutiš – šuti iz ljubavi;
ako govoriš – govori iz ljubavi;
ako opominješ – opominji iz ljubavi;
ako opraštaš – opraštaj iz ljubavi.

Bog je beskrajna sfera čije je središte svugdje, a periferija nigdje.

Čuda se ne događaju u suprotnosti s prirodom, nego samo s onim što mi podrazumijevamo pod prirodom.

Čovjek može biti spašen samo odlukom Božje volje. Po svojoj volji Bog bira one koje želi spasiti. Zato predestinacija uvijek postiže svoj cilj, a ta je sigurnost života. Svi ljudi su zbog Adamovog grijeha osuđeni na smrt, a oni koje Bog ne želi spasiti zauvijek će propasti. (Božji grad)

Duša se hrani onim što je veseli.

Laskanje je zavođenje lažnom pohvalom.

Ljudi putuju pa se dive visovima planina, divovskim valovima mora, dugim tokovima rijeka, širokim prostranstvu oceana, i kružnom pokretu zvijezda; a pored sebe prolaze i – ne čude se ničem.

Najviše su me ipak oporavljale i preporađale utjehe drugih prijatelja, s kojima sam ljubio ono što sam mjesto tebe ljubio, a to je bila golema varka i duga laž koja je preljubničkim držanjem kvarila našu dušu koju su svrbile uši od želje da sve čuje…

Prema Bogu ne idemo hodajući, nego ljubeći.
{ads3}
Što su iz radoznalosti saznali, to su iz oholosti izgubili.

U mjeri u kojoj ljubav u tebi raste, raste i tvoja ljepota, jer ljubav je ljepota duše.

Tko sam ne gori ljubavlju, ne može ljubavlju zapaliti drugoga.

Svi smo slabi, a ti se ne usudi nikoga držati slabijim od sebe.

Ne pričaj bližnjem o ljubavi: ljubite ga!

Ne mrzi ljude poradi zablude i grijeha, ali ne ljubi grijeh i zablude poradi ljudi!

Čovjek se procijenjuje po snazi volje.

 

mudremisli.net/sveti-augustin-citati-izreke/#4q3qRi60m3db1Y1K.99

 

[Tumaralo.]

И ко је био зачео ту љубав, иако малену, ако не Онај који припрема вољу и садејством усавршава оно што је дејством покренуо? Јер Он у зачетку дејствује да можемо хтети, Који у усавршавању садејствује онима који хоће. Зато апостол каже: Убеђен сам да ће Онај који је отпочео добро дело у вама довршити га све до дана Исуса Христа (Фил. 1, 6). Дакле, да можемо хтети дела се без нас, а када хоћемо, и то тако хоћемо да можемо да деламо, садејствује се са нама; какогод, без Њега, било то [Његово] делање да можемо хтети, или било [Његово] садејствовање када хоћемо, за добра дела побожности сами нисмо способни. О Његовом делању да можемо хтети, записано је: Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете (Фил. 2, 13). О садејствивању пак када већ хоћемо и хтењем деламо, каже: Знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро (Рим. 8, 28). Шта значи све, ако не у самим [свим] страшним и окрутним страдањима? Јер то Христово бреме, које је тешко нејакоме, чини се лаганим ономе који љубеи. Наиме, Господ је рекао да је бреме његово лако (Мт. 11, 30) таквима какав је Петар постао када је пострадао за Христа, а не какав је био када се Христа одрекао."

sv. Avgustin, De gratia et libero arbitrio 17, 33

Bez Njega ničega nema.

[JESSY]

34. Нека ми, дакле, нико не досађује, више говорећи: »НИЈЕ МОЈСИЈЕ МИСЛИО ОНО ШТО КАЖЕШ ТИ, ВЕЋ ОНО ШТО ГОВОРИМ ЈА«. Или буде ли ми речено: »Откуд знаш да је Мојсије узимао те речи управо у смислу које им придајеш ти«, ја бих се морао да уздржавам, или бих одговорио можда оно што сам већ рекао раније, настојећи да убедим некога кога је иначе тешко убедити. Али кад ми кажу: »није Мојсије мислио оно што ти кажеш, већ оно што говорим ја«, не спорећи ипак основаност самих тих становишта, онда, о бедни животе, о Боже, у чијим грудима не почива бесмисао, учини да падне на моје срце кап росе твоје, не бих ли поднео тако људе попут ових. Јер говоре све то они не стога што су божански људи, нити јер су видели све јасно у срцу твога слуге, већ јер су хвалисавци само који не разумеју нити цене Мојсијеву мисао, већ једино ону своју и о себи и не јер је истинита, већ зато што је то њихова мисао. Иначе би морали да прихвате и туђу мисао кад је ова истинита, као што и ја поштујем све оно што кажу онда када говоре истину – не зато што је реч о њима, већ о истини, која самом том чињеницом престаје да им искључиво припада. Но, ако би је видели и они као истину, припашће ми она онда као и њима, будући на тај начин једно опште добро, свих оних који истину воле. Стога, када тврде да права Мојсијева мисао није она коју му приписујем ја, већ она коју они узимају да јесте, то ми се настојање њихово не свиђа, и ја га одбацујем. Јер, чак и да је то тако, њихово пресмело тврђење почива не на сазнању, већ на одважности, и не на јасном увиду, већ на таштини. ЗАТО СУ ИСТИНЕ ТВОЈЕ ОПАСНЕ, ГОСПОДЕ, ЈЕР НЕ ПРИПАДАЈУ ОНЕ НИ МЕНИ НИТИ ОВОМЕ ИЛИ ОНОМЕ, ВЕЋ СВИМА НАМА. Позиваш нас ти да узмемо удела у њима, али и упозораваш да их не сматрамо сопственим, сем ако их се не желимо лишити тако и сами. Онај ко би да користи сам ово добро дато на уживање свима, и настоји да присвоји нешто што је иначе опште, морао би бити одатле изгнан и приведен у сопствено скровиште, прелазећи тако пут од истине до лажи, јер говори из себе увек онај који казује лажи.
Свети Августин
ИСПОВЕСТИ