Својина

[Аурор]

То треба да питамо оне њихове диктаторе и разбојнике.

I kad se pošalje pomoć, oni je konfiskuju, pa je sami koriste, ili prodaju na crnom tržištu.

[Grizzly Adams]

Ма најгоре је што Африци уопште не би требала помоћ. Људи обично мисле да су афричке земље сиромашне зато што немају природне ресурсе, што је сасвим погрешно. Африка је богата златом, нафтом, дијамантима и слично, а могла би без проблема да произведе више хране него што јој је потребно, тј. да има и за извоз. Проблем су војни режими и диктатори који их држе у сиромаштву.

[Avocado]

Што се економске ефикасности тиче - да такви порези стварају неравнотежу у употреби ресурса.

Pa cilj ovih poreza je upravo da stvore "neravnotežu" u korist onih koji te resurse žele da upotrebljavaju (i time uvećavaju bogatstvo države)... nisam siguran u čemu je problem takve neravnoteže...

[Grizzly Adams]

Pa cilj ovih poreza je upravo da stvore "neravnotežu" u korist onih koji te resurse žele da upotrebljavaju (i time uvećavaju bogatstvo države)... nisam siguran u čemu je problem takve neravnoteže...

Моја прва примедба је, наравно, да је то неморално. Власник њива има апсолутно право да одлучује о томе како ће је употребити или не. Нема разлога да он за то некоме полаже рачуне, нити да буде "кажњен" за неку своју одлуку.

Друга примедба је економска. Та "неравнотежа" о којој говориш постоји природно на тржишту, то је закон понуде и потражње који људе усмерава да ресурсе употребљавају најефикасније. Ако неко не користи њиву, за то на тржишту постоји разлог. На пример, радници су скупи зато што већина ради у некој другој делатности, рецимо да граде фабрике. То значи да су друштву тренутно потребније фабрике него кромпир са те њиве. Уколико држава људе приморава да обрађују ту њиву, они ће онда одвлачити раднике од градње фабрика. Тиме се чини двострука штета - производи се кромпир који није приоритетан, а успорава изградња фабрика која има већи приоритет.

Тиме у ствари држава чини да се ресурси користе неефикасно и не-оптимално. Јер сваки ресурс има пуно алтернативних употреба, а бирократа види само једну ствар, не сагледава све последице своје акције.

[florenntina]

I to je informacija koju sud uzima u obzir kad ti neko uništi stvar...

Ne znam za sud, ali znam da poreska uprava ne uzima ovu vrednost. Koliko je meni poznato, oni ignorisu extremno niske vrednosti, a kao informaciju tj. "trzisnu vrednost" za odredjivanje poreza koriste cene koje su mnogo vise od proseka. Secam se da su nama (kompaniji za koju sam radila) jednom rebnuli cenu oko 6.000 EUR po m2 za lokaciju u centru Beograda. U to vreme cene su se tu kretale 3000-4000, a realno je nekretnina placena nesto manje od 3.000 EUR jer nije bila u najboljem stanju. Znam da su posle nesto "dogovorili" sa nadleznim inspektorom ali to je vec deo price u koji nisam bila ukljucena...

[uros]

Pa cilj ovih poreza je upravo da stvore "neravnotežu" u korist onih koji te resurse žele da upotrebljavaju (i time uvećavaju bogatstvo države)... nisam siguran u čemu je problem takve neravnoteže...

То је чист безобразлук. Када би им то био "циљ" онда би уместо да намећу нову пљачку једноставно укинули (смањили) већ постојећу. У овој земљи обрађивати земљу је чешће већи трошак него приход, а разлог за то је управо држава са својим тарифама и "генијалним" идејама. И у таквим условима правити овакав порез је чист безобразлук да не употребим јачи (и адекватнији) израз.

[Аурор]

То је чист безобразлук. Када би им то био "циљ" онда би уместо да намећу нову пљачку једноставно укинули (смањили) већ постојећу. У овој земљи обрађивати земљу је чешће већи трошак него приход, а разлог за то је управо држава са својим тарифама и "генијалним" идејама. И у таквим условима правити овакав порез је чист безобразлук да не употребим јачи (и адекватнији) израз.

Sramota.

Sad će morati da računaju da li će više para da izgube ako obrađuju ili ako ne.

[florenntina]

Svako primoravanje investitora, bilo koje vrste, u alokaciji resursa vodi neefikasnosti. Razlog je vrlo prost: ucesnici na trzistu ne dobijaju istinite i tacne informacije o kretanju ponude i potraznje. Dakle, najzdravije i najbolje je da se ponuda prilagodjava traznji. Znaci, ako na tristu cena krompira skace, to je jasan znak ljudima da toga nema dovoljno i ljudi ce poceti da proizvode krompir sto ce prirodno dovesti do ravnoteze. Ako cena krompira pada, to je jasan znak da ga ima previse i ljudi ce se prirodno preorjentisati na proizvodnju neceg drugog.

Ako drzava umesa svoje prste i naredi da se proizvodi samo krompir-jasno je da ucesnici nece imati informaciju/izbor sta da proizvode i vrlo brzo cemo doci u situaciju da cemo imati krompira na pretek ali ce zato manjkati masa drugih proizvoda koji ce biti preskupi i koje cemo uvoziti ili ce biti nestasice itd.

Dakle, svaka mera vlade ovog tipa ima za rezultat neefikasnu alokaciju resursa. Iz istorije se jasno vidi dokle su dogurale dirigovane privrede (poput SSR-a, Rumunije...) sa svojim petogodisnjim planovima proizvodnje i "prosperitetom": stalne nestasice, redovi, prazni rafovi i sl.

[Grizzly Adams]

Ма то је само изговор да се узме више власти и пореза.

Сама идеја да држава може да "поправља" привреду "економским мерама" је бесмислена. Они упорно покушавају да одрже погрешну слику да је привреда нешто чиме могу да "управљају", једна целина, као нека машина којој они могу да "подешавају" параметре. У том смислу уопште не постоји "привреда Србије" (или било које друге државе кад смо већ код тога), постоје само људи који на територији те државе раде и стварају, а од којих сваки има своје интересе и циљеве. То је потпуно децентрализован процес којим је немогуће управљати.

Зато када политичари причају о "оживљавању привреде" и слично знајте да лажу или немају појма о чему причају. Једино што они могу корисно да ураде је да се људима склоне с` пута.

[Аурор]

Ма то је само изговор да се узме више власти и пореза.

Сама идеја да држава може да "поправља" привреду "економским мерама" је бесмислена. Они упорно покушавају да одрже погрешну слику да је привреда нешто чиме могу да "управљају", једна целина, као нека машина којој они могу да "подешавају" параметре. У том смислу уопште не постоји "привреда Србије" (или било које друге државе кад смо већ код тога), постоје само људи који на територији те државе раде и стварају, а од којих сваки има своје интересе и циљеве. То је потпуно децентрализован процес којим је немогуће управљати.

Зато када политичари причају о "оживљавању привреде" и слично знајте да лажу или немају појма о чему причају. Једино што они могу корисно да ураде је да се људима склоне с` пута.

Ali mitski "programi preporoda" i "planovi razvoja"...

Pa i matematika tog nefunkcionisanja je jasna - da bi mogli da sprovedu svoje genijalne ideje, moraju oduzeti pare od ljudi. Oni im onda vraćaju tek deo tog uzetog i onda je prosto manje novca na raspolaganju. Najviše što može biti urađeno je "ostavljanje na miru" i povlačenje zakona kojima se upliću u prirodne tokove tržišta i one kojima bi da nateraju poslodavce da rade ovo ili ono. I da ne sprovode "socijalnu pravdu", koja je nepravda i nasilje po svakoj meri.

[florenntina]

Slazem se potpuno, ali najgore je sto te njihove izjave i mere uvek zvuce kao nesto "pravicno" i zbog toga se velike mase iskrenih i dobrih ljudi "navuku". Najbolji primer je oporezivanje vlasnika jahti o kome smo vec diskutovali vise puta... Verujem da bi danas svaki drugi stanovnik Srbije bez ikakvog razmisljanja izasao i podrzao politicara koji bi zeleo sprovesti ovakvu meru, ne sluteci kakve bi to stvarne posledice imalo u realnosti...

Vidis i sam kako reaguju na Dinkicevu izjavu da ce oporezovati vlasnike zemlje koja nije obradjena...

[Grizzly Adams]

Па да, математика је јасна. Оно што могу да ураде јесте, на пример, да повећају ефикасност судова да се спорови решавају брже. И уопште да побољшавају заштиту имовине, уговора и права. За привредника је најважније да не губи време на те ствари, да дугове наплаћује у року, а не да се развлачи годинама.

[Аурор]

Па да, математика је јасна. Оно што могу да ураде јесте, на пример, да повећају ефикасност судова да се спорови решавају брже. И уопште да побољшавају заштиту имовине, уговора и права. За привредника је најважније да не губи време на те ствари, да дугове наплаћује у року, а не да се разлвачи годинама.

Apsolutno.

Ali ne razumem, da li su ovo legendarne Radovanovićeve "jake institucije" ? Mi smo za ovo, a koliko kontam, njemu su to nešto kao "zavod za sprovođenje zakona o minimalnoj plati", "ministarstvo za uslove rada" ili možda "direkcija za besmislen zakon" ili kancelarija za omraženu "socijalnu pravdu".

Slazem se potpuno, ali najgore je sto te njihove izjave i mere uvek zvuce kao nesto "pravicno" i zbog toga se velike mase iskrenih i dobrih ljudi "navuku". Najbolji primer je oporezivanje vlasnika jahti o kome smo vec diskutovali vise puta... Verujem da bi danas svaki drugi stanovnik Srbije bez ikakvog razmisljanja izasao i podrzao politicara koji bi zeleo sprovesti ovakvu meru, ne sluteci kakve bi to stvarne posledice imalo u realnosti...

Vidis i sam kako reaguju na Dinkicevu izjavu da ce oporezovati vlasnike zemlje koja nije obradjena...

Pa šta ti je, ništa lakše od prodati to.

[florenntina]

Па да, математика је јасна. Оно што могу да ураде јесте, на пример, да повећају ефикасност судова да се спорови решавају брже. И уопште да побољшавају заштиту имовине, уговора и права. За привредника је најважније да не губи време на те ствари, да дугове наплаћује у року, а не да се разлвачи годинама.

Upravo to je izvor svih ekonomskih problema u Srbiji-svojina i svojinska prava. Kod nas na zalost jos uvek ne postoji svest o tome sta je privatna svojina i kolika je vaznost pravno-sudske zastite privatne svojine. Mi smo jedina drzava u regionu koja jos uvek nije zavrsila proces restitucije.

Kazem ti da neki profesori fakulteta jos uvek veruju i uce studente da je drustvena NEsvojina jedan od oblika svojine. I dan danas postoje preduzeca u drustvenoj svojini tj. ne zna se ko je vlasnik, iako je ustavom drustvena NEsvojina ukinuta jos 1991. godine....

Nisam sigurna, ali mislim da je poslednjim Zakonom o stecaju, trajanje stecajnog postupka ograniceno sa prethodnih 5 na sadasnjih 2g. Sta ces bre da naplatis posle 2g, dok se isplate svi drzavni paraziti posto oni imaju prioritet u naplati-porezi, doprinosi i sl.??? I sta znaci za nekoga i da mu vrate dug posle 2g kad mu vrednost izgricka inflacija a da ne govorimo o steti koju trpi jer ne moze da raspolaze tim kapitalom tokom tog vremena?

[Avocado]

Моја прва примедба је, наравно, да је то неморално. Власник њива има апсолутно право да одлучује о томе како ће је употребити или не. Нема разлога да он за то некоме полаже рачуне, нити да буде "кажњен" за неку своју одлуку.

Ma to mi je jasno... kao što rekoh, ne branim njihov stav, samo me interesuje vaš i pitanja su usmerena u tom pravcu, pre svega na negativne ekonomske efekte.

Друга примедба је економска. Та "неравнотежа" о којој говориш постоји природно на тржишту, то је закон понуде и потражње који људе усмерава да ресурсе употребљавају најефикасније. Ако неко не користи њиву, за то на тржишту постоји разлог. На пример, радници су скупи зато што већина ради у некој другој делатности, рецимо да граде фабрике. То значи да су друштву тренутно потребније фабрике него кромпир са те њиве. Уколико држава људе приморава да обрађују ту њиву, они ће онда одвлачити раднике од градње фабрика. Тиме се чини двострука штета - производи се кромпир који није приоритетан, а успорава изградња фабрика која има већи приоритет.

Тиме у ствари држава чини да се ресурси користе неефикасно и не-оптимално. Јер сваки ресурс има пуно алтернативних употреба, а бирократа види само једну ствар, не сагледава све последице своје акције.

Čini mi se da malo preuveličavate racionalnost subjekata na tržištu. Na primer, moja majka je nasledila par njiva... niko ih ne obrađuje ne zbog nekakvih ekonomskih ili racionalnih razloga, već zato što ona nema nameru da prodaje očevinu (za male pare), već hoće to da ostavi svojoj deci (koja takođe neće obrađivati te njive). Ne kažem da neko porezom treba da je gura u pravcu da proda ono što je nasledila, ali nije baš da se njive ne koriste iz racionalnih ekonomskih razloga. Takođe, takav porez uz recimo kombinaciju smanjenja poreza na zakup poljoprivrednog zemljišta bi stimulisao ljude da daju neobrađene njive u zakup ako već neće da ih koriste.

Ovde nije baš primer da li država usmerava fiskalnom politikom da li će da proizvodi krompir ili nešto drugo, već da li će određeni resurs (njive) biti u upotrebi ili neće biti u upotrebi.

Takođe, suprotan stav od vašeg podrazumeva da su birokrate racionalne i da donose dobre odluke u interesu privrede, a svi znamo da to često nije tako...