Kako steci kontrolu nad sobom

[LjubavNada3]

Pomaze Bog!!!

Zadnji nekoliko meseci postala sam previse opustena i moze se reci da nemam mnogo kontrole nad sobom.

Kada sam god pod sresom po ceo dan nesto grickam...jedem jedem jedem i nemam kontrole. (ceo zivot sam umjereno jela i nikada nisam imala problema sa kg)Ne ucim kada treba nego nekoliko dana pred test, ti nekoliko dana pred test ne spavam mnogo, pijem mnogo kafe, jedem jako nezdravo i moze se reci da sam prava azdaja. Jako sam nerovozna.

Sve nekako ostavljam za sutra... Nemam discilpline...cak sto se vise trudim da nesto promenim samo postanem jos gora.

Najgore je sto brzo odustanem...volim sve lako, ne volim da se nimalo napatim da dojem do nekog cilja, navikla sam na konfort...moze se reci da sam razmazena...

Ne volim da sam mnogo vezana za bilo sta a poslednje vreme internet, hrana, muzika previse...kako da se oslobodim pre nego sto budem potpuno zarobljena i naviknem se na ovakav nacin zivota. Jer ovaj nacin zivota nije zdrav ni za dusu, ni telo...

Sta vama pomaze da steknete disciplinu, kontrolu nad sobom?

Svaki savet je dobro dosao...

Hvala :-)

[sqny]

Preseci nesto radikalno.

Iskljuci si internet na nedelju dana recimo.

I onda gledas koliko si ispunjenija kad radis nesto korisno sa sobom, posle to krene samo od sebe.

[Grizzly Adams]

Ја некад направим паузу са интернетом на пар месеци, као некакав "пост" одприлике једном годишње. Не јављам се на форуме, не читам ништа итд. То тражи мало планирања унапред, не може "одједном" кад хоћеш. Припремиш себи "терен" тако што уклониш све из окружења што је везано за нешто. На пример, обришеш запамћене интернет адресе да не можеш само да "кликнеш".

Исто са храном, једноставно немој да купиш следећи пут то што "грицкаш" па кад ти наиђе "тренутак слабости" нећеш имати шта... И тако редом. Поента - важно је планирање, нема ту ништа "магичном силом воље". Тако се само разочараш.

[Grizzly Adams]

Ово можда није лоше, ако знаш инглиш: http://www.stevepavlina.com/blog/2005/06/self-discipline/

[zuti car]

a da najes posao , ili da krenes sa nekim sportom ili drugom aktivnoscu, recimo da posadis bastu , gajis cvece, ili sta god..., nadji nesto sto volis i sto te ispunjava i poveti se tome

[Grizzly Adams]

То су веома важне вештине за живот. Штета што нас "нико не научи док смо деца.

[LjubavNada3]

Ово можда није лоше, ако знаш инглиш: http://www.stevepavl...elf-discipline/

Tekst je odlican, sada pralazim na page 4. I am taking notes .hvala.

[Pantera]

Мени помаже кад направим приоритете. На пример одредиш три важна циља и сваки дан се трудиш да се бар по сат времена њима посветиш. На пример, да се бавиш неким спортом сат времена, читаш књигу сат времена, спаваш сат времена, искључи све што ти одвлачи пажњу. Тешко је али дисциплина се учи.

[R.Žiskar]

Прво логично размишљање је да отклониш узроке стреса (јер само тад једеш превише?). Дакле, дефинишеш шта код тебе изазива стрес па то отклониш, умањиш, сведеш на меру која ти неће изазивати нуспојаве.

Друго, лична препорука је шетња. Без друштва, и покушај да запамтиш које теме ти се јављају током шетње. На те теме обрати пажњу, да ли су решене, нерешене, да ли те брину, да ли те радују. Онда делујеш у складу са проблемом.

И после једно 15 година ти буде боољеее....

[Милан Меденица :)]

дневне рутине обезбеђују дисциплину, план и активности а не одлагање, лењост и нерад.

неспавање и нередовно спавање или промена дана и ноћи сигурно не помажу, поврх свега.

ако си већ хришћанка, молитва и рукодеља, или некаква друга социјална или психолошка активност исто помажу да се човек одмори од менталног напрезања, па је добро и физички се бавити нечим како би се ум одморио.

дружење, спорт, уредан живот, учење, испуњавање обавеза ће довести до тога да се и боље осећаш сама према себи, остварена и задовољна а и завршаваћеш своје обавезе временом и много брже, ефикасније и квалитетније, сем тога што ћеш реално имати и више времена за провод, одмор и друге необавезне активности

[Odahviing]

Uzmi citaj, ja kad hocu malo da odmorim od racunara, prvo krenem po sajtovima knjizara da trazim knjige, napravim spisak (podugacak) i krenem u biblioteku i uzmem citam. Jedno vreme sam citao po 2 knjige dnevno, samo treba naci deme koje te zanimaju i vrlo brzo zavolis citanje. Naravno i sport je dobar. Povremeno izadjem sa drustvom na basket, ti verovatno ne igras basket ali mozes da izadjes napolje i da trcis.

[Млађони]

Когнитивна терапија.

http://www.basic-counseling-skills.com/cognitive-behavioral-therapy.html

Пример

A - Идеш улицом сретнеш неког о ком немаш лепо мишљење (активирајући догађај)

B – Уверење у својој глави ти прође Јаоо ево га онај сад ће да ме дави

C – ОСећаш се сморено док причаш са истим и осећаш негативну емоцију према тој особи.

Исто може за било коју другу негативну емоцију који активира било који други негативни догађај пример за пушаче

A - Чекаш аутобус

B – Јао како је досадно што ово чекам, немам шта да радим - ако запалим цигару биће мање досадно

C – Осећај досаде и идеја да цигара убија досаду

е сад све се тп решава тако што убаци D

D (dispute) тако што примети B(belief) који ти изазива негативно понашање и емоцију ти убациш D да контрираш том B

Дакле у првом случају - није ни тај тип толико лош у сваком човеку има нешто занимљиво.

или у случају цигарета - Није ми ништа занимљивије са цигаром боље да размишљам о ципелама које људи носе.

[DankaM]

@ Mladen Milosavljević

I kao najvažnije, B-Behaviour; upotrebiti ono što KBT i REBT propagiraju u stvarnom svetu... Tu najčešće puca stvar.

Protiv odugovlačenja/prokrastinacije i netolerisanja frustracije je jako teško izboriti se.

KBT i REBT su idealne kao terapije fobija i nekih vrsta anksioznosti, jer su efikasne u prilično kratkom vremenskom intervalu, i pomažu da osoba ne pati.

E,sad, za REBT znam da ima čak i program za savladavanje prokrastinacije, ali mislim da kognitivne terapije nisu terapija izbora; previše razmišljanja osobu koja

ionako odlaže i koristi samo svoje racionalno još samo više navodi na odlaganje. Iza naših misli mogu da se nalaze osećanja i raspoloženja koja ih izazivaju, a ne samo obrnuto.

Mada, realno, nije ni psihoterapija čarobni lek za sve. Ima ljudi koji dugo idu na terapiju i ništa ne promene. Nekad moraš da se šutneš nogom u zadnjicu (metaforično rečeno ) i promeniš se.

@ LjubavNada3

Koliko imaš godina? Da li si imala neki stresan događaj, pa si počela tako da reaguješ ili je tako oduvek bilo? Izvini što te ovako javno ispitujem, možeš i na PP da odgovoriš, pošto bi bilo bolje znati još neke informacije.

[JESSY]

добри савети су овде дати, али је ствар много ''дубља'' и не можеш ти то сама једноставно решити...можеш само да се молиш Господу...али ти јепотребна помоћ доброг духовник и неуропсихијатра...они ти дођу као подстицај да утврдиш базу одакле да кренеш сама да се бориш... немој да мислиш да се само теби то дешава....те проблеме има велики број људи.. .smesko. .

[Млађони]

@ Mladen Milosavljević

I kao najvažnije, B-Behaviour; upotrebiti ono što KBT i REBT propagiraju u stvarnom svetu... Tu najčešće puca stvar.

Protiv odugovlačenja/prokrastinacije i netolerisanja frustracije je jako teško izboriti se.

KBT i REBT su idealne kao terapije fobija i nekih vrsta anksioznosti, jer su efikasne u prilično kratkom vremenskom intervalu, i pomažu da osoba ne pati.

E,sad, za REBT znam da ima čak i program za savladavanje prokrastinacije, ali mislim da kognitivne terapije nisu terapija izbora; previše razmišljanja osobu koja

ionako odlaže i koristi samo svoje racionalno još samo više navodi na odlaganje. Iza naših misli mogu da se nalaze osećanja i raspoloženja koja ih izazivaju, a ne samo obrnuto.

Иза мисли могу осећања али немој да се заваравамо не иза ових проблема које је пријавила почетница теме. Дакле иза жеље за кафом може осећање које проузрокује зависност што проузрокује мисао. Мислим да су посвећени монаси доказ за филозофију ЦБТ - какве су ти мисли такав ти је живот.

Ја мислим да су терапије избора. Нема уопште размишљња силног. Свакодневне анализје 2-3 пута дневно по пет минута очас посла. Само је фора приметити о чему мислиш и шта осећаш.

Mada, realno, nije ni psihoterapija čarobni lek za sve. Ima ljudi koji dugo idu na terapiju i ništa ne promene. Nekad moraš da se šutneš nogom u zadnjicu (metaforično rečeno ) i promeniš se.

Није. Терапија заправо не решава ништа она ти покаже пут да решиш. Исто као што има Хришћана које Хришћанство не чини бољим људима.