Душко Дугоушко Написано Јун 10, 2012 Пријави Подели Написано Јун 10, 2012 Намерно сам поставио ову тему и намерно писао о јуродивима. Наравно, да имам неки већи списатељски дар, све би било можда још и радикалније представљено.Данас сам био први пут у једној цркви на Литургији и по ко зна који пут сам се до коске уверио у своје теорије о савременим православцима, а наравно и о себи самом. Да не давим, све бих сажео у две речи: тешка пасивност. И онда се враћам кући по сунцу и размишљам о оном: Истина ће вас ослободити... као и о оном: Ви нисте од овог света... Све што данас видим у Цркви (а то јер сам ја сам такав) су робови и конформисти. Што каже Селинџер на једном месту: "Мука ми је од тога што немам храбристи да не будем ништа"... то сам мислио. Сјајно опажање! Цитат Помени @ Шефе, који ти је враг? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
znatiželjan Написано Август 31, 2012 Пријави Подели Написано Август 31, 2012 I u čemu se sastoji njihovo svetiteljsko podvižništvo? Šta to znači ''hodio putem bezumlja radi Hrista''? Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Септембар 1, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 1, 2012 Blažena Christina Mirabilis Molila se ovako stojeći na vrhu krošnji vrlo visokog drveća ili na liticama. http://en.wikipedia....the_Astonishing Blažena Kristina Belgijska (Jurodiva) - djevica, 1150 - 1224 -izvadak iz životopisa- Živjela u osami na samim najvišim liticama planina i u pustinjama (mišljeno tim vrlo opuštenim mjestima) provodeći pokajnički život i podvizavajući svog tijela i duha. Isposnica, pokornica i mističarka, smatrana jurodivom, čudesnim načinom iako nikad nije rodila ni imala djecu, kao djevici joj počelo teći mlijeko iz prsiju kojim se bila u stanju hraniti samo njime danima. Počela asketski pokajnički život, prekoračujući granice ljudskog razuma. Davala si ruke do ognja, primajući za duše (grešnika valjda) ogromni paleći bol, ali unatoč, uprkos tome vidljiva opekotina nikada nije nastala. Mogla je ruke sponoriti u ključajući vruću vodu ili se s njom politi pri čemu je osjećala velike bolove ali k vidljivom oparenju i promjena na koži nikada nije dolazilo. Kad se odlučila i nastojala činiti pokajanje u zamrznutoj rijeci, bila iz nje istjerana (valjda sveštenicima) pod prijetnjom izopćenja. Neprestano tražila najrazličitije načine mučenja koja je potom pri punoj svijesti u potpunosti proživljavala. Iako su sve te njene praktike kojim je podvrgavala svoje tijelo bile nevjerovatno drastične i bolne i prema svim pravilima medicine imala ostavljati vidljive tragove na tijelu i na koži s trajnim posljedicama, masivnim i fiziološki nepovratnim narušavanjima tkiva itd., njeno tijelo uvijek ostajalo bez znakova oštećenja ili ako ih je bilo mogla su se popisati kao subtilna, dakle jedva primjetljiva i laka. Dole je jedna njena moderna "ikona" prema predstavi nekog umjetnika s Deviantarta. Na ikonama se slika sa sovama, zato su i ovdje na ovoj slici, to oko na dlanu i te sove su njenim ikonografskim simbolima. Bila je jurodiva i to dosta, jedna od najjurodivijih što su ikada postojali. Милошшш је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Септембар 1, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 1, 2012 Čak i na You Tube ima nešto o njoj, jedna lijepa balada od Nicka Cave: Nick Cave & The Bad Seeds - Christina the Astonishing http://www.youtube.com/watch?v=xd8cdGaXbv8 (live at the Hammersmith Apollo 2003) Nick Cave & The Bad Seeds perform Christina the Astonishing at the Hammersmith Apollo, June 7, 2003 Song property of MUTE Christina the Astonishing - lyrics Lived a long time ago She was stricken with a seizure At the age of twenty-two They took her body in a coffin To a tiny church in Liege Where she sprang up from the coffin Just after the Agnus Dei She soared up to the rafters Perched on a beam up there Cried "The stink of human sin Is more that I can bear" Christina the Astonishing Was the most astonishing of all She prayed balanced on a hurdle Or curled up into a ball She fled to remote places Climbed towers and trees and walls To escape the stench of human corruption Into an oven she did crawl O Christina the Astonishing Behaved in a terrifying way She would run wildly through the streets Jump in the Meusse and swim away O Christina the Astonishing Behaved in terrifying manner Died at the age of seventy-four In the convent of St Anna Dole komentar: Thank you! I love Nick and she is my favorite crazy saint. Ovo dole je instrumental. I na tom videu je slika gdje sjedi u krošnji drveta. Ta slika je iz starih srednjovjekovnih knjiga, tamo je bila tako prikazivana kako sjedi na drveću. Christina the Astonishing Цитат Помени @ Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Мај 25, 2013 Гости Пријави Подели Написано Мај 25, 2013 Блажени Симон Јурјевецки, Христа ради јуродиви Спомен се слави 10 / 23. маја Овај руски светац – блажени Симон – рођен је у селу које се зове Братско у Костромској губернији, недалеко од града Јурјевца Поволшког. Оставивши своје родитеље и родбину кренуо је у дивље, непроходне шуме и у близини села Јелнати примио је подвиг јуродства ради Христа. Кад су га становници села нашли у шуми и довели у село светац је почео да обилази куће сеоских житеља помажући им у обављању најтежих послова. Ни од кога није узимао било какав новац за рад. Блажени Симон Јурјевецки, Христа ради јуродиви Зими и лети блажени је ишао бос, само у кошуљи, тако да му је кожа поцрнела од поста и сасушила се. Неразумни и сурови људи су га често окрутно тукли. Након што је у Јелнатију провео 15 година светац се преселио у град Јурјевец Поволшки. Овде су омиљено место његовог боравка постале црквене припрате где је узносио ватрене молитве Господу. Подвиг самоодрицања очистио је душу блаженог Симона и он је од Бога добио дар прозорљивости: много је предвиђао и предсказивао је будућност. Савременици су, призивајући његово име, видели различита чудесна знамења. По његовим молитвама утихнуо је велики пожар у граду, исцелио се свештеник Олимпије, од дављења у Волги се спасио извесни грађанин Јосиф. Пред своју смрт блажени је дошао у кућу војводе Теодора Петелина. Овај је, не познајући свеца, једном у нападу гнева наредио да се светац истуче. Свети Симон се тешко разболео. Позвао је свештеника, исповедио се, причестио се Светим Христовим Тајнама и предао је Богу своју душу. Војвода се покајао због свог поступка. На сахрану свеца окупио се цео град. Тело блаженог Симона је погребено у Богојављенском манастиру. Ово се десило 4. новембра 1584. године. Патријарх Јоасаф је 1635. године наредио богојављенском игуману Дионисију да напише животопис и опише чуда блаженог Симона и благословио је да се наслика његова икона. Спомен на блаженог Симона се слави од 1635. године. Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков) Са руског Марина Тодић 24 / 05 / 2013 Извор: Православије.ру Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Мај 25, 2013 Гости Пријави Подели Написано Мај 25, 2013 http://www.pravmir.ru/o-chem-govoryat-zhesty-na-ikonax/ Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Мај 25, 2013 Гости Пријави Подели Написано Мај 25, 2013 https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD-%D1%98%D1%83%D1%80%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D1%98%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8-r1648 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Jurodiv Написано Јул 1, 2013 Пријави Подели Написано Јул 1, 2013 Jurodivi su svi koji se odriču besmisla ovog svjeta da bi bili ludi u očima pametnih ljudi a u očima Hrista draži Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Поет Написано Фебруар 26, 2020 Пријави Подели Написано Фебруар 26, 2020 Zna li tko? Цитат Помени @ ,,Ne kudi nista sto je ljudsko. Sve je dobro, samo ne svuda, ne uvek i ne za svakoga." Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Bokisd Написано Фебруар 27, 2020 Пријави Подели Написано Фебруар 27, 2020 Kako da znamo,.... jedino da se druzimo sa nekim od takvih ljudi,.... Поет је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Поет Написано Фебруар 27, 2020 Пријави Подели Написано Фебруар 27, 2020 @Bokisd Mozda ste citali nesto o skorasnjim primerima ili savremenicima? Цитат Помени @ ,,Ne kudi nista sto je ljudsko. Sve je dobro, samo ne svuda, ne uvek i ne za svakoga." Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Hadzi Vladimir Petrovic Написано Фебруар 27, 2020 Пријави Подели Написано Фебруар 27, 2020 Јуродиви су сви хрићани, када неко узнапредује, околина га непрепизнаје и непоштује он у њеним очима бива јуродиви - луд, јер лакше је кад нешто неразумјемо да помислимо да је тај неко луд него да смо ми глупи. А како глупост бива од грјеха (Акатист Христу Побједитељу) ми бивамо глупи од своје воље јер одбацујемо оно што "јуродиви" проповједају, јер Христос је заиста мудрима лудост (грцима) а вјерујућим (јеврејима) саблазан.Сам подвиг јуродства везан је за кидање веза "овог свјета" и долази са једне стране као анатема синова овога свјета који живе под вчашћу кнеза таме, а са друге стране као благослов Божији и ум Христов. Прича о три врсте лудака каже да је прва група највећа у њу спадају људи који трче за ловом, бивју варани, а да уопште нису свесни да су будале, други су они који су свјесни да су луди и прихватају терет тога, а трећа су они који су превише луди да су изашли на другу страну и немају терета, али се нису вратили ни у прву групу, нити над њима има снаге клетва људи овога свјета и њихових господара.Зато рецимо Дуци Симоновић човјек великог срца и блиставог ума у својој доброти донекле грјеши: немогуће је створити бољи свјет за људе у духовном смислу, јер они који се клањају страху (демону) морају да живе у предукусу свјета који су себи приготовили. Љубодрагова трагедија је што је просвећен и јасно види могућности за бољи свјет шта више он је већ у њему, али авај усамљен. Личи на трагедију јуродивог светца који је као и сваки светац на Земљи у истинским рају и опажа вјечном свјетлошћу преображену природу. Тако је и свету Вукашин заклан у Рају! Јер прво је дошао рај, ангели и Господ што видимо из његовог њима надахнутог испивједања, синко који је радио "посао" је био и тада и сада је у сасвим другом свјету, али у истој природи, односно природа је у дргачијем свјету.Ван Гог видио природу онако како је насликао, јер када није успјевао рјечима као проповједник сиромшним и потлаченим рударима да влаговјести и када су му се они наругали и исмијавши га одвацили, узео је да покаже - слика и до данас клеветан као луд и ако је показао рај.То што смо ми луди једни за друге је предукус оног јаза и провалије између Лазара и бофаташа.Нека провалије она је потребна, јер Христос је дошао да нас подјели и ако је Његова воља да сви једно буду и наша се воља рачуна.С тим у вези треба посматрати актуелна дешавања.Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију Milica Bajic and Ćiriličar је реаговао/ла на ово 1 1 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Bokisd Написано Фебруар 27, 2020 Пријави Подели Написано Фебруар 27, 2020 пре 18 часа, Nikola Stojanovic рече @Bokisd Mozda ste citali nesto o skorasnjim primerima ili savremenicima? Uf, pravo da ti kazem, pa i nisam i ne znam da li postoje danas zaista takvi ljudi jurodivi Hrista radi, u smislu kako citamo iz zitija i duhovnog predanja. Tako da o tome jedino znam iz zitija i predanja i to je koliko sam shvatio narociti dar i blagodat Bozija i ne moze se bez toga dara pretrpeti jurodstvo pred ljudima. Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Поет Написано Фебруар 27, 2020 Пријави Подели Написано Фебруар 27, 2020 Citao sam knjigu ,,Jurodivi Janis" , valjda bejase. O Grku koji je bio jurodiv. Odlicna. Цитат Помени @ ,,Ne kudi nista sto je ljudsko. Sve je dobro, samo ne svuda, ne uvek i ne za svakoga." Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.