Jump to content

Ko su Jurodivi?

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

  • Гости

Блажени Симон Јурјевецки, Христа ради јуродиви

 
 
 
 
 
print22x20.gif

Спомен се слави 10 / 23. маја

 

Овај руски светац – блажени Симон – рођен је у селу које се зове Братско у Костромској губернији, недалеко од града Јурјевца Поволшког.

 

Оставивши своје родитеље и родбину кренуо је у дивље, непроходне шуме и у близини села Јелнати примио је подвиг јуродства ради Христа. Кад су га становници села нашли у шуми и довели у село светац је почео да обилази куће сеоских житеља помажући им у обављању најтежих послова. Ни од кога није узимао било какав новац за рад.

 

117128.p.jpg?0.10549830012759503

 

Блажени Симон Јурјевецки, Христа ради јуродиви

 

Зими и лети блажени је ишао бос, само у кошуљи, тако да му је кожа поцрнела од поста и сасушила се. Неразумни и сурови људи су га често окрутно тукли.

 

Након што је у Јелнатију провео 15 година светац се преселио у град Јурјевец Поволшки. Овде су омиљено место његовог боравка постале црквене припрате где је узносио ватрене молитве Господу.

 

Подвиг самоодрицања очистио је душу блаженог Симона и он је од Бога добио дар прозорљивости: много је предвиђао и предсказивао је будућност. Савременици су, призивајући његово име, видели различита чудесна знамења. По његовим молитвама утихнуо је велики пожар у граду, исцелио се свештеник Олимпије, од дављења у Волги се спасио извесни грађанин Јосиф.

 

Пред своју смрт блажени је дошао у кућу војводе Теодора Петелина. Овај је, не познајући свеца, једном у нападу гнева наредио да се светац истуче.

 

Свети Симон се тешко разболео. Позвао је свештеника, исповедио се, причестио се Светим Христовим Тајнама и предао је Богу своју душу. Војвода се покајао због свог поступка. На сахрану свеца окупио се цео град.

 

Тело блаженог Симона је погребено у Богојављенском манастиру. Ово се десило 4. новембра 1584. године. Патријарх Јоасаф је 1635. године наредио богојављенском игуману Дионисију да напише животопис и опише чуда блаженог Симона и благословио је да се наслика његова икона.

Спомен на блаженог Симона се слави од 1635. године.

 

 

 

Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков)

Са руског Марина Тодић
24 / 05 / 2013
 
 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
  • 1 month later...
  • 6 years later...

Јуродиви су сви хрићани, када неко узнапредује, околина га непрепизнаје и непоштује он у њеним очима бива јуродиви - луд, јер лакше је кад нешто неразумјемо да помислимо да је тај неко луд него да смо ми глупи.
А како глупост бива од грјеха (Акатист Христу Побједитељу) ми бивамо глупи од своје воље јер одбацујемо оно што "јуродиви" проповједају, јер Христос је заиста мудрима лудост (грцима) а вјерујућим (јеврејима) саблазан.
Сам подвиг јуродства везан је за кидање веза "овог свјета" и долази са једне стране као анатема синова овога свјета који живе под вчашћу кнеза таме, а са друге стране као благослов Божији и ум Христов.
Прича о три врсте лудака каже да је прва група највећа у њу спадају људи који трче за ловом, бивју варани, а да уопште нису свесни да су будале, други су они који су свјесни да су луди и прихватају терет тога, а трећа су они који су превише луди да су изашли на другу страну и немају терета, али се нису вратили ни у прву групу, нити над њима има снаге клетва људи овога свјета и њихових господара.
Зато рецимо Дуци Симоновић човјек великог срца и блиставог ума у својој доброти донекле грјеши: немогуће је створити бољи свјет за људе у духовном смислу, јер они који се клањају страху (демону) морају да живе у предукусу свјета који су себи приготовили.
Љубодрагова трагедија је што је просвећен и јасно види могућности за бољи свјет шта више он је већ у њему, али авај усамљен.
Личи на трагедију јуродивог светца који је као и сваки светац на Земљи у истинским рају и опажа вјечном свјетлошћу преображену природу.
Тако је и свету Вукашин заклан у Рају! Јер прво је дошао рај, ангели и Господ што видимо из његовог њима надахнутог испивједања, синко који је радио "посао" је био и тада и сада је у сасвим другом свјету, али у истој природи, односно природа је у дргачијем свјету.
Ван Гог видио природу онако како је насликао, јер када није успјевао рјечима као проповједник сиромшним и потлаченим рударима да влаговјести и када су му се они наругали и исмијавши га одвацили, узео је да покаже - слика и до данас клеветан као луд и ако је показао рај.
То што смо ми луди једни за друге је предукус оног јаза и провалије између Лазара и бофаташа.
Нека провалије она је потребна, јер Христос је дошао да нас подјели и ако је Његова воља да сви једно буду и наша се воља рачуна.
С тим у вези треба посматрати актуелна дешавања.


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 часа, Nikola Stojanovic рече

@Bokisd Mozda ste citali nesto o skorasnjim primerima ili savremenicima? :D
 

Uf, pravo da ti kazem, pa i nisam i ne znam da li postoje danas zaista takvi ljudi jurodivi Hrista radi, u smislu kako citamo iz zitija i duhovnog predanja. Tako da o tome jedino znam iz zitija i predanja i to je koliko sam shvatio narociti dar i blagodat Bozija i ne moze se bez toga dara pretrpeti jurodstvo pred ljudima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...