Moral, njegov značaj i gde je religija u svemu tome

[Кратос]

ma to je jasno, ali ne ide to tako kako si ti rekao, jer ono sto si ti rekao izgleda ovako da bi bio najveci vjernik treba biti najveci gresnik, to su gluposti.

ne mozes istovremeno jako da ljubis hrista i cinis teske grehove jer onda ovo ljubljenje hrista je laz, licemjerstvo.

Ja nigde nisam to ni rekao da istovremeno činiš najveće grehove i da smatraš sebe hrišćaninom,al što je veći greh,to je veće pokajanje i veća Božija milost.O tome sam govorio.

[Дејан]

Ja ostajem pri tome da je sve po meri duhovnoga rasta. Pravoslavlje nije lako shvatiti kako funkcioniše. Pravoslavna Crkva ne pati od zvaničnih stavova i istih mišljenja.

Ako se proceni, primera radi, da će jedan sebični čovek  ugroziti slobodu drugih ljudi, sigurno je da ćeš ga zaplašiti paklom, procenio si da je sebičan i da će zbog straha za sopstvenu zadnjicu biti u okviru moralnog zakona, i ako se strah od materijalnog pakla  ne uklapa u našu duhovnost, i žrtvovati njegovo unutrašnje stanje koje se neće strahom izmeniti, čisto da bi zaštitio druge ljude.

[kordun]

Ja nigde nisam to ni rekao da istovremeno činiš najveće grehove i da smatraš sebe hrišćaninom,al što je veći greh,to je veće pokajanje i veća Božija milost.O tome sam govorio.

dobro onda si bio nerazumljiv, napisao si da su najnemoralniji najveci vjernici,  ispada da su istovremeno i jedno i drugo, nisi to razlucio, nije bitno kakav si bio nego sta si sada, to je ono sto se racuna, mnogi sveti ljudi su za zivota bili tirani, ali su umrli kao svetci, dakle racuna se ono sta si postao, dokle si dogurao.

[Deja Vu]

A po čemu moral ukida slobodu?Ni u moralu nema teranja.Moral=savest,neki kažu glas Duha Svetoga.Da li ćeš da poslušaš taj glas je izraz tvoje slobode.Ljubav prema Bogu se izražava kroz poštovanje i držanje zapovesti kao što i Hristos kaza:Ako me ljubite zapovesti moje držite.Držanjem tih zapovesti tj tvoreći ih ispunjava se i druga zapovest o ljubljenju bližnjih.Dva principa kao osnova hrišćanskog morala. 

 

Слажем се да нема терања у смислу да те неко удара бичем по леђима да би био моралан (мада у времја оно Инвкизиција је нешто тако и радила), него се на морал гледа као на нека правила и кодексе понашања, па онда то мораш да испуњаваш. А и постоје унутрашњи механизми који донекле терају људе на моралност, мада не све, од којих је једна савест (која није глас Светог Духа), па кршење неке моралне норме доводи до гриже савести, што је као нека казна. 

 

Али оно на шта сам хтео да укажем у том посту јесте нешто што се виђа код људи, где рецимо ако си хришћанин мораш да нпр. помогнеш просјаку. Дакле не мораш, него хоћеш, ако се следиш морањем, а баш не желиш да прилазиш неком на улици јер 1) немаш времена 2) гледају те други 3) просјак је прљав и смрди  итд. , онда ништа не постижеш. Односно то твоје нежељење, осећај терета што нешто мораш да урадиш, осећај гађења, дозе љутње што се тај просјак баш сада појавио и што да би био хришћанин мораш да му помогнеш, није никакав плус твом спасењу, јер то не радиш из љубави.  

[Deja Vu]

moralnim opravdanjem homoseksualizma

 

Пошто аутор текста указује на ово, чисто да се зна да хомосексуалност није неморално, јер не оставља никакву штету никоме, а да ли је корисно је питање за разматрање и даљу дискусију у коју ми се не улази. Ако би неко крепао од тога што се два геја цокну на улици, онда бисмо могли да размишљамо да ли је добро (морално) дозволити им размењивање емоција. 

 

Додуше, са једне утилитаристичке тачке гледишта у неким ситуацијама би могло бити неморално. Хипотетички нуклеарни рат и остале 2 жене и 2 мушкарца, сви хомо, неморално би било да они остану хомо јер би довели до изумирања врсте. Ако се погледа, морал је такав да служи управо продужењу и побошљању врсте или популације (мада ово нико није одредио, десило се кроз еволицију), што је један од разлога зашто људи сматрају педерлук лошим. Да се и ви налазите у пустињама и гледате како да преживите и ви и ваше племе (популација), свака појава педерлука би била штетна по ваше племе. Зато су такве идеје махом настајале по Блиском Истоку код драгих нам Јевреја, јер педерлук смањује шансу да исти буду народ који влада васељеном. 

 

То је нека моја теорија, можда нисам у праву, мада статистички рачун каже да је за то врло мала вероватноћа хохо

[Рапсоди]

[Кратос]

Nemački filozof Imanuel Kant je smatrao da je izvor svakog moralnog čina u volji čoveka. Naglašavajući značaj moralnog zakona on kaže: "Dve stvari me ispunjavaju sve većim strahopoštovanjem i divljenjem što ih više promišljam - zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni."

 

Kant je tvrdio da je za ljudski moral nužno da se pretpostavi da čovek ima besmrtnu dušu, da postoji Bog i da čovek ima slobodnu volju. Ove pretpostavke je nazvao "praktičnim postulatima".

 

Razlika između ispravnog i pogrešnog je nešto stvarno postojeće za Kanta. Svi ljudi znaju šta je ispravno, a šta pogrešno, i to je ugrađeno u naš um. Po Kantu svi ljudi imaju "praktičan um", tj. određenu razumsku sposobnost koja nam u svakom trenu kaže šta je ispravno, a šta pogrešno na području morala. Mada svaki čovek ima u svojoj svesti moralni zakon od njegove volje zavisi hoće li ga poštovati ili ne. Tako je moralni zakon uslov "praktičnog uma".

 

Po Kantu moralni zakon prethodi svakom iskustvu i on je "formalan" i univerzalan i važi za sve ljude u svim društvima i u svim vremenima. On ne kazuje da treba učiniti nešto određeno u određenoj situaciji, već kako čovek treba da se ponaša u svim situacijama. Ovaj zakon ima istu apsolutnu važnost kao i fizički prirodni zakoni.

 

Najviši moralni zakon Kant je definisao kao kategorički imperativ. On glasi: "Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva". To znači da svaki pojedinačni čin mora biti takav da bi ga slobodno mogli ponoviti svi ljudi. Dakle, kada činimo nešto moramo uveriti sami sebe da želimo da to isto čine i svi drugi koji se nađu u odgovarajućoj situaciji. Po Kantu, to je stav koji povezuje svaku pojedinačnu volju sa zahtevom za opštim važenjem. Zato se vrhovni moralni zakon može i ovako definisati: "Postupaj tako da čovečanstvo u tvojoj ličnosti, i u ličnosti svakog drugog, uvek upotrebljavaš kao cilj, a nikada samo kao sredstvo". Dakle, mi ne možemo koristiti druge ljude da bismo postigli nešto za nas, ali nemamo ni prava da koristimo samo sebe kao sredstvo da bi se postiglo nešto.

 

Za Imanuela Kanta moralni zakon je podjednako apsolutan i važi podjednako opšte, kao na primer zakon uzročnosti. Iako se on ne može dokazati razumom, ipak je neizbežan, i ne postoji ni jedan čovek koji će ga poreći. Kada čovek odluči da dela poštujući zakon morala - dela slobodno. Ta sloboda nas po Kantu i čini ljudima, jer životinje postupaju samo po sopstvenim željama i potrebama i nemaju nikakvu slobodu da postupaju po nekom moralnom zakonu.

[Deja Vu]

životinje postupaju samo po sopstvenim željama i potrebama i nemaju nikakvu slobodu da postupaju po nekom moralnom zakonu.

 

Стим што животиње имају ''морални закон'' у себи, само не у уму него у генима и њиховој култури. Што руши ову његову причу, а донекле и читаву његову етику, мада могу се направити модификације и адаптације. 

[Ненад Р.]

Стим што животиње имају ''морални закон'' у себи, само не у уму него у генима и њиховој култури. Што руши ову његову причу, а донекле и читаву његову етику, мада могу се направити модификације и адаптације. 

Животиње волим, али сматрам да немају морал

[kordun]

Животиње волим, али сматрам да немају морал

imaju brate ali ogranicen i nema to veze sa genima kako tvrdi dejavu i onaj crnogorac ronald, zato sto moralom ne upravljaju geni odnosno instikti vec visoke psihicke funkcije, zivotinje su cesto drustvena bica i imaju odredjenu psihicku moc, zavisi od vrste i jedinke, one isto od malena dobijaju svoje karakterne crte u odnosu na ostale jedinke iz svoje vrste i populacije, da nije tako zivotinje bi bili prosti automati i po vrstama bi bile sve identicne. zivotinje takodjer imaju osobinu da se psihicki razvijaju i razlikuju, ne ni blizu kao ljudi ali ipak imaju. ova tvrdnja da geni odredjuju neciji moral u okviru iste vrste je najnovija ludorija holivud pravoslavlja koju sam imao prilike cuti

[Дејан]

ova tvrdnja da geni odredjuju neciji moral

ludorija holivud pravoslavlja

Geni odredjuju dosta toga, ali, da bi se geni ispoljili ili suzbili potrebna je odgovarajuća sredina.

Svaka generacija ima 1 do 2% jedinki koja se radjaju sa genetskom varijacijom da nemaju razvijenu grižu savesti.

Takvi ljudi u zatvorima čine   30% zatvorske populacije.

[kordun]

Geni odredjuju dosta toga, ali, da bi se geni ispoljili ili suzbili potrebna je odgovarajuća sredina.

Svaka generacija ima 1 do 2% jedinki koja se radjaju sa genetskom varijacijom da nemaju razvijenu grižu savesti.

Takvi ljudi u zatvorima čine   30% zatvorske populacije.

to je neko negdje napisao a ja u to ne vjerujem, neurolozi nemaju pojma sta je volja kamo li griza savjesti i otkud sad ti tako krupni zakljucci da zatvorenici  imaju neku specificnu genetsku varijaciju sto se tice savjesti, neorologija i psihologija uopste i ne priznaju da savijest postoji, oni to ubrajaju pod religijsku izmisljotinu bar tako pise u udzbenicima iz psihologije, bar ona savijest koja se tice hriscanstva, psihologija je negira

[Deja Vu]

imaju brate ali ogranicen i nema to veze sa genima kako tvrdi dejavu i onaj crnogorac ronald, zato sto moralom ne upravljaju geni odnosno instikti vec visoke psihicke funkcije, zivotinje su cesto drustvena bica i imaju odredjenu psihicku moc, zavisi od vrste i jedinke, one isto od malena dobijaju svoje karakterne crte u odnosu na ostale jedinke iz svoje vrste i populacije, da nije tako zivotinje bi bili prosti automati i po vrstama bi bile sve identicne. zivotinje takodjer imaju osobinu da se psihicki razvijaju i razlikuju, ne ni blizu kao ljudi ali ipak imaju. ova tvrdnja da geni odredjuju neciji moral u okviru iste vrste je najnovija ludorija holivud pravoslavlja koju sam imao prilike cuti

 

Има и тога, али одређене студије показују да је моралност добрим делом изазвана биолошки а не само псхихолошки и културолошки. Ево могао би да објасниш за почетак како ове бебе од 3 до 6 месеци разликују добро и зло, а многе психичке функције им још нису развијене:

 

[Deja Vu]

bar ona savijest koja se tice hriscanstva, psihologija je negira

 

А како се дефинише та хришћанска савест?  

[Драган_Петровић]

Брате Кордуне немо' да ми квариш концепцију животне одговорности. Нисам ја крив што сам ваки, накриво насађен, но ћаћа, матер па сви редом. Мене кад ген поћера нема ту избора. То је црвено слово, мора да се поштује. Ај ти реци нећу кад крв проради. Дужни смо нашим прецима да будемо терс.