ЖИВОТИЊЕ упознајмо их боље

[Мара]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151435655079483&set=a.96353169482.83205.68916424482&type=1&theater

[Мара]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151435107494483&set=a.96353169482.83205.68916424482&type=1&theater

[Мара]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151431598069483&set=a.96353169482.83205.68916424482&type=1&theater

[Мара]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151430600899483&set=a.96353169482.83205.68916424482&type=1&theater

[Никола Тодоровић]

 

Неки човек и његов пас путовали су друмом.

Кад су се задесили поред једног огромног дрвета, удари
гром и

све их покоси. Али човек није схватио да је напустио
овај свет, па је наставио пут са својим псом,понекад и мртвима треба

времена да увиде шта их је снашло...

- ПУт је био дуг и тежак. Стално су се пењали узбрдо, по

сунцу које је пекло, и били су преморени, знојави и
жедни. Иза једне окуке угледаше велелепну капију, сву од мермера, која је
водила на трг поплочан златним плочама, а насред трга стајала је чесма из
које" је текла кристално бистра вода. Путник се обрати чувару на улазу.

"Добар дан."

"Добар дан", одврати стражар.

"Које је ово овако лепо место?"

"То вам је небо."

"Срећа наша што смо стигли на небо јер умиремо
од жеђи."

"Можете слободно да уђете и да пијете до миле
воље." И

стражар показа на чесму.

"Али мој пас је такође жедан."

"Жао ми је", рече стражар. "Али
животињама је забрањен

улаз."

Човек је био страшно разочаран јер га је морила

неиздржљива жеђ, али није хтео сам да пије.
Захвалио је стражару и наставио пут. Још дуго су тако ходали узбрдо кад наиђоше
на другу капију, овога пута трошну и оронулу, од које је водила земљана стаза
оивичена дрвећем. У хладу испод једног дрвета лежао је неки човек са шеширом
натученим преко лица, и вероватно дремао.

"Добар дан", рече му путник.

Човек само климну главом.

"Страшно смо жедни, ја и мој пас."

"Тамо у стени има један извор", рече
човек показујући

прстом. "Можете да пијете до миле воље."

Човек и пас одоше на извор и утолише жеђ.

Путник се врати да захвали човеку. "Дођите кад
год

хоћете", одговори човек.

"Само још нешто да вас питам. Како се зове ово
место?"

"Небо."

"Небо? Али стражар испред мермерне капије
рекао ми је да

је оно Небо!"

"Оно није небо, оно је пакао."

Путник је био збуњен. "Треба да им забраните
да се

користе вашим именом! Тај лажни назив сигурно
ствара велику

збрку!"

"Ни говора; напротив, они нам чине велику
услугу. Јер та-

мо остају сви они који су у стању да изневере
најбоље пријате-

ље..."

ЗАТО НИКАД НЕ ИЗДАЈ !

 

Дођите и на овој страници можете да прочитате поучну причу сваки дан и да видите јако добре постере: http://www.facebook.com/Zasvemojeljude

[Лидија Миленковић]

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/314884_157174974434749_1574944571_n.jpg

[Лидија Миленковић]

 

http://sphotos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/547788_160714360747477_169363285_n.jpg

[Лидија Миленковић]

 

http://sphotos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/578215_159355004216746_799220861_n.jpg

[Silence]

              

[Silence]

                 

[Лидија Миленковић]

[distancirana]

http://385190_283415675034800_150718398304529_860795_1174777342_n[1]

[distancirana]

   http://marijamagdalina.dodaj.rs/?Razno

[distancirana]

[distancirana]