Никола Тодоровић

Kako sam cuo od ljudi koji su prisustvovali utakmici, dron se pojavio pre pocetka utakmice na severnom delu stadiona sa zastavom, ali zandarmerija kao nije uspela da pronadje ko je kontrolisao taj dron.

Поздрав пријатељи,замолио бих вас да подржите моју страницу http://www.facebook.com/Zasvemojeljude

http://www.youtube.com/watch?v=9nHWsWOgtiw Kosovo: Can You Imagine? (Serbian: Косово: Можете ли замислити?) is a documentary film by Canadian filmmaker Boris Malagurski, about the Serbs that live in Kosovo and the lack of human rights that they have today, in the 21st century.[/size] Most of the Kosovo Serbs have been ethnically cleansed by the Albanians who make up the majority of Kosovo. [/size] Kosovo has been under UN administration since 1999 when NATO bombed Serbia for 78 days to halt a crackdown on ethnic Albanian separatism in its province of Kosovo.[/size] In the years following the war, thousands of Serbs were expelled from their homes, kidnapped and killed. Their houses, cultural and religious sites were burned and destroyed. [/size] Kosovo for the Serbs is what Jerusalem is for the Jewish people. It is the cradle of their statehood, culture and religion. Most of the important Serbian Christian Orthodox monasteries are in Kosovo. [/size] Today, Serbs still have a deep spiritual and traditional connection to Kosovo, a land which is being cleansed of everything Serbian.[/size] Most of the Kosovo Serbs are internally displaced, some of them live in small containter camps, in ghettos, all this in the heart of Europe in the 21st century.[/size] We follow the stories of several Serbs who have fell victim to a nationalist and irredentist ideology that has a goal of creating a pure Albanian state of "Kosova" ("Kosovo" in Albanian) [/size] Serbs in Kosovo have no basic human rights. You will be shocked to learn which atrocities they have to face each day.[/size]

25% јесте мало,а и да је 50% опет треба да се запитамо где то води.Заборавићемо наше писмо.а један од глaвних иговора људи на питање зашто не пишу ћирилицом је то да је лакше латиницом. Ја мислим да морамо да имамо бољи однос са њиховим властима,а не да се окрећемо западу који жели да нас потпуно уништи. Један пример,ако су из приштине довели немачку да присуствује преговорима и да им буде саветник,како то да ми нисмо довели неког руса да стане на нашу страну,да преговара са нама,а стално се жале како су сами против свих у преговорима.

Наравно да се не одлучује али ја сам убеђен да геј особе нису од рођења геј већ у неком периоду живота долази до тога.Све зависи од околине у којој деца одрастају. Нисам ја одлучио да ћу да будем стрејт,већ сам растао у савршено нормалној средини за дете. Већина самоубица и убица је имало неке трауме у детињству које су довеле до тога,тако верујем да је са геј особама.

Ево одмах ћу ти кажем да сам то прочитао у једном истраживању,а и довољно је да изађеш на улицу и да видиш колико је заступљена ћирилица. Ако се не слажеш са свиме ониме што сам рекао,наведи разлоге,свако може да се прави паметан и да каже не слажем се,али да ни он сам не зна зашто.

Не кажем то,него кажем да има лош утицај на децу у пубертету то ако су у окружењу где је сасвим нормално бити геј.

Путин је у праву,ја сам готово сигруан,да ако би сте сваким даном гледали на тв гејеве,поготово ако сте млад човек у пубертету ви би сте се запитали да нисте и ви случајну,међутим уколико би то било забрањено самим тим би и њихов број се смањио на минимум који ником не би сметао. Ја мислим да је србији потребна особа као Путин.Он је од како је дошао на власт у Русији побољшао просечну плату Руса за три пута.Он ми је као личност врло интересантан и јако би одговарало кад би неко као он дошао и решио се овог шљама из наше скупштине.

Русија или (За)пад Дефинитивно Русија,ако би смо наставили овим путем и ушли у ту Еу,ми би смо начисто пропали,били би смо још једна у низу колонија западних држава и изгубили би смо свој индетите а о нашој будућности би одлучивали неки тамо људи удаљени стотинама километара од нас. Уласком у Еу би смо можда добили новац од њих који би смо требали да им вратимо по изузетно великој камати,подразумева се да ми то не би вратили и самим тим држава би се задужила тако да можда никада не би вратили тај дуг ако би смо наставили тим путем.Наше фирме би порпале,дошле би неке европске где би људи радили као у фијату,а већини људи је непознато да наши грађани раде тамо у нехуманим условима.Полако би смо губили свој национални индетите,ћирилица би вероватно потпуно нестала,пошто је и оваку у ризичном стању.И на крају у некој даљој будоћности ја не видим србију. Међутим,одустајењем од Европске уније и ократањем Русији,овде би све кренуло на боље,наишли би на економску помоћ од руса и вероватно би економски зависили од њих,али би ћирилица сигурно опстала пошто у Русији 99% се користи њихово писмо а код нас само 25%.Почели би да истажујемо нашу историју,што нам је забрањено од стране немачке као један од услова за улазак у еу,и знали би да су руси потекли у ствари са балкани као што и уче они у школи,открили би невероватно чињенице за наш народ које су измењене на берлинском конгресу.

Ево одамх ћу да кажем да сам против те уније,и да не желим да ни ми,нити било ко други уђе.Мене једна ствар ужасно нервира,то што су као својег најзначајнијег научника ставили нашег Николу Теслу и то пролази без икаквих проблема,сви су прећутали.Па како је могуће да нам одузимају Теслу говорећи да је њихов.Ово ће да прође без икакве побуне,онда кад будемо ми требали да уђемо(нажалост) затражиће од нас да признамо да је Тесла хрват исто тако као што смо признали Косово,наша власт ће то да прихвати без проблема,за пар година ће и у учбеницима писати да је он хрват и за једно сто година уколико неко буде тврдио да је он србин рећиће да је луд.Исто то се већ једном десило па сам готово сигуран да ће се поновити.Реч је о прекрајању српске историје на Беринском конгресу 1878. године само да би држава добила независност.Зато и ми учимо историју коју је неко прекројио тако да њему одговара.

Ko o cemu kurva o postenju. Pa ko njoj daje za pravo da se poredi sa teslom,mislim mi smo jos jadniji kad slusamo sta govori,i citamo u novinama,sve dok ljudi budu obracali paznju na njene izvale on ce tako nastaviti,treba potpuno da je zaboravimo,tako ni mediji je nece prenositi... Evo ovaj video moze da vas zabavi,i sigurno ce vas podsetiti na ovu osobu o kojoj govorimo..

Добри људи, покажимо хуманост на делу, помозимо Вањи да победи леукемију! Детаље око уплаћивања новца можете пронаћи на овој страници или можете помоћи слањем поруке у вредности од 100 динара на број 3678 . Верујем у вас, немојте окретати главу од сурове реалности, ово је могло свакоме да се деси, помозите би данас, да би сутра неко вама помогао, наше мало некоме значи живот, сви заједно можемо победити ову болест! https://www.facebook.com/pages/Pomoć-za-Vanju/344678198967117

Pa da,verovatno bi vecina novca zavrsila u dzepovima konobara i vlasnika,ali to ovde nije bitno.Bitna je paznja.Bitno je to da neko zeli nekom da pomogne bez obzira sto ne zna kako mu je,da jos uvek ima dobrih ljudi.Treba da pomazemo ljudima,da pokazemo da ovaj svet nije jedno hladno i surovo mesto da postoje ljudi koji vise vole da daju nego da dobiju.

ПРИЧА О СУДБИНИ ВЕЛИКЕ ДАМЕ На прелијепој земљи,негдје између Јадрана и Паноније,у својим дворима живјеше једна велика дама звана С. У свој раскоши,угледу и слави живјеше она срећно све док не дође некакав страшни анадолијац,који живјеше на Босфору,звани Т.. Он упаде на њену земљу,у њене дворе,силова је и на силу ожени. Несрећна,пет вијекова она би. Но кад анадолијац остари и постаде болесник,она коначно сможе снаге те га протјера са своје земље и из својих двора. Тако поста опет слободна и поврати бар дио своје старе славе те поче опет слободна са свијетом живјети. Али недуго потом,оптужи је једна европска дама да јој она уби једно њено чедо,па бјесна насрну на њу да је скроз уништи и дворе и земљу јој узме. Али поносна дама С. не даде се тако лако, одбрани се уз помоћ пријатеља,а ова друга паде и оста инвалид без моћи какву је некад имала. Поново дама С. засја у очима људи. Али ти који је спасише,узеше је под своје,па јој чељад неку дадоше да их штити,рекоше то су твоја браћа, и име јој промјенише у Ј. Тад она прихвати своје ново име Ј. и поче тако са браћом међу свијетом живјети. Али браћа зла и кобна,стално је подбадаше хтјевши отћи од ње,јер им више она не требаше. Кад изби велики метеж у свијету браћа се окуражише па ударише на њу да јој очи изваде и косе почупају. Али иако је нагрдише,оста жива. Метеж стаде,а наиђе некакав црвен вјетар па њу и њену браћу зави у црвено,рухо им црвено обуче и помири их на силу. Тако она живјеше са браћом и би опет славна међу свијетом. Али онда опет наста метеж у свијету, па је браћа,зла и кобна опет нападоше,да се од ње одвоје јер им више не требаше. Спаде црвено рухо са ње и браће јој те се закрвише и би крви до кољена,али смирише се и раздвојише. Тако она не промјени име своје и удаде се за мангупа који је заведе. Мангуп звани М. убрзо поче да је уништава,па се и њега ослободи,врати своје старо име С. и поче опет слободно живјети међу људима. Али тад је људи позваше к њима да дође и послаше јој жуто рухо које она обуче. Стаде велики љубавник,који зваше се Е.У. тад да је заводи. Обећа јој куле и градове ако код њега дође да живи. А она,јадна,несретна и изнемогла,видје у њему наду па похрли радити све што јој он нареди,не би ли је он примио да живи код њега. Тако јој љубавник затражи да она себи откине једну руку и да је његовим пријатељима,а заузврат он ће је примити код себе у своје дворе и ожениће је. Баш тада дама баци жути огртач,али се не наљути на тог љубавника,већ стаде размишљати шта јој је чинити и поче се договарати са тим његовим пријатељима. Велика Даму С. и данас можете видјети како стоји на путу и размишља шта јој је чинити.

ПРИЧА О СУДБИНИ ВЕЛИКЕ ДАМЕ На прелијепој земљи,негдје између Јадрана и Паноније,у својим дворима живјеше једна велика дама звана С. У свој раскоши,угледу и слави живјеше она срећно све док не дође некакав страшни анадолијац,који живјеше на Босфору,звани Т.. Он упаде на њену земљу,у њене дворе,силова је и на силу ожени. Несрећна,пет вијекова она би. Но кад анадолијац остари и постаде болесник,она коначно сможе снаге те га протјера са своје земље и из својих двора. Тако поста опет слободна и поврати бар дио своје старе славе те поче опет слободна са свијетом живјети. Али недуго потом,оптужи је једна европска дама да јој она уби једно њено чедо,па бјесна насрну на њу да је скроз уништи и дворе и земљу јој узме. Али поносна дама С. не даде се тако лако, одбрани се уз помоћ пријатеља,а ова друга паде и оста инвалид без моћи какву је некад имала. Поново дама С. засја у очима људи. Али ти који је спасише,узеше је под своје,па јој чељад неку дадоше да их штити,рекоше то су твоја браћа, и име јој промјенише у Ј. Тад она прихвати своје ново име Ј. и поче тако са браћом међу свијетом живјети. Али браћа зла и кобна,стално је подбадаше хтјевши отћи од ње,јер им више она не требаше. Кад изби велики метеж у свијету браћа се окуражише па ударише на њу да јој очи изваде и косе почупају. Али иако је нагрдише,оста жива. Метеж стаде,а наиђе некакав црвен вјетар па њу и њену браћу зави у црвено,рухо им црвено обуче и помири их на силу. Тако она живјеше са браћом и би опет славна међу свијетом. Али онда опет наста метеж у свијету, па је браћа,зла и кобна опет нападоше,да се од ње одвоје јер им више не требаше. Спаде црвено рухо са ње и браће јој те се закрвише и би крви до кољена,али смирише се и раздвојише. Тако она не промјени име своје и удаде се за мангупа који је заведе. Мангуп звани М. убрзо поче да је уништава,па се и њега ослободи,врати своје старо име С. и поче опет слободно живјети међу људима. Али тад је људи позваше к њима да дође и послаше јој жуто рухо које она обуче. Стаде велики љубавник,који зваше се Е.У. тад да је заводи. Обећа јој куле и градове ако код њега дође да живи. А она,јадна,несретна и изнемогла,видје у њему наду па похрли радити све што јој он нареди,не би ли је он примио да живи код њега. Тако јој љубавник затражи да она себи откине једну руку и да је његовим пријатељима,а заузврат он ће је примити код себе у своје дворе и ожениће је. Баш тада дама баци жути огртач,али се не наљути на тог љубавника,већ стаде размишљати шта јој је чинити и поче се договарати са тим његовим пријатељима. Велика Даму С. и данас можете видјети како стоји на путу и размишља шта јој је чинити.

Ja sam veliki obozavalac Hip-hop muzike,najvise pratim domacu scenu,i mogu reci da muzika licno na mene jako mnogo utice,rep muzika moze da izvuce ono najbolje iz coveka ako se slusaju pravi izvodjaci kao:marcelo,bs,skabo,uncle dzo i ostali,medjutim ako neko slusa one repare koje ni neznaju sta pricaju vac samo lupaju glupostii i to ce naravno uticati na coveka,kad mi neko kaze koju muziku slusa to mi mnogo govori o toj osobi,sama pomisao da neko slusa Jk je meni neverovatno posto mene u toj muzici nista ne privlaci,reci su ne povezane,tekst cesto govori o nekim glupostima..

Ova prica je samo preradjena,ovako ide prava: У забитој кинеској провинцији живео је сиромашни Кинез који је цео живот потрошио радећи најтеже послове, а да ништа до краја није стекао. Све што је имао био је син јединац ког је неизмерно волео. Научио га је да чита и пише, увео га помало у калиграфију и то је био сав капитал који му је оставио када је у дубокој старости умро. Непосредно пре него што је издахнуо, отац је извадио две кутијице: једну црну, а другу белу и рекао сину: „Нажалост, немам шта да ти оставим сем овога. И запамти - добро их чувај. Када ти једнога дана буде тешко, несносно тешко у животу, отвори белу кутијицу. Црну чувај, и отвори је кад осетиш да си најсрећнији у животу." Младић је достојно испратио оца, а онда је спаковао своју чинију за храну, штапиће, једну преобуку и оне две кутијице и кренуо у свет да заради своју порцију пиринча. Радио је најтеже послове код газда који су га израбљивали, несрећан и безнадан. Лутао је беспућима, спавао по шумама, пекло га је сунце и мрзли га мразови. Једног јутра се пробудио, потекле су горке сузе и младић је решио да се убије. Сетио се очеве беле кутијице. Отворио је и дрхтавом руком развио малу пиринчану хартију на којој је писало: „ И ово ће проћи!" Схвативши ово као очев аманет за даље живљење, није се убио. Запутио се ка оближњем граду. На улазу у град стајала је колона неписмених сељака која није могла да уђе кроз градску капију, јер нико није умео да прочита шта пише на великој табли. Младић је пришао, прочитао им гласно шта пише и помогао да прођу. Кроз неколико дана проведених по градским трговима, потражио га је малени Кинез и рекао му да његовом господару хитно треба писар, а да је чуо од сељака који су недавно дошли у град да он зна да чита и пише. Добио је посао код строгог племенског старешине. Радио је тешко, али мирних руку и чиста срца. Свима је излазио у сусрет. Градски старешина је био праведан човек и знао је да узврати своме писару. Добро га је награђивао, а врло брзо му је одвојио и део у својој кући где је младић почео да живи. Све се променило. У годинама које су уследиле, постао је газда маленог имања, стекао знатно материјално богатство, радио је све уместо самог градског старешине, који му је поверио и своју кћер. Заједно, у љубави, њих двоје су родили много деце. Сложно су увећали своје богатство до неслућених размера. Једног дана седео је на трему, гледао безбрижно у даљину и схватио да је савршено срећан. Сетио се свих својих очаја, своје жеље да својевремено умре, сетио се оца. И оне друге кутијице коју му је отац на самрти дао. Отворио је и дрхтавом руком развио малу пиринчану хартију на којој је писало: „И ово ће проћи!"

Љубав према непријатељу Војсковођа Sigisbert Hugo, отац великог и познатог писца (Виктора Игоа), једне је ноћи, јашући на коњу, пролазио кроз бојно поље. У једном тренутку зачуо је запомагање. Непријатељски војник, тешко рањен, тражио је мало воде да угаси жеђ. Војсковођа је извадио чутуру из појаса и, обративши се свом штићенику, рече: - Дај му да пије. Када се штићеник сагнуо како би рањенику пружио воду, овај потеже пиштољ на њега, али, на срећу, метак промаши. Но војсковођа ,и након пуцња, понови штићенику: - Дај му да пије. Колико узвишености у чину војсковође и колика великодушност исказана на делу! Потребно је много храбрости да би неко показао на делу љубав према свом непријатељу. Реч Божија жели да је сваки верник такав. "Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га;..." (Рим.12;20) У томе се и огледа узвишеност Хришћанства. Љубав, не само према онима који нас воле, већ и према онима који нас мрзе; љубав према свима, а пре свега према непријатељима.

Poučna šaljiva priča Ateista je šetao šumom i razmišljao:- Kako je veličanstveno drveće! Kako su moćne reke! Kako su divne životinje! U žbunju iza njega začulo se šuštanje. Ateista se okrenu i ugleda ogromnog grizlija kako ide prema njemu. Potrčao je koliko ga noge nose. Osvrtao se preko ramena, a medved je bio sve bliže i bliži. U panici se saplete i pade. Pokuša da ustane, ali vide da je medved iznad njega i pruža se da ga dohvati šapom. U tom trenutku ateista uzviknu: ”O, Bože!” … Vreme se zaustavi. Medved se ukoči. Tišina zavlada šumom… Čovek bi osvetljen nekom blistavom svetlošću, a sa neba se začu glas: - Ti poričeš moje postojanje sve ove godine, učiš druge da ja ne postojim, čak i stvaranje sveta pripisuješ nekom kosmičkom slučaju. Da li od mene očekuješ da ti sada pomognem u nevolji? Treba li, od sada, da te računam kao vernika? Ateista pogleda u blistavu svetlost i reče: - Zaista bi bilo licemerno s moje strane, da sad, iznenada, zahtevam od tebe da me tretiraš kao hrišćanina. Ali možda bi mogao da hrišćaninom učiniš medveda! - U redu! – reče glas. … Svetlost nestade… Zvuci u šumi ponovo oživeše… Medved spusti svoju desnu šapu, prinese je levoj, pogne glavu kao u molitvi i razgovetno progovori: - ”Bože, blagoslovi ovu hranu koju mi pružaš danas kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. Amin!”

Замислите да вам свако јутро, када се пробудите, једна банка стави на рачун 86.400 евра. Шта ћете урадити? Право правило: Све што нисте успели потрошити током дана узима вам се навече! Не можете варати, нити пребацивати новац на неки други рачун. Имате га право потрошити искључиво током тог истстог дана али не заборавите да свако јутро када отворите очи банка вам отвара нови рачун од 86.400 евра за тај дан и тако сваки дан. Друго правило: Банка може прекинути ту игру без упозорења! У било којем моменту може вас обавестити да је све готово и да се рачун дефинитивно затвара. По мом мишљењу, несумњиво ћете добијати новац трошити на забаву и куповину поклона онима које волите. Трудићете се да вам сваки евро донесе срећу и задовољство. Па где је таква банка? Ту чудесну банку имамо сви ми на нашем располагању. То је ВРЕМЕ. Свако јутро када се пробудимо наша животна банка нам отвара кредит од 86.400 секунди живота за тај дан до спавања. Што нисмо проживели тај дан - изгубљено је. Јуче је заувек прошло! Свако јутро та магија се понавља. Зато немојмо заборавити незаобилазно правило да банка може затворити рачун сваког минута, без упозорења. У било које моменту живот може стати! Шта ви радите са вашим 86.400 секунда на дан? Живот је кратак, чак и онима који увек мисле да имају бескрајно пуно времена на располагању. Замолио бих вас да подржите страницу,можете да прочитате поучну причу сваки дан и да видите јако добре постере: http://www.facebook.com/Zasvemojeljude

Hvala na podrsci,zamolio bih i ostale clanove da pogledaju stranicu,sigurno ih nece ostaviti ravnodusnim!!! http://www.facebook.com/Zasvemojeljude