Свети Владика Николај Охридски и Жички

[zlata]

Лепо сте ви то урадили Мамице  kafica

[mamica]

  Hvala Zlato.

Imam jos puno slicnih radova.

Evo i jedne pesme koju takodje volim.

Hajte braco beloj crkvi –Vladika Nikolaj

  http://www.youtube.com/watch?v=gbOqRvBB1fY

[Ненад]

На данашњи дан, тачно пре 100 година (20. децембра 1909. године), владика Николај се замонашио у манастиру Раковица.

Ево фотографије овог манастира направљене малопре:

[Тавита]

(Из досад необјављених рукописа Светог Владике Николаја ексклузивно на „Борби за веру“ објављујемо текст „Литургијско спомињање Свете Тројице“. У овом је тексту Свети Николај Жички јасно рекао да се као саставни део епиклезе у Православној Цркви користи и Тропар трећег часа, чиме се свима који имају очи да виде и уши да чују ставља до знања шта је истинско предање Цркве од Истока.)

ЛИТУРГИЈСКО СПОМИЊАЊЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Свака служба Православне Цркве почиње или са „Благословен Бог наш, сада, свагда и увек“ или „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова“, или (јутрење): „Слава Светој, Једносуштној и Животворној Тројици, сада и увек“.

+ + +

Најизражајније химне Једном Богу у Три Лица и једној суштини су тропари Полуноћнице и стихире на Педесетницу. Ове стихире јасно описују личне особине сваке од Божанских личности. Божанска и људска природа Христа, Сина Божијег, најчудесније се опева у тзв. „Догматицима“ (има их осам) у Октоиху.

Божанство Светог Духа, Његова истоприродна једнакост са Оцем и Сином, и Његова животворна делатност у целокупној твари, јасно су наглашене у антифонима. Увод у Свету Евхаристију као и у неке друге, мање службе, почиње призивом: „Царе Небески, Утешитељу, Душе Истине“, итд.

У возгласима се помињу све три Божанске Личности, али им се обраћамо у једнини, са „Ти“, као на пример: „Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова“. Или: „Јер си Ти Бог милости и сажаљења и човекољубља, и Тебе славимо, Оца и Сина и Светога Духа, итд“

[Тавита]

У литургијским молитвама подједнако се молимо и једнаку част узносимо Сваком од Тројице.

*

Најваћи удео у Литургији има Дух Свети приликом освештања дарова. Свештеник призива Господа Христа да нам пошаље Свога Светога Духа као што Га је послао „у трећи час“ апостолима. После тога он се моли да се хлеб и вино претворе у Христово тело и крв. То је најузвишенији тренутак Свете Литургије.

***

Свих седам Светих Тајни обављају се у име Оца и Сина и Светога Духа.

Рецимо: „Крштава се слуга Божји (име) у име Оца и Сина и Светога Духа“.

Слична формула се употребљава и у другим Свештеним и Светим Тајнама.

[Тавита]

ФАКСИМИЛ РУКОПИСА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

[Тавита]

http://borbazaveru.info/content/view/1810/1/

[Петровић]

Величанствен документ!

[Петровић]

Леп је осећај кад си добродош'о.

Боље вас нашао...

Односи се на Тавитину добродошлицу. (испод)

[Георгина]

Да ли неко може да ми набави докторат Владике Николаја Велимировића  ''Философија Берклија''?

Хвала!

[karadjordje]

Имаш га на француском али на српском мислим да га нема  0110_hahaha

[Георгина]

А где могу наћи тај на француском?

[šangaj]

Из књиге Емануил

О ГОРКОЈ СМРТИ ЖЕНЕ ГРЕШНИЦЕ

     

      Прича нам једна сељанка од Ваљева о смрти њене комшинице. Кућа Живанића богата је и

пред светом угледна. Но нико у њој није хтео знати за Бога ни за душу. Нити су у цркву ходили

ни посте држали ни милостињу делили. Ових дана умрла је у тој кући жена. А. Њена смрт је за

причу, као што је и њен сав живот био за причу. Као млада она је јурила за многим мушкарцима.

Живела је и са својим девером, који се после због ње убио. Са својим мужем није говорила пуне

четири године. Сама је причала, како је гњавила и тровала децу у себи, да не би рађала. Муж јој

умре на Велики Понедељак ове године. Она му није хтела прићи у болести, иако сам јој говорила

и ја и многи други, да би требала да оде умирућем мужу и с њим се опрости. На самртној

постељи муж је прокуне: Да Бог да се у ранама распала! И заиста одмах по смрти мужа А. се

разболи. Отворе јој се ране од појаса па све до стопала. Гледала сам је сву у гноју. Четири жене

дизале су је и спуштале и чистиле. Никако није могла собом владати. Ударала је рукама око себе

по ваздуху и викала: Одлазите! Идите! Та гоните ову децу од мене!

— Какву децу? питамо ми. Ми не видимо никакву децу. Али она је непрестано викала: Гоните

их! Како их не видите? Ево их око мене и пужу се уза ме. — А то су она деца коју је она у себи

гњечила и тровала. Ја сам јој више пута говорила: Позови, сестро, свештеника, па се исповеди и

причести. Али се њој то није никако дало. Најзад је усаветујем и она позове свештеника. Но кад

јој свештеник дође, њој се завеже језик, те му ништа није могла исказати. И тако после дуге и

тешке болести, сва у ранама и смраду, једва испусти своју душу, јадна моја комшиница А.! И

цело се наше село стресе од ужаса. И само се о њој сада говори.

[Tanja]

Gospode, premila tajno duše moje, kako je lak ovaj svet, kada ga merim na kantaru s Tobom!

Na jednoj strani kantara jezero rastopljenog zlata a na drugoj oblak dima.

Sve brige moje, sa telom mojim i njegovim ludim grčevima od slasti i gorčine, šta su nego dim, ispod koga duša moja pliva po zlatnom jezeru?

Kako da ispovedim ljudima tajnu, koju gledam kroz krugove arhangela Tvojih? Kako delovima da govorim o celini? Kako će nokti na prstima razumeti krvotok tela? Zaista onemelom od čuda mučno je govoriti ogluvelim od larme.

Prvo je bilo rađanje pa onda stvaranje. Kao što se čudesna misao u čoveku nečujno i tajanstveno rađa, pa rođena misao potom stvara, tako se nečujno i tajanstveno u tebi rodio Svečovek, Jedinorodni, koji je lotom stvorio sve što Bog može stvoriti.

U Tvom neuznemirenom devičanstvu, dejstvom Duha Svesvetog, rodio se Sin. To je rađanje Boga odozgo.

Kako gore, tako dole, - govoriše stari. Ono što se desilo na nebu, desilo se i na zemlji. Ono što se desilo u večnosti, desilo se i u vremenu.

Mio si mi, ljubavi moja, zato što si mi tajna. I svaka ljubav gori i ne sagoreva dok tajna traje. Otkrivena tajna sagorena ljubav. Kunem Ti se večnom ljubavlju kao što se Ti meni kuneš večnom tajnom.

Obukao si se u sedmora nebesa; skrio si se preduboko od svih očiju. Da se sva sunca sliju ujedno oko, ne bi progoreli sve zavese tvoje. Nisi se skrio namerno, Veliki Gospode, no nesavršenstvom našim. Razloženo i isitnjeno stvorenje ne vidi Te. Samo za onoga nisi skriven, ko je postao jedno s Tobom. Za onoga nisi skriven, za koga je porušen zid između Ja i Ti.

Gospode, premila tajno duše moje, kako je lak ovaj svet, kad ga merim na kantaru s Tobom.

Na jednoj strani kantara jezero rastopljena zlata, a na drugoj oblak dima.

Molitve na jezeru

P.S. Da malo oplemenimo misao  0311_womens

[Tanja]

Na kolena, plemena i narodi, pred veličanstvom Božjim. Padate hitro na kolena pred svojim harambašama, a oklevate pasti pred noge Svemogućega!

Velite: zar će nas ovako malene kazniti Gospod? Da nas je stvorio većim i snažnijim, pa da nas i kažnjava! A ovako, gle, jedva smo nešto viši od trnovog žbunja ukraj druma prema hučnoj vasioni oko nas, a ti nam pretiš kaznom nesrazmerno Većeg od nas?

Bezumnici! Kad vas vaše harambaše pozivaju na zlo, od koga se i vasiona zatrese, onda ne govorite, da ste suviše maleni. Samo se za svetla dela izgovarate malenkošću i slabošću.

Mada ste maleni na oči, pod velikim ste imenom zapisani u knjizi sudbe. Praotac vaš imađaše arhangelsku veličinu i blistaše arhangelskim likom. Zato je i vama određena arhangelska nagrada ili arhangelska kazna.

Kad se nečujno uvuče u srce praoca vašeg želja, da pozna stvari van Tvorca, njegov lik arhangelski potamni kao zemlja, i njegova veličina razbi se u sitnice, - u vas, seme njegovo. Jer poželi, da pozna sitnice, pa se razbi u sitnice, da bi mogao ući u sitnice, i okusiti ih, i ispitati ih.

Sve sitnice, svi sitni presitni, moraju se združiti i okrenuti licem od zemlje ka Tvorcu. Da bi se vaš arhangelski praotac ponovo vaspostavio, i da bi lice njegovo ponovo zasjalo sjajem ogledala okrenutog ka suncu.

Gospode moj i Tvorče moj, vaspostavi čoveka, kakvoga Ti prvo stvori. Ovakav kakav je čovek nije delo Tvoje. Ovakav kakav je čovek je tvorac samoga sebe. Ime mu je bolest, - od kud bi bila bolest u rukama Tvojim? Ime mu je strah - od kud bi strah mogao doći od Neustrašivog? Ime mu je zloba, - od kud bi zloba mogla doći od Nezlobivog?

Ispuni me Sobom, zdravlje moje; ispuni me Svojom večnom jutarnjom svetlošću, i ispariće iz mene bolest, strah i zloba. Kao što pred suncem močvar isparava, i pretvara se u njivu plodovitu!