Da li je sex između supruznika uzvišen čin, ili je to nešto sto činimo zbog slabosti, i ne treba mu pridavati značaja?

[obi-wan]

Ej bre, jedan sat je, ajde razlaz...

[Ispisani]

Поздрав људи...

на сва претходна ево и још једног размишљања... без претензије на било какво убјеђивање, сугерисање и сл. већ просто моје виђење постављене теме и покушај неког расуђивања...

Мислим да је једини прави смисао сједињавања супружника (постајања "једног") тражење благослова за рођење дјетета, тј. да се њихова заједница прошири и буде благословена као таква.

Свако друго сједињавање мушкарца и жене за мене лично као хришћанина нема смисла из једноставног разлога што предмет сједињавања у том случају није наша жеља да испунимо Божију вољу и "рађамо се и испунимо земљу..." већ представља задовољење неких наших нагона, побуда, страсти и сл. (чије постојање није спорно уопште).

Е сад, то је једно и тога некако увијек требамо бити свјесни, да нам буде као нека водиља, свјетлост којој се приближавамо читавог живота а реалност живота и услови у којима живимо су нешто сасвим друго.

Оно што би требало да буде наш задатак као Хришћана овдје на земљи јесте да правимо некакав мост између ове двије ствари, да покушавамо да спајамо ове двије неспојиве ставри, оно што знамо да би требало и како би било Богу угодно и, с друге стране "проблема" да се то испоштује које нам намеће сама наша (пала) природа.

Све ово опет зависи од јако много фактора. Прије свега околности у којима се супружници налазе (да ли живе сами у домаћинству или са неким, да ли већ имају дјеце, колико напорно раде, колико се дневно успију видјети, да ли неко од супружника ради негдје даље, ван града, оптерећеност послом и сл.); затим, сами супружници, нису ни они "идентични", неко има јачи, неко слабији сексуални нагон, једном је чешће другом рјеђе стало до односа, знатно или незнатно чешће (рјеђе); затим, нису потребе и нагони за односом исти у свим животним периодима, у младости су јачи, касније слабији и сл. и то утиче у извјесној мјери на однос према имању (немању) односа. Да сада не набрајам, има доста тих фактора који утичу.

Шта је суштина приче, уздржање од односа, за оне који то хајде да кажемо могу да изнесу, је апсолутно благословено и мислим да то уопште није спорно; опет, с друге стране, људи којима то уздржање представља реалан проблем, проблем прије свега за њихову брачну заједницу и њено очување и који то не могу да изнесу мислим да треба некако да буду свјесни тога да то што рад уствари није благослов и да то није природно назначење њихово али се ето, по некој икономији спасења причешћују и Богу моле да им помогне у томе савладавању страсти. Знам да ће ово вјероватно наићи на неку снажну осуду али просто мислим да је тако и, на крају крајева, Хришћанство је одувијек било жртва, а и ово је сигурно...

И да завршим са неким мојим личним ставом а то је да некако никада не бих могао да имам однос са женом која: 1. има циклус (из разлога... ; 2. која је трудна а да знам да је трудна и 3. која доји (јер је по мом мишљењу жена некако најузвишенија, најназначенија као жена у периоду када је трудна и када доји, жена је тада мајка у оном "пуном" смислу мајка и тада би ми однос са њом чини ми се некако "покварио" то стање у којем се налази, не знам, просто не бих могао...).

Ето, толико од мене... тема је интересантна свакако...

Поздрав!!

[Иван Недић]

О томе да за човека, за разлику од животиње, полни однос није само средство размножавања већ, како се лепо каже, вођење љубави, фино говори Његош у својој песми "Ноћ скупља вијека". Истини за вољу, она је настала у не баш похвалним околностима за једног владику, и он сам је хтео да је спали. Али свеједно, треба је прочитати.

Колико човек мора да буде сувопаран да би људски полни однос сматрао пуким средством размножавања? (Ово говорим ни најмање не одбацујући ову свету функцију људског организма, којом човек постаје Божији учесник у стварању).

Послушајмо Његоша

Ноћ скупља вијека

Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече

испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,

сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,

те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.

Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,

под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;

на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,

мушице се огњевите ка комете мале роје.

Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим

и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.

Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле;

красота ми ова божа развијала умне силе.

Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,

ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;

претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави

душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,

О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,

те са небом душа људска има своје сношеније!

Слух и душа у надежди пливајући танко пазе

на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!

Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –

све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука;

затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,

стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.

Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде;

силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.

Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети –

завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!

Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,

од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;

зрак је виле младолике тако красан ка Атине,

огледало и мазање презиру јој черте фине.

Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,

кад су сунце над Инопом уставити могле виле.

Прелесницу како видим, загрлим је кв бог вели,

уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.

При зракама красне луне, при свјећици запаљеној

пламена се споји душа ка душици раскаљеној

и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.

Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!

Цјелителни балсам свети најмирисни аромати

што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.

Совршенство творенија, таинствене силе боже,

ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!

Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –

од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!

Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,

дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;

црна коса на валове низ рајске с игра груди...

О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди!

Б’јела прса гордија су под црнијем валовима

но планина гордељива под вјечнијем сњеговима

на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,

кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.

Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,

к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже;

зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе...

Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.

Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!

Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;

свезала се два погледа магическом слатком силом,

као сунце с својим ликом када лети над пучином.

Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,

тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!

[Natasa.]

@Ispisani

Jednog dana ces jako usreciti neku zenu greengrin greengrin greengrin

[Зосима]

Netacno. O ovom ces moci da kazes kad dodjes u brakU.

Ko to kaze da nas (malo) starije ostavila zelja za sexom?! A?!

Хехе,ма жеља за сексом никад не јењава,једино што природа чини своје,али хтедох рећи,кад са једном особом проведеш 20 год у кревету,какве ту страсти може више бити...

Истина,ја нисам у браку,али по причи мојих колега на послу,секс са властитом женом је отаљавање посла,и то кад се сете, али нешто са стране је прави бинго...

[Sherlock H.]

Свако друго сједињавање мушкарца и жене за мене лично као хришћанина нема смисла из једноставног разлога што предмет сједињавања у том случају није наша жеља да испунимо Божију вољу и "рађамо се и испунимо земљу..." већ представља задовољење неких наших нагона, побуда, страсти и сл. (чије постојање није спорно уопште).

A ko kaze da je Bozija volja samo radjanje dece, a ne(pre svega) sjedinjenje dve licnosti u ljubavnoj zajednici?

[Natasa.]

Хехе,ма жеља за сексом никад не јењава,једино што природа чини своје,али хтедох рећи,кад са једном особом проведеш 20 год у кревету,какве ту страсти може више бити...

Истина,ја нисам у браку,али по причи мојих колега на послу,секс са властитом женом је отаљавање посла,и то кад се сете, али нешто са стране је прави бинго...

:'( :'( :'( :'( :'( :'( :'(

[Aquilius Cratus]

Citas li ti, crni sine, ono sto pise, ili dzast juzing d fors?!

Najmoralniji i najnormalniji su dve nespojivo odvojene stvari...

Wow znaci ovakvo samoupucavanje u nogu nismo videli od kad je Radovanovic poceo da se igra zoologa sa tufnastim slonovima.

Car ajde malo razmisli sta je NORMATIV???? Da se nisi mozda tek sada duzan da mi odgovoris na pitanje???

Crni bato. Ajde malo razmisli bar jednom u formuskoj diskusiji molim te. Mozes ti to.

[obi-wan]

Свако друго сједињавање мушкарца и жене за мене лично као хришћанина нема смисла из једноставног разлога што предмет сједињавања у том случају није наша жеља да испунимо Божију вољу и "рађамо се и испунимо земљу..." већ представља задовољење неких наших нагона, побуда, страсти и сл. (чије постојање није спорно уопште).

Odmah da ti kazem da ovde gresis, jer po tome ispade da parovi koji nemaju decu ne smeju da imaju odnose, i nisu kao parovi blagosloveni.

A naravno da nije tako.

[Aquilius Cratus]

Сасвим је разумљиво да овај млади теолог,што постави тему,Моци,Аквилијо,Катарина ,Недић и остала форумска клинчурија,сад кад су у пуној снази,бране став о вођењу љубави увек и на сваком месту.... :lol:

Па мислим,ако нећеш сад,кад ћеш...

Уздржање и остало ,долази годинама,кад ти до властите жене буде стало,ко до лањског снега...

Oces malo?

[obi-wan]

Wow znaci ovakvo samoupucavanje u nogu nismo videli od kad je Radovanovic poceo da se igra zoologa sa tufnastim slonovima.

Car ajde malo razmisli sta je NORMATIV???? Da se nisi mozda tek sada duzan da mi odgovoris na pitanje???

Crni bato. Ajde malo razmisli bar jednom u formuskoj diskusiji molim te. Mozes ti to.

Dobro, sta ti sad nije jasno? Pa pobrkao si dve neslicne reci...

[Иван Недић]

Хехе,ма жеља за сексом никад не јењава,једино што природа чини своје,али хтедох рећи,кад са једном особом проведеш 20 год у кревету,какве ту страсти може више бити...

Истина,ја нисам у браку,али по причи мојих колега на послу,секс са властитом женом је отаљавање посла,и то кад се сете, али нешто са стране је прави бинго...

Е то је блуд, кад водиш љубав са сопственом женом, немајући жељу.

[Natasa.]

Е то је блуд, кад водиш љубав са сопственом женом, немајући жељу.

Vrlo cesta pojava :'( , kako sam se smorila tuzansmajli8904

[obi-wan]

Хехе,ма жеља за сексом никад не јењава,једино што природа чини своје,али хтедох рећи,кад са једном особом проведеш 20 год у кревету,какве ту страсти може више бити...

Истина,ја нисам у браку,али по причи мојих колега на послу,секс са властитом женом је отаљавање посла,и то кад се сете, али нешто са стране је прави бинго...

Pa to ti je. Do prezasicenosti dolazi zbog neuzdrzanja, isto kao i u hrani.

Ko to ne nauci na vreme, i sve ostale mu kad-tad obljutave.

[Зосима]

Е то је блуд, кад водиш љубав са сопственом женом, немајући жељу.

Па не знам баш,ви овде стално потенцирате да је сам чин вођења љубави,уствари неки идеал и врхунац љубави супружника,а ја мислим да није тако.

Шта то значи,да је не можеш волети на стотину других начина?!