Ko vam nedostaje?

[JESSY]

До виђења и радосног сусрета лицем к лицу у Есхатону...Мада се сваки пут додирнемо срцем к срцу на Литургији...

[Andre Williams]

ау бре људи, расплакасте ме... ал стварно

многи ми недостају ал највише ми недостаје и боли ме то што покојни отац није доживео да се игра са својим унуцима... а чести то помислим

опет кад размислим, време пролази... биће и тога...

[feeble]

Са форума - недостаје Маша дверјанка

[Јанко]

На форуму ми највише недостајем ја...

[Биљана]

Tata!

[Radovanka]

Pokojna baka (mamina mama) i pokojni djed (tatin očuh), inače po mišljenu svih koji su ih poznavili bili su najdivnije osobe <3
Nedostaje mi i drugi djed (mamin tata) iako živi samo 20min dalje od nas, a  nikad se nije upoznao sa nama, nemamo nikakvu komunikaciju ...
Ujak i njegova djeca - nismo se vidjeli 13 godina, odselili se na drugi kontinet, jednostavno prekinula se komunikacija  

Moja najdraža sestra i i njene dvije princeze-  viđamo se ali rijetko, jednom u 3 mjeseca :/

[Богдановић Тамара]

мени недостаје мој дечко.  srcee

 

А од упокојених моје две баке - по оцу и по мајци. Нека им је вечна слава! 

[Баба]

.mislise.

[Vladimir Rankovic]

Postoji li osoba iz detinjstva, škole, vojske, bilo kog perioda života da vam često nedostaje?

Neko sa kim nemate kontakt, možda ni ne znate gde je a delili ste lepe trenutke, druženja, razna iskustva?

Ko vam nedostaje od pokojnih?

[Vladimir Rankovic]

nedostaju mi sva bica koja poznajem ... nedostaju mi kada zatvorim oci i utonem u misli svoje ,tada svakog pronadjem ali ono sto mi najjvise nedostaje je ljubav ,nje nema u mislima

  

[Guest]

@@Vladimir Rankovic,

 

 

 

smajolik78

 

Možete da posetite ovu temu https://www.pouke.org/forum/topic/51-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B5/page-282

 

još jednom, dobro došli na zru

[Хелена Вујовић]

Уснули у Господу Станко Пантовић и ''Православни пут''.

[Хелена Вујовић]

оче,имамо сличан "проблем",од кад је мени мајка отишла у манастир стално се "борим" са оцем,он има идеју да сам ја главни узрок и не одступа од тога,но слава Богу само сам се првих година нервирао и свађао око тога,касније сам схватио да не могу да га променим па некако се лакше дише,иначе знам доста случајева где су родитељи слали потернице за синовима,одрицали их се јавно...неки и после неколико десетина година не говоре,запамтио сам једну мисао,не сећам се да ли ми је неко од монаха причао или сам прочитао,каже да кад неко оде у манастир подиже се читава војска демона на тај дом...сви ти противници нису ни свесни колику благодат добијају породице које имају монахе и монахиње

 

Какво благо тек ви имате, временом ће схватити ко сада не разуме.

[Ред Змаја]

Недостаје ми јако, моја покојна бака (мамина мајка), често се сетим ње.
Искрено, плашим се да размишљам о томе, о последњим данима њеног живота, јер је то за мене било јако болно био сам заједно са сестром уз њу док није издахнула. 
Тада, била је са нама јер је била болесна и моја мајка/њена ћерка се бринула о њој...
Јако сам се везао за њу, просто сам навикао на њу, и сада ми фали то да ме зове у пола ноћи да јој помогнем да легне на другу страну кревета, да јој дохватим чашу воде или да јој појачам звук телевизије. 

Недостаје ми мој покојни деда Никола (са мамине стране), упокоји се када сам ја био 'клинац' (и сада сам), али тада нисам баш то све схватио као што бих сада, тако да ми је много лакше и сећам се само лепих тренутака проведених са њим... 

Недостаје ми, мој мили, деда Никола (са татине стране) који живи у Хрватској и ретко се виђамо. 
Живим за тај дан када он дође код нас, донесе за мене (његову дику и понос) пуно воћа и слатикша, када ме загрила, пољуби и каже ми да ме највише воли на свету, да због мене живи и да ће још дуго живети. 

Недостаје ми, мој мили, пријатељ и брат Гиле, који је сада у Новом Саду, и због посла ретко када долази.
Недостају ми његови савети и разговор са њим.
Када год је он ту, ја здраво размишљам и окрећем се сасвим Богу, али чим он није ту, вуку ме неке друге, мрачне стране...
Грешим много, саплићем се, падам... 

Нека сваког од њих Господ помилује, нека има подари Царство небеско и нека има опрости свака њихова сагрешења.

[Брка Јовановић]

Ја сам можда чудан, али мен кад овако размислим не недостје нико, иако живим одвојено од моје породице и скоро свих пријатеља, али ми се не чини да ми Бог зна колко недостају. А тек онда кад се сретномо схватим колико су ми заиста недостајали сви они и тад се стварно растужим што немогу дуже даа будем са њима. Још је један изузетак, кад спремам себи ручак и онда помислим како спремам само за себе, е онда бих волео да имам неког од њих бар да ручамо заједно, страшно је непријатно кад човек једе сам...