Idemo na Mars?

[Ivan Marković]

Управо сада, Milan Nikolic рече

,,Zemljina se putanja toliko malo razlikuje od kružnice, da se nacrtana na hartiji i ne može drugačije prikazati nego kao kružnica. Ako bi putanju nacrtali prečnika jednog metra, odstupanje od pravilne kružnice bilo bi manje od linije kojom je nacrtana.''

http://static.astronomija.org.rs/suncsist/planete/zemlja/orbita/orbita_oko_sunca.htm

Сти чуо за Кеплерове законе, на којима почива читава небеска механика? Уче се у седмом разреду основне школе. Ако хоћеш да ти путања планета око Сунца буде као кружница, треба да уведеш ексцентрике, епициклете а можда и деференте....

Куку мајко...

[Milan Nikolic]

То све имаш на линку, не прави се паметан.

[Ivan Marković]

Управо сада, Milan Nikolic рече

То све имаш на линку, не прави се паметан.

Ово што ти ја причам се учи у школи...какве црне кружнице, какви бакрачи...

Учите астрономију  преко линкова...

[obi-wan]

пре 39 минута, Ivan Marković рече

Одкуд знаш? Колика је маса Марса, а колика Земље? Ако је блиска, а ја мислим (можда грешим) да јесте, онда би и гравитација требала бити слична.

Na Marsu gravitacija jeste negde oko 0.4 Zemljine, to je sigurno.

Ne, nije mu masa bliska Zemljinoj, mnogo je manja, i inace je ceo osetno manji od Zemlje.

[Ivan Marković]

On 10.5.2012. at 13:25, Milan Nikolic рече

Можда је неопходно развити систем који ће да омогући гравитацију за астронауте у свемиру. Једноставан начин како то функционише приказан је у филму Одисеја у свемиру 2001. са ,,точком'' који се окреће и у коме астронаути осећају силу гравитације.

Наравно. А онда можемо да почнемо да правимо Звезду смрти. Да нас Империја не затекне неспремне...

[Milan Nikolic]

О чему причаш када је елипса орбите Земље око Сунца толико мала да се не може нацртати ручно да не изгледа као кружница.

[Ivan Marković]

Управо сада, obi-wan рече

Na Marsu gravitacija jeste negde oko 0.4 Zemljine, to je sigurno.

Ма ок, него ме занима однос маса Земље и Марса, јер је гравитација директно зависна од тога. Иако је ово за мене периферно питање...

[obi-wan]

пре 58 минута, Milan Nikolic рече

Свима би добро дошла мало лакша гравитација.

Ko bi se jednom nastanio u takvoj sredini, i tamo ziveo nekoliko godina, vise ne bi smeo da se vraca na Zemlju.

Tako da, ima tu mnogo prednosti u manjoj gravitaciji (duzina zivotnog veka), ali i mnogo mana.

[obi-wan]

пре 17 минута, Milan Nikolic рече

У затвореном броду нема вакума.

Убрзано кретање је једнако гравитацији.

Dok brod ubrzava ili koci postize se jedna odredjena mera gravitacije, ali ne ova Zemljina, jer brodove sa tako jakim motorima nemamo i necemo da imamo verovatno jos duze vreme. I kad bi postizao brzinu od 1.000 km/s - a tako nesto je jos uvek utopija - ne bi bilo dovoljno da ima punu Zemljinu gravitaciju.

Medjutim, kad nema ubrzavanja ili kocenja - a to bi bilo na vecem delu puta i putanje, onda je opet u toku bestezinsko stanje.

[obi-wan]

пре 6 минута, Ivan Marković рече

Наравно. А онда можемо да почнемо да правимо Звезду смрти. Да нас Империја не затекне неспремне...

Ne znam sta te spopalo brate, Milan prica o obicnoj centrifugi, odnosno brodu koji ima rotacione delove. U njima je moguce da se postigne solidan ekvivalent Zemljinoj gravitaciji, i to stalno, za celo vreme puta. Takvi brodovi bi mogli vec sad da se grade, medjutim, nisu sve tehnologije jos tako usaglasene da bi pratile jedna drugu u takvom poduhvatu, i sve to bi za sad bilo neizvodljivo skupo.

[obi-wan]

пре 8 минута, Ivan Marković рече

Ма ок, него ме занима однос маса Земље и Марса, јер је гравитација директно зависна од тога. Иако је ово за мене периферно питање...

Sracunali ljudi vec, kao sto rekoh odnos masa je takav da je Marsova gravitacija negde oko 0.4 Zemljine.

[Ivan Marković]

пре 3 минута, obi-wan рече

Ne znam sta te spopalo brate, Milan prica o obicnoj centrifugi, odnosno brodu koji ima rotacione delove. U njima je moguce da se postigne solidan ekvivalent Zemljinoj gravitaciji, i to stalno, za celo vreme puta. Takvi brodovi bi mogli vec sad da se grade, medjutim, nisu sve tehnologije jos tako usaglasene da bi pratile jedna drugu u takvom poduhvatu, i sve to bi za sad bilo neizvodljivo skupo.

Nije to sporno u teoriji. Ali gde da uskladištiš toliko gorivo i sredstva za reakciju (pošto se brodovikreću po Trećem Njutnovom zakonu?

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

(pošto se brodovikreću po Trećem Njutnovom zakonu?

Mada kod neinercijalnih sistema potrebno je proširenje i Njutnova mehanika tu mislim da počinje da otkazuje.

[obi-wan]

пре 2 минута, Ivan Marković рече

Nije to sporno u teoriji. Ali gde da uskladištiš toliko gorivo i sredstva za reakciju (pošto se brodovikreću po Trećem Njutnovom zakonu?

Kakvo gorivo? Ako mislis na ono za glavne motore - na tome se radi, svi koji se bave skicama takvih brodova znaju koliko otprilike treba goriva za takav put.

Ako mislis na centrifugu - deo broda (npr. u obliku prstena) koji rotira trazi gorivo samo u pocetnom impulsu, i eventualno ako treba da se zaustavi. Inace bi se prsten po inerciji okretao zadatom brzinom neograniceno dugo, jer je oko njega vakum, tj. nema trenja.

[obi-wan]

Inace, ja sam gore iznad u glasanju izabrao drugu opciju, tj. da bi sad slanje ljudi tamo bilo bacanje para.

Potreban je dalji razvoj sve te tehnologije, pa da joj padne cena, pa onda da se prica o tome.