Idemo na Mars?

[Ivan Marković]

In a solid rocket, the fuel and oxidizer are mixed together into a solid propellant which is packed into a solid cylinder.

[Ivan Marković]

пре 15 минута, obi-wan рече

Prvi objekt je kontrolisano sagorevanje goriva, usmereno na jednu stranu. Drugi je raketa. Prvi objekat je metak koji izlece iz cevi, drugi je puska. Efekat je isti, samo sto se razlikuje sredstvo u velicini - raketa je mnogo veca od puske.

Jasno. Međutim, i dalje je potreban kiseonik-radi goriva. Gorenje je oksidacija. Potrebne su velike rezerve kiseonika. @obi-wan

[obi-wan]

Evo scene u kojoj shatl, da bi pristao na stanicu koja rotira (rad efekta gravitacije, tj. radi stvaranja centrifuge), mora i sam da zauzme odredjenu rotaciju i tako postane u odnosu na stanicu ugaono nepokretan. Maestralna scena, ispracena neprolaznim Vagnerovim valcerom...

...

 

[obi-wan]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Jasno. Međutim, i dalje je potreban kiseonik-radi goriva. Gorenje je oksidacija. Potrebne su velike rezerve kiseonika. @obi-wan

Nije potreban oko broda, brate, tako ne funkcionise raketni motor. On ima spremljen tecni kiseonik u rezervoarima, bas kao i tecni vodonik.

To za ove sadasnje motore, a radi se na raznim tipovima drugih motora koji ce da budu znatno napredniji od ovih u svemu.

[obi-wan]

пре 17 минута, Ivan Marković рече

https://www.grc.nasa.gov/www/k-12/rocket/srockth.html

" Since the oxidizer is mixed into the propellant, solid rockets can generate thrust in a vacuum where there is no other source of oxygen. That's why a rocket will work in space, where there is no surrounding air, and a gas turbine or propeller will not work. "

Na ovo sam mislio...

To sam isto i ja rek`o.

[Ivan Marković]

Управо сада, obi-wan рече

Nije potreban oko broda, brate, tako ne funkcionise raketni motor.

Ma u redu je to. To sam razumeo. Sila reakcije je inercijalna sila.  Ovde je bitna oksidacija. Nije dovoljno imati samo gorivo potreban je kiseonik. Što duži put, više goriva i kiseonika uskladištenih, manje prostora za posadu.

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Sila reakcije je inercijalna sila. 

Oko ovoga samm imao neke nedoumice, ali sam ih sad razjasnio.

 

пре 2 минута, Ivan Marković рече

Nije dovoljno imati samo gorivo potreban je kiseonik. Što duži put, više goriva i kiseonika uskladištenih, manje prostora za posadu.

Ako je ovo tačno, veća rastojanja-veća masa broda. Zato i mislim da je kolonizacija Marsa ložačka priča, bar sad.

S tim muku muče u NASI. Čitao sam o tome pre nekoliko meseci.

[obi-wan]

пре 7 минута, Ivan Marković рече

Ma u redu je to. To sam razumeo. Sila reakcije je inercijalna sila.  Ovde je bitna oksidacija. Nije dovoljno imati samo gorivo potreban je kiseonik. Što duži put, više goriva i kiseonika uskladištenih, manje prostora za posadu.

To su vec stvari tehnicke prirode na kojima se radi. Rekoh vec, radi se na motorima - u eksperimentima su - koji su znatno efikasniji od ovih danasnjih.

Npr. ovako nesto - jonski raketni motori, koji vec sad bez problema mogu da daju brzinu od oko 50-100 km/s (= 180.000 - 360.000 km/h). Radi poredjenja, vecina danasnjih vasionskih letilica se krece negde oko 5-10x sporije, tj. oko 10 km/s (= 36.000 km/h).

...

https://en.wikipedia.org/wiki/Ion_thruster

 

[Ivan Marković]

пре 11 минута, obi-wan рече

Evo scene u kojoj shatl, da bi pristao na stanicu koja rotira (rad efekta gravitacije, tj. radi stvaranja centrifuge), mora i sam da zauzme odredjenu rotaciju i tako postane u odnosu na stanicu ugaono nepokretan.

Da, kao odnos Zemlja-sateliti, jel tako?

[obi-wan]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Da, kao odnos Zemlja-sateliti, jel tako?

Slicno, samo sto ovde nemas vazduh pa je susret kao balet, kao sto pokazuje scena. Kad neki brodic `oce da se spusti na Zemlju, npr. Sojuzi i Progresi koji prevoze ljude i teret na Medjunarodnu stanicu i sa nje, oni onda moraju isto da zauzmu najbolji polozaj, ali kad krenu da silaze neizbezno ih ceka zestoko zagrevanje u atmosferi, zbog cega svi takvi brodici nose toplotne stitove.

Shatl Kolumbija je 2003. godine izgoreo u atmosferi prilikom povratka. Razlog je bio taj sto je pri lansiranju otpalo malo parce toplotne oplate, sto niko nije video, i dok je bio gore sve je islo sasvim normalno. Cim je krenuo da se spusta, toplota je probila nezasticeni deo, i izazvala vatreno razaranje celog broda.

https://en.wikipedia.org/wiki/Space_Shuttle_Columbia_disaster

[Ivan Marković]

пре 1 минут, obi-wan рече

Slicno,

Ok, ali mislim da je potrebna mnogo veća masa za rotirajući objekat ovakve vrste.

Sve ovo ostalo što si napisao je jasno. Znam za te probleme kada počne trenje slećućih objekata i atmosfere.

[Ivan Marković]

пре 53 минута, obi-wan рече

Tako i sad funkcionisu sve rakete i sonde, a ima ih mali milion. Kasini je do skora bio oko Saturna, primera radi, i jasno je da je za toliko godina morao povremeno da menja putanju i ispravlja orbite. To je, naravno, cinio svojim malim raketnim motorom.

Naravno, tu nema problema za posadu jer je nema. Prosto ti ne treba "veštačka" gravitacija i skladištenje vazduha i hrane za ljude. A objekat je manje mase (ako sam dobro razumeo) od mase broda sa ljudskom posadom. Ali koliko je potrebno onda uskladišti tu goriva i oksidanta (jer je Saturn na ogromnoj udaljenosti, ako se letelica kreće po principu Trećeg Njutnovog zakona? Ili se možda koristi inercija, jer nema šta u vakuumu  da ometa kretanje broda. Ali onda ostaje problem usklađivanja orbita i ostalo...

[Branka62]

пре 5 минута, Ivan Marković рече

letelica kreće po principu Trećeg Njutnovog zakona

Za ovaj zakon si se previše vezao i zato ti nije jasno. Letelica se kreće, najveći deo puta, po inerciji.

Zaboravi na 3. zakon i seti se Zakona održanja impulsa ( momenta impulsa u slučaju rotacije ) - to ti je Obi i objašnjavao.

[obi-wan]

пре 11 минута, Ivan Marković рече

Naravno, tu nema problema za posadu jer je nema. Prosto ti ne treba "veštačka" gravitacija i skladištenje vazduha i hrane za ljude. A objekat je manje mase (ako sam dobro razumeo) od mase broda sa ljudskom posadom. Ali koliko je potrebno onda uskladišti tu goriva i oksidanta (jer je Saturn na ogromnoj udaljenosti, ako se letelica kreće po principu Trećeg Njutnovog zakona? Ili se možda koristi inercija, jer nema šta u vakuumu  da ometa kretanje broda. Ali onda ostaje problem usklađivanja orbita i ostalo...

Raketni motor radi samo kod ubrzanja i usporenja u vasionskim letovima, bilo sa posadom ili bez. Sto znaci - skoro kao da uopste i ne radi, srazmerno malo goriva mu treba. Najveci deo puta brod predje po inerciji (ne smanjuje se brzina jer nema trenja), i po tacnom proracunu, jer se najcesce koriste gravitaciona polja planeta kao velika ispomoc u ubrzavanju i usporavanju tih brodova.

пре 17 минута, Ivan Marković рече

Ok, ali mislim da je potrebna mnogo veća masa za rotirajući objekat ovakve vrste.

Uopste nije bitna masa - auto koji brzo udje u krivinu te snazno baci na suprotnu stranu, iako mu je masa vrlo mala. Poenta je u brzini rotacije, jer se njome regulise koliki g dobijes, tj. da li ti treba Zemljina gravitacija (koja je 1), ili zelis i neku manju (npr. kao sto je na Marsu).

Normalno, masa tih brodova bi svakako bila solidno velika upravo zbog njihove velicine i slozenosti, ali nema veze sa stvaranjem centrifuge u rotacionom bubnju.

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Branka62 рече

Za ovaj zakon si se previše vezao i zato ti nije jasno. Letelica se kreće, najveći deo puta, po inerciji.

Zaboravi na 3. zakon i seti se Zakona održanja impulsa ( momenta impulsa u slučaju rotacije ) - to ti je Obi i objašnjavao.

 

пре 1 минут, Branka62 рече

Letelica se kreće, najveći deo puta, po inerciji.

 

пре 10 минута, Ivan Marković рече

Ili se možda koristi inercija, jer nema šta u vakuumu  da ometa kretanje broda. Ali onda ostaje problem usklađivanja orbita i ostalo...