Idemo na Mars?

[Branka62]

пре 9 минута, Ivan Marković рече

Ali koliko je potrebno onda uskladišti tu goriva i oksidanta

Naravno da je problem masa tereta pa i same rakete. Ali ovo sa kiseonikom zaboravi- Obi ti je već pomenuo jonske motore

[obi-wan]

Управо сада, Branka62 рече

Naravno da je problem masa tereta pa i same rakete. Ali ovo sa kiseonikom zaboravi- Obi ti je već pomenuo jonske motore

Cak i hemijski bi mogli bez problema da doteraju auto do Marsa, samo bi bili srazmerno skuplji zbog velicine i mase.

[Branka62]

пре 12 минута, Ivan Marković рече

ostaje problem usklađivanja orbita i ostalo

To postoji i postojaće uvek

[Branka62]

пре 4 минута, obi-wan рече

kao velika ispomoc u ubrzavanju i usporavanju tih brodova

Kao kod flipera

[Ivan Marković]

Управо сада, Branka62 рече

Naravno da je problem masa tereta pa i same rakete.

To je meni osnovni problem. Rekao sam da je kolonizacija za sad ložačka priča. Ostalo nije sporno, osim što je kod klasičnog sagorevanja potreban oksidant. Tamo gde je vakuum može da radi inercija, ali ona ne rešava problem podešavanja orbita, on se mora unapred proračunati. I dalje ostaje problem da natrči neki lutajuči objekat, čak i ako se izbegnu svi poznati asteroidni pojasevi i ako se znaju putanje kometa. Mada je ovo poslednje nagađam krajnje malo verovatno.

[Branka62]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Mada je ovo poslednje nagađam krajnje malo verovatno.

Nije malo verovatno. Ali to važi i za satelite u orbiti oko Zemlje.

[obi-wan]

пре 2 минута, Ivan Marković рече

Tamo gde je vakuum može da radi inercija, ali ona ne rešava problem podešavanja orbita, on se mora unapred proračunati.

Pa brate, to strucni ljudi rade vec decenijama, i to savrseno tacno. Nista u tome nema cak ni nepoznato, kamoli neresivo.

пре 3 минута, Ivan Marković рече

I dalje ostaje problem da natrči neki lutajuči objekat, čak i ako se izbegnu svi poznati asteroidni pojasevi

Izmedju Zemlje i Marsa nema asteroidnog pojasa. A i tamo gde ga ima - izmedju Marsa i Jupitera - gustina kamenja u tom ogromnom prostoru je tako mala, da je sansa da i tamo naletis na neki 1 prema nekoliko miliona.

[obi-wan]

пре 1 минут, Branka62 рече

Nije malo verovatno. Ali to važi i za satelite u orbiti oko Zemlje.

Jeste malo verovatno, prema tome koliki je to prostor - skoro pa sigurno do toga ne bi doslo.

[Ivan Marković]

Управо сада, Branka62 рече

Nije malo verovatno.

Eto.

A zatim, kako računati orbite i faktor udara kad sonda napusti Sunčev sistem? I ode recimo ka Alfa Kentauri? Ili Proksima? Tako neštomislim da je najbliži sistem ovom našem.

[obi-wan]

пре 6 минута, Branka62 рече

Kao kod flipera

Ili kao vrteca pracka...

[Ivan Marković]

пре 1 минут, obi-wan рече

Izmedju Zemlje i Marsa nema asteroidnog pojasa. A i tamo gde ga ima - izmedju Marsa i Jupitera - gustina kamenja u tom ogromnom prostoru je tako mala, da je sansa da i tamo naletis na neki 1 prema nekoliko miliona.

I ja sam mislio da je ta verovatnoća udara mala, ali Branka kaže da i nije.

Za Zemlju i Mars znam da nema. Ovde je sad reč o sondama koje putuju dalje.

[Branka62]

пре 3 минута, obi-wan рече

Jeste malo verovatno, prema tome koliki je to prostor - skoro pa sigurno do toga ne bi doslo.

Ama ja se malo zanela - mislila sam ne sam na letove do Marsa, već i van Sunčevog sistema - volim SF( mada, realno, ne mislim da je Mars SF ).

[Branka62]

пре 6 минута, Ivan Marković рече

I ode recimo ka Alfa Kentauri? Ili Proksima?

Eto, znala sam da ćemo otići van Sunčevog sistema.

[obi-wan]

пре 9 минута, Ivan Marković рече

I ja sam mislio da je ta verovatnoća udara mala, ali Branka kaže da i nije.

Za Zemlju i Mars znam da nema. Ovde je sad reč o sondama koje putuju dalje.

Evo, nijedan brodic koji je otisao dalje od toga - a otislo ih je solidno - nije imao udes do sad, niti sta blizu toga. Normalno, uvek postoji mogucnost za tako nesto, ali je s obzirom na velicinu praznog prostora prosto zanemarljiva.

Ipak, brod koji bi isao na Mars ili dalje, morao bi da ima posebnu konstrukciju iz vise razloga. Prvo, stit za udare mikrometeorita, tj. zrna kosmickog peska. Oni putuju velikim brzinama, i mogu da budu ubojitiji od metka ako nema sta da ih zaustavi. Drugo, van Zemljinog magnetnog polja postoji velika opasnost od kosmickih zracenja, sto znaci da bi u konstrukciji takvog broda morao da postoji zastitni sloj i za to (npr. medjukomore sa vodom). I jos niz konstrukcionih problema koji svi treba pouzdano da se rese pre nego sto bi se zivi ljudi slali na takav put.

Masine koje smo vec slali su nesto sasvim drugo - em su potrosne, em im zracenje nimalo ne smeta.

[obi-wan]

пре 9 минута, Ivan Marković рече

I ode recimo ka Alfa Kentauri? Ili Proksima?

"Do Soluna sto somuna". Ili drugim recima - kad bude moglo tamo da se ide (ako ikad) onda ce problem navigacije da bude nesto sasvim trivijalno.