БОЖЕ, Боже мој, зашто си ме оставио?

[trapa]

Једном сам чуо негде тумачење да је богоостављеност била потребна иначе Христос не би могао да умре.

Али то не искључује став да је тај узвик био и у име свих људи јер је Христос заиста преживео сву драму људског бивствовања и поистоветио се са свим људима нити искључује став да је то био крик Човека у Богочовеку као последица личног осећаја богоостављености. Мени се чини да су сви одговори тачни и да се само допуњују а не и искључују међусобно

[Gospodin Jakov]

 

Prijatelju, ako se trudiš o ljubavi, ti ionako činiš njegovu zapovest, ovo hteo ili ne, u ovom slučaju ti se ne pitaš. :smiley:

 

ne slažem se !

 

Ne slažem se ni ja. Dzaba trud u ljubavi ako nije podržan verom u Vaskrslog Hrista. Tako će na kraju samo da ide na štetu čoveku. Jedino kroz veru u Vaskrsenje, Pravoslavnim putem, možemo da zadobijemo Blagodat Ljubavi Božije u svoj njenoj širini, pa tako i prema ljudima....

[Solomon Kane]

Али то не искључује став да је тај узвик био и у име свих људи јер је Христос заиста преживео сву драму људског бивствовања и поистоветио се са свим људима нити искључује став да је то био крик Човека у Богочовеку као последица личног осећаја богоостављености. Мени се чини да су сви одговори тачни и да се само допуњују а не и искључују међусобно

Управо тако,брате!  slavabogu

[Лазар Нешић]

Dobro, pogrešno sam se izrazio.... Bog nikad ne kuša, ali povuče se, tj. dopusti da đavo kuša, na dobrobit čoveka.... 

Једном сам чуо негде тумачење да је богоостављеност била потребна иначе Христос не би могао да умре.

Али то не искључује став да је тај узвик био и у име свих људи јер је Христос заиста преживео сву драму људског бивствовања и поистоветио се са свим људима нити искључује став да је то био крик Човека у Богочовеку као последица личног осећаја богоостављености. Мени се чини да су сви одговори тачни и да се само допуњују а не и искључују међусобно

Има о овој теми јако паметних мисли у књизи "Распети Бог", теолога Јиргена Молтмана ( он је протестантски теолог ... наравно, од протестаната ту су: Карл Барт и велики творац "теологије крста" Мартин Лутер ).

Као и код, од старијих: Ханс Урс вон Балтазара, Ханса Кинга, Романа Ђардинија ( они су римокатолички теолози ) ... Томаса Алтизера, Габријела Ваханаина, Вилијама Хамилтона ( али ова тројица су лудаци ... они припадају контроверзној школи теологије у Америци, названој "the- death-of-God-theology ... мада и они имају нека генијална запажања ), старца Софронија Сахарова, као и млађих: Џона Капута, Жака Дериде ... такође и код Славоја Жижека, те Џона Милбанка и његове дружине зване "radical orthodoxy". Опет, по питању "страдања Божијег", ту је и незаобилазна "holocaust theology" са њиховим епигоном Ричардом Рубинштајном ( он је рабин  ).

Не знам ... али чини се да се православни нису много бавили овом темом ... на жалост.

За мене, ово је јако битно!

[Дража]

Не знам ... али чини се да се православни нису много бавили овом темом ... на жалост.За мене, ово је јако битно!

Узрастајмо у вери православној на сваки начин и не мудрујмо у тумачењима свега и свачега.

И пустимо протестанте, римокатолике и контроверзне школарце њиховим заблудама и не учимо се вери и животу од њих нити то предлажимо другима да раде.

[Gospodin Jakov]

Inače, pre kada sam se nešto ložio na filozofiju, jedan od omiljenih filosofa mi je bio Žak Derida kojeg gore spomenu.... Naročito mi je bila simpatična njegova knjiga "O apokaliptičnom tonu usvojenom nedavno u filosofiji". Ali sam sasvim slucajno otkrio, da se on zalagao za bombardovanje Srbije.... E izem ti takvog filozofa i njegov humanizam.....

Mada, negde sam pročitao, ali da me ubiješ sad ne mogu da se setim gde.... Znam da me je razočaralo pravo.... PS. Čim ga na B92 i Peščaniku hvale, znaš odmah da nešto nije u redu 0104_cheesy ....

Slažem se. Tu smo svi mi na istom Dragi :smiley: .... Ali pravi put jeste i mora biti Hristov put... Opet slažemo se :smiley: ...

[Лазар Нешић]

Узрастајмо у вери православној на сваки начин и не мудрујмо у тумачењима свега и свачега.

И пустимо протестанте, римокатолике и контроверзне школарце њиховим заблудама и не учимо се вери и животу од њих нити то предлажимо другима да раде.

Слажем се, потпуно slavabogu ... мада, искрено, и код њих ( римљана, протестаната и осталих ) има пуно истинитог ... макар у вези са овом темом ( ко хоће да чита, мада не мора ).

Inače, pre kada sam se nešto ložio na filozofiju, jedan od omiljenih filosofa mi je bio Žak Derida kojeg gore spomenu.... Naročito mi je bila simpatična njegova knjiga "O apokaliptičnom tonu usvojenom nedavno u filosofiji". Ali sam sasvim slucajno otkrio, da se on zalagao za bombardovanje Srbije.... E izem ti takvog filozofa i njegov humanizam.....

Да, Дерида је опасан играч. Нисам знао да се залагао за бомбардовање??? Стварно??? Баш се чудим, тешко ми да поверујем???

Ma da, negde sam pročitao, ali da me ubiješ sad ne mogu da se setim gde.... Znam da me je razočaralo pravo....

ееее, дерида, дерида ... slavabogu ... и ја се разочарао!

[Александар Милојков]

....Значи да је Христос имао реалну људску природу. Тај страх од смрти и тај очајни вапај јесте страх и крик Човека у Христу. Смрт је за човека заиста страшна. Она је последњи непријатељ. Е сад, заступници неприкосновене бесмртности душе требало би овде да се запитају: зашто се Христос боји смрти ако је душа бесмртна? Погледајте и Његов страх у Гетсиманском врту: "Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова..." Зашто се Христос овако страши смрти, ако је душа кадра да се након раздвајања од тела понаша као комплетна личност?

Упоредите Христово стање пред смрћу и Сократово стање пре него што је попио отров кукуте. Први је оачајан а други се радује. За првог је смрт последњи непријатељ, а за другог је смрт избављење. Овај други је веровао у бесмртност душе, онако како, нажалост, многи хришћани данас верују.

Размишљајмо мало о овоме. Ако добро размислимо, биће нам јасније оно што исповедамо: ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ЖИВОТ БУДУЋЕГ ВЕКА!

[Ivan Vladimir]

Zato što je Gospod dozvolio sebi stanje bogoostavljenosti!

netreba svakoga pustati da diskutuje o ovakvim temama pogotovu nekog ko je ateista

Треба сваког пустити да каже своје мишљење,

у том процесу могу да се открију интересантне ствари...

Знао је шта ће му се десити и кад,

и на то припремио Апостоле приликом Тајне вечере,

а и раније.

pa , što se onda bunio ?

Зато што је у себи имао половину људске (слабе) природе...

Извињавам се ако је и неко други одговорио...

[PD]

Neko moje vidjenje a i jednom je svestenik posle citanja Sv. Jevandjelja nesto slicno rekao ali ne mogu citirati...

Hristos je bio, po svojoj covecanskoj prirodi, slican nama po svemu pa tako i da je mogao osecati bol, i u tom momentu je pokazivao svoju covecansku prirodu, On zna sta ce se zbiti i po svojoj covecanskoh prirodi to mora da izdrzi...ali ipak na kraju govori neka bude volja Tvoja...spreman da istrpi sve muke koje mu sleduju zarad nas i naseg spasenja.

slavabogu

[w.a.mozart]

rečenicu "Оче Мој, зашто Си Ме оставио?"  je napisao jevandjelista.... ovo je osnova za svaki dalji razgovor... to je napisao sledbenik Hristov iako je mogo da ne napiše to

[Зорица екс Милева]

Сви ми знамо да је Бог увијек ту, без обзира на то да ли га ми желимо у свом животу или не, Он свакако све види и све зна, и дефинитивно има огроман утицај на то какав живот живимо, е сад наравно хоћемо ли ми то признати или ћемо игнорисати то је већ за расправу.

С друге стране имамо појам "богоостављености", тј. лажан осјећај да нас је Господ оставио и да се удаљио али потпуно од нас. Има ли горег осјећаја у животу једног православног хришћанина? Каква су ваша искуства кад је ова тематика у питању, или ако Слава Богу то нисте доживјели, шта мислите о томе? Дакле  мајкл

[ВИЛМА]

Најискреније ћу рећи да сам, у периодим великих ланчаних стресова, имала осећај да ми је и превише натоварено на леђа, значи не осећај остављености већ преоптерећености и осећала сам љутњу.

[Зорица екс Милева]

Ако није проблем би ли могла да ми појасниш тај осјећај љутње, на кога се односио и зашто? мајкл

[Toma]

Pre oko godinu dana sam iskoristio priliku da sam se vozio istim kolima sa

jednim neuropsihijatrem i pitao sam ga da li grešim ako verujem da mi ljudi

radimo samo ono na šta nas osećanja navode a mozak... 'on' služi

da samo 'džastifikuje' i umota to u oblandu 'logičnosti'.

I on mi reče da to jeste baš tako i da tako i oni uče na fakultetu.

Elem ljudi, lažu nas naša rodjena osećanja!

U najosamljenijem momentu svog 'ovozemaljskog' života, Gospod je

sa krsta citirao početak divnog, proročanskog i svima-nama realnog

Psalma, koji počinje rečima: "Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi..."!

Pročitaj te ga (opet i opet...).

Eto, to je meni lek kada me napadne uninije - Gospod i Reči Njegove!