Неписменост, недостатак стила, непристојност у писаном и говорном језику

[Jovan Gramatik]

Уместо итекако - писати и те како. Или може и једно и друго?

[Margareta]

Уместо итекако - писати и те како. Или може и једно и друго?

Ne moze.

[Милан Б]

Уместо итекако - писати и те како. Или може и једно и друго?

Oвђе рекоше одвојено

[JESSY]

...dragi moji, na osnovu svega napred navedenog, vidite de ne postoje uvek utvrdjena gramaticka pravila.....jezik je ziva stvar,....

...nije to istorija....zna se koje godine je bila Kosovska bitka i nema filozofiranja,....dakle....opustite se.... :brokoli:.nemojte se previse opterecivati.....    

[Лидија Миленковић]

@,

У праву си, сестро Џеси, и те какАо .....

[Juan Valdez]

- Јеси ли сад срећна, Анабела?

- И те како!

 

[Jovan Gramatik]

Треба да или требам да?

 

У српском језику сматра се за нетачно рећи требам да изменим ову страницу. Правилно је треба да изменим. Значи, увек користите облик трећег лица једнине: треба да + остали део реченице. (За разлику од српског, хрватски правопис прихвата као једини књижевни облик глагол “требати” у свим лицима.)Треба је помоћни и безлични глагол: дакле, не мења се кроз лица.

 

Треба имати у виду да се глагол требати не мења кроз лица када је иза њега неки други глагол, али мења се када је иза њега именска реч (не мења се, дакле зависно од времена: треба да/треба + инфинитив - треба да објасним/треба објаснити; требало је да/требало је + инфинитив - требало је да објасните/требало је објаснити; требало би да/требало би + инфинитив -требало би да објаснимо/ требало би објаснити; али мења се у случајевима као што су: Требаш ми. Требаће им много новца.

[w.a.mozart]

evo još jednog primera, sa jedne od tema na forumu

 

Ја бих те замолио да у овој теми не ускачеш са оваквим питањима.

[Плутон]

 

Треба да или требам да?

 

У српском језику сматра се за нетачно рећи требам да изменим ову страницу. Правилно је треба да изменим. Значи, увек користите облик трећег лица једнине: треба да + остали део реченице. (За разлику од српског, хрватски правопис прихвата као једини књижевни облик глагол “требати” у свим лицима.)Треба је помоћни и безлични глагол: дакле, не мења се кроз лица.

 

Треба имати у виду да се глагол требати не мења кроз лица када је иза њега неки други глагол, али мења се када је иза њега именска реч (не мења се, дакле зависно од времена: треба да/треба + инфинитив - треба да објасним/треба објаснити; требало је да/требало је + инфинитив - требало је да објасните/требало је објаснити; требало би да/требало би + инфинитив -требало би да објаснимо/ требало би објаснити; али мења се у случајевима као што су: Требаш ми. Требаће им много новца.

 

 

Нисам grammar nazi и готово никада не исправљам саговорника (изузетак су неки блиски пријатељи, наравно кроз шалу), али ми нарочито смета погрешна употреба овог глагола. Исто се дешава када видим или чујем у вези нечега уместо у вези са нечим или неумерену употребу знакова интерпункције коју сте поменули у првој поруци, а која се нарочито примећује у комуникацији путем интернета.

Нервира ме и када неко мисли да задњи и последњи не могу бити синоними у одређеним случајевима те да се не може рећи у задње=последње време и сл.

 

Ипак, мислим да не треба исправљати саговорника, посебно не неког старијег и ако је у питању озбиљан разговор. Сматрам да тиме исказујем непоштовање, а да усмеравање пажње на граматичке грешке одвлачи концетрацију од суштине разговора.

 

Како год, када су у питању дебате, расправе и сл. исправна употреба граматике је врло битна.

[Jovan Gramatik]

Госн Плутоне, делим ваше мишљење. Јеванђелским речником казано: Није човек ради граматике, него граматика ради човека Па ипак, однос према језику (нашој култури) покаткад много говори о томе какав је наш однос према другим људима (особито мислим на неумерену употребу знакова интерпункције и великих слова). Веома је важно што сте поменули тако честу грешку - "у вези тог" која је присутна и у писменом и у усменом изражавању. Наравно, постоји и друга крајност те људи, у том случају, скоро сваку реченицу почињу са "С тим у вези..."

 

Наравоученије: Уместо "у вези тога" писати - у вези са тим.

[JESSY]

izraz obzirom da/na (nešto) gramatički je neispravan. Pravilan je isključivo izraz s obzirom na (nešto).

Nepravilan će biti sledeći primer: Obzirom da nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad.

Pravilan će biti isključivo sledeći primer: S obzirom na to što nije došao, moraćemo sami da nastavimo rad.

Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

 

 

 

Pravilan je izraz i te kako, i te kakav, i te koliko, dok se izraz itekako, itekakav, itekoliko smatra gramatički netačnim.

Primer:

I te kako mi nedostaješ!

 

 

 

 

Spoj predloga za zamenicom piše se zajedno, pa će tako i spoj reči s i tog biti stoga, pa će se uvek i pisati zajedno. Primer s toga, u primeru S toga razloga (u smislu zbog toga, zato) nije prihvatljiv.

Padala je kiša. Stoga sam na posao išla kolima.

Nisam bio na redovnoj nastavi, pa sam stoga propustio dosta gradiva.

U pojedinim primerima kada se zamenica taj stavi u padež genitiv, jedino je pravilno napisati s toga, ali tada se to može posmatrati kao predoško-padežna konstrukcija (predlog s sa zamenicom taj u genitivu). Primer s tog tada neće imati značenje zato, zbog toga, već će najčešće označavati neko mesto vršenja radnje.

S tog brega se sliva najviše vode.

S tog kamena je skočio Miloš i polomio ruku.

[JESSY]

Glagol hteti u futuru I glasi:
1. ja hoću, ću
2. ti hoćeš, ćeš
3. on, ona, ono hoće, će

1. mi hoćemo, ćemo
2. vi hoćete, ćete
3. oni hoće, će

Tako da se enklitički, kraći oblik ovog glagola uvek piše zajedno, a ne odvojeno.

Mi ćemo doći na vreme.

Da li ćete doći kod mene na rođendan?

 

 

 

 

Kada se piše zajedno, ovaj izraz ima značenje isprva, na početku.

Ispočetka je mislio tako, ali je kasnije promenio mišljenje.

Kada se piše odvojeno, izraz ima potpuno drugo značenje i potpuno drugačiju upotrebu.

Krenimo sve iz početka.

Čitamo knjigu iz početka.

 

 

 

Tačan će biti isključivo izraz sa odvojenim pisanjem.

U pravu si bio kada si mi rekao istinu. Kada je reč o tome, ti si bio u pravu.

Potpuno je neprihvatljiv izraz u kome nema odvojenog pisanja, prvenstveno zato što se time gubi osnovno značenje izraza, koji znači imati pravo, govoriti istinu.

[JESSY]

Izraz nijedan u značenju nula ili niko uvek se piše zajedno, i može se tretirati kao broj.

Nijedan dan nisam odsustvovao sa predavanja.

Nijedan čovek na ovom svetu nije neustrašiv. 

Ali, kada želimo da kažemo i naglasimo da niko od dvojice ili niko od dve osobe nije bio prisutan ili nije nešto uradio, postigao, pisaće se uvek odvojeno i uvek u paru sa drugim članom iz izraza: ni jedan ni drugi. 

Takođe će se rastavljeno pisati sa predlozima: ni sa jednim, ni sa drugim.

Ni jedan ni drugi nije došao na ispit.

Ni sa jednim od njih dvojice nisam u kontaktu.

 

 

 

Brojevi jedan, dva, tri i četiri su promenljivi, tj. imaju deklinaciju i menjaju se kroz padeže. 
Nominativ: dva, dve, tri, četiri
Genitiv: dvaju, dveju, triju, četiriju
Dativ, instrumental, lokativ: dvama, dvema, trima, četirima 

Bila sam na moru sa dvema drugaricama.

Pozajmio sam skripte od dvaju drugara sa fakulteta.

U svakodnevnoj komunikaciji često se primećuje da se ovi brojevi upotrebljavaju kao nepromenljivi.

Bila sam na moru sa dve drugarice.

Pozajmio sam skripte od dva drugara sa fakulteta.

Ovakvi primeri nisu gramatički ispravni.

[RYLAH]

С обзиром је неправилно. Обзир је средство, није друштво. Не знам одакле си то скидала, ал није правилно.

[Ayla]

С обзиром је неправилно. Обзир је средство, није друштво. Не знам одакле си то скидала, ал није правилно.

Izvora je više, možete i sami provjeriti.

Prijedlog s piše se bez apostrofa i ovo mu je osnovni oblik, te ga tako treba i koristiti, osim u slučajevima kada naredna riječ počinje glasom s, z, š ili ž, kao i kada se bez dodatnog a spojevi ne bi mogli izgovoriti (sa sinom, sa značenjem, sa mnom, sa psom i sl.)

I za ovu informaciju postoji više izvora...ne ulaže mi se napor da ih sada navodim.

 

Obzir je sredstvo?

Ja sam mislila da je riječ - obzir, imenica... i to muškog roda...možda više nije  :.mislise.