Jump to content

Желим да се извиним и замолим за опроштај...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Da vidis talijani , smesno mi da pricam, na istoriji zaradjuju pare, dovode turiste da je gledaju....

Njima tu nema nista retro , jedino ako kao retro ne posmatramo zadnjiu dzep gde stoji budjelar....

A inace loze se na to da su oni ustvari naslednici staroga Rima i njihovi potomci.... toliko o mitovima...

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мада је Жељко мени један од дражих форумџија,нисам очекивао овакву патетик-национал јадиковку...

Шта знам,мене та прича српских митова и историје више не вози,и мислим да она, верујућем православном човеку није примарна.

И још нешто,то није ретро фазон,ложити се на сопствену историју је увек било ин,а што нам је грђе у данашњој стварности,све је популарнија.

Јок бре Зоске побратиме мили

није мене повест наложила

да ту кукам кано бабетина

већ ми дође незнана делија

пре пар дана у моје двориште

никако се са њим разумети

шта год рекох он ништа не свати

три пут сам му сваку реч понављо

ништа њему не уђе у главу

и на крају пре но што отиде

он ми рече да сам заостао.

Ја мним нешто можда је управу

слабо ти се ја с ким разумијем

од овијех данашњијех Срба.

Ја у Цркву они у кафану

ја на посту они на дрогама

а када се у Цркви причестим

идем кући сви на мене реже

у очи ме немогу гледати

.Ајде реко то ми је због Цркве

кад међутим није то баш тако

кад диваним са којијем попом

или неким другим православцем

опет ми се чини да сам ретро

ја у клина а они у плочу

ја о вери они о парама

ја о роду они о зизију

ја о части они о колима

видим није ни црква што беше

осећам се млого усамљено

мислио сам ићи у Амише

они су ти тако мимо свијета

па да пуштим мозак на ледину

да не мислим актуелне бриге

али ми се не мили у секту

не знам просто куда да окренем

зато ћу сад вако једно време

по форуму писат десетерцом

некако ми то највише годи

кад сам ретро нек сам у фазону.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Родиш се, одеш у војску, вратиш се (жив)

ожениш,

метнеш кис'о купус три'ес-четр'ес пута

и умреш.

"Патетик-национал јадиковкa..."

К'о задушна баба...

Ретро-сестро?*

______

*Хаику

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јок бре Зоске побратиме мили

није мене повест наложила

да ту кукам кано бабетина

већ ми дође незнана делија

пре пар дана у моје двориште

никако се са њим разумети

шта год рекох он ништа не свати

три пут сам му сваку реч понављо

ништа њему не уђе у главу

и на крају пре но што отиде

он ми рече да сам заостао.

Ја мним нешто можда је управу

слабо ти се ја с ким разумијем

од овијех данашњијех Срба.

Ја у Цркву они у кафану

ја на посту они на дрогама

а када се у Цркви причестим

идем кући сви на мене реже

у очи ме немогу гледати

.Ајде реко то ми је због Цркве

кад међутим није то баш тако

кад диваним са којијем попом

или неким другим православцем

опет ми се чини да сам ретро

ја у клина а они у плочу

ја о вери они о парама

ја о роду они о зизију

ја о части они о колима

видим није ни црква што беше

осећам се млого усамљено

мислио сам ићи у Амише

они су ти тако мимо свијета

па да пуштим мозак на ледину

да не мислим актуелне бриге

али ми се не мили у секту

не знам просто куда да окренем

зато ћу сад вако једно време

по форуму писат десетерцом

некако ми то највише годи

кад сам ретро нек сам у фазону.

Ej, čovječe ti si čudo svakom,

ti si kano Ero s onog svijeta.

Po tom svijetu hodiš od rođenja,

al u tebe druga su viđenja.

Vidiš nešto što mi ne vidimo,

čuješ nešto što mi ne čujemo.

Pamtiš nešto što zaboravismo,

činiš nam se ko da od nas nisi,

Čudimo se tome odakle si,

Ero s onog svijeta valjda li si.

:lala:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти, Жељко, постао ретро, а ја подетињио...

Пре неки дан седео ја тако у друштву неколико људи који су отприлике моје годиште. Развезли они причу о азтомобилима, о саобраћајним прекршајима, о новим законима, и тако још којечему, а ја само седим и гледам их бело. Не толико због тога што нисам возач, или што ни дозволу немам, него просто не знам о чему бих причао с њима - појединачно бих можда и изнашао неку тему, али кад су сви тако ђутуре тугедер - нема шансе...

Да им причам о томе како пишем емисију о електричним гитарама, или о мојим блоговима - глупо ми. А верујем да их не би ни занимало. Да кукумавчим о новим прописима у просвети - немам снаге. А и њима су деца мала, још их такве ствари не занимају. Да им причам вицеве о Ивани Жигон - опет ми глупо.И схватим да ја немам ни једну заједничку тему са људима који су моје годиште.

А опет - са онима који су 10 или 20 година млађи од мене - за час заподенем разговор. Ко Бранко Коцкица - толико се дуго дружим са млађима од себе, да сам и ја подетињио...

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нешто ми тако дошло вечерас да се извињавам свима.

...

Зато , сматрам да је све моје до садашње пребивање на овим форумима било само једна грешка.

И због тога се свима извињавам.

Ми уствари никада нисмо причали истим језиком , јесмо користили исте речи, али смисао наших речи је био различит.

Извинте!

Мени би криво што се нисам досетио овако нечег... суптилног.

drugariii.gif

Ал' не вред' сад ни да се извињавам... доцкан, "TRAŽIM POMILOVANJE".

TRAŽIM POMILOVANJE

Tražim pomilovanje za zgužvane misli

Za one koji su se izgubili

i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena

I koji ne znaju da za sve treba vremena

Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života

I koji su zaslepljeni idejom

Da postoji divota

Jedino izvan naše planete

Za one koji beže kao dete

Kad se pred njima ukaže problem

Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju

Nije zato što ne umeju

Već zato što su se udaljili od sebe

I što njihovo srce težak teret grebe

što su ga sami sebi natovarili.

Desanka Maksimović

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти, Жељко, постао ретро, а ја подетињио...

Пре неки дан седео ја тако у друштву неколико људи који су отприлике моје годиште. Развезли они причу о азтомобилима, о саобраћајним прекршајима, о новим законима, и тако још којечему, а ја само седим и гледам их бело. Не толико због тога што нисам возач, или што ни дозволу немам, него просто не знам о чему бих причао с њима - појединачно бих можда и изнашао неку тему, али кад су сви тако ђутуре тугедер - нема шансе...

Да им причам о томе како пишем емисију о електричним гитарама, или о мојим блоговима - глупо ми. А верујем да их не би ни занимало. Да кукумавчим о новим прописима у просвети - немам снаге. А и њима су деца мала, још их такве ствари не занимају. Да им причам вицеве о Ивани Жигон - опет ми глупо.И схватим да ја немам ни једну заједничку тему са људима који су моје годиште.

А опет - са онима који су 10 или 20 година млађи од мене - за час заподенем разговор. Ко Бранко Коцкица - толико се дуго дружим са млађима од себе, да сам и ја подетињио...

Најсмешније деси ми се једном

отприлике неђе око марта

дође мени један патриЈота

нако збори све по протоколу

видим знаде оно што би требо

таман реко могу мировати

неморам га ничему учити

диванисмо ко рођена браћа

све говори што би и ја реко

те у једном моменту се каза

вели има ту на интернету

један сајте видовдан се зове

ту ти брате све по реду пише

ко с ким тикве какве засађује

шта нас чека , шта ће се деси.

Мене као сунце да обасја

мислим ето зна чоек за мене

па ми нако изокола прича

да провери е да ли сам то ја.

Ја не чеках него му се казах:

"Та ја сам ти Жељко с видовдана!"

Он се брецну ко да га увредих

све ме мери од главе до пете

па ми рече онда на послетку:

"Јесте вала ти се тако зовеш

али ниси видовдански Жељко

Жељко ти је велика Србенда

он не прича овако на празно

нит растеже као неки лало

а и види брате колики си

тек си нешто већи од пацова."

Кад то рече ја од смеха пуче

а он ти се грдно расрдио

па ми вели да сам издајица

и да шпијам патриотске сајте

па се онда спрдачим са њима

оде љутит све погледом сева.

Ја мним нешто да ја непостојим

мора да сам побего из књиге

или неке прастаре легенде

па се ома накачих на нета

и све тако док год има струје

после ћу се вратити у књигу.

Људима је данас млого тешко

изгубише правац и смернице

са свих страна смућују их бриге

безнађе их страшно уфатило

изађоше потпуно из себе

ко по мраку овце у планини

бауљају у јаме падају

вукови их грабе немилице

у овнова не чују се клепке

скинули их лукави душмани.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@ Жељко

Знам тачно о чему причаш. Толико је све наопако да се најтеже разумемо управо са онима са којима бисмо требали да се разумемо најбоље. И обрнуто.

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

потписујем жељка и нишија од почетка до краја ...

додуше, прошлост ме мање занима пошто ни Бога не занима шта сам био, већ ко јесам и ко могу да будем.

да не причам моје догодовштине кад ме неко види уживо, прво ме пита што се зовем меда а зна ми и име и презиме а све мисли да ме има 10 тона ... па онда замишља неког грубијана или шта ли, а ја баш нисам.

а ти људи, ни ја ништа нешто немам заједничкио са њима, нит гледам теве нит пратим новине нит ме занима, пола имена тип џибер, кардан и остало ни не знам ко су, ни не капирам што се ложе уопште на туђе животе а своје игноришу ...

и да не помињем Цркву, кад им испричам нешто о Њој, онако са жаром сви мисле да сам или испран мозак ил заљубљен у идеал, или у најмању руку будала. не дај Боже да кажем шта и како живим, или где.

сви знају да живим у центру Београда, мисле да сам ко са Дедиња, а кад уђу имају шта и да виде ... све гроб окречен и ја заједно са њим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је можда један од парадокса нашег времена. Техника је многе ствари учинила доступнима.

Раније људи нису имали могућности толико размишљати о прошлости јер нису ни располагали са толико информација колимо ми данас. Некад се поврат у прошлост радио преко пјесама, препричавања прича, итд...

Данас доступнсот информација је много велика. Још мало па ће бити могуће на рачунару реконструисати прошлост, смјестити то у неку виртуелну игрицу, па кад се пожели бјежати од стварности биће довољно ставити 3Д Наочаре и ето те као витез у душановој војсци идеш да поробљаваш друге народе и то све из прилично реалне перспективе.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је можда један од парадокса нашег времена. Техника је многе ствари учинила доступнима.

Раније људи нису имали могућности толико размишљати о прошлости јер нису ни располагали са толико информација колимо ми данас. Некад се поврат у прошлост радио преко пјесама, препричавања прича, итд...

Данас доступнсот информација је много велика. Још мало па ће бити могуће на рачунару реконструисати прошлост, смјестити то у неку виртуелну игрицу, па кад се пожели бјежати од стварности биће довољно ставити 3Д Наочаре и ето те као витез у душановој војсци идеш да поробљаваш друге народе и то све из прилично реалне перспективе.

Омашка у последњој поставци о смислу Душанове војске.

Сем неких греческих земаља на којима заиста није било Србаља остале земље Душан није поробио већ освојио , али на њима су живели истородни Душанови саплеменици, који се ни најмање нису бунили због тог освајања, као отприлике када би данас неки нови Душан освојио Босну, Црну Гору, Косово ,Крајину , Стару Србију итд.

Капираш.

Остало је страх Бечлија начинио од Душана...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

likefaceeeeeeee

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta ovo znači:Толико сам ретро да би сад воло да видим Стефана Немању на власти у Србији а границе Душана Силног, толико сам ретро да би сад воло да важи закон ко Душанов и да нема Богумила код нас него све по закону

I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...