Желим да се извиним и замолим за опроштај...

[Зорица екс Милева]

Постоје људи којима је тешко рећи било шта од овог што сам набројала у наслову теме. И онда када би и хтјели да се извину некако користе заобилазнице, около коле - па на мала врата. Често сам добијала поклоне или услуге као некакав знак да дотична особа која ме је нечим увриједила жели да се извини. Слично је и са "Хвала". Док сам радила ријетко сам могла да чујем да сарадници једни другима упућују ову ријеч, иако је заслужена. Е сад, шта ви мислите о овоме? Зашто је неким људима немогуће изговорити опрости?

                                  Дакле,  0110_hahaha

[Oglo]

Oprosti Mileva,ako te čime uvrijedih.

[Guest свештеник Иван]

Хвала на овој теми, има се пуно тога рећи.  1406_love

[Зорица екс Милева]

1406_love crvenilo :huh: 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Ма ниси, прије ће бити да сам ја тебе  0442_feel. Него видим ова Сандрица нешто нервозна, па ми паде идеја на памет. И шта мислиш? Што је неким људима тешко да се кажу опрости?

[Oglo]

Izvini ,O Ivane,ja sam svoje rekao.Hvala na razumijevanju.

[мирођија]

1406_love crvenilo :huh: 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Ма ниси, прије ће бити да сам ја тебе  0442_feel. Него видим ова Сандрица нешто нервозна, па ми паде идеја на памет. И шта мислиш? Што је неким људима тешко да се кажу опрости?

  Једноставно, не осећају  присност. zru

[Guest свештеник Иван]

Izvini ,O Ivane,ja sam svoje rekao.Hvala na razumijevanju.

Погрешио сам и жао ми је што не знам шта си беше оно рекао. И нема хвала, него плати пиво.

[Oglo]

Žao mi je oče,ne mogu sada da ponavljam.A ovo za 1406_love,ajde jedno, ali neće se više ponoviti

[Зорица екс Милева]

Видим дооооооооообро се проооооооооооводите.  1406_love

[Лидија Миленковић]

Ваљда мисле да би директно признавање сопствене грешке,слабости и сл. угрозило њихово (само)поштовање.А,можда,се и боје реакције оне друге стране? 1406_love

Уосталом,боље је и тако,него оно празно и неискрено "извини",па,ајд по старом.

[Лидија Миленковић]

Упс,извините,ако сам спамовала ово зафркавање  1406_love crvenilo :huh:

[мирођија]

Видим дооооооооообро се проооооооооооводите.  1406_love

    Ма  пивце  је  чудо. crvenilo

[Guest свештеник Иван]

Žao mi je oče,ne mogu sada da ponavljam.A ovo za crvenilo,ajde jedno, ali neće se više ponoviti

Жао ми је што ће бити само једно пиво, али извини, то више нећу толерисати. Извини, опрости, пардон, али жао ми је што ће то пиво бити на куково лето. Опрости, ја не могу да чекам, отворићу једно сад, ваља се  1406_love

[Guest свештеник Иван]

Упс,извините,ако сам спамовала ово зафркавање  1406_love crvenilo :huh:

Опрости Ти, и хвала на опомени. Мало се опустимо, жао ми је. Више се неће поновити, бар не у овој поруци.

[Vaske]

Da se ne bi otišlo u drugu krajnost, evo malo satirične poezije:

Matija Bećković

Извињење

Не могу прежалити

Што неким случајем

Није жив Султан Мурат

Па да одем на Косово поље

Да му се извиним

Прво бих набрао

Пуне руке божура

И фино их увио у тробојку

Па главом на Видовдан

Бануо пред његов чадар

Извини Падишаху што оволико касним

Ко ће ме разумети ако ти нећеш

Много си ишао испред свог времена

Оно што је теби било јасно још онда

Ја сам схватио тек сада

Све си нам искрено и отворено говорио

Али ниси имао коме

Ко је онда могао и помислити

Да ћеш ти испасти поштенији

Од свих који су долазили после тебе

Ти ниси освајао свет

А да нико твој не погине

Нити си ратовао скривен иза облака

Него си дошао лично

И све платио својом главом

Ниси ме ослобађао него поробљавао

Нити си ме нагонио да те молим

Да ме окупираш и заробиш

Да сам те послушао

Где би ми крај био

Што да не будемо Турци

Кад више ни Турци нису Турци

Кад је и Французе срамота што су Французи

И Русе што су Руси

И Јапанци што су Јапанци

Камоли да Срби могу бити Срби

Али ако Султан ни случајно

Није могао толико надживети вршњаке

Могао је неко од млађих

Рецимо надвојвода Франц Фердинанд

Макар само толико

Док одем у Сарајево

Станем код оног моста

На оној истој реци

У оне исте стопе

На онај исти дан

И дочекам госта

С пљоском у пољском цвећу

Извини царски сине и унуче

Ако икако можеш

Сад је касно за све осим за извињење

Ко је тада могао и помислити

Да ћеш ти испасти горостас

У односу на касније долазнике

Који су долазили кад год хоће

Као у своју кућу

Надвојвода ипак није каплар

А све смо их стављали

Под горње венце и највише ловоре

А тебе дочекали барутом из шестпуца

Љутили смо се што си стигао на Видовдан

Сад тек видим да је то небитно

То је дан као и сваки други

Дошао си за своје зло

А за моје добро

Опрости у име малолетног Г.П.

Кога је занело сопствено име и презиме

Али ако се ни Султан ни Надвојвода

И поред најбоље воље

Нису могли толико издвојити

И надживети свој век

Ако је могао ико

Фирер је могао

Шта је то за њега

Кад је већ толико волео да живи

Макар да не умре

Док га измолим да ме прими

И чује шта ћу му рећ

Знам колико си заузет

И да имаш посла преко главе

Само сам дошао да ти кажем

Да знаш да знам и памтим

Ти ниси заратио само са мном

Ни бомбардовао само мене

За мене си увео квоту сто за једног

И ње си се поштено држао

Мада си мислио да је мало и хиљаду

А ови су убијали ни због једног

И све одједном и с реда и заједно

Истина ја сам прекршио дату реч

И пред целом планетом пљунуо те у лице

Нико мој није подигао руку на твој поздрав

Држећи је при себи као да је узета

А оне који су ти се нашли с руке

Никад ниси заборавио

И боље су прошли од мене

Уосталом ти си био сликар

Какав такав

И уметник какав год

Имао си дара каквог било

И сликао си колико толико

И стајао си пред штафелајем

Колико год си стајао

Ипак си стајао

И за толико ниси жарио и палио

И из тебе је провирило нешто људско

И на крају крајева

Ти си се убио

Што ти сви признају

И умеју да цене

То није учинио нико после тебе

А није да нису имали разлога

Нови варвари с атомским главама

За које је твој гас мачији кашаљ