Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Crveni Baron]

Да појасним - амерички родитељ ће учинити све да окружење буде безбедно, али када пусти дете да се игра онда не трчи за њим и више "пази ово, пази оно". Нема тога, дете је само на своме, сналази се како зна...

Tako i ovi Tirolci ovde. puste decu. ona se pentraju svuda, meni ladno oko srca kada vidim njihovu decu a oko moje svaki cas se nesto strecam i skacem. Ali bolji je njihov sistem vidim...

[Crveni Baron]

Nisu, jer Nemci poreklom nisu jedna etnija ili pleme. Jugosloven bio bi adekvat Nemcu.

Mislio sam na odnos izmedju srba i crnogoraca a ne jugoslovana i crnogoraca. ...

[Grizzly Adams]

Немамо ми срчку за то...

Да ли деца у Италији почињу да раде још од основне школе као овде?

[Crveni Baron]

На улицама Фераре је као у Амстердаму пуно бициклиста. Но оно што ми је оставило утисак је да је много дјевојака возило бицикл, и при том су још сређене, али сасвим нормално. Никако набуџено као естрадне звијезде. И то какав бицкил су возиле, не неки спортски, или неког ексклузивног изгледа, него изгледом на који би код нас само неки дједица сјео. Дакле потпуно су опуштене по том питању.

Ma ljudi koriste bicikle i skutere kao prevozno sredstvo i tako se odnose prema tome. To samo kod nas se nesto loze, pa mesto da kupe bajs koji im treba ubule se da kupe nesto sto je preskupo. Ili skuter. Ovi sibaju 8-9 meseci sa skuterima, bas kada zazimi menjaju prevozno sredstvo.

[Crveni Baron]

Немамо ми срчку за то...

Да ли деца у Италији почињу да раде још од основне школе као овде?

Rade, rade. sada da li bas od osnovne (posto ovde osnovna traje 5 godina) ne znam bas ali sa 15-16 godina vec ih vidjas kako sljakaju i to muski. U mehanicarskoj radionici sam vidjao "segrte" ili "kalfe", klinci ali u kanalu barabar sa starim majstorima od kojih uce zanat. I to ono, majstor mu da zadatak a on sve radi, majstor samo nadgleda i pomogne kada zaskripi.

[Grizzly Adams]

Супер. Мислим да је то једна од најбољих ствари које би од њих требало да ископирамо.

[Иван ♪♫]

Само пишите, ово је веома интересантна тема

[Nebojsa]

Ja mogu da napisem svoje iskustvo .

Ziveo sam na severu Nemacke ,Niderzaksen pokrajina ,sama granica sa Holandijom .Dobar vredan i Crkvi odan narod ,rade ,bore se za sebe i svoju decu ,ne kao nasi . Recimo tamo nekakav ministar pokrajinski neko vreme je placao kucnu pomocnicu na "crno".Kada su ga uhvatili ,jednostavno je rekao pa sta uplaticu porez u budzet nisam znao da ne smem(rec je o par stotina eura) . Za manje od 24 h pola Niderzaksena je bilo na nogama ,vlada je pala zbog njega te godine . Nemci inace ne prate potiliku ali institucije su im sve . Na primer svi nude svojoj deci da se isele sa 18 godina jer znaju da deca mogu da nadju posao,ako deca studiraju tada zive u domu i zaduzuju se kuci dolaze na 15 /20 dana godisnje .Kod nas je obrnuto deca se cuvaju do 35 godine a institucije nisu bitne.

Dalje svi vole da idu u Crkvu i Crkva im nije kao nasa .Jednostavno svestenicu su tu zbog ljudi ,uglavnom svestenicu su visoko obrazovani uljudni ,izuzetni govornici i vrlo visoko moralne osobe . Recimo ako neko upadne u problem ,u smislu nema novca za skolovanje propao mu biznis ,izgubio posao ,svestenik je tu da pomogne ,ne samo toplim recima vec i konkretnim radnjama .

Zaista moje kolege mogu mnogo da nauce od ovih protestanata (sto se tog dela tice)

Vole da dobro pojedu ,uglavnom mesa masno i jako ,jedu i morsku hranu jer izlaze na more.

Govore knjizevni Nemacki jezik sto je dobro lako ih je razumeti ,nisu kao Austrijanci (pojma nemam kako se njihovo jezik zove Nemacki)

Cisti uredni ,otvoreni ,cene sebe svakako nas ne vole ni malo ,kao i Turke,i slicne padobrance i to sa razlogom ,jer smo lenji ,neradni volimo da mislimo kako smo pametni pa se bavimo sitnim kriminalom tamo uglavnom .Potpuno mi je jasno da se nacizam ponovo podigne u Nemackoj koga bi prvo oterali u logore .

[Grizzly Adams]

На улицама Фераре је као у Амстердаму пуно бициклиста. Но оно што ми је оставило утисак је да је много дјевојака возило бицикл, и при том су још сређене, али сасвим нормално. Никако набуџено као естрадне звијезде. И то какав бицкил су возиле, не неки спортски, или неког ексклузивног изгледа, него изгледом на који би код нас само неки дједица сјео. Дакле потпуно су опуштене по том питању.

Е, ако волите сређене жене онда ни под разно у САД...

Американке (осим у посебним ситуацијама као нпр. венчање и сл.) апсолутно не интересује како изгледају. За њих је сврха фризуре да коса не упада у очи, одећа да буде комотна и пријатна (читај тренерке), обућа удобна (читај патике). Штикле и шминку можеш да видиш само на филму и можда код секретарица у неким ексклузивним фирмама које то од њих захтевају. Али и оне долазе на посао у патикама, а ципеле обују само док су на радном месту. Нема већег ужаса него када се заврши радно време, а она спакује ципеле у кесу па обује патике на тип-топ одећу. Ја вриштим и скачем у заклон... А и кад `оће да се среде немају укуса...

За те ствари морате код Жељка у Италију.

[Juan Valdez]

Heh, bas to zaboravih da napisem: iako sam bio tamo samo par meseci polozio sam vozacki i bas pre neki dan produzio online i stigla mi u SRB na adresu! Tako da sad imam validnu do 2015!

Ја сам тамо возио једно годину дана без дозволе. Тј. имао сам међународну, али она важи само одређено време. Мрзело ме да полажем, па сам све нешто одлагао и на крају никада нисам ни полагао. Једном сам пробао да полажем и тражили ми неки додатни папир од аута који нисам имао појма где је. И није било шансе да ме било ко открије ако не направим неки прекршај. Ту сам био јако пажљив, на аутопуту наштелујем аутопилота на 65 миља на сат и цепам. После повратка из САД у Србији возим спорије чак и од моје маме (наравно, све по ограничењу) и сви ми **** све по списку, а мене баш брига. Научио сам да уживам у вожњи, слушам музику и слично.

Када већ мало одрасту и пођу у школу, главно им је пумпање самопоуздања. За њих је најважнији предмет "feel good" ("осећај се добро"). Шта год дете ради (и како год да ради) они му стално говоре "good job", "awesome", "great"... Никада не говоре ништа негативно. Зато су сви веома самоуверени и надувени, без обзира што већина у ствари нема пуно разлога за то. Значи, потпуно је недопустиво да некоме кажеш "то ниси добро урадио", чак ни учитељи то не раде (тј. посебно учитељи). То нама прави доста проблема код групних активности, јер смо навикли да отворено деци покажемо грешке и тражимо да исправе. Они се онда буне и мисле да смо неваспитани, у фазону "како се усуђујеш да ми кажеш да нешто није било добро"... Има једна породица која нам се више уопште не јавља када прођу поред нас зато што смо (на културан начин наравно) тражили од њиховог детета да исправи нешто што је свирала скроз ван интонације са нашом ћерком. Без обзира што нема појма, то дете је надувено и самоуверено као да је комбинација Алберта Ајнштајна и Мишел Фајфер.

Ја сам имао једно врло бизарно исксутво на универзитету у вези тога. За оне који не знају, код њих на докторским студијама постоје домаћи задаци. Упркос томе што се жестоко позивају индвидуализам и што деца у сваком смислу покушавају да буду независна од ране адолесценције, на докторским студијама се осећаш као у средњој школи (без обзира да ли је универзитет приватни или државни, осредњи или одличан...). Домаћи су веома обимни, састоје се од великог броја најчешће умерено до доста захебаних проблема и добије се рок (чувени дед лајн) од недељу или две да се то заврши. Прво што је немогуће завршити за недељу дана (а да буде људски одрађено), ако имаш друге обавезе, а друго, често немаш појма одакле да кренеш. И тако на почетку ја једва некако нагуравао 60%, а сви Амери сви одреда преко 90. И то сам ја једина будала која им је одговарала на питање колико сам имао поена (они су чували то од других као змија ноге), да би онда они ликовали како су бољи од мене. Ово ми је било у најмању руку чудно и детињасто, док после нисам сазнао да је ствар у чувеној компетицији којој се они уче од малена. Једна ми је чак отворено ставила до знања да смо она и ја компетиција и да ће наш ментор да суди о нама по резилтатима са испита, домаћих, тестова и сличног. Једном сам чак питао ментора да ли је то истина, да би ми он рекао кроз искрен смех како ”овде људи превише значаја приају компетицији”, што ме је учврстило у уверењу да је његова стара Америка била знатно другачија. Можда и даље са свим тим елементима, али никако овако кестремна. Елем, све би то са компетицијом било ствар различите културе да на крају нисам сазнао да је њихов систем вредновања резлтата крајње идиотски и да су они неморални и лицемерни. Две ствари су се десиле. Једном је асистент поставио наше оцењене домаће на видно место и ја нисам могао да одолим радозналости. Погледао сам свој резултат од, наравно, око 60% и насумично одабрао један рад са близу 100, да видим о чему се ради. У мало се нисам срушио кад сам видео. Ја, наравно, када нешто не знам, оставим празно, јер не желим да лупам. Ако знам било шта о теми, можда ћу нешто мало и да напишем, али ако не знам баш ништа, ни о чему се ради, нормално да ћу да оставим празно и да признам да не знам. И онда погледам шта је Амер од 100% одговорио. Кад оно, такву гомили глупосто не би ни пас маслом могао прогутати. Нема никакве везе с мозгом. Али он је на гомилу глупоси добио 100% на то питање, јер је покушао, иако тај покушај нема никакве везе ни са мозгом ни са реалношчу. Даље, они воле концизне одговоре у једној реченици, иако је проблем веома обиман и ма више аспеката. Иоле обимнији одговор неће да гледају, што је тотална бесмислица. Нешто Касније ми је један Јорданац, који је све школе завршио у Америци, кукао како им је неки предмет предавао Немац, који је на испитима захтевао да одговори буду тачни. Вау, какав тиранин, помислих у себи... 0212_rolleyes А онда, нешто још горе од тога. Једном ме једна Порториканка питала да јој помогнем око практичног дела домаћег и ја сам њу питао око једног теоријског питања. Она ме питала како је могуће да немам одговоре. После пар секунди моје збуњености укапирала је да немам појма да они практично сви имају урађене идентичне домаће од пре пар година, који се само врте у круг. Мени нико није рекао, иако су се Амери милион пута у мојој канцеларији, на пар метара од мене, претварали да раде домаћи и имали сва та решења. А на сва звона трубе о такозваним honour code-овима, о томе како су они часни, како не варају, не преписују. Преписивање се сматра једним од најгорих моралних преступа. Али ето, то је само лисемерна маска, баш као много других ствари код њих. Мени је после свега овога и још много других ствари прекипело и нисам могао више. Кад сам хтео да се вратим први пут, остао сам из личних разлога, али се на крају све сложило делом невољно, а делом вољно, да се не враћам тамо. Слажем се све о једноставности живота и слажем се да има доста позитивнох страна, али оне негативне су мени толико јаке да боли. То дефинитивно није земља за мене. И уопште ми није јасно како је земља заснована на таквој логици толико јака. Можда је упитању хипер продукција. Они могу себи да приуште да исфинансирају гомилу доктораната и већина њих су тотални дудуци, али пар процената су генијалци који постају мозгови нације (од којих већина данас чак и нису Амери), док они остали бар имају неопходне скилс да одрађују посао.

[Juan Valdez]

Али тај начин васпитања је одличан јер дијете неће имати страх од неуспјеха када посрасте. А код нас дијеца се тотално друкачије васпитавају.

То је тачно, али зато тај исти кад одрасте неће имати осећај за туђи страх, бол, патњу, неуспех... Зар не мислите да треба да буде негде између?

[Grizzly Adams]

Па да, вероватно би нека комбинација свега тога била најбоља.

П.С.

Трудим се да на овој теми неутрално напишем онако како јесте, без да коментаришем да ли ми се свиђа или не.

[Срђан Шијакињић]

Звучи као да су Амери, углавном, прилично себични и саможиви људи. Као да се тамо од малена уче да је океј гледати само себе и да се циљ и успех мери само материјално-статусним благостањем...

[Grizzly Adams]

Па сад, нама је вероватно лакше да тако гледамо на ствари...

Међутим, моја пријатељица је своју ћерку од 12 година (саму) слала преко Цркве у, ако се не варам, Доминиканску Републику да тамо помаже сиромашној деци без родитеља. Каже "да види дете како живот може да буде тежак"... Искрено, мени у животу не би на крај памети пало да шаљем своје дете тамо и ризикујем ко зна шта...

Друга, већ жена пред пензију, иде скоро сваке године у Африку да учи неке домороце како да спремају храну, одржавају хигијену итд. Једном је замало нису убили зато што им "квари традицију"... Ваљда ватра има неки религиозни значај, а она жене учила да користе шпорет... Ја би у Африку отишао само на неку лепу и безбедну плажу да се сунчам и пијем лимунаду.

[Justin Waters]

Е, ако волите сређене жене онда ни под разно у САД...

Американке (осим у посебним ситуацијама као нпр. венчање и сл.) апсолутно не интересује како изгледају. За њих је сврха фризуре да коса не упада у очи, одећа да буде комотна и пријатна (читај тренерке), обућа удобна (читај патике). Штикле и шминку можеш да видиш само на филму и можда код секретарица у неким ексклузивним фирмама које то од њих захтевају. Али и оне долазе на посао у патикама, а ципеле обују само док су на радном месту. Нема већег ужаса него када се заврши радно време, а она спакује ципеле у кесу па обује патике на тип-топ одећу. Ја вриштим и скачем у заклон... А и кад `оће да се среде немају укуса...

За те ствари морате код Жељка у Италију.

И ово је безвезе као и код нас само друга супротност. Значи кад код нас на сваких 100 метара главне улице у граду можеш наћи неку која имитира естрадне звијезде, тако и тамо скроз унеређене и безукуса одјевене жене.

У Италији су многе жене које сам видио у граду стварно биле елегнатно одјевене, нити превише штрче са набријеношћу, нити са унесређеношћу. Онако по мјери.