Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Срђан Шијакињић]

Па сад, нама је вероватно лакше да тако гледамо на ствари...

Међутим, моја пријатељица је своју ћерку од 12 година (саму) слала преко Цркве у, ако се не варам, Доминиканску Републику да тамо помаже сиромашној деци без родитеља. Каже "да види дете како живот може да буде тежак"... Искрено, мени у животу не би на крај памети пало да шаљем своје дете тамо и ризикујем ко зна шта...

Друга, већ жена пред пензију, иде скоро сваке године у Африку да учи неке домороце како да спремају храну, одржавају хигијену итд. Једном је замало нису убили зато што им "квари традицију"... Ваљда ватра има неки религиозни значај, а она жене учила да користе шпорет... Ја би у Африку отишао само на неку лепу и безбедну плажу да се сунчам и пијем лимунаду.

Хм, још један фејл услед генерализације. Мени је ћале, иначе рекао, и то ми је било врло занимљиво, да су Амери пре, та Ивичина стара генерација, док нису почели да глуме светског полицајца, били доста слични са нама, у смислу вредности које су биле друштвено пожељне...

[Grizzly Adams]

Могло би да се каже да они "не размишљају емотивно", то је више-мање карактеристика свих западних култура. Веома су рационални и не реагују на основу емоција као ми "источњаци", посебно Словени. Ми то интерпретирамо као себичност и саможивост, они наше интерпретирају као недостатак културе...

[angst]

Ја сам имао једно врло бизарно исксутво на универзитету у вези тога. За оне који не знају, код њих на докторским студијама постоје домаћи задаци. Упркос томе што се жестоко позивају индвидуализам и што деца у сваком смислу покушавају да буду независна од ране адолесценције, на докторским студијама се осећаш као у средњој школи (без обзира да ли је универзитет приватни или државни, осредњи или одличан...). Домаћи су веома обимни, састоје се од великог броја најчешће умерено до доста захебаних проблема и добије се рок (чувени дед лајн) од недељу или две да се то заврши. Прво што је немогуће завршити за недељу дана (а да буде људски одрађено), ако имаш друге обавезе, а друго, често немаш појма одакле да кренеш. И тако на почетку ја једва некако нагуравао 60%, а сви Амери сви одреда преко 90. И то сам ја једина будала која им је одговарала на питање колико сам имао поена (они су чували то од других као змија ноге), да би онда они ликовали како су бољи од мене. Ово ми је било у најмању руку чудно и детињасто, док после нисам сазнао да је ствар у чувеној компетицији којој се они уче од малена. Једна ми је чак отворено ставила до знања да смо она и ја компетиција и да ће наш ментор да суди о нама по резилтатима са испита, домаћих, тестова и сличног. Једном сам чак питао ментора да ли је то истина, да би ми он рекао кроз искрен смех како ”овде људи превише значаја приају компетицији”, што ме је учврстило у уверењу да је његова стара Америка била знатно другачија. Можда и даље са свим тим елементима, али никако овако кестремна. Елем, све би то са компетицијом било ствар различите културе да на крају нисам сазнао да је њихов систем вредновања резлтата крајње идиотски и да су они неморални и лицемерни. Две ствари су се десиле. Једном је асистент поставио наше оцењене домаће на видно место и ја нисам могао да одолим радозналости. Погледао сам свој резултат од, наравно, око 60% и насумично одабрао један рад са близу 100, да видим о чему се ради. У мало се нисам срушио кад сам видео. Ја, наравно, када нешто не знам, оставим празно, јер не желим да лупам. Ако знам било шта о теми, можда ћу нешто мало и да напишем, али ако не знам баш ништа, ни о чему се ради, нормално да ћу да оставим празно и да признам да не знам. И онда погледам шта је Амер од 100% одговорио. Кад оно, такву гомили глупосто не би ни пас маслом могао прогутати. Нема никакве везе с мозгом. Али он је на гомилу глупоси добио 100% на то питање, јер је покушао, иако тај покушај нема никакве везе ни са мозгом ни са реалношчу. Даље, они воле концизне одговоре у једној реченици, иако је проблем веома обиман и ма више аспеката. Иоле обимнији одговор неће да гледају, што је тотална бесмислица. Нешто Касније ми је један Јорданац, који је све школе завршио у Америци, кукао како им је неки предмет предавао Немац, који је на испитима захтевао да одговори буду тачни. Вау, какав тиранин, помислих у себи... 0212_rolleyes А онда, нешто још горе од тога. Једном ме једна Порториканка питала да јој помогнем око практичног дела домаћег и ја сам њу питао око једног теоријског питања. Она ме питала како је могуће да немам одговоре. После пар секунди моје збуњености укапирала је да немам појма да они практично сви имају урађене идентичне домаће од пре пар година, који се само врте у круг. Мени нико није рекао, иако су се Амери милион пута у мојој канцеларији, на пар метара од мене, претварали да раде домаћи и имали сва та решења. А на сва звона трубе о такозваним honour code-овима, о томе како су они часни, како не варају, не преписују. Преписивање се сматра једним од најгорих моралних преступа. Али ето, то је само лисемерна маска, баш као много других ствари код њих. Мени је после свега овога и још много других ствари прекипело и нисам могао више. Кад сам хтео да се вратим први пут, остао сам из личних разлога, али се на крају све сложило делом невољно, а делом вољно, да се не враћам тамо. Слажем се све о једноставности живота и слажем се да има доста позитивнох страна, али оне негативне су мени толико јаке да боли. То дефинитивно није земља за мене. И уопште ми није јасно како је земља заснована на таквој логици толико јака. Можда је упитању хипер продукција. Они могу себи да приуште да исфинансирају гомилу доктораната и већина њих су тотални дудуци, али пар процената су генијалци који постају мозгови нације (од којих већина данас чак и нису Амери), док они остали бар имају неопходне скилс да одрађују посао.

:229229229: Нисам био свестан да је код њих таква катастрофа на факултетима, и то ни мање ни више него на докторским студијама!?! Како је на осталим, нижим нивоима студија (бечелор, мастер)? Какве су им лабораторије на факултетима?

[Crveni Baron]

Са друге стране, да неко не стекне погрешан утисак да не воде рачуна о безбедности. На пример, игралишта су сва перфектно уређена са подлогом од песка или неке мекане синтетичке подлоге... На пример, ово плаво овде није бетон већ нека врста мекане гуме:

Да појасним - амерички родитељ ће учинити све да окружење буде безбедно, али када пусти дете да се игра онда не трчи за њим и више "пази ово, пази оно". Нема тога, дете је само на своме, сналази се како зна...

Исто и касније у животу.

Evo da i ja postavim nekoliko fotki kakva igralista za decu prave ovde po italiji. Jednostavno, kvalitetno, koriste drvo najvise i sigurno. Prave ga za svoju decu a ne tudju, a kod nas kada se setim nekih tobogana, moz' covek da dobije tetanus od samog gledanja...

Kao podlogu koriste neku krupniju piljevinu, mleveno drvo.... Ako dete padne moze samo da se ugruva.

[Срђан Шијакињић]

И ово је безвезе као и код нас само друга супротност. Значи кад код нас на сваких 100 метара главне улице у граду можеш наћи неку која имитира естрадне звијезде, тако и тамо скроз унеређене и безукуса одјевене жене.

У Италији су многе жене које сам видио у граду стварно биле елегнатно одјевене, нити превише штрче са набријеношћу, нити са унесређеношћу. Онако по мјери.

Јесте, али овде опет могу да се виде лепо сређене девојке, онако баш по мери. Ја тих недељу дана и 5, 6 градова што сам био у Италији, верујте ми, нисам приметио ниједну лепу Италијанку. Али можда сам ја више гледао ове из школе, ко зна...

[Срђан Шијакињић]

Могло би да се каже да они "не размишљају емотивно", то је више-мање карактеристика свих западних култура. Веома су рационални и не реагују на основу емоција као ми "источњаци", посебно Словени. Ми то интерпретирамо као себичност и саможивост, они наше интерпретирају као недостатак културе...

Хм, не мислим да сам компетентан да судим о томе пошто сам пристрасан, али шта је онда циљ те рационалности и културе... Ако је циљ сама по себи, онда ми се не свиђа.

[Solomon Kane]

:229229229: Нисам био свестан да је код њих таква катастрофа на факултетима, и то ни мање ни више него на докторским студијама!?! Како је на осталим, нижим нивоима студија (бечелор, мастер)? Какве су им лабораторије на факултетима?

Страшно...заиста делује страшно. :huh:

[Justin Waters]

Јесте, али овде опет могу да се виде лепо сређене девојке, онако баш по мери. Ја тих недељу дана и 5, 6 градова што сам био у Италији, верујте ми, нисам приметио ниједну лепу Италијанку. Али можда сам ја више гледао ове из школе, ко зна...

Ајде да будем реалан, наше су жене физички љепше...ако си мислио на изглед, црте лица, свеукупан стас, али код нас је много више неукусно одјевених жена, поготово међу млађом популацијом, а није ријетко видјети ни неке старије, утегнуте, напечене, са тоном шминке на лицу, и са стасом који просто шаље сигнал, гле видите у мене ја сам бомба...У Италији су жене мнпгп комтније одјевне. Нисам видио ниједну, иако је био децембар, која има го струк. Код нас нормалан и врло чест призор. То је мој утисак, елегантно, лијепо и са стилом обучене жене. Неко можда има другачији.

[Nebojsa]

Bilo gde u svetu studije su nula ,nesto sto je totalno ne bitno .Bitno je ko zavrsava te studije i kako .Recimo da bi ste polozili ispit iz Filosofije 2 na PBF ili Dogmatike ,Patrologije itd ja sam morao da procitam kompletnu primarnu i sekundarnu literaturu nekoliko puta .Velika vecina mojih kolega je uzela neku skriptu nagruvala recenice napamet i to je to .Sada su te iste kolege svestenici i cude se kako pola teoloske literature koju im saljem da citaju apsolutno ne razumeju .

[Срђан Шијакињић]

Ајде да будем реалан, наше су жене физички љепше...ако си мислио на изглед, црте лица, свеукупан стас, али код нас је много више неукусно одјевених жена, поготово међу млађом популацијом, а није ријетко видјети ни неке старије, утегнуте, напечене, са тоном шминке на лицу, и са стасом који просто шаље сигнал, гле видите у мене ја сам бомба...У Италији су жене мнпгп комтније одјевне. Нисам видио ниједну, иако је био децембар, која има го струк. Код нас нормалан и врло чест призор. То је мој утисак, елегантно, лијепо и са стилом обучене жене. Неко можда има другачији.

Не, наравно, то не спорим ни мало, мислио сам на физички изглед само...

[Crveni Baron]

Lepse su nase zene. Italijanke imaju vise mogucnosti i ekonomski i svakako da se doteraju. Nase zene tu znaju da preteraju, da se ujutru doteraju kao za diskoteku a to ne ide. ima odeca za jutro, za supermarket, posao, izlazak....sve ima svoje vreme i mesto. A dobar deo nasih, narocito mladjih generacija, napuca se ujutru i mirna je za ceo vikend, ne mora da menja tolaetu ....

[Juan Valdez]

Елем, да се вратим на Колумбију. Колумбијци и генерално људи из целе латинске Америке имају изненађујуће сличан менталитет нама (из мог искуства). Наравно да има разлика, али препознавање нас и њих је инстант, није потребно никакво привикавање на тај део приче, на људе. На исти начин се зезају, на врло сличан васпитавају децу, на сличан начин те прихвате као госта (изузетно, изузетно гостопримљив народ, нарочито на југу, на граници са Еквадором), на сличан начин се захебавају међусобно и захебавају тебе. Такође су сличне кад се узму у обзир све оне негативне особине које нас коче. Генерално нису баш претерано радни, не воле ”запад” (мада је то њима исток и север greengrin ), бирократија је око два пута гора него најгора српска, корупције има доста (по званичним статистикама су незнатно бољи од нас), возе као најгори манијаци (мада су ту сличнији Египту него Србији). Иако ту и тамо постоје аутобуске званичне станице (већи градови имају модерне системе градског превоза) и даље је јавни превоз дивљи. Највећи број бусува у ствари минијатурни комбији који су често деценијама стари (неки личе на бус фирме Крстић) и исти стају буквално било где. Само им махнете и он за пар секунди изведе шумхерски маневар да пређе из крајње леве у крајњу десну траку и прими вас. Слична је ствар када желите да изађете из буса. Само повучете неку импровизовану жицу и он уради то исто. С друге стране, био сам запањен када сам видео како људи врло културно и дисциплиновано формирају редове, често изузетно дугачке док чекају бус. Такође, ти мини бусеви, иако често врло стари, очувани су колико је то могуће, увек чисти и често украшени локалним мотивима у десетинама боја. Имају душу. Улице нису ни превише чисте, али ни екстремно прљави, осим у појединим предграђима у које се не залази. Рецимо да ме већи градови подсећају на Атину или Солун (модерније зграде, не мислим на стару архитектуру). Једу пиринач. Много пиринча. И онда опет још више пиринча. Иако ја обожавам пиринач, почео је да ми излази на уши. Традиционални оброк се обично састоји од супе (супе су врло личне нашим чорбама) и такозване бандехе, која је тањир чврсте хране. Састав бандехе варира од места до места, али увек садржи пиринач. често кромпир, пасуљ, разно поврће и неко месо - пилетина, јунетина, свињенитина, кобаје, ћићарон (подсећа на наше чварке) итд... Уз супу и бандеху се често служи авокадо, који се једе кашиком. Супе које сам горе поменуо су лаганије и врло често, без меса или са врло мало меса. Постоји друга врста супа као што су ахијако или санкоћо које су гушће и богатије (подсећају на наже кромпир чорбе или ређи ђувеч). Једна таква супа је довољна да се преједете. Служе се такође са пиринчем и авокадом и нечим што се зове арепа. То су кукурузни хлебчићи крактеристични за Колумбију, Венецуелу и можда још неке земље. Постоје разне варијације на тему арепа и неке од њих су да прсте полижеш. Они имају обичај да за доруак једу храну од претходног ручка, тако да је доручак често доста тежак. Често доручкују и омлет. Иначе, воле да мешају различиту храну у једну папазјанију. Слатко и слано, банана и супа итд... А да, кад поменух банану. Постоји нешто што нама изгледа као банана, али није и зове се платано (не знам српску реч). То чудо се пржи или кува, никад се не једе пресно и служи се такође уз супе и горе поменуте бандехе. Одлично је кад се навикнете на слаткаст укус (нарочито ако је платано зрео). Чими се да немају концепт предјела и главног јела. Доста пију кафу. Кафу филтрирају на традиционалан начин, ктроз импровизоване крпе. Најчешће немају филтер машине и то не због тога што не могу да их купе, него због традиције. Тврде да је кафа из фитер машине мање укусна. Можда. Пију слабију кафу него ми. Иако у Колумбији расте кафа међу најбољом на сфету, најквалитетнија се најчешће извози (највећим делом у САД), а у Колумбији остаје средњи квалитет уз неке изузетке. Углавном и тај средњи квалитет је далеко бољи од онога што се пије у Србији. Кафеи углавном имају епсресо машине, али им је еспресо бљутав (делом што не знају да га направе, а делом што колумбјиска кафа није баш најзахвалнија за еспресо, бразилска је боља), док је капућино веома пријатног укуса. Мислим да је разлог томе слатка лешник нота коју колумбијске кафе садрже. Постоји биља која се назива јука и од ње се прави брашно. То брашно смрти одвратно, као прљаве ноге, али када се од њега направе пецива, веома су укусна, јер прљаве ноге испаре, остане само укус налик на сир. И ту постоје варијације, углавном у облику (пан де боно, пан де јука, алмохаванас...) Горе поменуте арепе и ово троје ћете наћи буквално у свакој пекари. Пекаре су подједнако честе као у Србији, ако не и чешће. Немају толику варијацију пецива, али оно што имају је одлично.

Наставиће се...

[Zawisza]

Ja bih vam pisao o Poljskoj, al to vam je kao da ste u velikoj Srbiji.

[Crveni Baron]

...a da ne zaboravim interesantan detalj, italijanski taksisti imaju stanice i samo na njima primaju putnike. nema ono, dignes ruku a on stane. Jok bato, gulis do taksi stanice pa se posle vozis.

Ponedeljkom ne rade frizeri, to im je dan za odmor, poste rade obicno od 9 - 12 ili 13, posle mozes da se slikas. Italijani rade dvokratno, od 7-8 do 12 onda pauza za rucak do 2-3 pa posle opet do 6-7 na poslu. Restorani su im upravo to, restorani a ne kafane kao kod nas. Otvoreni su od 12-15 i tada mozes da klopas, posle toga samo panine (sendvice) po barovima do 18-19 h kada se opet otvaraju restorani za veceru i obicno su otvoreni do 23-24 h. Posle idu neke tarife za porez i niko ne radi. Ni barovi, ni restorani, nista.

Cekaonice se na zeleznickim stanicama zatvaraju u ponoc i do 5 su zatvorenea nista na stajgi ne radi. Ako ti se zalomi da presedas a voz stize u 4 znaci bato sa klosarima se druzis. Narocito zimi to zna da bude interesantno ...

[Juan Valdez]

:229229229: Нисам био свестан да је код њих таква катастрофа на факултетима, и то ни мање ни више него на докторским студијама!?! Како је на осталим, нижим нивоима студија (бечелор, мастер)? Какве су им лабораторије на факултетима?

Пази, тешко да би се то могло назвати катастрофом. Рекох, та хипер продукција и огромне паре доводе до тога да је Америка најјача научна сила тренутно, макар у бројевима. И то је тако. Систем функционише и то одлично. Њих образовање у европском смислу уопште не тангира. То што ти не знаш нешто чак ни из своје струке, а камоли из историје и географије, није уопште битно. Јеси ли ти исправно одрадио експеримент? Јеси. Јеси ли добио резултат? Јеси. Је ли тај резултат нов и револуционаран? Јесте. Јеси ли написао рад поштујући форму? Јеси. Јеси ли допринео развитку науке? Јеси. Јесу ли те цитирали? Јесу. А то што ти ниси добар хемичар или физичар у неком тамо европском смислу, кога брига. Понављам то је став нове гарде, стари су легенде (погледај само Фајнмана нпр.). Пази, ово не значи да ти у Америци неможеш себе да образујеш како год желиш. На мом универзитету је била библиотека у којој нема чега није било. Нашао сам чак Андрића на енглеском и нешто о Исидори Секулић на ћирилици. Ако којим случајем нема неке књиге, обавезују се да ти је за седам дана набаве из неке друге библиотеке било где на свету. Дакле, прилила постоји. Да не говорим о опреми. Шта год ти падне напамет да урадиш, можеш. И уопште не значи да нека личност супротна мени не би рекла да је то најбоље место на свету. Али атмосфера је катастрофална, једна сушта супротност изворној акадмеској. Нема оног ентузијазма за науку, за знање, само за примену, за технологију, за корист, за мејкинг мани... Мене то апсолутно излуђује. Далеко боље функционишем у некој акадеској атмосфери у којој треба да се сналази за услове, него тамо где имам све услове, а никакав дух.