Jump to content

do you want to live forever?


Млађони

Препоручена порука

jedna stvar se ne shvata, uvek je ISTO, vreme se u poslednje vreme (naravno subjektivno) ubrzalo i dodje mu uvek na isto kolko ce biti prosecni zivotni vek... to je materija ljudi nista se time ne postize...

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ovde nije samo pitanje da li bi neko pristao da duže živi već i kako živi... Dostojevski kaže da tajna ljudskog bića nije samo u tome da živi već i da sebi predstavi-zašto živi... ograničili smo se na biološke elemente-ako neko živi potpuno isto 70 ili 170 godina,ne vidim bitnu kvalitativnu razliku u tome osim što će da jede,spava i k...a koju godinu duže...

Нисмо се ограничили на биолошке елементе, него о њима причамо. Ваљда је јасно да ће неки стваралац, ако живи дуже, дуже и стварати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да опет кажем, нисам против продужења живота, то би било добро, али јесам против постизања бесмртности.

Право да ти кажем, не знам баш да ли је толико немогуће постићи физичку бесмртност макар неку површну, која настаје старењем и болестима. Мада сам сигуран да ако нешто такво буде било могуће, то се неће постићи без да се не узме један дио људскости и то замјени механичким покретом.

Pa takva besmrtonost bi pretpostavljala da je materija besmrtna, sto je jako upitno.

A moze i maldog coveka da pregazi autobus, a i masine mogu iznenada da otkazu tako da...

The mark of the immature man is that he wants to die nobly for a cause, while the mark of the mature man is that he wants to live humbly for one

In the absence of science, opinion prevails

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa takva besmrtonost bi pretpostavljala da je materija besmrtna, sto je jako upitno.

A moze i maldog coveka da pregazi autobus, a i masine mogu iznenada da otkazu tako da...

Таква бесмртност неће моћи бити постигнута. Да те прегази тенк, и да ти ништа не буде, или да паднеш са два километра висине на бетон, и да ти ништа не буде.

Али рецимо некакве модификације на људском тијелу, у стилу киборга, побљшање мишићне и коштане масе графитним нановлакнима, инсталација малих робота по тијелу уносом пилула, који миле и убијају све вирусе и могуће узроке болести итд...мислим да је могуће. Дакле не мислим на бесмртност која неће требати унос хране и течности, физичку и психичку релаксацију или неизлучивање из организма.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хришћанство не говори само о "вечном животу" у смислу да никада не умиреш, већ о комплетном новом и савршеном свету (Космосу) у коме неће бити пропадања и смрти.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисмо се ограничили на биолошке елементе, него о њима причамо. Ваљда је јасно да ће неки стваралац, ако живи дуже, дуже и стварати.

ok ali zašto uzeti umetnika za etalon... ajd da uzmemo nekog običnog lika koji se smara po ceo dan,ide subotom na pijac i bleji uz tv do 2 noću jer nem šta da radi,nosi djozluke i mrzi ga da opere zube pred spavanje... šta će on DUŽE da radi

ili si možda ipak mislio da je svako od nas stvaralac

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хришћанство не говори само о "вечном животу" у смислу да никада не умиреш, већ о комплетном новом и савршеном свету (Космосу) у коме неће бити пропадања и смрти.

Које смрти, физичке?

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Које смрти, физичке?

Јест.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ok ali zašto uzeti umetnika za etalon... ajd da uzmemo nekog običnog lika koji se smara po ceo dan,ide subotom na pijac i bleji uz tv do 2 noću jer nem šta da radi,nosi djozluke i mrzi ga da opere zube pred spavanje... šta će on DUŽE da radi

ili si možda ipak mislio da je svako od nas stvaralac

Нисам мислио само на уметнике, дефинитивно. Него, ко си ти да одлучиш да живот тог ”обичног лика” није вредан? Не разумем уопште. Зашто онда чекати ову нову науку? Хајде онда то доследно да применимо и данас, те да лечимо и спашавамо животе само онима за које ми мислимо да њихови животи вреде. То ме ужасно подсећа на нешто...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja nisam onaj koji odlučuje... samo želim da kažem da ne možeš svima automatski da poboljšaš život ako im ga (s oproštenjem) produžiš...

ako se slažemo oko ovoga,nemam šta da dodam

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja nisam onaj koji odlučuje... samo želim da kažem da ne možeš svima automatski da poboljšaš život ako im ga (s oproštenjem) produžiš...

ako se slažemo oko ovoga,nemam šta da dodam

Али је етички продужити га (с опроштењем), па онда нека особа ради са својим животом шта жели. Ми такву етику, а не ту твоју, примењујемо на данашњу медицину (разлика је само у квантитету). Осим тога, ако следимо ово што ти овде пишеш, требало би да немамо ништа против еутаназије. Не можеш у једном случају да примењујеш једну етику, а у другом другу. Нисам сигуран да те разумем. Није задатак медицине да људима побољша живот у том неком философском смислу. Ни данас, а ни сутра кад можда будемо живели 150 или 200 година.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pitanje je po kojoj cijeni?

А по којој цени прихваташ продужење живота данас када те спасу од неке инфекције због које би пре сто или двеста година умро у тридесетој? Зашто је потребно платити високу цену да се живот продужи са 70 на 200 година, али је зато скроз ОК продужити са 30 на 70? Не разумем. Овде се ради само о квантитету, о напретку технологије. Пола овог форума пре двеста година не би дочекало да пише на њему. Па не видим да је плаћена нека висока цена, пре бих рекао да је овакво стање какво данас имамо дато на дар.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...