Jump to content

Bil Gejts: Kapitalizam čini svet boljim

Оцени ову тему


GeniusAtWork

Препоручена порука

Друштво америчког типа је специфично иначе само по себи. Капитализам је постојао, ако не тад у највећем зениту, крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека па у том периоду није било потрошачке грознице. рецимо познато је било да у холивудским филмовима није било сцена бруталних убистава и сексуалних сцена све до тридесетих година. Водила се велика борба док ови други нису однијели превагу. Тада је још био актуелан култ породице, жеља за потоством, постојао је неки етички кодекс итд... Ствари су се почеле мијењати са бејби бум генерацијом. Они су повели сексуалну револуцију, феминистичка еманципација, жеља за опуштеним животом кроз музику, забаве, дроге, спиритистички покрети, спласнула је свијест о одговорности за живот, жеља за породицом. Породица се умањивала. Умјесто просјечно, четверо петоро дјеце, пожељно је двоје највише итд. Жеља та материјалним је била неодољива много више него раније. Мислим да је бејби бум генерација и њихов пропагандни начин живота, заслужна за процват потрошачког менталитета.

Мислим да потпуно грешиш. Потрошачки металитет постоји код религиозних породичних протестаната. Хипи покрет уопште није потрошачки.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можеш да не волиш либералну економију, али то не значи да имаш правилну представу о њој.

Studiram menadzment i razumem liberalnu ekonomiju dobro.Problem je to sto je praksa sasvim drugacija od teorije.U teoriji je sve lepo i divno a u praksi pohlepno i srebroljubivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Studiram menadzment i razumem liberalnu ekonomiju dobro.Problem je to sto je praksa sasvim drugacija od teorije.U teoriji je sve lepo i divno a u praksi pohlepno i srebroljubivo.

Promasio si studijsku materiju :D, no dobro, ionako ces u manastir :D slavabogu

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Studiram menadzment i razumem liberalnu ekonomiju dobro.Problem je to sto je praksa sasvim drugacija od teorije.U teoriji je sve lepo i divno a u praksi pohlepno i srebroljubivo.

А где то људи нису похлепни и среброљубиви? :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Studiram menadzment i razumem liberalnu ekonomiju dobro.Problem je to sto je praksa sasvim drugacija od teorije.U teoriji je sve lepo i divno a u praksi pohlepno i srebroljubivo.

Па очигледно су проблем људи, не систем. Систем може бити мање или више ефикасан, мање или више не ефикасан.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да потпуно грешиш. Потрошачки металитет постоји код религиозних породичних протестаната. Хипи покрет уопште није потрошачки.

Нисам мислио баш на хипије. Они су једна од нус појава бејби бумера. Дакле сматрам да су бејби бумери, и начин на који су одгојени, допринијели развитку потрошачког менталитета.

Да не испадне да религиозност протестаната доводи до потрошачког друштва. Такођер и невјерујућа популација широм европе, па и наша екс ју, деклеративно православна итд такођер је потрошачка. Ми иако не знамо како је живјети у капиталистичком систему, не спријечава нас да будемо потрошачи.

Дакле проблем је на другој страни.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такођер и невјерујућа популација широм европе, па и наша екс ју, деклеративно православна итд такођер је потрошачка.

Ти очигледно не знаш Американце када можеш да кажеш да је било ко на овом свету сличан њима у размишљањима. Ти људи су различити од остатка света од начина на који иду у WC, паркирају кола, па онда надаље до најситнијих детаља. Потрошачки менталитет им је у највишим слојевима друштва, у академијама, у компанијама, у такозваним црквама у свим детаљима, а не само у мекдоналдскима и волмартима. То је само врх леденог брега.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

snapback.pngignjat, on January 26 2012 - 20:52, said:

Kada imas mnogo novca ti mozes da utices na formiranje vlasti u odredjenim drzavama sto se i vidi na delu.

То је супротно капитализму.

A jeli to kapitalizam neka ideologija i nauka pa postoje neka pravila i krsenja istih ?

snapback.pngignjat, on January 26 2012 - 20:52, said:

Etika i moral tih mocnih industrijalaca je posebna prica.

А ти познајеш срца? Ево на овој теми разговарамо о човеку који 99% свог богатства даје у хуманитарне сврхе. Нек се јави неко од нас овде ко је спреман да то уради. Етика и морал.

Jedan novcic siromaha vredi vise nego milijarda coveka koji ih ima stotinu.Zvuci poznato ?

snapback.pngignjat, on January 26 2012 - 20:52, said:

Mnogo se novca obrne i stekne se velika zarada,ali na ciji racun ?Ako ti nesto uzmes neko je to morao da zaradi,zar ne.Ako imas moderne patike koje u Nemackoj vrede 600e a ti si ih kupio za 100e jer su proizvedene u siromasnoj zemlji gde je jeftina radna snaga,ti si indirektno oduzeo "od usta" nekome 500e.Ali nas to bas briga bitno je da se ima.To sto je vrednost rada gospodina u Berlinu sto puta veca od onog u Africi (koji radi mnogo vise) nas se ne dotice,oni ce ionako dobiti GM brasno na

То је потпуно наопака логика. Ниси никоме одузео ништа "од уста", већ је свима боље. Тај радник у сиромашној земљи је добио посао и плату, ти си добио производ јевтинијие, а 500е ћеш потрошити на нешто друго што иначе не би могао да купиш - тј. отварају се нови послови за друге људe

Taj radnik je bio okupiran od Zapadne drzave koja ga je iskoriscavala i pre toga i koja ga je i ucinila siromasnim.Ako smo svi jednaki zasto nam je vrednost rada toliko razlicita? Sta je nemac toliko bolji od rumuna.Sta je to u nemcu sto cini da njegov jedan radni dan afrikanac ne moze da zaradi za godinu dana? I jedan i drugi su ljudska bica,samo sto svaba to ne gleda tako odavno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не постоји један капитализам, него више капитализама са бројним варијантама као што су либерални, државни, социјални.Није исти капитализам у Јапану и у Америци, у Француској и у Британији итд. Није ни је сваки капитализам успешан. Амерички јесте, неки латиноамерички нпр. није.

И у Србији је сада капитализам, то што он није успешан не значи да није капитализам. Постоји приватна својина, тржиште, слобода избора, права појединца..итд. Е сад што то не доноси конкретне резултате, то је последица многих ствари, попут корупције, непоштовања закона итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти очигледно не знаш Американце када можеш да кажеш да је било ко на овом свету сличан њима у размишљањима. Ти људи су различити од остатка света од начина на који иду у WC, паркирају кола, па онда надаље до најситнијих детаља. Потрошачки менталитет им је у највишим слојевима друштва, у академијама, у компанијама, у такозваним црквама у свим детаљима, а не само у мекдоналдскима и волмартима. То је само врх леденог брега.

Знам ту разлику. Причало се о томе и на другим темама. Хоћу да кажем да потрошачки менталитет постоји и у изразито љевичарским државама попут Бразила рецимо или Мексика. И религиозни и не религиозни сви су учесници потрошачког менталитета.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa i tamo se vode poslovne knjige.Ekonomija je u svim porama naseg drustva :)

Ma znam, ali tamo ne bi trebalo da vlada srebroljublje :), podvlacim - ne bi trebalo, sto ne znaci da ga nema 0205_whistling

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знам ту разлику. Причало се о томе и на другим темама. Хоћу да кажем да потрошачки менталитет постоји и у изразито љевичарским државама попут Бразила рецимо или Мексика. И религиозни и не религиозни сви су учесници потрошачког менталитета.

Да, али ја не знам ниједног другог, осим Американаца, који могу да кажу реченицу: ”Леп је Рим, али је све много старо.” О томе причам. Похлепа је најмањи проблем, него претварање конзумирања у најдубљи начин живота. Све се посматра кроз вредност, све до последњег детаља.

Узгред, не бих рекао да је Бразил нешто претерано левичарски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...