Monaštvo i volja za moć... problem ili LOL

[Justin Waters]

Pogresno si shvatio brate. Gde sam ja napisao da ozenjen covek ne moze biti besprekoran Hriscanin?

Мислим да је било и беспрекорних мирјанских хришћана и у каснијим временима, али за епископа је потребно и образовање, а њега су највише имали у манастирима.

Тако дефинитвно, моје је мишљење да су епископи бирани из редова монаштва јер су имали највећи степен образовања, сходно доступности литературе по манастирима.

[nishizawa]

Pogresno si shvatio brate. Gde sam ja napisao da ozenjen covek ne moze biti besprekoran Hriscanin?

Па ако је једини критеријум за избор епископа беспрекорност, а узев у обзир да се епископи бирају искључиво из редова монаштва, закључак да су једино монаси беспрекорни се сам по себи намеће...

[Sasa Kolbas]

Ako razmislim sta je najbitniji kvalitet za Episkopa kazacu > vera (pravoslavna) > vrlinski zivot a tek onda > obrazovanje

Jer sta vredi obrazovanje ako nema prva dva.

[Sasa Kolbas]

Па ако је једини критеријум за избор епископа беспрекорност, а узев у обзир да се епископи бирају искључиво из редова монаштва, закључак да су једино монаси беспрекорни се сам по себи намеће...

Mozda po tvojoj logici, mislim da sam dovoljno jasno kazao svoje misljenje.

[-Владимир-]

Ја мислим да је ово разлог

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.

Епискоска позиција је сама по себи велико искушење, па је јако тешко остати беспрекоран ако ти нису беспрекорни и жена и деца .Како би звучало када би син епископа или патријарха био женскарош или криминалац. Није лако бити и глава породице и глава цркве.

[Justin Waters]

Ја мислим да је ово разлог

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.

Епискоска позиција је сама по себи велико искушење, па је јако тешко остати беспрекоран ако ти нису беспрекорни и жена и деца .Како би звучало када би син епископа или патријарха био женскарош или криминалац. Није лако бити и глава породице и глава цркве.

Епископска и монархистичка позиција се не разликују много по одговорности и административним пословима.

Тако да ако су могли монарси да буду читав живот на функцији поглавара државе, и уз то ожењени, није никакав проблем ни да ожењени епископи буду глава и то не Цркве, него једне епархије.

Зато постоје помоћници који се постављају да обављају разне послове, тако да не мора епископ о сваком детаљу да брине.

Тако да опет се враћам на то да су епископи били неожењени зато што су узимани из редова монаштва, а монаштво је било најобразованији кор у старијим временима, и према томе најпогоднији за функцију поглавара епархије или Цркве.

[Oglo]

A kakve veze imaju episkopi i monarsi danas??

[-Владимир-]

Епископска и монархистичка позиција се не разликују много по одговорности и административним пословима.

Да будеш грађанин државе и да плаћаш цару порез мораш, јер си се ту родио и ту радиш а да живиш црквено не мораш. Сем тога, цар може да буде и најгора битанга ако је способан да народу обезбеди пун стомак а епископ мора да пружа пример.

Да не будем погрешно схваћен, нисам против тога да епископи живе брачно, само мислим да је теже издржати искушење управљања новцем и људима.

[Justin Waters]

Да будеш грађанин државе и да плаћаш цару порез мораш, јер си се ту родио и ту радиш а да живиш црквено не мораш. Сем тога, цар може да буде и најгора битанга ако је способан да народу обезбеди пун стомак а епископ мора да пружа пример.

Да не будем погрешно схваћен, нисам против тога да епископи живе брачно, само мислим да је теже издржати искушење управљања новцем и људима.

Па теже је, с тога бити монарх није нимало лако, и опет монарси су увијек били ожењени.

[-Владимир-]

Па теже је, с тога бити монарх није нимало лако, и опет монарси су увијек били ожењени.

Истина, било би јако лоше по њих да нису, а још више по њихов народ.

[Justin Waters]

Истина, било би јако лоше по њих да нису, а још више по њихов народ.

Не би било лоше. Монархија не мора да се схавата као крвно-насљдена. Уствари највеће зло монархије је управо крвно-насљедно право на пријестол што онемогућава да слиједећи монарх буде квалитетан такођер као његов претходник ако је то био. То је уствари погрешан концепт монархије. Монрхија је монархија ако се схвата да је право на монархију право дато од Бога, па с стога свако може бити монарх ко испуњава одређене критеријуме..да је вјерник Цркве која устоличује, да је морлано добра, одговорна и харизматична особа способна да влада људима.

[feeble]

Ја мислим да је ово разлог

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.

Епискоска позиција је сама по себи велико искушење, па је јако тешко остати беспрекоран ако ти нису беспрекорни и жена и деца .Како би звучало када би син епископа или патријарха био женскарош или криминалац. Није лако бити и глава породице и глава цркве.

Тако је, тешко је и поповима да буду очеви и породични људи и још да опслужују читаву парохију а камоли владике које имају толико одговорности и обавеза више него парохијски свештеници.

[Justin Waters]

Тако је, тешко је и поповима да буду очеви и породични људи и још да опслужују читаву парохију а камоли владике које имају толико одговорности и обавеза више него парохијски свештеници.

Па онда човјек не би требао ничим да се бави осим да чува овце, да пере суђе у кухињи, да буде портир итд да би био ожењен.

Превише компликујете епископску позицију. Епископ није никад сам, он има своје помоћнике.

Наравно епископ може да буде такав да лично има детаљ и увид у сваки дјелић своје епархије и шта се у њој дешава, што му свакако отежава посао, таквих је много епископа.

[feeble]

Ја знам да има попова који једва имају времена да се посвете породици од сопствених обавеза. Баш сам чуо једног како говори како је стигао у 10 сати увече кући и каже сад ме жена чека да је изведем у шетњу а стопала ми горе од умора. Али је и то испунио. Значи свакодневна богослужења, водице, славе, па разне друге обавезе, предавања и шта још не. И све то да породица не трпи.

[Justin Waters]

Ја знам да има попова који једва имају времена да се посвете породици од сопствених обавеза. Баш сам чуо једног како говори како је стигао у 10 сати увече кући и каже сад ме жена чека да је изведем у шетњу а стопала ми горе од умора. Али је и то испунио. Значи свакодневна богослужења, водице, славе, па разне друге обавезе, предавања и шта још не. И све то да породица не трпи.

Ништа се они ту не разликују од већине много много људи који се бави разним одговорним пословима. Од доктора и њихових дежурстава током цијеле године, до инжењера и радника који бораве на теренима и раде на тешким пројектима и изградњи објеката, па до менаџера који путују често итд...и сви могу имати породицу. Наравно постоје тренуци када су више са породицом, и када су мање са породицом, а све укупно могу да имају породични живот.

Још кад узмеш да епископ не ради често: Да служи литургију, да свети водицу, да врши вјенчања, да освештава колаче итд...већ му је примарна дужност примање странака, освештање храмова кад се граде, рукополагање које није баш сваки дан, обилажење епархије итд..онда се његов посао не разликује од посла једног начелника општине рецимо.

Питање је само да ли бити ожењен значи "лошији квалитет у обављању духовних послова"..Да ли ожењен човјек може бити мудар и продуховљен како би био пастир народу...По мом мишљењу да, е сад неко мисли другачије.