Jump to content

Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

Оцени ову тему


Препоручена порука

Још нешто интересантно, ретко ко зна за то, Коптска Црква не зна ни за једно дело Макарија Великог (Копта), Антонија Великог (Копт), нити било кога другог од Александријских Светих Отаца, да је писао или подржавао учење о постојању митарства. То учење њима није ни познато, осим да тако нешто, кажу, има само у њиховој дохришћанској митологији коју су одбацили једном и заувек. То указује да су та места о митарствима додатак.

Али копти имају парастосе 3, 9 и 40 дан?

Ово је врло занимљиво што кажеш, јеси ли причао са неким од Копта како они гледају на митарства?

И ја сам негде чуо/прочитао да су та учења о митарствим лажно приписана именима светих отаца...

Хоћеш да кажеш да свети Оци попут св.Кирила Александријског или св.Јована Златоуста нису никад ни помињали митарства, него им је касније то пришивено? Али како су митарства ушла у богослужбене књиге? Опет на основу тих лажних учења приписаних св.Оцима?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Још нешто интересантно, ретко ко зна за то, Коптска Црква не зна ни за једно дело Макарија Великог (Копта), Антонија Великог (Копт), нити било кога другог од Александријских Светих Отаца, да је писао или подржавао учење о постојању митарства. То учење њима није ни познато, осим да тако нешто, кажу, има само у њиховој дохришћанској митологији коју су одбацили једном и заувек. То указује да су та места о митарствима додатак.

Али копти имају парастосе 3, 9 и 40 дан?

Ово је врло занимљиво што кажеш, јеси ли причао са неким од Копта како они гледају на митарства?

И ја сам негде чуо/прочитао да су та учења о митарствим лажно приписана именима светих отаца...

Хоћеш да кажеш да свети Оци попут св.Кирила Александријског или св.Јована Златоуста нису никад ни помињали митарства, него им је касније то пришивено? Али како су митарства ушла у богослужбене књиге? Опет на основу тих лажних учења приписаних св.Оцима?

Па да. Ето у богослужбене књиге су ушле и римокатоличке формуле и молитве...

Credo in unum Deum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да. Ето у богослужбене књиге су ушле и римокатоличке формуле и молитве...

Али како то да многи причају о увлачењу католичких молитава и обичаја у православно богослужење...зна ли неко обрнут случај, да се код католика увукло нешто од православног?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Разговарао сам доста, али не на ову тему (нисам се сетио да то питам).

О томе да немају учење о митарствима и да не знају за таква дела Светих Отаца Александријске Цркве сам прочитао на другим местима.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да. Ето у богослужбене књиге су ушле и римокатоличке формуле и молитве...

Али како то да многи причају о увлачењу католичких молитава и обичаја у православно богослужење...зна ли неко обрнут случај, да се код католика увукло нешто од православног?
Па имају православне корене. А и доста сам читао о римокатоличким редовницима који су много изучавали свете оце, па су почели да верују у обожење тј. напустили су римокатоличку теологију, па затим почели да тихују... Чак су тамо по Француској оснивали и манастире (уз благослов бискупа) где би тиховали, уместо да живе по правилу свог реда.

Credo in unum Deum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са Коптима сам разговарао само о Христологији и њиховој литургији.

Но, идите на пример на неки од њихових форума  :nene: па им ви постављајте мало питања.

Сем што ће вам бити на духовну корист (наново у њима препознајући православну браћу и сестре),

биће вам и веома интересантно, видећете.

Поставите им  ова два важна питања:

1. Верујете ли у митарства у оном смислу како о томе говоре Макарије Велики, у житију Антонија Великог итд.. и да ли знате да се то везује за њих?

2. Зашто ви дајете три парастоса у току 40 дана, у 3, 9 и 40. дан (ТУМАЧЕЊЕ)?

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да. Ето у богослужбене књиге су ушле и римокатоличке формуле и молитве...

Ето видиш како је то лако и једноставно. Кажеш у једној реченици истину коју ничим не поткрепиш и нема везе.

Богослужбене књиге нису било које, наводе се одређени цитати и из Осмогласника (св. Јована Дамаскина) и други богослужбени текстови. Изволи, докажи да су они уметнути као неправославни.

Том логиком, нико не би у свом доказивању смео да се позива ни на св. Оце ни на богослужбене текстове, зато што има ту и тамо неких неправославних уметака. Да би се нешто одбацило, мора се конкретно оповргнути то одређено конкретно мишљење или текст, а не уопштено дезавуисати.

Краће речено: и богослужбени текстови и мишљења св. Отаца (поготову више њих) јесу ауторитативни док неко супротно не докаже. Овде се иде логиком да то нису ауторитативни извори док се не докаже да јесу. Извините, неће бити да је тако.

Осим тога, наводи се мишљење не само св. Макарија и Атанасија, него и многих других који немају везе са Коптима...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Веља брате, а јеси можда случајно прочитао, или са неким од њих разговарао због чега они дају парастосе 3,9 и 40 дана?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово би било занимљиво сазнати, како дохалкидонци држе парастосе и са ком символиком и од када је то тако.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ето видиш како је то лако и једноставно. Кажеш у једној реченици истину коју ничим не поткрепиш и нема везе.

Ево ти један од примера који "боду очи", на светој тајни покајања када свештеник каже оно "И ја, грешни јереј, влашћу која ми је дата, разрешавам те грехова твојих..."

У принципу много ствари из требника митрополита кијевског Петра Могила су преводи из римокатоличких требника.

Credo in unum Deum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не занима ме то што говориш о исповести, јер не говоримо о томе. Овде се ради о следећим богослужбеним текстовима који говоре о митарствима, па ако знаш нешто о њиховој неаутентичности, изволи:

У "Осмогласнику" се Богородици упућују следеће молитве:

"У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде" (петак, глас 4, песма канона 8).

"Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих" (четвртак, глас 4, песма 6).

"У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме" (уторак, глас 4, песма 8).

Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших" (петак, глас 3, песма 6).

"Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху" (субота, глас 2, песма 9).

У "Молепствију за разлучење душе од тела када се човек дуго мучи":

"Ево дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену" (исто, песма 1, тропари 2 и 3).

"Смилујте се на мене, свесвети Анђели Бога Сведржитеља, и избавите од свих митарстава злих" (исто, песма 7, тропар 2).

У "Канону Анђелу-Чувару":

"Да покрије срам и стид срамна и смрадна и мрачна лица непријатељска кад се смирена душа моја од тела отрже" (Каноник, песма 6).

"Да угледам јадну душу моју како стоји с десне стране твоје, јер дух мој треба да се растане од мене, удостоји ме који те молим и горке непријатеље отерај" (исто, песма 9).

"Молим те, чувара мог, буди ми заштитник и ослонац необориви кад будем пролазио митарства љутог светодршца" (песма 9).

У "Молебном канону Господу Исусу Христу и Пресветој Богородици", који се пева при разлучењу душе од тела сваког православног човека, читамо следеће:

"Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано прођем поред ваздушног владара, насилника и мучитеља, који стоји на страшним путевима и изненадно истражује сваку реч" (песма 4, тропар 4).

"Удостој ме света Богородице, да избегнем пукове бестелесних варвара, и ваздушне бездане прелетим, и на небеса узиђем" (песма8, тропар 2).

"Отерај далеко од мене светодршца-управитеља горких митарстава" (песма 8, тропар 3).

У "Келијном правилу", у молитвама после катизама, Црква даје следеће:

"Господе мој, Господе! Даруј ми сузе умилења да Те њима умолим да ме очистиш пре смрти од свих грехова; јер страшно и ужасно место морам проћи од тела се разлучивши, и мноштво мрачних и сурових демона ће ме срести" (по 4. катизми).

"Усаврши ме Својим савршенством и тако ме изведи из овог живота, да би, несметано прошавши начала и власти таме, Твојом благодаћу угледао и ја неприступне Твоје славе доброту неизрециву" (по 17. катизми).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

мож причате колико оћете о митарствима мада остаје чињеница да никад није прихваћено у Цркви као православно учење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Интересантно, на царинарницама у "виђењу блажене Теодоре" нигде нема полагања рачуна: да ли си се причешћивао Телом и крвљу Госпдоњом? Ма да, то није битно. Причешће ионако служи да нам помогне да се што боље подвизавамо. Квазикалуђерске фантазије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...