Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

[Александар Милојков]

Свети Оци који укорењују и потврђују учење цркве о митарствима

1. Свети Евстратије (2. век)

2. Свети Јован Лествичник (5. и 6. век)

3. Свети Антоније Велики (3. и 4. век)

4. Свети Макарије Велики (4. век)

5. Свети Атанасије Велики, патријарх александријски (3. и 4. век)

6. Свети Јован Златоусти (4. и 5. век)

7. Свети Великомученик Евстратије (3. и 4. век)

8. Свети Великомученик Георгије (3. и 4. век)

9. Свети Нифонт тајновидац, епископ Констанције (3. и 4. век)

10. Преподобни Симеон јуродиви (6. век)

11. Блажени Јован Милостиви, патријарх александријски (7. век)

12. Преподобни Симеон Столпник (7. век)

13. Преподобни Јован Раитски

14. Свети Кирило Александријски (5. век)

15. Преподобни Исаија Отшелник (6. век)

16. Преподобни Ава Серид (5. и 6. век)

17. Свети Варсануфије Велики (5. и 6. век)

18. Преподобни Ава Доротеј

19. Свети Јован Карпатијски

20. Свети Исихије, презвитер јерусалимски (4. и 5. век)

21. Преподобни Теогност (13. и 14. век)

22. Свети Евагрије

23. Свети Георгије Затвореник Задонски

24. Свети Димитрије Ростовски (17. и 18. век)

25. Свети Игњатије Брјанчанинов (19. век)

26. Свети Серафим Роуз

27. Преподобна Теодора Цариградска (9. и 10. век)

28. Преподобни Василије (9. и 10. век)

29. Преподобни Теодосије Печерски (11. век)

30. Свети Марко Трачески (3., 4. и 5. век)

Ако почнем да правим списак Отаца код којих нема ни помена о митарствима, бојим се да ћу загушити форум.  0205_whistling

[Давид]

Ако почнем да правим списак Отаца код којих нема ни помена о митарствима, бојим се да ћу загушити форум.  0205_whistling

Чини ми се да је ту већи проблем што се то не може тако лако проверити. Али мислим да се молитве могу, бар свештеници.

[Михајло]

И шта смо закључили са Давидовим постом..

Да су Египатски Оци причали о митарствима, а после заборављања свега тога Руски Оци оживеше причу!

Египастка књига мртвих=митарства!

Наћи разлике...

[Александар Милојков]

Ако почнем да правим списак Отаца код којих нема ни помена о митарствима, бојим се да ћу загушити форум.  0205_whistling

Чини ми се да је ту већи проблем што се то не може тако лако проверити. Али мислим да се молитве могу, бар свештеници.

Молитве треба тумачити. Зашто би свака реч у молитви морала да се схвата буквално? Молитва може да има и уметничке изразе и метафору и разне друге стилске фигуре, са циљем да изрази смисао мољења. Рецимо, када у молитви Бога назовемо "благим пастиром", то не значи буквално да је Бог чобанин, а ми овце. Када кажемо да је Хртистос сео са десне стране Бога Оца, то никако не значи да Бог има тело, да седи, да има физички престо, да је одређен местом и простором. Сликамо и анђеле са крилима, али то не значи да анђели заиста имају крила, јер су умна, духовна бића. Дакле, у богословљу (а и молитва је богословље) има пуно символике коју треба тумачити и тражити смисао који казује. И митарства која свети помињу у молитвама (неке су ушле и у богослужбену употребу у Цркви), нису суштина молитве. Такве молитве не "доказују" постојање митарстава, већ кроз символику митарстава желе да покажу људски страх од богоотпадништва. За верујућег човека богоотпадништво је заиста страхота, духовна страхота.

[mirjanap]

Без намере да паметујем, у вези ове теме сам већ постовала на другом форуму о митарствима. Мени се допало једно нејуридичко схватање митарства на које сам наишла код Павла Евдокимова. Дакле о митарствима се не мора само јуридички гледати. Ево:

... „ Исток учи о чишћењу после смрти: не о некој временској казни, него о судбини прихваћеној и живљеној до краја, са надом на прогресивно исцељење. Заједничко очекивање свих мртвих је креативно, будући да је отворено, пријемчиво. Молитва живих, службе у Цркви, заступање посредништвом анђела дејствује и наставља Господње дело спасења. Не ради се о одређеној грешци или греху који се поправљају, већ се поправља сама природа, који налази свој интегритет и „здравље“ Царства. Често се понавља слика проласка мртвих кроз царине (митнице), где се демонима оставља оно што им припада. Мртви се ослобађају, будући да остаје само оно што је Господње. Не ради се о мучењима и пламену, него о сазревању путем остављања сваке нечистоте која притишће дух.“

Павле Евдокимов: „Луда Љубав Божија“

Оспорли су ме са овим постом, мада се не сећам како (ето шта ти је кад ти се нешто допадне  0110_hahaha), тако да од искључивих противника митарстава очекујем да се догоди исто.

Допада ми се оно што је Александар изнео јер, мада се није користио митарстава, ипак је задржао моралну одговорност.

[Родољуб Лазић]

Ово је смешно. Дакле, људи, какве ви ствари смишљате! Направите претпоставку да су свети Оци "измислили" митарства под утицајем античке космологије, па онда пронађете некакву представу древне космологије и "докажете" своју претпоставку!

А како би било да мало поверујете да су Оци имали богопросветљени ум и да су имали и одређена искуства која ми немамо?

Родољубе, оно што је у свему смешно јесте твој приступ Оцима. Тачно је да су Оци имали богопросветљени ум - из простог разлога, јер су били крштена и верна чеда Цркве. Тачно је и да су неки (не сви) Оци имали и одређена мистичка искуства (Свети Симеон Нови Богослов, на пример). Међутим, тачно је и да су Оци у свом уму имали и менталитет и науку и философију свог времена. Тачно је да су изучавали многа мишљења, дискутовали са њима, те и хришћанске истине често облачили у тадашње интелектуалне, религијске и философске форме. Тврдити да је свака отачка реч плод директног, надприродног, мистичког искуства и виђења (или шта већ), веома је неозбиљно. Ако тако прилазиш Оцима, искључујући све људско у њима, онда си заиста неозбиљан саговорник, јер причаш "бапске приче" и бајке, а ми смо овде ипак озбиљни људи.

Смешно је, Александре, што ти стално спушташ свете Оце на твој и мој ниво. Ја не тврдим да је свака њихова реч плод виђења или натприродног искуства. То је крајност коју ти мени неосновано приписујеш. Ја сам рекао: ''А како би било да мало поверујете да су Оци имали богопросветљени ум и да су имали и одређена искуства која ми немамо?'' Али говорити о њима, као што ти чиниш, да имају богопросветљени ум "зато што су крштени и верна чеда Цркве" просто није тачно. Ти, као и многи на форуму, покушавате да дезавуишете ауторитет светих Отаца, сводећи их на ниво професора теологије. Њихов ауторитет и богопросветљени ум потичу од богоопштења, од искуства личног сусрета са Богом у Духу Светом, који просветљује ум правог богослова. Они су свети Оци зато што су, по речи св. Григорија Великог, очистили себе:

"Треба се прво очистити - па онда (друге) чистити; прво постати мудар - па умудривати; постати светлост - па просветљивати; приближити се Богу - па друге приводити Њему; бити освећен - па освећивати; руководити рукама (непосредно); саветовати - савесношћу".

О Светим Оцима оци Петог васељенског сабора кажу:

"Ми у свему следујемо Светим Оцима и учитељима Цркве, тојест Атанасију, Иларију, Василију, Григорију Богослову и Григорију Ниском, Амвросију, Проклу, Лаву и примамо све што су они написали и објаснили о правој вери и на осуду јеретика. Ми смо увек држали и држимо веру од почетка предану Богом и Спаситељем нашим Исусом Христом светим Апостолима, и од њих проповедану целоме свету и објашњену од стране светих Отаца, и то нарочито оних који су учествовали на Четири васељенска сабора, којима ми у свему следујемо.''

Владика Атанасије Јевтић у чланку "Богословље и Предања" каже:

''Божанско предање и богонадахнуто богословље Цркве Христове јесте једно и исто опште, заједничко, католичанско наслеђе од Светих Апостола и Светих Отаца Цркве, које су они добили као јеванђелски залог, као благодатни дар и духовно наслеђе од Христа Богочовека"

Исти он у чланку "Свети Јован Златоуст као егзегета Речи Божје" каже:

"Ово показује да је у живом предању Православне Цркве било присутно и делатно живо осећање те истине коју наглашава Свети Златоуст: да Живи Бог Духом Својим открива директно, без слова и писма, живу Реч Своју живим људима, који имају отворено и чисто срце и чист ум."

...

"Дакле, Свети Јован Златоуст, као егзегета живе Речи Божије, као тумач Светога Писма, имао је Духа Светога, творца Светога Писма, и Њиме је тумачио цело Свето Писмо и нарочито Посланице свога љубљенога Апостола Павла. Исти је Дух Утешитељ надахнуо Апостола Павла да напише то што је написао, и Златоуста да објасни и шире протумачи то што је у својим егзегетским Омилијама објашњавао и излагао народу Божијем..."

"Као богослови и егзегете Речи Божије није довољно да Светог Златоуста следујемо само у његовим текстовима, па ни у егезегетском методу којим он тумачи Свето Писмо, него пре свега да Богу пружамо и приносимо чист ум и срце своје, да би у њима Дух Свети могао да уписује и исписује Своје божанске и боготворне мисли, слова, речи, да уписује, опет и опет, Нови Завет Божији, не на каменим плочама мртве вере и срца отврдлог и задриглог "окамењеним нечувствијем", како кажемо у молитвама Богу нашем, тј. срца и ума грехољубљем и пристрасношћу неспособног и непријемчивог за благодат покајања и смирења, за благодат богомудрости и смиреноумља, какве је духодарне врлине и харизме имао Свети Златосут. "

И то је разлика између тебе и мене - што ја усвајам овакво мишљење о св. Оцима и поштујем њихов ауторитет, верујем да они нису обични професори теологије који своје ставове заснивају на пуком размишљању и мозгању, као што то раде многи "теолози".

Ако почнем да правим списак Отаца код којих нема ни помена о митарствима, бојим се да ћу загушити форум.

Какав је то доказ? Никакав! Доказ би био да нам покажеш неког св. Оца који је критиковао ово учење, јер Оци нису остављали погрешна учења без коментара и критике.

Такве молитве не "доказују" постојање митарстава, већ кроз символику митарстава желе да покажу људски страх од богоотпадништва. За верујућег човека богоотпадништво је заиста страхота, духовна страхота.

То је твоје тумачење које је само претпоставка и коју би тек морао да докажеш

Мислим да нема разлога да више верујем твом мишљењу него мишљењу Св. Игњатије Брјанчанинова, св. Јустина Српског, или архим. Тихона Шевкунова који сви сматрају да се, када је реч о помињању митарстава у богослужбеним текстовима, не ради о символици, него о реалности.

[Александар Милојков]

Видим Родољубе на коју страну нагињеш када теологе стављаш под знаке навода. Све ми је јасно. Нема смисла даље дискутовати са тобом. Остај збогом.  klapklap

То је твоје тумачење које је само претпоставка и коју би тек морао да докажеш

Мислим да нема разлога да више верујем твом мишљењу него мишљењу Св. Игњатије Брјанчанинова, св. Јустина Српског, или архим. Тихона Шевкунова који сви сматрају да се, када је реч о помињању митарстава у богослужбеним текстовима, не ради о символици, него о реалности.

:cheesy: :cheesy:

Али говорити о њима, као што ти чиниш, да имају богопросветљени ум "зато што су крштени и верна чеда Цркве" просто није тачно. Ти, као и многи на форуму, покушавате да дезавуишете ауторитет светих Отаца, сводећи их на ниво професора теологије. Њихов ауторитет и богопросветљени ум потичу од богоопштења, од искуства личног сусрета са Богом у Духу Светом, који просветљује ум правог богослова.

Дакле, брате Родољубе, јеси ли свестан какво си богохуљење и јерес одвалио (верујем несвено)?

[Родољуб Лазић]

Видим Родољубе на коју страну нагињеш када теологе стављаш под знаке навода. Све ми је јасно. Нема смисла даље дискутовати са тобом. Остај збогом.

Ако тако хоћеш, твоја ствар... Мада мислим да се без потребе вређаш, јер сам ја говорио начелно, и са мном се слаже и нпр. Романидис:

" А док неко не достигне обожење он је прост теолог, тј. ученик (студент) теологије. На овој теологији је дипломирао онај ко је достигао обожење. Данас су дипломирани теолози они који су добили диплому Теолошког факултета на неком универзитету. Ови, такозвани теолози, немају никакве везе са правим теолозима светоотачког предања." ("Светоотачко богословље")

Што се тиче твојих одговора смајлијима: коришћење смајлија често покрива недостатак правих речи. Уместо што се лупаш по глави (наводно тиме указујући да је мој одговор неадекватан или бесмислен, шта ли?) покушај да вербализујеш свој став и објасниш зашто се лупаш по глави. (Није да не мислим да треба то да чиниш, али из сасвим другог разлога, а не овог овде).

Дакле, брате Родољубе, јеси ли свестан какво си богохуљење и јерес одвалио (верујем несвено)?

Постоји један психолошки феномен - да је наша перцепција и разумевање онога према чему смо несклони отежана (или чак и онемогућена) управо тим нашим ставом. Признајем да се и мени то дешавало. А десило се и теби. Да си само мало више размислио, схватио би да је смисао речи које си болдовао не да се богопросветљеност не стиче крштењем и животом у Цркви, него (је смисао) да је то тек основа, почетак, а да је богопросвећеност Светих Отаца,  о којој овде говоримо  - она која се задобија богоопштењем.

"Тако и теолог – не онај који добије диплому теологије, већ онај који се удостоји да види Бога – шта треба он да буде? Свакако богонадахнут. А ко је богонадахнут? То је онај ко је видео Бога."

Значи богопросвећен ум (у контексту овог нашег разговора) имају не сви који су крштени, него они који су Богом просвећени у горњем смислу, који су се, како вели св. Григорије Богослов, очистили за Бога и задобили чист ум и срце.

[timjančica]

Али говорити о њима' date=' као што ти чиниш, да имају богопросветљени ум [b']"зато што су крштени и верна чеда Цркве[/b]" просто није тачно. Ти, као и многи на форуму, покушавате да дезавуишете ауторитет светих Отаца, сводећи их на ниво професора теологије. Њихов ауторитет и богопросветљени ум потичу од богоопштења, од искуства личног сусрета са Богом у Духу Светом, који просветљује ум правог богослова.

Дакле, брате Родољубе, јеси ли свестан какво си богохуљење и јерес одвалио (верујем несвено)?

ako napišemo ovu rečenicu rodoljubovu sa SAMO zato što su kršteni, hoće li opet biti bogohulno aleksandre?

dakle potreban ali ne i dovoljan uslov za svetost, odnosno "nivo osvećenosti"?

[timjančica]

Trebaju ti zaupokojene liturgije bar do 40 dana, plus molitve bliznjih i dela milosrdna i nema problema.

Manastir Rukumija ima ispovednik koji ide tacno po mitarstvima. Otac Simeon je jednom pricao da mu se

javila dal njegova majka ne znam tacno zaboravio sam nije ni vazno, on je pitao kako prolazi na mitarstvima

ona je odgovorila dobro posto je sve detaljno ispovedala svesteniku, a imala je dobrih dela da plati za sitne grehe

je li misliš možda na ovo?

Рукумијски листићи

Подсетник за исповест

Кајем се и исповедам Теби Господу Богу моме и Творцу, у Светој Тројици јединоме, слављеноме и поштованом Оцу, Сину и Светоме Духу све моје грехе које учиних у све дане живота мога и свакога часа, и у садашње време и у прошле дане и ноћи делима, речима, и мислима.

Кајем се што сам говорио: празне, бесмислене, ружне, и непромишљене речи, шале и досетке, псовке, то сам певао безобразне песме, што сам се лудо смејао, кикотао и урликао.

Кајем се што сам лагао, криво се клео, псовао Бога, Богородицу, Свеце, Цркву, Славу, Оца, Мајку, дете, људе и стоку, сунце, лебац..сведочио сам лажно и скривао грехе на ранијим исповестима, обећавао сам Богу и људима, а нисам испуњавао.

Кајем се што сам осуђивао и клеветао, срамотио и исмевао друге, што сам грдио и оговарао Бога, износио сам туђе грехе, а своје сакривао.

......

[Александар Милојков]

Значи богопросвећен ум (у контексту овог нашег разговора) имају не сви који су крштени, него они који су Богом просвећени у горњем смислу, који су се, како вели св. Григорије Богослов, очистили за Бога и задобили чист ум и срце.

А ко је тај који ће да оцени чији је ум богопросвећен? Ти? Ја сам теолог и говорим оно што сам научио по благослову Његове Светости Патријарха Српског Павла. По чијем ти благослову овде просипаш мудрост и дајеш себи за право да људе у Цркви оцењујеш као имаоце и немаоце Духа? Ко си ти да некоме, кога не позанјеш, подцењујеш његов труд и његов однос са Богом, његово Богоопштење? По чијем благослову то радиш? Вероватно по "благослову" неких квазимонашких фанатика. Све време само трабуњаш а ништа не тврдиш, осим примитивног и антибратског неповерење: верујем више том и том светом него вама. Тиме нас подмукло стављаш против Светеља Цркве, а ми то овде сигурно нисмо. Проблчем је у теби, а не у нама овде, у твом непредањском, неотачком, нецрквеном и незнавеном приступу Светим Оцима, који желиш да наметнеш као свеправославље. Твој суд није Богу мила разборитост и размишљање у Духу Цркве, већ нововековни протестантски пеитазам и религиозна психологија "мати Борке", коју желиш (квазипсихологију и пиетизам) да потуриш као православље. Од таквих "православаца" ја браним моје ђаке у гимназији и враћам им поверење у Цркву, те младе душе које су од Цркве побегле управо пред налетом квазидуховника и квазиучитеља, оних који су од правослвља покушали да направе постмодерно манихејтсво (попут Владе Димитријевића и разних других бораца за вечеру).

Ја нисам против твог убеђења у апсолутну реалност митарстава, али сам против твог начина вредновања другачијег мишљења у вези истог питања. Против сам твог омаловажавања Православног богословског факултета, професора, студената, теолога. Против сам твог умишљаја и твоје осуде према нама свима који веру не доживљавамо као фантазму и који Оцима не прилазимао тако као ти, већ онако како заиста Црква и теологија уче, како Предање заиста захтева од нас. Те се ствари, брате Родољубе, ипак уче. Потребан је труд и зној, теологија не пада са неба. Истина, она је дар од Бога, али тек као одговор на властити труд, зној и не мале муке. Знам добро колико сам труда и одрицања (не само мог него и моје породице), Богу хвала, уложио и колико и даље улажем. Не само ја, већ и многе, многе моје уважене колеге. И зато не дам да неко, на основу свог квазипетизма, омаловажава ни мене, ни моје колеге, а поготове не часно училиште, Правослвани богословски факултет.

[timjančica]

..ја не разумем шта си хтела да кажеш па ако можеш појасни. Јел спорно то што сам написао, и зашто ти је спорно?

Било сагрешили или не сагрешили оваплоћење Сина Божијег је било неминовно, тј сигурно.

možeš li ovo da pojasniš?

Не знам сад тачно који је св.Отац рекао: "Бог је постао човек, да би човек постао бог". Мислим да је св.Игњатије Богоносац, или св.Иринеј Лионски. Није битно, из ове реченице се закључује суштина. Бог јесте постао човек, да би човека избавио од греха и смрти, али то није био кључни разлог. Пад човека није био предодређен, па да онда кажемо Бог је морао да се оваплоти да нас искупи од грехова наших...не човек је злоупотребио слободу, и зато је пао. Оваплоћење није била према томе нужност, него потреба не само ради исправљања, него и ради насатављања онога где је Адам стао, а то је пут ка обожењу. Дакле можемо казати да:

Оваплоћење након пада је ппостало ради подизања и уздизања човека.

Оваплоћење да није било пада било би само уздизање човека.

У оба случаја крије се Божија воља од постања света да човека узнесе Богу, да човек може да вечно заједничари са св.Тројицом као усиновљен. Божија воља није била да човек згреши, па да се из тога роди потреба за оваплоћењем. Не зато су кападокијци сматрали да је оваплоћење примарно промислом Божијим одређено као начин на који ће доћи до јединства човека и Бога у заједници љубави у вечноме животу. Дакле можемо да замислимо Адама како није згрешио и како се уподобљава Богу кроз послушљање. Адам и Ева од почетка нису знали за св.Тројицу, него као Јевреји само за Бога коме нису знали лица. И тај глас који се у едену јављао Адаму и Еви био је наравно глас Логоса Божијег..Тако је Адам требао да узраста до тренутка када би се догодило оваплоћење другог лица Св.Тројице, и тако би Логос постао и тело и настанио се међу нас. Тада би Христос открио људима Оца и тада би сви знали за Оца и Сина и Светога Духа. Ово је и Христос посведочио у више наврата у Јеванђељима: "Да Бога никад нико није видио (тј ОЦа), Син Божији који је на небесима, он га откри...па опет нико Оцу не долази него кроз мене" итд...Дакле да би смо познали оца, било је потребно да га Син објави, а Син је требао да најпре себе, онда и оца објави као Богочовек. Тада би вазнесење било не самог Христа, него комплетне творевине заједно са човеком, дакле са првим доласком Христовим остварило би се Царство Божије...ето то је суштина тога што сам рекао у оном цитату.

Да Бога никад нико није видио (тј ОЦа), Син Божији који је на небесима, он га откри...па опет нико Оцу не долази него кроз мене" итд...Дакле да би смо познали оца, било је потребно да га Син објави, а Син је требао да најпре себе, онда и оца објави као Богочовек.

je li ovo po tebi jedan od ključnih razloga zašto se Hristos ovaplotio? da bi mi mogi da shvatimo Boga, odnosno poznamo Oca, kojeg je Sin objavio?

Дакле да би смо познали оца, било је потребно да га Син објави, а Син је требао да најпре себе, онда и оца објави као Богочовек. Тада би вазнесење било не самог Христа, него комплетне творевине заједно са човеком, дакле са првим доласком Христовим остварило би се Царство Божије...ето то је суштина тога што сам рекао у оном цитату.

"Тада би вазнесење било ...остварило би се Царство Божије.." u slučaju da..? možeš li ovu zadnju rečenicu da preoblikuješ nisam sigurna da sam shvatila šta hoćeš da kažeš?

[Никола Ђоловић]

Значи богопросвећен ум (у контексту овог нашег разговора) имају не сви који су крштени, него они који су Богом просвећени у горњем смислу, који су се, како вели св. Григорије Богослов, очистили за Бога и задобили чист ум и срце.

А ко је тај који ће да оцени чији је ум богопросвећен? Ти? Ја сам теолог и говорим оно што сам научио по благослову Његове Светости Патријарха Српског Павла. По чијем ти благослову овде просипаш мудрост и дајеш себи за право да људе у Цркви оцењујеш као имаоце и немаоце Духа? Ко си ти да некоме, кога не позанјеш, подцењујеш његов труд и његов однос са Богом, његово Богоопштење? По чијем благослову то радиш? Вероватно по "благослову" неких квазимонашких фанатика. Све време само трабуњаш а ништа не тврдиш, осим примитивног и антибратског неповерење: верујем више том и том светом него вама. Тиме нас подмукло стављаш против Светеља Цркве, а ми то овде сигурно нисмо. Проблчем је у теби, а не у нама овде, у твом непредањском, неотачком, нецрквеном и незнавеном приступу Светим Оцима, који желиш да наметнеш као свеправославље. Твој суд није Богу мила разборитост и размишљање у Духу Цркве, већ нововековни протестантски пеитазам и религиозна психологија "мати Борке", коју желиш (квазипсихологију и пиетизам) да потуриш као православље. Од таквих "православаца" ја браним моје ђаке у гимназији и враћам им поверење у Цркву, те младе душе које су од Цркве побегле управо пред налетом квазидуховника и квазиучитеља, оних који су од правослвља покушали да направе постмодерно манихејтсво (попут Владе Димитријевића и разних других бораца за вечеру).

Ја нисам против твог убеђења у апсолутну реалност митарстава, али сам против твог начина вредновања другачијег мишљења у вези истог питања. Против сам твог омаловажавања Православног богословског факултета, професора, студената, теолога. Против сам твог умишљаја и твоје осуде према нама свима који веру не доживљавамо као фантазму и који Оцима не прилазимао тако као ти, већ онако како заиста Црква и теологија уче, како Предање заиста захтева од нас. Те се ствари, брате Родољубе, ипак уче. Потребан је труд и зној, теологија не пада са неба. Истина, она је дар од Бога, али тек као одговор на властити труд, зној и не мале муке. Знам добро колико сам труда и одрицања (не само мог него и моје породице), Богу хвала, уложио и колико и даље улажем. Не само ја, већ и многе, многе моје уважене колеге. И зато не дам да неко, на основу свог квазипетизма, омаловажава ни мене, ни моје колеге, а поготове не часно училиште, Правослвани богословски факултет.

klapklap ekstra klapklap ekstra

[Justin Waters]

je li ovo po tebi jedan od ključnih razloga zašto se Hristos ovaplotio? da bi mi mogi da shvatimo Boga, odnosno poznamo Oca, kojeg je Sin objavio?

Јесте. Главни разлог оваплоћења је објава Оца у Духу Светоме преко Сина. Дакле то је Божија воља била да кроз очовечење Бога, дође до обожења човека. Искупљење је дакле било успутан чин, који је поправљао сувишак последице која се није морала догодити.

"Тада би вазнесење било ...остварило би се Царство Божије.." u slučaju da..? možeš li ovu zadnju rečenicu da preoblikuješ nisam sigurna da sam shvatila šta hoćeš da kažeš?

Први долазак Христов би, да није било пада човека, био и задњи. Но како се догодио пад, било је потребно и искупљење, уништење ђавољих дела и избављање од смрти. Христос је донео Царство Божије које је Бог припавио од постања света, али ми га не видимо и не осетимо у потпуности још. Нама су још увек отворене као Адаму, земаљске очи и гледамо земљаски свет и не видимо небеску реалност. Осетимо само предукус те благодати овде на земљи. Зато смо као слепци који не виде сунце, нити красоту околине када га сунце обасјава, али може да осети топлину, дакле не потпуно дејество сунца. Е да није било пада, након првог и задњег Христовог оваплоћења, те потом и Христовог Вазнесење наступио би есхтаон у коме би човек као обожено биће ушао у заједницу у потпуну заједницу са Оцем, Сином и Светим Духом. Но за сад ми још чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века. Е да није било пада, Адам би вероватно исповедао у Символу вере само:

чекам живот будућег века.  klapklap

[grigorije 2]

Trebaju ti zaupokojene liturgije bar do 40 dana, plus molitve bliznjih i dela milosrdna i nema problema.

Manastir Rukumija ima ispovednik koji ide tacno po mitarstvima. Otac Simeon je jednom pricao da mu se

javila dal njegova majka ne znam tacno zaboravio sam nije ni vazno, on je pitao kako prolazi na mitarstvima

ona je odgovorila dobro posto je sve detaljno ispovedala svesteniku, a imala je dobrih dela da plati za sitne grehe

je li misliš možda na ovo?

Рукумијски листићи

Подсетник за исповест

Кајем се и исповедам Теби Господу Богу моме и Творцу, у Светој Тројици јединоме, слављеноме и поштованом Оцу, Сину и Светоме Духу све моје грехе које учиних у све дане живота мога и свакога часа, и у садашње време и у прошле дане и ноћи делима, речима, и мислима.

Кајем се што сам говорио: празне, бесмислене, ружне, и непромишљене речи, шале и досетке, псовке, то сам певао безобразне песме, што сам се лудо смејао, кикотао и урликао.

Кајем се што сам лагао, криво се клео, псовао Бога, Богородицу, Свеце, Цркву, Славу, Оца, Мајку, дете, људе и стоку, сунце, лебац..сведочио сам лажно и скривао грехе на ранијим исповестима, обећавао сам Богу и људима, а нисам испуњавао.

Кајем се што сам осуђивао и клеветао, срамотио и исмевао друге, што сам грдио и оговарао Бога, износио сам туђе грехе, а своје сакривао.

......

Jeste na to sam mislio ima jos toga