Jump to content

Како трпите усамљеност, самоћу?


Препоручена порука

  • Одговори 213
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  On 9. 4. 2014. at 11:28, Megidon рече

Често окружен људима а у ствари се осећам јако усамљен, као да живимо у две различите димензије.

Ako pogledaš dublje, vidjećeš da je to tvoj izbor :)

Pitam se često teba li uložiti napor i prilagoditi se okruženju? Odgovor mi je jasan - ne.

Ako sam već to izabrala, onda mi i (moj) teret nije težak. Daje nam se onoliko koliko možemo ponijeti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 11:28, Megidon рече

Често окружен људима а у ствари се осећам јако усамљен, као да живимо у две различите димензије.

 

čini mi se da je usamljenost nedostatak bliskosti, tako da i kad je čovek okružen ljudima nešto ipak nedostaje

mislim da je to potreba za dubljom vezom i povezanošću sa drugom osobom

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 12:09, Иван ♪♫ рече

nemoj ovako da govoriš, jer time efektivno barataš krivicom i kažeš ,,sam si kriv"

Onda me pogrešno tumačiš :)

Rekla sam mi pravimo izbore koje smo spremni da nosimo.

To što želim biti sama ili što sebi dozvoljavam mir, nije moja krivica, već potreba.

Što je loše u tome?

Ako u širem okruženju osjećam neprilagođenost nije to njihova krivica, a ni moja...samo moj izbor, ništa drugo i ništa više.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 11:58, Ayla рече
Ako pogledaš dublje, vidjećeš da je to tvoj izbor. :)

Ја мислим да је ово сасвим добро запажање. Да се оградим, на мене сигурно може да се примени.

 

  On 9. 4. 2014. at 11:58, Ayla рече
Pitam se često teba li uložiti napor i prilagoditi se okruženju?

Мислим да се у извесној мери треба прилагодити али не и потчинити.

Без прилагођавања постајемо "држава у држави" а потчињавањем губимо свој идентитет...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 11:28, Megidon рече

Често окружен људима а у ствари се осећам јако усамљен, као да живимо у две различите димензије.

Ovo razumem, i ja se tako osecam...

Филип, мамин зврк, рођен је 18.04.2013.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 12:14, Иван ПТ рече

Мислим да се у извесној мери треба прилагодити али не и потчинити.

Без прилагођавања постајемо "држава у држави" а потчињавањем губимо свој идентитет...

Opet kažem, izabrala sam ono što mi pruža mir.

Nisam za otuđenje, ali nisam ni za sveobuhvatno prilagođavanje jer samim tim moj identitet nije moj. 

Znam ko sam i šta želim, znam šta bi drugi željeli od mene...ne može se svima ugoditi, pa i ne težim tome.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 12:12, Ayla рече

To što želim biti sama ili što sebi dozvoljavam mir, nije moja krivica, već potreba.

 

to nije usamljenost, to je samoća, velika je razlika

usamljenost je teško osećanje, koje niko ne bira

 

 

  On 9. 4. 2014. at 12:12, Ayla рече

Što je loše u tome?

 

ništa u tvom slučaju, ali može da bude ako primenjuješ svoj obrazac tumačeći tuđu usamljenost, jer samoća se bira, a usamljenost je osećanje, problem nastao na ko zna koji način

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 12:25, Иван ♪♫ рече
samoća se bira, a usamljenost je osećanje, problem nastao na ko zna koji način.

Не настаје ли осећање усамљености услед сукоба жеље да будемо потврђени/прихваћени од другог и недостатка наше жеље да тог другог сами прихватимо онаквим какав јесте?

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 12:32, Иван ПТ рече

Не настаје ли осећање усамљености услед сукоба жеље да будемо потврђени/прихваћени од другог и недостатка наше жеље да тог другог сами прихватимо онаквим какав јесте?

 

ne znam

mislim da su bliskost i ljubav ključne reči

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 9. 4. 2014. at 11:58, Ayla рече

Ako pogledaš dublje, vidjećeš da je to tvoj izbor :)

Pitam se često teba li uložiti napor i prilagoditi se okruženju? Odgovor mi je jasan - ne.

Ako sam već to izabrala, onda mi i (moj) teret nije težak. Daje nam se onoliko koliko možemo ponijeti.

Не знам чудно ми је то јако, понекад сретнем људе после 10 година а они ме питају где сам и што се не јављам, а ја се понашам као да смо сво време били заједно а тако се и осећам и понашам. Волим да се осамљујем и проводим дане тако, и једноставно губим контакт са људима али их никада не заборављам и увек их се сетим и помињем у молитвама и осећам као да ћемо се поново срести и бити заједно и само ме нешто тера да идем напред и да се не осврћем унатраг.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije to ništa neobično, posebno što su ljudi stariji, uviđaju bezizlaznu usamljenost u svojim ličnim mislima i osjećanjima, a opet paradoksalno, bezizlanost sa ostalima u ovome svijetu

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...