Jump to content

ГМО (спојене теме)


Препоручена порука

Научници који се играју природом и генетиком су произвели плаве јагоде, спајајући гене јагоде са генима једне арктичке рибе - Arctic Flounder Fish. ГМ плаву јагоду створили су у намери да буде што отпорнија на веома ниске температуре и смрзавња.

gmo_st11.jpg


Ову јагоду не морају обележавати да је ГМО... некако је очигледно...

 

http://banoosh.com/2013/02/25/gmos-blue-strawberries

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Имам осећај да неко намерно трује млеко, месо,пилетину,па онда ови црви у риби, да би сви прешли на плаве јагоде,црвено млеко,љубичасти кромпир, зелену пилетину...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A da nije ovo slucajno neka fora?

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ej pa ovo vise nije Strawberry neg Blueberry! :D

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ГМ усеви – Само наука (Први део)

Истраживање, документовање, ограничења, ризици и алтернативе

Заговорници тврде да су генетски модификовани (ГМ) усеви:

- безбедни за јело и хранљивији,

- корисни средини,

- смањују потребу хербицида и инсектицида,

- повећавају приносе усева, чиме се помаже пољопривредницима и решава криза хране,

- стварају богатију, стабилнију економију,

- су само продужетак природног узгоја, и немају никаквих различитих ризика од оних код природно узгајаних биљака.

Међутим, велико и растуће тело научних истраживања и искуства на терену указују на то да ГМО не успева да докаже ове тврдње.

 

Igrom reči i strawmen-om se prebacuje teret dokazivanja i pokušava se istaći kao da postoji veliko i rastuće telo naučnih istraživanja i iskustava na terenu koja pokazuju suprotno od prethodno navedenih tvrdnji iako to nije tačno.

 

 

Уместо тога, ГМ усеви:

- могу бити отровни, алергени и мање храњиви од својих природних колега,

- могу пореметити екосистем, штете рањивим дивљим биљкама и животињској популацији, и штете биодевирзитету,

- повећавају уношење хемикалија (пестициди, хербициди) на дужи рок,

- достављају приносе који нису бољи, а у многим случајевима су гори, од конвенционалних усева,

- изазивају или погоршавају низ социјалних и економских проблема,

- су лабораторијски направљени, и једном ослобођен, штетан ГМО, не може бити опозван из окружења.

 

GM usevi mogu biti otrovni, alergeni i manje hranjivi od svojih prirodnih kolega ali nisu.... mogu poremetiti ekosistem kao sve i svašta...  povećanje unosa hemikalija nije objašenjeno dalje u tekstu uopšte i ne znam odakle mu ta ideja... što se prinosa i komparacije sa drugim usevima tiče, tu će tržište najbolje presuditi... jednom oslobođen štetan GMO može da se "opozove" iz okruženja bez mnogo problema...

 

 

Научно демонстрирани ризици и јасно одсуство предности, навели су експерте да ГМ виде као неспретну, застарелу технологију. Они представљају ризик који не морамо сносити, имајући у виду доступност ефикасне, научно доказане, енергетски ефикасне и безбедне начине испуњавања тренутних и будућих глобалних потреба за храном.

 

Koje eksperte? Čemu tolika borba protiv zastarele tehnologije? Zastarele tehnologije "izumru" same od sebe...

 

 

Овај рад представља кључни научни доказ – 114 истраживачких студија и других ауторитативних докумената који документују ограничења и ризике ГМ усева, и много сигурнијих и ефикаснијих алтернатива које су расположиве данас.

 

Ovaj tekst predstavlja tekst na internetu... i ništa više od toga... nije u pitanju nikakav (naučni) "rad" niti naučni dokaz... pojedini naučni radovi koji služe kao izvor se pogrešno interpretiraju, pojedini su sporni a pojedini nisu objavljeni u peer-reviewed naučnim časopisima... ima previše izvora da bi ih sve komentarisao, pa ću mnoge preskočiti...

 

 

Да ли је ГМ проширење природног биљног узгоја?

Природна репродукција или узгој може се десити само између тесно повезаних облика живота (мачке са мачкама, а не мачке са псима, пшенице са пшеницом, а не пшенице са парадајзом или рибом). На овај начин, гени које потомци наслеђују од родитеља, који носе информацију за све делове тела, су прошли низ генерација на уредан начин. ГМ нису као природно оплемењене биљке. ГМ користи лабораторијске технике за уметање вештачких јединица гена да би се репрограмирао план ДНК постројења биљке, са потпуно новим својствима. Овај се процес никада не би догодио у природи. Јединице вештачког гена су створене у лабораторији, тако што се удружују фрагменти ДНК, обично изведени из више организама, укључујучи вирусе, бактерије, биљке и животиње.

На пример, ГМ ген у обичном зрну соје, отпорном на хербициде, је повезан са вирусом из биљке, бактеријом из земљишта и биљком петунија.

ГМ процес трансформације биљака је груб, непрецизан, и изазива распрострањење мутације, што је довело до великих промена у ДНК постројењу биљака. (1) Ове мутације неприродно мењају функционисање гена на неприродне и потенцијално штетне начине (2) како је детаљно објашњено испод.

 

Tvrdnja da su geni koje potomci nasleđuju od roditelja "prošli niz generacija na uredan način" je naučno nerazumljiva... GM usevi jesu različiti od tradicionalnih useva ali to je valjda svima jasno... samo "različit" nije isto što i "lošiji"...

 

Izvori 1 i 2 ne iznose ovakve tvrdnje, već govore o određenim rizicima i načinima na koje se ti rizici mogu umanjiti.

 

 

Да ли је ГМ храна безбедна за јело?

Супротно тврдњама индустрије, ГМ храна није правилно тестирана за људску безбедност, пре него што је пуштена у продају. (3, 4) У ствари, једина објављена студија о директном тестирању ГМ хране и њене безбедности за људе, нашла је потенцијални проблем (5) До данас, ова студија није поново пропраћена.

 

Suprotno ovde iznetim tvrdnjama postoje stotine eksperimenata i istraživanja o bezbednosti GM hrane... ali naravno, kad se ubaci reč "pravilno" testirana... onda možeš sve da provučeš...

 

 

Типичан одговор на питање безбедности је да људи у Сједињеним Државама и другим деловима света једу ГМ храну скоро десет година уназад, без

икаквих последица на здравље, и да то доказује да су ГМ производи безбедни. Али, ГМ намирнице нису означене у САД, нити у другим земљама у

којима су широко распрострањене и где се једу, тако да ни потрошачи који их купују нису могли бити праћени ради провере лоших здравствених

ефеката.

Због тога, било који здравствени ефекат изазван ГМ храном, би морао да испуни необичне услове, да би био примећен.

Здравствени ефекти би требало да:

- изазивају симптоме који се потпуно разликују од уобичајених постојећих болести. Ако ГМ храна изазове напредак у уобичајеним болестима, или болестима које се споро развијају, као што су алергија или рак, нико не би могао да утврди шта је изазвало развој те болести.

- бити драматични и очигледни голом оку. Нико не испитује тела особе микроскопом, да би пронашао последице након што је особа јела ГМ храну. Али, само овај тип испитивања је потребан да би се дало рано упозорење о проблему, као што су предканцерозне промене.

За откривање важних, али суптилнијих утицаја на здравље, или ефеката којима треба више времена да се манифестују (хронични ефекти), потребне су дугорочне контолисане студије, на већем броју популације.

 

Ovo je sve tačno ali isto važi ZA SKORO SVE NAMIRNICE KOJU KORISTIMO. Možda su i žitarice štetne po zdravlje ali to ćemo veoma teško otkriti ako se štetnost sastoji samo u tome da izaziva napredak u uobičajnim bolestima, jer ogroman broj ljudi jede žitarice, pa nemamo adekvatnu grupu za poređenje.

 

Kod GMO imamo kontrolnu grupu i to su upravo Srbi jer je Srbija jedna od retkih država u kojima je GMO zabranjen... međutim, isti paranoici koji veruju u štetnost GMO, po pravilu veruju i u to da se zdravlje u Srbiji u poslednjih par decenija rapidno pogoršava... te su im zaključci kontradiktorni... :)

 

Ovo je dobar primer tipične propagande... uzme se notorna istina - da se ne može otkriti štetan uticaj ako je štetnost suptilna a korišćenje namirnice rasprostranjeno... ali se predstavi kao da to funkcioniše samo kod GM proizvoda a ne kod svih proizvoda koji su široko rasprostranjeni.

 

 

 

Истраживања спроведена на домаћим животињама: Домаће животиње се већ годинама хране генетски модификованом сточном храном. Да ли то значи да је она безбедна по стоку? То заправо значи да последице овакве исхране нису упадљиве, као и то да се не уочавају одмах. Међутим, дугорочнија истраживања, направљена да прате спорији и суптилнији утицај ГМ хране по здравље, показују да она има негативно дејство. То потврђују резултати добијени након студија на лабораторијским животињама.

Појавили су се следећи проблеми:

- Код оваца храњених кукурузом који производи инсектицид Бт токсин, након три генерације, код женки је уочен поремећај у раду система за варење, а код њихове јагњади поремећај у раду јетре и панкреаса (22).

 

Zanimljivo da sažetak ovog naučnog rada, počinje ovom rečenicom:

 

This study shows that a diet including insect-resistant Bt176 maize, fed to 53 ewes and their progeny for 3 years, did not have adverse

effects on their health or performance

and that no horizontal gene transfer to ruminal microorganisms or animal tissues was detected.

 

IZVOR

 

Navodi se da su primećene određene promene (koje ne razumem jer nisam biolog) ali koliko mogu da razumem, ne navode se kao štetne.

 

 

- Примећено је да генетски модификована ДНК преживљава варење и остаје у дигестивном тракту оваца храњених ГМ храном. Овим се повећава могућност да се гени отпорни на антибиотике, као и гени Бт инсектицида, могу сместити у бактерије у утроби (23). Овај процес се назива хоризонтални трансфер гена. Он може да доведе до развијања бактерија које изазивају болести а отпорне су на антибиотике, тзв. „супер бубе“ (ориг. superbugs). Надаље, ово може довести до стварања Бт инсектицида у утроби и имати штетне последице. Регулатори и биотехнолошка индустрија годинама су тврдили да код генетски модификоване ДНК неће доћи до хоризонталног трансфера гена, али ово истраживање то доводи у сумњу

 

Opet se ponavlja isti propagandni trik. Ovo nije vezano za GMO hranu već za sve što unosimo. Niko nije tvrdio da neće doći do horizontalnog transfera gena kod bakterija, već da neće doći do toga kod ljudi. Za bakterije znamo da su inače podložne transferu gena i to se navodi i u samom radu:  "Many bacteria, including oral and gut microbes, are known to be naturally transformable (Lorenz & Wackernagel, 1994)" (link ka celom radu)

 

Ovde je problem što se fragmenti gena otpornih na antibiotike mogu smestiti u bakterije... taj rizik postoji (nije baš veliki)... međutim, rizik da bakterije mutiraju ili da pokupe neke gene postoji i inače... koristili ili ne GMO hranu...

 

 

Међутим, иако су ГМ усеви имали лоше дејство на експерименталне животиње, њихова комерцијализација је ипак одобрена у многим земљама. Ово указује на чињеницу да се за испитивање безбедности ГМ усева спроводе мање ригорозне мере него за испитивање нових лекова.

 

Pored toga što dozvoljeni GM proizvodi nisu imali loše dejstvo na eksperimentalne životinje, sama konstrukcija je sumanuta... kao da kažeš "iako je lek X imao loš efekat na ljude, lekovi se i dalje koriste"... nije svaki GM proizvod isti a ako neki i pokaže negativne efekte, to nije razlog da se zabrane svi GM proizvodi... uostalom, kod lekova se rutinski dešava da lek bude odobren pa da se posle nekog vremena pokaže da ipak ima neke negativne efekte koji nisu isprva primećeni...

 

 

На пример, студије које рутински спроводе истраживачи који раде на ГМ усевима, а које служе да покажу да ГМ производи нису штетни, сувише кратко трају. Притом се користи премали број субјеката да би се поуздано утврдило штетно дејство ГМО-а. (27)

 

Napisa Seralini, "naučnik" koji je štetnost GM dokazivao tako što je grupe od po 10 pacova hranio 2 godine GM hranom a kod te sorte pacova posle 2 godine oko 80% pacova dobije tumore čime god da ih hraniš... i koji i dan danas odbija da objavi sve relevantne detalje te studije...

 

 

 

Pre svega, zanimljivo je da link koji prenosiš ima sliku John Fegan-a, koji je potpisan kao autor, a čak je naveden i neki sajt kao izvor za sliku (mada se na tom sajtu ne mogu naći ni on ni članak), ... iako je autor ovog članka sajt gmwatch.org... evo i link ka članku:

http://www.gmwatch.org/gm-crops-research-documenting-the-limitations-risks-and-alternatives

 

Da li je to neko na vaseljenskoj mislio da je članak uverljiviji ako potpišu neko ime i stave neku sliku, nego ako ga potpišu kao gmwatch.org?

 

PS Sad sam našao da je zapravo ekspert za GMO Ševarlić napravio zabunu označivši Fegana kao autora (link)... a John Fegan je zapravo autor drugog sličnog članka:

http://earthopensource.org/index.php/reports/58-gmo-myths-and-truths

 

Ne možete ni svoje izvore pravilno da navedete... cccc

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

koje ne razumem jer nisam biolog

Па што се онда мучиш оволико, човече?

И зашто користиш управо начин доказивања који критикујеш?

 

А у међувремену:

 

Градско веће: Зрењанин без ГМО
07. март 2013. | 10:35 | Извор: Бета
gmo_130x55.jpgЗРЕЊАНИН - 

Чланови градског већа усвојили су данас Предлог декларације о проглашавању територије града Зрењанина за област без производње, гајења и промета генетски модификованих организама (ГМО) и производа од ГМО.

Начелница Градске управе Јасмина Малинић каже да ће на тај начин територија Зрењанина бити означена као простор без генетски модификованих организама, придружујући се градовима, регијама и покрајинама у Европској унији које су донеле овакве и сличне документе у намери да спрече, зауставе или ограниче ширење ГМО.

Тиме се подржава традиционална контролисана и органска производња у пољопривреди и производњи хране и традиционални поступци оплемењивања и селекције биљака и животиња и изражава брига за здравље људи и стање животне средине.

Како је речено, простори без генетски модификованих организама имају значајне еколошке и туристичке предности.

Декларација ће бити и пред одборницима зрењанинске Скупштине која ће бити одржана идуће недеље.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Добре вести

 

 

Zaustavljeno širenje Monsanta na Hrvatsku i Srbiju
Izvor: Kamatica, Seebiz, 05.03.2013 12:50
 
 

Nakon što se više od 150 svetskih ekoloških organizacija obratilo Evropskoj banci za obnovu i razvoj i zatražilo da ne odobri kredit od 40 miliona dolara, zaustavljen je projekat koji je trebalo da omogući kompaniji Monsanto širenje na tržište Hrvatske, Srbije, Bugarske, Turske, Mađarske, Ukrajine i Turske.

 

Taj projekat bi američkoj kompaniji poslužio da se zaštiti od rizika nemogućnosti ovdašnjih poljoprivrednika da plate seme i ostale proizvode naručene od Monstanta.

Američkog biotehnološkog giganta Monsanto često nazivaju 'sečem smrti', a nedavna istraživanja su otkrila da Monsantov GM kukuruz stvara mutante insekte koji razvijaju posebnu otpornost kao rezultat masovnog korištenja GMO proizvoda.

Zbog mutiranih insekata poljoprivrednici su prisiljen da koriste sve više pesticida, a Monsanto nije samo najveći proizvođač GM proizvoda nego ujedno i glavni proizvođač pesticida za zaštitu njih.

Za april ove godine najavljen je i referendum na kojem će se 500 miliona građana zemalja EU izjasniti jesu li za GMO ili ne.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па што се онда мучиш оволико, човече?

 

Ne mučim se ni najmanje... šta više, zabavno je...

 

 

И зашто користиш управо начин доказивања који критикујеш?

 

 Ne znam na šta misliš...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Анти-ГМО цртани филм.

 

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mučim se ni najmanje... šta više, zabavno je...

Ма јасно, нико од нас није овде што мора, него што је забавно. Шалим се мало.

 

Ne znam na šta misliš...

Мислим на став "није важно шта пише, него ко пише" а обзиром да и ћорава кока убоде неко зрно, треба бити критички настројен на сваку страну. Ти си енергију усмерио на побијање релевантности извора иако су сви извори упитно релевантни. Можеш да се позиваш на неки званични сајт или организацију али више није ни јавна тајна већ чињеница да се многи "релевантни" финансирају из џепа оних којима извештаји одговарају (не само за ГМО, већ за скоро све, то је постао општи начин формирања јавног мњења и пласирања производа).

 

Осим тога, ту провејавају неке нелогичности које могу (а не морају) да се објасне кроз штетност ГМО. Мени, рецимо, доста боде очи то што главне чланице ЕУ имају врло рестриктиван став по питању узгоја ГМО на својим територијама али без проблема предлажу, помажу или одлучују о узгоју истих на неким туђим територијама. Да дође Француз који сеје ГМО и тиме храни своју целу породицу и децу и каже да је то добро, то је једна ствар, али ако дође Немац (Бајер) и каже да је то супер али он своју породицу храни храном узгајаном на органски начин, онда ту нешто не штима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим на став "није важно шта пише, него ко пише" а обзиром да и ћорава кока убоде неко зрно, треба бити критички настројен на сваку страну. Ти си енергију усмерио на побијање релевантности извора иако су сви извори упитно релевантни.

 

Nisam pobijao relevantnost izvora... samo u jednoj rečenici navodim da su pojedini od ovih izvora sporni (ali se njima nisam ni bavio detaljno):

"pojedini naučni radovi koji služe kao izvor se pogrešno interpretiraju, pojedini su sporni a pojedini nisu objavljeni u peer-reviewed naučnim časopisima".... i komentarisao sam Seralinija... ali on je posebna vrsta prevaranta...

 

Nisam se bavio pobijanjem izvora, već sam samo demonstrirao kako dati tekst potpuno pogrešno interpretira izvore u nameri obmanjivanja čitaoca... jednostavno sam pročitao neke od tih naučnih radova i video da u njima ne piše to što autor teksta tvrdi pozivajući se na te izvore... kad neko kao svoj izvor za tvrdnju o štetnosti GMO navodi kao izvor naučni rad koji zapravo u prvoj rečenici sažetka rada tvrdi da ishrana GMO nije imala nikakve štetne efekte ni horizontalni transfer gena... onda je taj neko prevarant... jel to sporno??? A zaista bih voleo da dobijem odgovor na to pitanje, pošto koliko god da nađem najočiglednijih pokušaja obmane u ovim tekstovima, reakcija je "ok, ali ima tu nešto..." Ne, nije ok kad te neko namerno i bezočno laže i vara... i ostale tvrdnje takvih ljudi se po pravilu uzimaju sa skepsom.

 

 

Осим тога, ту провејавају неке нелогичности које могу (а не морају) да се објасне кроз штетност ГМО. Мени, рецимо, доста боде очи то што главне чланице ЕУ имају врло рестриктиван став по питању узгоја ГМО на својим територијама али без проблема предлажу, помажу или одлучују о узгоју истих на неким туђим територијама. Да дође Француз који сеје ГМО и тиме храни своју целу породицу и децу и каже да је то добро, то је једна ствар, али ако дође Немац (Бајер) и каже да је то супер али он своју породицу храни храном узгајаном на органски начин, онда ту нешто не штима.

 

Cela EU ima restriktivan stav prema kontroli svih proizvoda... a niko od nas ne zahteva slobodan uzgoj, već slobodnu trgovinu... boli njih uvo šta ćeš ti da proizvodiš, ali ne možeš da zabranjuješ trgovinu određenom robom osim ako nemaš validne razloge za to... ne možeš da zabraniš uvoz njihovog kukuruza a da im izvoziš tvoj...

 

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Духовно и генетско благо

DositejHilandarac1.jpg

монах Доситеј Хиландарац


... Завршили сте два факултета, имате магистратуру, пратите теме и дешавања из других области, претпостављам  да сте упознати са проблематиком генетичког инжењеринга и жеље да се изменом структуре гена створе, благо речено,  „новитети“ у биљном и животињском свету.  Како то посматрати у односу на Божје стварање?
 
Бог је дао човеку да буде господар од свега створеног. Дао му је и слободу и креативност. То стваралаштво човек пројављује од самог стварања. Али, како се човек кроз грех одвојио од Бога, он често у свом палом стању покушава да буде господар свега створеног уздајући се у свој разум и своје снаге, а не уз помоћ Бога. Да би био господар свега створеног потребан му је Господ. Све нас хришћане забрињава та смелост савременог човека да мења оно што је Бог створио, та дрскост човека да створи нешто боље од онога што је створио сам Бог, а Свето писмо сведочи да све што је Бог створио „беше веома добро“. Друго, забрињавају нас, такође, и последице на организам и на наше потомство које може изазвати употреба генетски модификоване хране. Треће, забрињава нас и могућност злоупотребе генетски модификоване хране на глобалном нивоу, јер је очигледно да генетски модификована храна може одлично да послужи у сврху специјалног рата, тј. освајања без употребе оружја путем такве хране.
 
Какве последице могу проистећи стварањем и употребом генетски модификованих организама (ГМО) по човека и природу?
 
И самим творцима ГМО је јасно да се и са најдобронамернијом употребом ГМО ремети природна равнотежа која постоји међу организмима. Сама чињеница да се природна равнотежа ремети нам указује да размере тих последица могу бити непредвидиве, да не кажем „катастрофалне“.
 
Живот у селу или у граду?
   
То је питање за сваког појединца. Тешко је у мало речи о томе рећи. Оно што свима пада у очи је то, да се сви најлепше осећају изван градова у природи, чак и своје одморе углавном користе у „природи“. Зашто природа, да не кажем село, изазива тај осећај слободе, одмора, хармоније? Постоји један једноставан одговор, који се тиче бића самога човека, а то је да је човек биће слободе. У градовима, тј. урбаним срединама, све је некако геометријски одређено и уређено, та „дела руку људских“ том својом геометријом у уређењу простора, изазивају осећај да је све „ограничено“, зато се и човек као слободно биће, не осећа у таквом окружењу сасвим пријатно. У природи, тј. селу, видимо брда и долине та „дела руку Господњих“, облике који се не понављају, и то у души човека изазива осећај да нема ограничења, изазива осећај слободе. Стога, живот на селу представља живот у сталној хармонији са светом око себе.
 
Како гледате на започету иницијативу Српска Магаза,  њену понуду производа и услуга српског села, њен нови приступ повезивању људи, села и града?
 
Радујем се иницијативи Српске Магазе, у њој видим буђење из учмалости која је захватила наше друштво, као и могућност да препознамо своје вредности и учинимо свој живот бољим.
 
 
https://www.pouke.org/forum/topic/25119-духовно-и-генетско-благо-монах-доситеј-хиланда/

„Ко прими на себе грехе света, постаће истински цар света.” Лао Це, пет векова пре Христа

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...