ГМО (спојене теме)

[Аурор]

Једна је то иста прича, али шта је неком мило, то му се и снило... мислим баш би питали за мишљење шта би и како би требало.

 

 

To je vec pravo potrosaca...

[Andre Williams]

drlove

 

[Аурор]

0110_hahaha

[Juan Valdez]

0110_hahaha

 

ГМО НЕЋЕ ПРОЋИ, Salvador Dalí (1937)

 

[Andre Williams]

greengrin

 

[Таша]

Ma GMO ce jos i da bude "organska" hrana sta nas ceka

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=475463052513902&set=a.110346349025576.13200.110334889026722&type=1

"Predviđanja su da će na Zemlji do 2050. godine biti nove 2.5 milijarde stanovnika. Šta će oni (a i mi sa njima) jesti? Iako je danas broj gladnih ljudi skoro dostigao milijardu, FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija) tvrdi da hrane ima dovoljno za svakog, ali joj nemaju svi pristup. Ujedinjene nacije tvrde da ćemo morati da povećamo proizvodnju hrane za 70% da bi se nahranilo 9-9.5 milijardi ljudi. Ali kako kad je sve manje neiskorišćenog plodnog zemljišta, klimatska promena otežava uzgoj hrane, okeani su izlovljeni i veći deo sveta se već sad suočava sa nedostatkom vode.

Još 1932.godine Vinston Čerčil je rekao da ćemo u budućnosti ''pobeći od apsurda odgajanja celog pileta zarad grudi ili krilca, tako što ćemo odgajati te delove zasebno.'' Danas se proizvede preko 200 miliona tona mesa godišnje, a predviđanja kažu da će 2050. godine biti potrebno 460 miliona tona da bismo se svi prehranili. Sve te životinje danas zauzimaju 30% zemljine površine.

Zbog svega toga naučnici kažu da je od velike važnosti naći zamenu za meso jer se zapadnjačke navike u ishrani sele i na istok, među Kineze koji će biti sve bogatiji i samim tim sve gladniji mesa. I pored toga, najviše napora da se napravi veštačko meso se ulaže u Evropi. Prvi veštački hamburger bi mogao biti proizveden iduće godine, ali bez ključnog sastojka – ukusa. Kako uopšte funkcioniše dobijanje mesa bez ubijanja i nehumanog čuvanja životinja? Naučnici uzmu matične ćelije životinja i drže ih u hranljivom rastvoru koji ishranjuje ćelije i, uz kiseonik, pomaže da ćelije rastu i reprodukuju se.

Čak i kad uspeju u svom naumu, naučnici će morati da reše brojne probleme. Prvi, masovna proizvodnja. Jedno je igrati se u laboratorijskim uslovima, a potpuno drugo proizvoditi tone veštačkog mesa u sterilnim uslovima da bi se sprečila kontaminacija bakterijama. Dalje, mišić (tj. meso) mora da vežba i već je osmišljen metod malih elektro-šokova koji, poput mikroskopskog trenažera za stomak, stimulišu kontrakcije. Čak je i oblik problem. Potrebno je napraviti šniclu a ne neku bezobličnu masu koja će oblikom podsećati na vanzemaljske ostatke. Zasad se radi na hamburgeru ili kobasici jer kod mlevenog mesa nije bitan prethodni oblik samlevenog parčeta. Pod svim ovim ograničenjima, kilogram veštačke kobasice bi bio prilično skup: oko 300.000 evra. Međutim, tek smo na početku.

Prednosti veštačkog mesa su:

Nema smrti životinja.

Manje gasova.

Manje prostora je potrebno za odgajanje životinja.

Meso bi moglo biti jeftinije.

Meso bi bilo odgajano bez hormona, antibiotika, pesticida.

Moglo bi da se proizvodi meso sa manje masti.

Nedostaci su:

Mleveno meso je najlakše napraviti, pa bi u početku bio sužen izbor hrane.

Sama ideja bi dovela do revolta određenog broja ljudi.

Egzotično meso (čitaj: ljudsko) bi moglo takođe da se proizvede.

Zagađenje od nitrata bi se povećalo.

Izvor hranljivih sastojaka za ogromne količine mesa bi bio problem.

Manja proizvodnja stajskog đubriva"

[ego]

Побуна фармера Боумена

Шта се догађа кад појединац покуша да надмудри мултинационалну корпорацију, водећег произвођача генетски модификованих усева

 

Како се супротставити корпоративном агробизнису: фарма у Мериленду

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Какве су шансе појединца – једног 75-годишњег фармера из Индијане – против мултинационалне корпорације са 20.000 запослених чији је годишњи промет 13,5 милијарди долара, а профит око две и по милијарде?

Теоретски никакве, али Америка је правна држава, па се Вернон Хју Боумен, власник фарме од 120 хектара, иначе стари нежења, нада да ће се догодити баш то – да ће победити правда.

На својој фарми Хју Боумен узгаја само соју. Као и више од 90 одсто својих колега, семе је купио од „Монсанта”, водеће фирме америчког агробизниса, познате по томе што је главни произвођач и промотор генетског модификовања разних усева, пре свега житарица, кукуруза, шећерне репе и соје.

Генетска модификација служи да ове усеве учини отпорним на хербициде, такође развијене у „Монсанту”, који уништавају коров и у крајњем исходу повећавају приносе.

Хју Боумен је купио то генетски модификовано семе и одговарајући хербицид од „Монсанта”, и при томе потписао уговор којим се корпорација заштитила. То је типски уговор којим фармери прихватају забрану производње новог семена од семена које су купили.

Решивши се да после прве жетве, засеје и другу, која је због временских прилика много ризичнија – рода може бити, али не мора – Боумен је за то купио генетски модификовану соју у локалном силосу, где се слободно продаје, као сировина за сточну храну, али и важан састојак у прехрамбеној индустрији.

И о томе је обавестио „Монсанто”, сматрајући да не чини ништа лоше. Платио је уредно за прву генерацију семена, а по америчким законима, слободно располагање нечега што је једном купљено без уговорних ограничења (у овом случају соје из силоса) не може да буде ометано.

Али у овом случају реч је о живим организмима, а закон, по обичају, не прати технолошки напредак. Може ли се дакле заштити нешто што се саморепродукује?

„Монсанто” је поднео тужбу и спор у неколико нижих судских инстанци добио. Боумен је у тим процесима сам био свој адвокат, уз повремену помоћ једног локалног правника. Кућа на његовој фарми, у месту Сендберн, селу са 450 становника, пуна је докумената, описује то у својој репортажи „Вашингтон пост”, којом најављује расправу пред Врховним судом САД.

Боумен дакле не одустаје, а у помоћ му је „про боно” (без наплате, за јавно добро) прискочила једна позната адвокатска канцеларија из Сијетла, држава Вашингтон, чија су специјалност баш спорови из области интелектуалне својине, која ваљда рачуна да јој је публицитет који ће у овом процесу добити довољна надокнада.

„Само зато што на адвокате може да потроши милионе и милионе долара, ’Монсанто’ не би смео да застрашује фармере и од њих изнуђује да потписују нефер уговоре”, изјављује ових дана новинарима који га посећују Боумен.

Он се узда у једну „рупу” у типском уговору који је, као и остали фармери, потписао са „Монсантом”, на одредбу која им дозвољава да пожњевену соју продају на тржишту, без помињања ограничавања њене потоње намене. Нормално, она се не користи за семе, али Боумен је оно што је тамо купио употребио управо у ту сврху.

„Он није учинио ништа незаконито”, тврди Марк Лоренс, његов нови адвокат из Сијетла. „То семе је платио и као сваки купац неке имовине, требало би да има право да њом располаже по нахођењу.”

Заступници „Монсанта” међутим аргументују да се и на тај начин у ствари праве копије технологије њиховог клијента.

Иако у остатку света оспоравани због недовољно проучених утицаја на људски организам, генетски модификован организми (ГМО) и прехрамбени производи у којима су састојци, овде нису контроверзни.

Научне студије наводно нису доказале њихову штетност, а владина агенција која је задужена за надзор хране и лекова, „Фуд енд драг администрејшн” (ФДА) формално их нити одобрава нити забрањује, иако се у медијима често описују као „франкенфудс” („храна за Франкенштајна”).

Интервенције на генетском материјалу неке биљке не сматрају се наиме „адитивима” који су у надлежности ФДА, док прехрамбена индустрија, наравно, тврди да су апсолутно безбедни.

Генетски модификована храна једноставно није предмет регулативе, па се ствара привид да је све у реду. Понеку компоненту ГМО, према месечнику „Атлантик”, садржи чак 70 одсто индустријских прехрамбених производа, укључујући ту и храну која се служи у школским кантинама. На сваком од ових производа је обавезно навођење састојака, али не и да су они резултат генетских модификација.

Агенција Блумберг износи да су у прошлој години за ГМО семена амерички фармери потрошили чак 19,9 милијарди долара, што потврђује да је реч о заиста великом бизнису. Он је у Америци зачет 1996, и данас се, према „Атлантику”, генетски модификовани усеви гаје на 67 милиона хектара. Више од 90 одсто укупне соје која се пожње у САД генетски је модификовано.

Аргумент „Монсанта”, који, разуме се, подржава његов еснаф, Организација биотехнолошких индустрија, јесте да је спречавање фармера да репродукују ГМО семе, у ствари  заштита патента и једини начин да корпорација надокнади своје изузетно високе трошкове истраживања и производње

Да би се од проналаска одређене формуле за генетску интервенцију стигло до комерцијалне производње таквог семена, потребно је у просеку 13 година и око 136 милиона долара.

Владини правници су засад на страни „Монсанта”, с образложењем да фармер који купи меркантилну соју не може да је засеје, а да при томе не прекрши патентно право произвођача.

„Монсанто” је иначе досад због истог прекршаја уговора тужио 146 фармера и све их добио. Хју Боумен је међутим једини чији је случај доспео до Врховног суда, где ће претрес почети крајем идуће недеље.

Улог је велик не можда толико за Боумена, који је коришћењем семена купљеног у силосу уштедео око 30.000 долара, колико за „Монсанто”, симбол мултинационалног агробизниса који је досад успевао да фармере постројава под својим условима. Давид је опет против Голијата, али исход њиховог најновијег двобоја овога пута је неизвестан.

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Pobuna-farmera-Boumena.sr.html

[Avocado]

„Само зато што на адвокате може да потроши милионе и милионе долара, ’Монсанто’ не би смео да застрашује фармере и од њих изнуђује да потписују нефер уговоре”, изјављује ових дана новинарима који га посећују Боумен.

 

Koliko vidim, nema ništa nefer u tom ugovoru... ovde nemamo situaciju u kojoj je neko nešto potpisao a da ne pročita "sitna slova" tj. neku umetnutu obmanu... naprotiv, ovaj farmer misli da je pronašao "rupu" u ugovoru, uz pomoć koje može da pređe drugu ugovornu stranu... ako se prevario, platiće cenu svog pokušaja...

 

 

„Он није учинио ништа незаконито”, тврди Марк Лоренс, његов нови адвокат из Сијетла. „То семе је платио и као сваки купац неке имовине, требало би да има право да њом располаже по нахођењу.”

 

Svaki kupac stiče tačno onoliko prava koliko prodavac prenese na njega. Ni manje ni više. Ako mu je neko prodao seme pod određenim uslovima, ne može da raspolaže semenom po svom nahođenju, već u skladu sa tim uslovima.

 

 

 

Давид је опет против Голијата, али исход њиховог најновијег двобоја овога пута је неизвестан.

 

Ishod ne deluje baš mnogo neizvesno...

 

[ego]

 

.mislise.

[Odahviing]

 

 

Best part

[Juan Valdez]

Svaki kupac stiče tačno onoliko prava koliko prodavac prenese na njega. Ni manje ni više. Ako mu je neko prodao seme pod određenim uslovima, ne može da raspolaže semenom po svom nahođenju, već u skladu sa tim uslovima.

 

А шта је он тачно урадио? Да будем тотално искрен, кад читам све те уговоре, немам благе везе шта смем, а шта не смем. Они су писани с намером да их нико не разуме, неким уврнутим бирократским језиком којим нико жив не говори, иако су уговори намењени крајњим корисницима, а не адвокатима. На шта би личило кад би за читање упутства за употребу неког апарата било неопходно завршити електротехнику? А за читање већине уговора јесте неопходно знати право. Још кад видим ово и ово, онда некако по аутоматизму не верујем ни једном закону. Њих пишу тотални дебили и потплаћени државни службеници, то се види из авиона. Имао сам искуства са уговором у САД (за изнајмљивање стана, конкретно), кога нисам из најобјективнијих могућих разлога могао физички да испоштујем. Када сам отишао код тамошње адвокатице по савет, рекла ми је отворено: ”Немаш шансе, држава Тексас штити велики бизнис.” Тим речима. А сви станодавци су се удружили у унију коју такође штити држава Тексас и имају јединствен уговор кога мораш да потпишеш ако желиш да живиш било где. Неки станодавац који жели можда да понуди другачији уговор, није у могућности да се избори са конкуренцијом коју штити држава у сваком погледу. Ајде ме сад убеди да код једног Монсанта тога нема?

[Crveni Baron]

 А сви станодавци су се удружили у унију коју такође штити држава Тексас и имају јединствен уговор кога мораш да потпишеш ако желиш да живиш било где. 

  Zato su radnici, nije vezano za ovo ali moze biti, napravili sindikate a ponegde i digli revoluciju ... dosetili se i oni onoga "proleteri svih zemalja ..." a ne samo "stanodavci svih zemlaja ..." ili " industrijalci svih zemalja ... " ....

[Juan Valdez]

  Zato su radnici, nije vezano za ovo ali moze biti, napravili sindikate a ponegde i digli revoluciju ... dosetili se i oni onoga "proleteri svih zemalja ..." a ne samo "stanodavci svih zemlaja ..." ili " industrijalci svih zemalja ... " ....

 

Наравно, то су акције и реакције. И немам ништа против било каквих унија и других удруживања ради заштите својих интереса, само имам против кад некој унији, било радника, било послодаваца, држава да ексклузивна права, као што се свуда масовно дешава. Проблем вас комуниста није удруживање, него то што делите људе на раднике и послодавце који онда припадају класама које су у вечитом рату (тако вас друг Маркс научио). И да је барем то смеће од погледа на свет остало само ваша идеологија, па ајде, него сте заразили многе који по осталим критеријума нису комунисти. А ја ту вештачку поделу не видим, јер сам сад радник, а за викенд послодавац (кад зовнем неког да ми очисти кућу, на пример), сутра опет радник, па за годину дана отворим фирму, па је онда неко купи и тако у круг.

[Avocado]

А шта је он тачно урадио?

 

Ako sam dobro razumeo (iz članka koji je malo zbunjujuć a mrzi me da guglam) Monsanto prodaje seme za soju koje možeš da poseješ samo jednom (po ugovoru)... seme druge generacije možeš da iskoristiš za stočnu hranu ili da prodaš nekom ko je prodaje kao stočnu hranu.  On je prvo kupio i zasejao Monsantovo seme a zatim je sledeće godine kupio seme (druge generacije) koja se prodaje za stočnu hranu i posejao ga.

 

 

Да будем тотално искрен, кад читам све те уговоре, немам благе везе шта смем, а шта не смем. Они су писани с намером да их нико не разуме, неким уврнутим бирократским језиком којим нико жив не говори, иако су уговори намењени крајњим корисницима, а не адвокатима. На шта би личило кад би за читање упутства за употребу неког апарата било неопходно завршити електротехнику? А за читање већине уговора јесте неопходно знати право.

 

Tu te potpuno razumem i slažem se, naročito kada su u pitanju pravni tekstovi sa engleskog govornog područja... i ugovori i zakoni su im pisani prilično komplikovanim "esnafskim" jezikom. Ja znam engleski i znam pravo pa mi je opet često teško da rastumačim šta je pisac hteo da kaže.

 

Uvek sam protiv toga da se slabijoj strani uz ugovor i opšta pravila poslovanja uvale odredbe koje ta strana nije ni razumela, pa samim tim nije ni prihvatila.

 

Ne sumnjam da i Monsanto ima te fazone, međutim, sudeći bar po informacijama iz članka, ovde to nije slučaj i zato ne znam zašto je ovaj slučaj uopšte interesantan osim što je zli Monsanto na drugoj strani i što mnogi smatraju da cilj opravdava sredstva. Ovaj tip je veoma dobro znao da ne sme da zaseje Monsantovo seme ako ga ne kupi kao seme... ali misli da je našao rupu u sistemu... on je taj koji pokušava da "zavrne" Monsanto a ne obrnuto...

[Avocado]

 

.mislise.