НИЧИЈА ДЕЦА - ДЕЦА ИЗ ДОМОВА - "Који прими једно дијете..."

[Анастасија]

Planira se da ovakvi dnevni centri budu otvoreni u većini Beogradskih opština,pa i kod železničke stanice,gde se slažem da je možda i najpotrebnije.Ipak ohrabrujuće je što je nešto ovako zaživelo uopšte,obzirom da nam je država ovakva kakva jeste i da je mnogo dece na ulici, i to ne samo Romske dece,a pravih podataka koliko ih je, još nema,ali se radi i na tome.

[Зорица екс Милева]

  Цитат

Pi.....ne ... ovu vest je pročitalo 17 ljudi od kada je postavljena, a da je možda naslovljena kao PRAVOSLAVNI PEDERI TUKU MUSLIMANSKU LEZBEJKU pročitalo bi je sto puta više..

Kakva beda i blam.

Da li je vera to što teološko prdenje o Artemiju, vantelesnoj oplodnji ili vanzemaljcima se razglaba na sto i jedan način, a jednu ljudsku i totalno "pravoslavnu" brigu za bližnjeg ne udostojimo ni pogleda.

Bar pogleda.

Ne samo ovu temu nego svaku gde vidimo da nije pravoslavlje čitanje Zizija, Artemija ili drugih pravoslavnih legendi, nego da je pravoslavlje pre svega ljubav. Šta će mi hiljadu samospoznaja Zizijevih ili Avinih, ili Nikolajevih. Šta će mi Velika Srbija ako moj sused crkava od hladnoće. Ja kontam da će Isus da pita na onome svetu ne da mu izdeklamujemo Oče Naš ili da li je ljudska duša smrtna ili ne, nego će nas pitati za komšiju koji je umro od gladi i hladnoće..

Svaka ti je Njegoševa, odavno sam ovo primjetila, i zaista je tužno i žalosno ovakvo naše ponašanje, a nazivamo sebe hrišćanima, i samtramo da to radimo s pravom.  1000000001010

[Zayron]

Djecu do 14 godina bi prema zakonu imala odvest policija s ulice istog momenta čim ih tamo vidi i ustanovi da nemaju gdje stanovati. Imali bi bit predani socijalnim ustanovama i procesuirani što znači da bi njihov pravni status trebao biti sudski raspravljen a u zavisnosti od toga bi bili oduzeti biološkim roditeljima ako bi se dokazalo da se oni za njih nisu u stanju brinuti. Ne razumijem kako je moguće da vam trčkaraju djeca do 14 godina po Beogradu sama na ulici kao po Indiji? To nije više ni stvar ikakvog hrišćanstva ili nehrišćanstva već normalnih građanskih zakona i njihove primjene! Srbija je potpisnica te Deklaracije o pravima djeteta a to je veliko kršenje te Deklaracije. Ne znam kakva je situacija u ostalim republikama bivše Jugoslavije s tim danas, ako je isto takva, onda je to strašno nešto, vraćamo se u srednji vijek a potom to što sam napisao važi i za svaku drugu državu u kojoj je to isto tako kao u Srbiji. A nema to veze ni sa komunizmom ili socijalizmom, jednostavno smo do kraja 2.000. g. u cijeloj Evropi dostigli jedan određeni civilizacijski nivo  tičući se socijalnih prava, zdravstvenog i socijalnog osiguranja  - penzija itd. koji naravno da nešto stoji ali ne smijemo ga više srozavati dole.

[Анастасија]

  Цитат

Djecu do 14 godina bi prema zakonu imala odvest policija s ulice istog momenta čim ih tamo vidi i ustanovi da nemaju gdje stanovati. Imali bi bit predani socijalnim ustanovama i procesuirani što znači da bi njihov pravni status trebao biti sudski raspravljen a u zavisnosti od toga bi bili oduzeti biološkim roditeljima ako bi se dokazalo da se oni za njih nisu u stanju brinuti. Ne razumijem kako je moguće da vam trčkaraju djeca do 14 godina po Beogradu sama na ulici kao po Indiji? To nije više ni stvar ikakvog hrišćanstva ili nehrišćanstva već normalnih građanskih zakona i njihove primjene! Srbija je potpisnica te Deklaracije o pravima djeteta a to je veliko kršenje te Deklaracije. Ne znam kakva je situacija u ostalim republikama bivše Jugoslavije s tim danas, ako je isto takva, onda je to strašno nešto, vraćamo se u srednji vijek a potom to što sam napisao važi i za svaku drugu državu u kojoj je to isto tako kao u Srbiji. A nema to veze ni sa komunizmom ili socijalizmom, jednostavno smo do kraja 2.000. u cijeloj Evropi dostigli jedan određeni civilizacijski nivo  tičući se socijalnih prava, zdravstvenog i soijalnog osiguranja  - penzija itd. koji naravno da nešto stoji ali ne smijemo ga više srozavati dole.

Među ovom decom najviše je Romske dece,što je i razumljivo jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja je Rome ovde prihvatila za razliku od drugih koji ih proteruju svakodnevno.Ne znam šta tu ima za nerazumevati.Zna se kako i u kojim uslovima žive Romi,i samim tim kako Romska deca žive...uličare,ne idu u školu,prose...Što se tiče zakona ne znam da li takav ovde postoji ali i ako postoji,takođe se zna kako se u Srbiji zakoni sprovode.Nikako.Naročito kada su najugroženiji u pitanju.Dakle ti zakoni koji verovatno važe i sprovode se u Evropi,daleko su još od Srbije,tako da su ovi centri za dnevno prihvatanje dece za sad najbolje rešenje.

[ВИЛМА]

  Цитат

Djecu do 14 godina bi prema zakonu imala odvest policija s ulice istog momenta čim ih tamo vidi i ustanovi da nemaju gdje stanovati. Imali bi bit predani socijalnim ustanovama i procesuirani što znači da bi njihov pravni status trebao biti sudski raspravljen a u zavisnosti od toga bi bili oduzeti biološkim roditeljima ako bi se dokazalo da se oni za njih nisu u stanju brinuti. Ne razumijem kako je moguće da vam trčkaraju djeca do 14 godina po Beogradu sama na ulici kao po Indiji?

Управо то се и ради, тј. кад се дете нађе у току дана, радник Центра за социјални рад смешта дете у Прихватилиште, полиција то ради само ноћу, јер Центри не дежурају ноћу.

Искрено, ни мени није баш најјаснија та идеја, зато сам раније на једној теми рекла да не знам како је идеја Свратишта  уопште прошла и реализовала се.

Једино што ми пада на памет да је ово више за ромску децу, и за децу која побегну из дома/Прихватилишта, да имају неко склониште на кратке стазе (да се не скривају по улицама,пролазима, улазима од зграда,поготово зими,да се не смрзавају), док опет не буду враћени у дом/Прихватилиште ( па онда опет побегну одатле, и тако, игранка без престанка  greengrin)

[roolle]

  Цитат

Pi.....ne ... ovu vest je pročitalo 17 ljudi od kada je postavljena, a da je možda naslovljena kao PRAVOSLAVNI PEDERI TUKU MUSLIMANSKU LEZBEJKU pročitalo bi je sto puta više..

Kakva beda i blam.

Da li je vera to što teološko prdenje o Artemiju, vantelesnoj oplodnji ili vanzemaljcima se razglaba na sto i jedan način, a jednu ljudsku i totalno "pravoslavnu" brigu za bližnjeg ne udostojimo ni pogleda.

Bar pogleda.

Ne samo ovu temu nego svaku gde vidimo da nije pravoslavlje čitanje Zizija, Artemija ili drugih pravoslavnih legendi, nego da je pravoslavlje pre svega ljubav. Šta će mi hiljadu samospoznaja Zizijevih ili Avinih, ili Nikolajevih. Šta će mi Velika Srbija ako moj sused crkava od hladnoće. Ja kontam da će Isus da pita na onome svetu ne da mu izdeklamujemo Oče Naš ili da li je ljudska duša smrtna ili ne, nego će nas pitati za komšiju koji je umro od gladi i hladnoće..

Apsolutno se slazem....nazalost ,takvo smo drustvo postali i neke osnovne ljudske kvalitete kao sto su briga za bliznjeg , potpuno nepravedno zapostavljamo a bavimo se kao "nebeskim" temama i razoblicavanjem zabluda.....u kakvoj smo zabludi....

[Zayron]

  Цитат

Управо то се и ради, тј. кад се дете нађе у току дана, радник Центра за социјални рад смешта дете у Прихватилиште, полиција то ради само ноћу, јер Центри не дежурају ноћу.

Искрено, ни мени није баш најјаснија та идеја, зато сам раније на једној теми рекла да не знам како је идеја Свратишта  уопште прошла и реализовала се.

Једино што ми пада на памет да је ово више за ромску децу, и за децу која побегну из дома/Прихватилишта, да имају неко склониште на кратке стазе (да се не скривају по улицама,пролазима, улазима од зграда,поготово зими,да се не смрзавају), док опет не буду враћени у дом/Прихватилиште ( па онда опет побегну одатле, и тако, игранка без престанка  )

To je u redu, i mi imamo mnogo takvih dnevnih centara i kriznih prenoćišta prije svega za odrasle beskućnike, pa takozvane niskopragove centre za omladinu na ulici od 14 i starije dakle 14+ a također i dnevni boravak za djecu do 14 godina. Ja sam sam radio u jednom takvom centru za odrasle u Pragu nekoliko godina. Kod tih dječijih dnevnih boravaka su naprosta većina djece i kod nas romska. Ali kod nas je to tako da kad se u bilo kojem od ovih centara pojavi dijete pod 14 godina svaki socijalni radnik koji ga ne bi prijavio uredima ili policiji bi išao sjediti u zatvor "natvrdo" na nekoliko mjeseci ili čak pola godine! Postoji obaveza prijave takvih slučajeva što znači da bi svaki socijalni radnik koji bi tom djetetu samo dao hranu ili odjeću a ne poduzeo dalje korake predviđene zakonom bio krivično gonjen. Naravno da se to odnosi samo na tu djecu koju vidi po prvi puta a ne zna uopšte ko su i odakle su i zašto su sama. S djecom koja imaju svoje porodice i zbrinuta su onda takav dnevni boravak služi u sasvim druge svrhe, edukativne i za freetime aktivnosti i nije predviđen za zbrinjavanje djece na ulici. Isto tako i policijska patrola ili pojedini pripadnici policije koji bi kraj tog takvog djeteta samo prošli ne ustanovivši tko je odakle je i zašto je samo na ulici mogli bi čak dobiti i otkaz. Kod nas su zakoni strašno pooštreni posljednjih desetak godina što se tiče naprosto svega oko djece do 14 godina, bilo nesavjesnih roditelja, bilo policije na terenu i socijalnih radnika bilo te djece same. A zašto? Zato što uz svu tu nesreću su ta djeca počela biti metom pedofila, kidnapera, trgovaca djecom u razne svrhe pa sve do tražitelja raznih organa. Što znači da ako se s tim u korijenu radikalno ne poduzme nešto na to sve će se kao na grudvu snijega nagomilavati i sve druge zamisliteljne vrste kriminala dok se od tog ne stvori ogromna kugla ili čak lavina.

[Zayron]

  Цитат

– Mi smo dali ovaj prostor, a sekretarijat će finansirati aktivnosti. Nadamo se da će deca koja se nalaze na ulicama, a koja se zloupotrebljavaju za bogaćenje pojedinaca, naći put ka ovom prostoru i iz njega se integrisati u društvo. Pozivam sve svoje sugrađane da ne podstiču tu zloupotrebu tako što će davati novac na ulici jer taj novac ne ide deci već ljudima koji ih upošljavaju i zloupotrebljavaju – rekao je Nenad Milenković, podsetivši da većina dece nije sa teritorije Beograda i da su ona predmet trgovine i iznajmljivanja kako bi pojedinci dobro zaradili.

Otvoren Dnevni centar za decu ulice u Novom Beogradu

http://www.dsnbgd.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=162:otvoren-dnevni-centar-za-decu-ulice-u-novom-beogradu&catid=35:aktivnosti-optine-novi-beograd&Itemid=71

Nema druge nego te kriminalce koji ih vode u organiziranu prošnju pozatvarati da odu tamo sjediti sve dok ne pocrne a djecu vratiti njihovim porodicama ako je to moguće a ako nije poslati u dom za nezbrinutu djecu. U Češkoj je to trgovina ljudima, to se ovdje više nitko ne usuđuje jer je "tarifa" zadnjih godina vrlo "poskupila", bez problema za takvo nešto nafasuju i 10 godina.

:cheesy: bendoff

[Давидова]

ПОЗДРАВИ НЕКОГ

 

Ово ће бити врло тужна тема. Преносим предговор и аутентичне делове из књиге "ПОЗДРАВИ НЕКОГ" кооаутора Весне Огњеновић и Будимира Нешића (аутори књиге "Оловка пише срцем"), у издању ИРО "Градина". Четврто издање је изашло 1979. године.

(Текст из књиге сам прекуцавала латиницом)

___________________________________________
 

PREDGOVOR

Materijal za ovu knjigu sakupljen je tokom našeg redovnog rada na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad - Zemun i Prihvatilišta za decu i mladež u Beogradu. Obe ustanove su socijalne i tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloletničkog prestupništva.

Tokom rada na knjigi korišćeni su odgovori sa testova ličnosti, sa testova inteligencije i spontani dečiji iskazi dobijeni preko psihološog intervjua. Dogadjaje smo rekonstruisali iza obavljenih intervjua, pa samim tim nije moglo da se izbegne izvesno "glačanje" materijala. Ipak smo se trudili da, koliko je to moguće, sačuvamo autentičnost.

Podaci ispod teksta su iz zvanične dokumentacije ustanova. Njih smo dodavali da bismo kompletirali sliku i da bismo pokazali da postoje psihološke doslednosti u ličnosti i ponašanju. Neke tekstove smo ostavili bez dopunskog dela jer smatramo da sasvim dovoljno sami govore.

Tokom čitavog rada na knjizi, vodili smo računa o jednom važnom momentu: da ih ne povredimo ako se prepoznaju.

Mart 1971.
O.V. - N.B.

___________________________

VENČANICA

Ne znam ja zašto se ljudima koji stupaju
u brak izdaje venčanica. Moja mama je
otišla od nas a venčanica je ostala. Eno
je u kuhinji na prozoru. ali šta će nam.
Ne treba nam venčanica. Stvarno ne znam
zašto im daju venčanicu.

Dečak, 11 godina.
Odgovor sa testa inteligencije
na pitanje: Zašto se ljudima
koji stupaju u brak izdaje venčanica.

HOŠTAPLER

Ja mislim da sam ja jedan od retkih.
Smatram to zato što se svi tuže na mene. Ja
sam, kako bi rekla moja baba, hoštapler,
koji se druži sa lošim društvom koje ga
tera da puši i krade, mada ja neću.
Samo ponekad hoću.

Dečak, 14 godina.
Učestvovao u dve provalne kradje.

KAD BI SE TO MOGLO

Znate, ja bih hteo da budem toliko
ozbiljan da se više nikad, ama baš
nikad ne nasmejem.

Narod bi posle pričao o meni, a tata bi
se sigurno kajao.

Dečak, 14 godina.
"Rodjen samu Beogradu, 1.VI 1958.
godine. Moji roditelji kažu da sam
tada bio mnogo lepši."

(Beleška psihologa)

ČOVEK KOJI SE SMEJE

Kada mi je najteže, ja se smejem.
I to bezobrazno

ADRESA NEPOZNATA

Moji roditelji su se razveli kada sam pošao
u prvi razred osnovne škole. Tata je jedno-
stavno otišao a da mi ni ruku nije pružio.

Išao sam kod njegove sestre, ali ona mi je
rekla da zna da se javljao iz Švedske, ali da
je adrsu negde zaturila. Pričala mi je da je
tata prošlog avgusta dolazio u Beograd na
odmor i da je tu bio mesec dana.
Ljutio se što nisam došao da ga vidim.
A ja sam ceo prošlogodišnji avgust bio
u bolnici. Možete i da proverite ako hoćete.
Moj tata nije ni pitao za mene. Posle sam
išao i kod bake. Mama je išla sa mnom,
ali je ostala ispred zgrade. Baba se isto
ljutila što nisam posetio tatu kad je bio
kod nje. Dala mi je samo dinar za sladoled,
a adresu neda zato što se tata ponovo
oženio i ima srećan brak. Kaže, ako ti dam
adresu sigurno ćeš mu pisati, pa možeš brak
da im pokvariš.

Jedva sam sišao niz stepence.
Uz put smo mama i ja zajedno plakali,
ali to je bilo poslednji put da plačem za njim.

Dečak, 12 godina.
Prima socijalnu pomoć.
Majka teško bolesna.
U školi dobar i disciplinovan
učenik.

* * *

Čuo sam da se čovek može kretati po mahovini,
možda je to bolje, ali ja ne znam kako.
Kada bih se izgubio u šumi, prvo bih se okrenuo
oko sebe i potražio senku. Kad bih je našao,
pošao bih za njom. Kuda ide senka išao bih i ja.
Tako bih valjda negde stigao.

Dečak, 15 godina, zvani "Banana".
Smešten u Prihvatilište zbog skitnje i prošnje.
"Juče smo vodili decu u pozorište. Svi su bili
veoma disciplinovani. Uz put je "Banana" rekao:
- Nastavnice, neko će možda da pomisli da smo mi djaci."

(Beleška vaspitača)

* * *

draga nastavnice moja
ja bih vas molila da mi čuvate zimske cipele
ostale su mi dole na spratu i da mi pošaljete
tatinu sliku ja sam je zaboravila a vi ste
zaboravili da mi date vašu.

nena

Pismo iz Centralnog zatvora

***

Da sam ponovo dete, volela bih da imam
druge roditelje.

* * *

ja moram da odem
čujete li
moram
u meni za mene
nema života
vi tugu ne poznajte
a ako ikad
zaželie
da je upoznate
zavirite mi
u dušu

Devojčica, 17 godina.
Dva puta pokušala samoubistvo
i kao hitan slučaj primljena na
psihijatrijsku kliniku.
_______________________

Наставиће се

[Давидова]

BRANKO MOJ OČUH

Udario me ovako karatom u vrat i ja sam pao.

Posle me je vodio pod česmu i sipao vodovod

na mene, a ja sam plakao. Poslao me po zejtin

a ja sam se zbunio pa uzeo belu flašu od kisele

vode i kad sam se vratio bez zejtina, udario me

belom flašom po glavi. Meni sve teče, a on kaže:

- Otkud ti krv na glavi. Ja mu kažem: - Pa sad si

me flašom udario a on ne veruje.

Kaže: - Ne verujem ja, to si se ti negde usput

uudario, ništa ne vodiš računa - kaže Branko, moj očuh,

pička mu materina.

Dečak, 7 godina.

Privodjen nekoliko puta u Centar

za socijalni rad zbog bekstva od kuće.

ČISTA FIZIKA

Moj otac nema nikakvo ponašanje.

Kad se uveče vratim kući, on se sav

pretvori u fizički izgled. Odmah znam šta me čeka.

Dobijao sam od njega batine dok se obojica

ne onesvestimo.

Dečak, 16 godina. Stalno nastanjen u Beogradu.

Zajedno sa maloletnim D.M. i B.B. osumnjičen:

"...da su dana 19. maja 1970. godine u S. nasilno

otvorili vrata u dečijem vrtiću „Kekec“, ul. Zagorska 2,

potom ušli u prostorije vrtića i za sebe zadržali 40 dinara,

tri ćebeta i jedan sapun, sve u vrijednosti od 260 dinara.

Iste noći i u dogovoru, pritiskom na ventilaciono staklo

kioska Dunav sačinili otvor, potom kroz nastali otvor ušli

u kiosk, te iz ovog uzeli i za sebe zadržalai 25 paketa peperminta,

4 kutije sira „Zdenka“, 6 ribljih konzervi, 11 komada dvojnog C,

20 paketa slanih štapića, 4 čokolade po 15 grama „Životinjsko carstvo“.“

(Deo optužnice)

ŽELJE

1.

Kad bih imao para sazidao bih kuću za mamu,

da je izvučem odande.

2.

Ja bih želeo da moj otac nije šofer, nego

da je neki službenik u Skupštini.

3. Ja bih želeo da svako dete bude srećno.

I da ne luta.

4.

Ja bih učio za kauboja.

5. Kad bismo otac i ja jednom zajedno otišli u

bioskop.

6.

Ja sam želeo da živim kao i sva druga deca,

ali dobijao sam batine više nego i jedno drugo.

7.

Želeo bih da moja mama prestane da živi

noćnim životom.

8.

Ja hoću lutku koja se smeje.

Odgovori devojčica i dečaka

na testu nedovršenih rečenica.

ŽALBA

Išao sam u opštinu kod jedne tetke da se žalim

a ona mi kaže: - Kaži majci i očuhu da sam ja

rekla da ne smeju više da te tuku.

Posle me još više prebili.

Dečak, 14 godina

„Prošle nedelje dolazila majka da ga poseti.

Pita me: - Kako je moj sin, koliko je star?“

(Iz razgovora sa vaspitačem)

SANDUK

Nisam kivan na miliciju, dobri su to ljudi,

a sa barabama kao što smo mi, ne treba drukčije.

Niko nije lud da bije poštenog gradjanina.

A kad smo onda od ukradenih para kupili

mrtvački sanduk za Krezinog ćaleta, i kad su

nas povatali, nisu nas ni prstom takli. Samo

su rekli: - Dobro, idite kući i da vas više ne vidimo.

Što onda da budem kivan na njih.

Dečak, 17 godina.

DEČACI PAVLOVE ULICE

PISMENA VEŽBA IZ SRPSKOG

(prepričavanje)

Ja mogu da kažem da ne znam ništa o ovoj

pripoveci niti sam slušao kad ste čitali.

Nastavniče ja vam se izvinjavam što nisam naučio

i što me mrzlelo da slušam a isto vam se izvinjavam

i za ono juče što sam napravio onu gužvu. I molim a

ko hoćete da mi oprostite i da mi ne dajete keca.

Ovu pismenu vežbu nisu radili učenici:

- A.V. već drugi put na sličan način prepričava tzadatu temu.

- Z. D. (A. B. mu bacio knjige u vatru)

- R.D. (nema olovku)

- T. R. (V. K. mu zaključao tašnu i bacio ključ u kanalizaciju)

- Ž. M. (nije uopšte doneo torbu)

- V. R. (neće da piše)

- V. K. (ukrali mu torbu – nema baš ništa)

- H. D. (prodao knjige, sveske i olovke)

- S. L. (neće da troši olovku

- P. J. (Ima nekoliko svezaka koje su neupotrebljive.

Sipali mu neku mast u torbu)

- G. O. (mrzi ga da piše)

- T. J. (izgubio torbu sa knjigama)

(Beleška profesora)

DOBAR DAN KOMŠIJA

Tata je odjednom počeo da pije.

Stalno me tera da idem u komšiluk da zajmim,

a meni je teško – jer znam da nema da vrati.

Devojčica, 13 godina.

RODJACI

Pošli mi kod neke žene, a on mi usput kaže:

- Kad odemo tamo, nemoj da kažeš da sam ti ja

otac nego stric.

I ja budala, pristao.

Kad smo došli, on predstavio toj ženi da ima

jednog sina, ali ne mene, nego onog sa maćehom.

I ja budala, ćutao.

Dečak, 15 godina.

"Insistirao je da ga vodim u dom.

Prvo smo otišli u Centar po stvari

koje mu je poslao otac.

Sve je stalo u jednu mrežu.“

(Beleška socijalnog radnika)

_________________________________

Nastaviće se

[Драган Јашић]

РМилице оће ли бити наставка ? Лепа је тема и потресна нажалост али би можда требало да се настави 1000000001010

[JESSY]

јадна деца...много тужно... :o tuzansmajli8904 треба што више људи да ово прочита и да се замисли...то су нам показатељи шта треба да мењамо код себе...и свет би био много лепши...

[Давидова]

Свакако, преклуцала сам целу књигу и пренећу је јер је више нема у продаји, макар када сам је ја тражила. Заиста је жалосно и увек када прочитам спонтане, искрене изјаве деце које су неки родили да ли из љубави, "омашком", реда ради или ко зна чега још, у мени завлада осећај туге и увек сузе. Знам да још увек има младих и несрећних душа, а ја сам немоћна и то ме тишти.

________________________________

* * *

Moji roditelji ne mogu da shvate da ja

mrzim njihovu mržnju.

TIŠINA

Poša bih u svim pravcima

Jer znam

Da negde postoji jedna reka

Puna tajanstvenih krugova

Jedna lipa puna tajanstvenih mirisa

Jedan čamac ostavljen u pesku

Koji čeka

Pošao bih u svim pravcima

Dečak, 17 godina.

Sudjeno mu zbog ubistva oca.

Poginuo januara 1968. u saobraćajnoj

nesreći prilikom vožnje ukradenim kolima.

"Većinu vremena u prihvatilištu provodio

je crtajući. Krio je da je ubio oca jer se

plašio da će deca da beže od njega.

U jednom trenutku rekao: "Brzo mi prodje detinjstvo".

(Beleška psihologa)

* * *

Ja znam da je to besmisleno ali se

plašim straha.

* * *

Ljudi se sreću

razgovaraju

a zatim odlaze

svako na svoju stranu

čemu onda ti susreti

Slobodni sastav.

Devojčica, 17 godina.

Privodjena zato "što je nadjena u

društvu nepoznatih muškaraca".

* * *

Da li ste zadovoljni što ubiste

Sve ljudsko u meni

Ako ste zadovoljni

Ostavite me samu

Ako niste

Recite koliko će to još trajati

Devojčica, 17 godina.

Lečena od narkomanije. Za deset meseci

boravka u prihvatilištu, majka je ni jednom

nije posetila.

"Nije trebalo da se rodim, ali majka

zbog slabog zdravlja nije smela da me pobaci".

(Iz razgovora sa psihologom)

MOJ OTAC

Ne valja mu što voli da se tuče i što

pije mnogo.

Ali kada se lepo obuče, kad veže mašinu i

kad se obrije - da vidite vi kakav je to

čovek.

* * *

Dragane, pozdravi ... pozdravi nekog!

(По овој поруци, можда најснажнијој, књига је добила наслов. )

_______________

Наставиће се

[Драган Јашић]

РМилице мени је ово што пишеш или ти прекуцаваш је ЈАКО тужно и да ли можеш ту књигу некако да скенираш и поставиш је на ЖРУ ?

[Давидова]

  On 9. 9. 2011. at 9:43, јашадр рече

РМилице мени је ово што пишеш или ти прекуцаваш је ЈАКО тужно и да ли можеш ту књигу некако да скенираш и поставиш је на ЖРУ ?

Могу књигу да скенирам, и гледаћу што пре. Има око 150 страница. У уводној поруци сам објаснила да сам је прекуцала баш онако како пише у књизи, нисам исправила ни једну грешку, као што то нису ни аутори књиге.

Ако је неко заинтересован, књигу могу посудити уколико је мој суграђанин, па чак и да није, пошта још увек ради.