НИЧИЈА ДЕЦА - ДЕЦА ИЗ ДОМОВА - "Који прими једно дијете..."

[Boba]

jako tuzno.Posto ne zelim da spamujem temu samo da uputim cestitke Milici na njenom trudu.

[Драган Јашић]

РМилице могла би да то поставиш на поуке.орг . А колико видим ти си из Београда па би могли да се договоримо о позајмици књиге на једно 15 до 20 дана .

[Давидова]

Док не поставим скенирану књигу, ево још делова које сам прекуцала:

* * *

Draga mama,

Evo da ti se javim da sam dobro i da sam

živ i zdrav. Ovde mi je lepo, dobra je hrana

i spavanje. Tata je bio jednom da me poseti

i doneo mi čokoladu od trista dinara. Bio sam

i kod tetka Janje. Sada će još malo Nova

godina. Ovde ću je proslaviti. Ja vam želim

da lepo provedete Novu godinu.

Puno pozdrava od tvog Duška.

Ako imaš malo vremena, pošalji mi

jednu čestitku.

Duško

Dečak, 10 godina.

Majka i očuh ga smestili u prihvatilište.

Dovodjen devet puta.

"Odrasli ga ubedili da sa njim

nešto nije u redu i da od njih nema

pravo da traži bilo kakvu naknadu".

(Beleška psihologa)

* * *

Ja to ne razumem: moja mama mi petnaest

godina nije kupovala ništa i sad sve to

hoće da nadoknati.

A ja sad skoro ništa ne želim.

* * *

Najveća tuča izmedju tate i mame odigrana

je 31. avgusta, ne znam tačno koje godine.

Baš na moj rodjendan.

Iz razgovora sa psihologom.

Dečak, 11 godina.

Priveden zbog bekstva od kuće.

* * *

Otac me je toliko tukao

da se maćeha rasplakala.

________________________________

Наставиће се

[Давидова]

РМилице могла би да то поставиш на поуке.орг . А колико видим ти си из Београда па би могли да се договоримо о позајмици књиге на једно 15 до 20 дана .

Опростите, превидела сама Ваш пост. Наравно, скенирану књигу ћу поставити где је најбоље, о томе ћу се договорити са администраторима. Око позајмице књиге се можемо договорити преко приватних порука.

[Давидова]

* * *

Čudno

Ljudi na svakom koraku

A ja sama

ŽIVOT

Kad sam bio mali moj život je bedan bio.

A kada sam poraso i bednoća je porasla.

Dečak, 16 godina.

Višestruki recidibista.

"O ocu ne želi da razgovara. Kaže:

"ostavio me je kad sam imao 3 meseca

jebem mu dušu njegovu"

(Beleška psihologa)

* * *

Kradem samo novac.

Sa veće gomile uzimam više, sa manje - manje.

Kako mogu da ostavim ljude bez dinara.

* * *

Moje dobre strane su u tome što bih želeo

da se vratim kod majke ili kod oca, što brinem

za njima a oni me ne primaju.

Loše strane su mi sve ostalo.

Dečak, 11 godina

Vanbračno dete, priznato očinstvo.

Majka pre sedam godina otišla u

Nemačku i ni jednom se nije javila.

Otac neće ni u kuću da ga pusti.

BEKSTVA

Ja sam uvek od nekoga mora da bežim.

Kad sam krao bežao sam od milicije,

kad sam bio dobar - od drugova.

Dečak, 16 godina

Odgovara za više provalnih kradja.

"Nije meni krivo na zatvor nego na ljude".

(Iz razgovora sa psihologom)

_______________________

Наставиће се

[Дуња]

Сјајна тема. Свака част на труду. 1000000001010

[JESSY]

* * *

Očuh ima svog sina.
Mama ima ovog najmladjeg.
A mene nema niko.

SVADBA

Otac je trebalo juče da se ženi, ali nije se
oženio. Ta njegova glumica je strašno lepa,
ali nisu se juče venčali.

Ukrao sam mu milion dinara što je spremio za
svadbu i otišao. Uzeo sam taksi do mora i platio
četristo hiljada. Celu sam obalu obišao i proveo
sam se kao grof. Kupio sam od jednog stranca
cipele, one duboke na šnir iplatio sedamdeset hiljada.
Strašne su, nema veze što nemam čarape,
mrzi me da ih perem.

Nisam naučio ništa da radim. Hoću ona da me pere.
Kad već hoće da se uda za njega, neka bude meni
majka. Da mi pere čarape, da kuva, kad dodjem kući
da nešto cvrči na šporetu. On i ja smo uvek bili
kao samci.

Njega organski ne podnosim. Mog oca. Ima para
ko blata, al mnogo je glup za žene, uvek ga
iskorišćavaju. Ova ga je zaludela totalno.
Ja je mrzim, zato što sam uvek strašno usamljen
kad on ode sa njom. Onda mu se svetim.
Probušim gume na kolim, ili isečem fotelje,
ili nešto razbijem...

Njoj se još nisam osvetio, ali mislim o tome.
Kad je sretnem na ulici, baciću jogurt na nju,
da joj curi niz onu njenu maksi haljnu.

Dečak, 17 godina.
"Po povratku sa mora se priijavio
miliciji. Izjavio je da je od oca ukrao
milion dinara ali nije hteo da kaže zašto".

 

[JESSY]

KO SAM JA

Ja izgleda nikad neću postati ono
što želim.

Kad sam bila mala želela sam da postanem
velika a sad kad sam velika želela bih biti
mala.

Želela sam da imam sve petice a sad
ne idem u školu.
da budem kod svoje kuće a sad
sam u prihvatilištu.

želela sam da postanem neko a
izgleda da da ću postati niko

Devojčica, 14 godina.
"Nadjena noću izmedju 25. i 26. septembra o.g.
kod želeničke stanice. Izjavila da su je roditelji
(maćeha) isterali iz kuće. Došla je u Beograd
kod strica Nikole, ali ne zna gde on stanuje.

(Beleška socijalnog radnika)

SAN

Plašim se
Ali idem kroz mrak
Tamo ću napraviti svoj dom
Odvojen od stvarnosti

Devojčica, stara 14 godina.
Neeprestano plače. Primljena
je na Neuropsihijatrijsku
kliniku gde je zadržana
dva meseca.

NOKTURNO

Kod majke
Ona švaler i ja na istom krevetu
Nemajući kud otišao sam
Kod oca
Na jednom krevetu otac sa švalerkom
Na drugom maćeha sa ćerkom
A ja na podu na nekoj jagnjećoj koži
Nemajući kud otišao sam
U materinu

Dečak, 17 godina.
Sudjen zbog više provalnih
kradja. bilo mu ponovo sudjeno.
Mučno i bez kraja. Postoji tendencija
da ga proglase psihopatom.
Sam na sudjenju kaže:
"Od mene čovek nikad neće biti, ja sam
lopuža koju čeka Požarevac."

(Iz dokumentacije psihologa)

* * *

Da li ste zadovoljni što ubiste
Sve ljudsko u meni
Ako ste zadovoljni
Ostavite me samu
Ako niste
Recite koliko će to još trajati

Devojčica, 17 godina.
Lečena od narkomanije.
Za deset meseci boravka
u prihvatilištu, majka je
ni jednom nije posetila.
"Nije trebalo da se rodim,
ali majka zbog slabog zdravlja
nije smela da me pobaci"

(Iz razgovora sa psihologom)

POKLON

Jednom sam ukrala u samoposluzi malu kucu
da bih mami nešto poklonila za Osmi mart,
kao druga deca.

Ona se uopšte nije obradovala mom poklonu
i samo je rekla: - Hvala sine.

To me je mnogo bolelo i osećala sam se vrlo
nesrećnom.

Devojčica, 17 godina.
"Oni meni stalno govore: fukso,
kurvo i slično - kako bi vama bilo
da vam tako kažu?"

* * *

Ja sam uvek želeo da budem dobar.
Nikad ne bih izdao druga.

A rekli su mi: - Tvoja najveća greška
je što si se družio.

Dečak, 17 godina.
Odgovarao zbog više provalnih kradja.
Drugu iz Doma napisao: - Kad odrasteš
shvatićeš da te većina ne podnosi".

* * *

Blago vama poštenima: sva vrata
su vam otvorena i svi vam veruju.

Dečak, 17 godina.

PRETNJA

Majka je bila ovde da me poseti i kaže:
- Ako ne budeš dobar, vodiću te kući.

Dečak, 9 godina.
"Majka me je poslala u Dom jer
imamo puno pčela pa zato ne može
mene da čuva jer nema vremena."

(Iz dnevnika vaspitača)

U CRTANKI PEVAC

Moj otac je kovač.
Na štakama sam išao u školu, pitajte
učiteljicu. Tukao me je vrelim mašicama
po tabanima zato što sam u crtanki
prekopirao pevca i kokošku,
a rekao da sam ja crtao.
Posle sam ga pitao: - Dobro, što si me
stvorio kad me mučiš?"

Dečak, 14 godina.

* * *

Kada bi bar neko nagovorio mog
tatu da ne pije i da bude dobar prema meni.

[JESSY]

PRLJAVI FUDBAL

Majka je često odlazila na sud da bi dobila
od oca izdržavanje za nas troje. To je sporo
išlo i troškovi su se povećali. Nismo mogli
više ni da zajmimo.

Neki dobri ljudi iz naše kuće zaposliše mamu.
Tako smo vratili dugove. Tada sam ja napravio glupost.

Naša kuća je visoka, ima mnogo dece i svi vole
fudbal. Moja mama se vrati s posla ujutru,
a oni fudbal pa u dvorište. Ja molio, molio,
oni - ništa. I jednog dana ja napišem cedulju:
NE GALAMI MOJA MAJKA JE RADILA U TREĆOJ SMENI.
I to zakucam na ulazna vrata.

Došla deca, pa se smeju, a jedan visoki što se
najviše smejao, gleda me i cepa cedulju. Kaže:
- Fudbal se isprljao, treba mi da ga obrišem.
I tad sam ga udario. Prvo u glavu, pa onda ne znam gde.

Dečak, 16. godina.

* * *

Pogledao bih u sunce i išao u tom pravcu


PRIČA O JEDNOM MIKIJU

Kod nas u Domu kruži priča o tome da je
neki fini gospodin odavde iz Doma uzeo
jednog Mikija, usvojio ga i iškolovao.

Kažu, svake nedelje popodne može da se vidi
kako Miki, u čistoj beloj košulji i crnoj leptir mašni,
i taj gospodin - šetaju po Kalemegdanu.

A kad je kiša, MIki otvori kišobran na patent,
uhvati tog finog gospodina ispod ruke, šetaju i pričaju.

Kažu da je to potpuno istinito.

Ova priča se stvarno prepiričava
medju decom u jednom Domu.

PRAVI RAZLOG

Ja pravu ljubav nikad nisam osetila.
Ne znam, možda zbog toga što ne mogu da
osećam pošto su me mnogo maltretirali.

TAČNO TAKO JE BILO

Ja radim na relaciji 33. Tu je najbolje zato
što je uvek gužva. Radio je sa mnom i Džez
Bond zvani Gorilo.

Podjemo mi tako u džeparenje,
a ono gužva, džep do džepa, kao na vašaru.
Jedan gospodin digao ruku visoko i traži kartu.
Ja dam znak ali Džez Bod zvani Gorilo neće
normalno da radi, hoće usavršeno džeparenje.
Ja obustavio rad i gledam ga.

Izvuče on tom čoveku novčanik i odmah ga
baci na pod, pa kaže tom istom gospodinu:
- Gospodine, da li je vama ispao novčanik.

Tačno tako je bilo.

Gospodin mu dao dve hiljade i još ga hvali:
- To je omladinac, to je vaspitanje - i još
mnogo nešto pričao.

A ovaj crko na osećaj: na moje oči je prizano
pred svima da je on izvukao novčanik i bacio ga.
I vrati dve hiljade gospodinu.

Dečak, 17 godina.
Džepari od devete godine.

* * *

Hiljadu puta postavljam pitanje
šta je život
svi ćute

gledaju me

i odlaze

Devojčica, 17 godina.
Pismeni odgovor na temu:
"Moja biografija"

[JESSY]

ŠTA VREDI

Grdje ne može biti.
Nas osmoro smo u jednoj sobi.
To je jedan hotel.

Prvo smo bili podstanari pa smo dobili jednu
sobu u kojoj se srušio plafon. Jednu noć smo
spavali u parku. I novine su pisale samo sam
igubio to isečeno. Posle nas opština smestila
u taj hotel, u jednu malu sobicu, stali su samo
kreveti. Nemamo ni jedan običan sto da pišemo
zadatke.

Mi smo dosad bili tri puta u Beograd, ovo nam je
četvrti put. Ovde daju naredjenje da nam se da
stan a kad se vratimo oni to u koš. Majci vele:
- Kad si išla u Beograd da se žališ nek' ti oni
daju stan. To onaj Pajo u opštni.

Evo sad smo ponovo došli samo bez tate.
On je u bolnici. Šest puta je operisan, više nama
šta da se operiše. Odmah ispod zavoja mu je utroba.
Ovde su nas lepo primili, ali šta vredi.

Ne znam šta se desilo: mama je rekla da ide da
kupi hleb i njie se vratila. Nikada nas dosad
nije ostavljala. Ovo je nama prvi put da smo
bez roditelja.

Ako mama danas ne dodje, moraćemo sami da
idemo da je tražimo. Ona je rekla da će da se ubije.
Šta ćemo mi ako njoj nešto bude a tata je već u
bolnici.

Tamo ne možemo da se vratimo sami. Koliko god ima
poganštine - tamo je. Grdje ne može biti.
Ne možemo ni u hotel, hoće i iz njega da nas
isteraju. Daju nam neku malu sobu, još manju od
te u hotelu i majka nije pristala. Pre su nam
davali neku ruševinu ali majka nije htela. Kako
da ideš u ruševinu, ko da je rat. - E, pa kad
nećeš u ruševinu, onda nežeš dobiti ništa - tako
kažu.

Sad nas je najviše strah za mamu, da se ne ubije.
Kako ćemo posle sami.

Dečak, 11 godina.
Govori u svoje ime, u ime svoja dva
mladja brata i sestre.
"Svi su uredno obučeni, pokazuju
pantalone koje im je tata
šio, jer je tata nekada bio šnajder.
Sve je rukom šiveno
svaki šav..."

(Beleška psihologa)

OBIČAN DAN

Prvi put sam ukrao od kuće dvadeset hiljada
i sve sam potrošio na drugove...
U stvari to i nisu bili moji drugovi, ja nemam drugove.
To su dečaci iz ulice.
Oni ne vole mene, vole samo moje pare.
Što bi me i voleli kad me ni majka ni otac ne vole.

Otišao sam u samoposlugu, nakupovao sam
bombone i još svašta i častio ih. Kada su sve
pojeli, otišli su, nisu me ni pitali zašto častim.
A ni ja nisam imao neki poseban razlog.
Nije mi bio ni rodjendan.


Dečak, 14 godina.
"Posle ručka su svi dobili po
dve jabuke. Došao je kod mene
i dao mi jednu. Drugu kaže,
čuva za Bracu - to je najmladji
dečak u Prihvatilištu.

(Beleška socijalne radnice)

[JESSY]

* * *

... Vi verovatno niste čuli da roditelji
ne vole svoju decu, ali ko zna, možda ja
nisam njegovo dete.

Čuo sam kako je jednom govorio ružne reči
mami: - Ko zna čije je to kopile.

Plašio sam se da će ona priznati i stavio
sam jastuk na glavu...

Dečak, 15 godina
Počeo je kao tapkaroš, sada
je poznati džeparoš

* * *

Voleo bih da se moj otoac ne uči na meni
da bude otac.

Iz razgovora sa psihologom.

Dečak, 17 godina.
Odgovara zbog više provalnih i
džepnih krađa.

Rekao još i ovo: "Kažu mi treba da
voliš i poštuješ oca. Kao da sam ja
neki utikač pa možeš čas da voliš,
čas da ne voliš."

[JESSY]

Dečak, 17 godina.
Sudjeno mu zbog ubistva oca.
Poginuo januara 1968. u saobraćajnoj
nesreći prilikom vožnje ukradenim kolima.
"Većinu vremena u prihvatilištu provodio
je crtajući. Krio je da je ubio oca jer se
plašio da će deca da beže od njega.
U jednom trenutku rekao: "Brzo mi prodje detinjstvo".

(Beleška psihologa)

Zamisli samo kakav se talenat krio u njemu; zamisli da je rastao u drugim uslovima; zamisli šta je mogao ostaviti iza sebe. Čini mi se da je u njemu bilo genijalnosti koju je surovi život osujetio. I koliko je takvih pa makar i da nisu talenti, ali su zaslužili da žive kao sav normalan svet.

[JESSY]

CIRKUS

Jedno vreme smo živeli otac i ja.
Posle je on doveo ženu, koja je predstavljala
moju maćehu.

Rođenoj majci me odvodio otac u goste.
Jednog dana kod maćehe je izbio jedan kraći skandal.
Poslala me ona ujutru po hleb, a bila neka
socijalistička slava, pa pošto je to bio praz-
nik za sav narod, došao cirkus. Bilo je sva-
šta da se vidi. Izvodili lavove za strah i
glupe avguste za smejanje. Kad ja pogledam, a
ono četiri sata. Nigde više hleba, sve zatvo-
reno. Nisam smeo kući ni da se vratim. Posle
se ja osmelio pa se vratim...

Tata me je tukao sve na odmaranje: prvo tuče,
pa se odmori, pa posle opet tuče.

Pobegao sam kod mame.

I ona me ponekad tuče, ali su njene batine
mnogo poštenije.

Dečak, 10 godina.
"Bili juče u porodici. Neće ga. Žele
da ode što pre u dom".

(Beleška socijalnog radnika)

‚* * *
Parkovi su najbolji na svetu
zato što nemaju ćoškove kao sobe

Devojjčica, 8 godina.


PROZOR

Otac me isterao iz kuće, pa sam mesecima
živeo u staklenoj bašti.

Hteo sam nekako da mu se osvetim, pa sam
izvukao ventil za ulje sa njegovog motora.
Otac i brat su me zbog toga jurili i ja sam
pretio da ću ih jednom ubiti.

Posle sam išao kod majke d tražim hranu i
pitao sam je dokle ćšu da tražim hranu ovako
ispod prozora, a ona kaže: - Kada si zaslužio
onda celog života.

Smetam i sebi i drugima, ne znam dokle ću ovako.

Dečak, 16 godina.
"Na suđenju je cela prodica zahte-
vala da bude smešten u duševnu bol-
nicu. Izjavu "On nije normalan, on je bol-
estan" čuo je tri puta. Prvo
od oca, zatim od majke i na kraju od
brata".

(Iz dnevnika psihologa)

SUZE MOGA DEDE

Mama me prevarila, rekla je da će i mene da
vodi u Nemačku i do poslednjeg dana sam
živeo u nadi. Jednog dana se mi spremili i
ja spakovao sve. Onda me deda poslao po taksi
kod Vukovog spomenika. Ja izaberem najlepšeg,
jedva šofer pristao. Mama i sestra već bile
pred kapijom kad smo ja i taksi došli. Moje
stvari zaboravile i ja otrčim da ih uzmem.
Kad sam se vratio, nema nikog, samo moj deda
plače pred kućom. A ja sve mislio da on nema suza.

Dečak, 9 godina.
U noći između 20. i 21. septembra 1970.
godine pronađen na pijaci Zeleni
Venac kako spava ispod tezge.

ČAJ

Dobio ja temperaturu, majka sve plakala i
cepala neku bluzu za obloge od rakije. Kaže:
- Tako rade i u bolnici.

Meni žaop što plače, pa samo vičem: - Ne boj se
mama neću umreti sigurno, a ona još jače. Kad
odjednom uđe tata sav pijan, a mama od nezna-
nja pogleda na sat. Tata poče da viče: - Šta gle-
daš na sat božiju ti majku, a ona kaže: - Ništa,
Simo, gledam da l' je vreme detetu lek da dam,
mnogo nam je bolestan.

Ne znam tati šta bi, sede za sto i poče da pla-
če. Posle kleče pored mog kreveta i još dugo je
plakao. Onda sam se ja uspavao i tata kaže da
mi je temperatura spala.

Ujutru smo svi zajedno pili čaj od lipe.
to je bio moj najsrećniji doživljaj.

Dečak, 14 godina.
"Prvo odbio da pismeno odgovori na
temu: Moj najsrećniji doživljaj.
Kasnije ispričao ovu epizodu".

(Beleška psihologa)

[JESSY]

Majke godišnje napuste nekoliko desetina beba

 

BEOGRAD - O dečaku koji danas puni prvih mesec dana svog života umesto majke i oca brinu lekari Dečje klinike kragujevačkog Kliničkog centra. Mališan je rođen u bolnici, ali je majka posle nepuna tri dana pobegla. To je poslednji slučaj u nizu sličnih na koje je osoblje ove zdravstvene ustanove već naviklo.

Samo u 2010. u Višegradskoj ostavljene 24 bebe: Dečak iz Kragujevca

Ovoj bebi niko nije dao ime. Tek što je rođena, postala je socijalni slučaj. Već joj se spremaju papiri za put u ustanovu i u hraniteljsku porodicu, a odatle na usvajanje.

 

 

 

- Majka koja je registrovani narkoman rodila je dečaka u našem porodilištu. Onda je otišla, bez pozdrava. Bukvalno je pobegla. Ona ima hepatitis C, ali je dete, na sreću, potpuno zdravo. Uskoro će otići u prihvatilište u Beogradu, a odatle na usvajanje jer ima mnogo ljudi koji vape za decom. I ovde, kod nas, često svraćaju parovi bez dece i raspituju se da li je neko možda ostavio dete - kaže Zoran Igrutinović, direktor klinike.

 

Deca bez roditelja

2008. - 10.117

2009. - 11.149

2010. - 11.951

Bezimeni dečak je sam u sobi. Staklo ga deli od druge prostorije gde su ostale bebe s majkama. O njemu brinu medicinske sestre i lekari. Do prošle nedelje tu je bilo i dete koje je ostavljeno jer je rođeno bolesno, ali su roditelji ipak došli po njega.

- Ovo je četvrta ostavljena beba u toku ove godine. Roditelji uglavnom ne dolaze po decu koja su rođena sa nekom teškom bolešću, a ređe, kao što je ovde slučaj, kada je dete zdravo. Nemamo izbora, već ga čuvamo dokle možemo, a posle ga predajemo dalje. Dešavalo se i da lekari usvajaju takvu decu jer se vežu za njih i ne mogu da ih ostave - kaže Igrutinović.

Ništa bolja situacija nije ni u Beogradu. U najvećem beogradskom i državnom porodilištu GAK “Narodni front” kažu da na godišnjem nivou imaju nešto manje od desetoro ostavljene novorođenčadi. U Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici u Beogradu u ovoj godini već su prebacili tu brojku.

 

Dete nađeno u buretu

Penzioner Miodrag P. iz Lapova je doživeo šok kada je u svojoj bačvi za vino pronašao bebu. Dečaka, zavijenog u papirnu kesu i krpe, odmah je stavio kraj furune jer je bio februar i velika zima. Dete je pod rotacionim svetlima hitne pomoći i policije prevezeno u Kragujevac. Ostalo je živo i zdravo. Mezimcu dečjeg odeljenja su lekari dali ime Srećko. Posle godinu dana je usvojen, a roditelji, koji su ga ostavili, nikada nisu pronađeni.

 

Stanka Arsenijević, socijalni radnik ovog porodilišta, kaže da su od početka godine imali 13 beba ostavljenih u porodilištu, od čega je čak šestoro novorođenčadi ostavljeno u proteklih dva i po meseca. Ona podseća da su u tom porodilištu prošle godine ostavljene čak 24 bebe.

Državni Zavod za socijalnu zaštitu ne beleži posebno ostavljenu novorođenčad, ali se i na osnovu ukupne statistike može primetiti da je problem sve veći. Broj dece bez roditeljskog staranja u Srbiji već nekoliko godina raste. O tome svedoče godišnji izveštaji o radu centara za socijalni rad koji pokazuju da je u 2008. broj dece bez roditeljskog staranja bio 10.117, u 2009. taj broj je porastao na 11.149, dok je prošla godina završena sa 11.951 detetom bez roditeljskog staranja.

Jedan od poslednjih slučajeva u Kragujevcu bio je kada je srednjoškolka koja je došla iz okoline Vranja zatrudnela i nije smela roditeljima da kaže da ima bebu. Porodila se, pošteno rekla da neće da je povede sa sobom, potpisala papire i otišla, kaže Igrutinović. To dete je bilo žensko, zdravo i ubrzo je usvojeno. U kragujevačkom Centru za socijalni rad kažu da je cilj da se majka pronađe i da se dete vrati biološkim roditeljima.

- Prati se pre svega stanje majke i okruženja. Ako se proceni da nema uslova da dete živi s njom, onda se daje hraniteljima. Majka može da se popravi, da nađe posao i da traži da dobije svoje dete. Ali, pre svega, bitno je da dete bude na pravom mestu i da bude zbrinuto - kaže Smilja Rakić, supervizor za zaštitu dece i omladine.

Kako saznajemo u Dečjoj klinici, najčešće se dešava da roditelji, zbog nemaštine, ostavljaju decu u bolnici. Kritičan period je zima kad oni koji nemaju grejanje kod kuće ili žive u sklepanim kućicama decu spasavaju tako što ih vode kod lekara raznih specijalnosti tražeći uput za bolnicu. Deca provode po par meseci u toplom, uz tri obroka, a posle ih roditelji vraćaju kući.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/277479/Majke-godisnje-napuste-nekoliko-desetina-beba

[Дијана.]

U subotu, 23. jula, drugu godinu po redu, Svratište za decu i Centar za integraciju mladih organizuju akciju DAN ZA LIMUNADU ZA SVRATIŠTE u okviru koje će ugostiteljski objekti u Beogradu, prihod od prodatih limunada tog dana, donirati Svratištu za decu.

https://pouke.org/forum/topic/41284-друштвена-небрига-о-деци-о-малим-херојима/?do=findComment&comment=1469666