Rasuđivanje

[Bokisd]

пре 23 минута, Ralex рече

Sve što Bog stvara stvara u sebi, jer ako bi postojalo nešto izvan Boga onda to nešto bi činilo da Bog bude nesavršen. Falilo bi mu to što je izvan njega, a kad nekome nešto nedostaje onda to čini da je taj neko nesavršen.

Tako ne postoji ništa izvan Boga nego sve što postoji postoji kreirano u Božijoj mašti. 

Pa je Bog prvo svoj um podelio na nebo i zemlju, na nebeski i zemaljski način mišljenja, 

Na nebu je drvo života, a na zemlji Lucifer.

Drvo života je Hristos a drvo poznanja dobra i zla Lucifer.

Uloga heruvima zaklanjača je da zaklanja drvo života koje je takođe deo našega uma , i on to radi tako što mislima o osećanjima pokušava da nas odvuče od toga da mi posvećujemo pažnju desnoj moždanoj hemisveri kako ne bismo jeli plodove sa drveta života i živeli večno.

Tako se Lucifer vije tamo amo i raznim mislima punim jakih osećanja, koja su plameni mač u njegovoj ruci nas sprečava da priđemo drvetu života.

Ali odabrani, one koje je Bog poučio uspevaju da ušutkaju svoj intelekt i da zavire iza njega i počnu da se naslađuju Božanskim otkrovenjima, koja su kao med onima koji ih kusaju.

Ovi ti je Rale nazalost cista ezoterija, gnosticizam, jos u apostolsko vreme su bili neki koji su se izdavali za proroke i odabrane i koji su pricali da su od boga i da imaju znanje svise, i apostol Pavle je pisao hriscanima i crkvama da se paze od takvih i da ih ne primaji i zajednicare sa njima.

[Ralex]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Боље рећи покајања и осјећања кривице. Психолигизације на супрот приближавању Царства.

Ja sam to namerno tako postavio jer mnogi ne prave razliku između pokajanja i kajanja, pa misle da ako se kaju u umu da su se i pokajali. Zato sam namerno insistirao na toj razlici da bi ljudi shvatili da je pokajanje nešto više od kajanja.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

On 22. 7. 2024. at 19:49, Ralex рече

Jer ljudski razum dolazi od ljudskog uma a Božiji razum dolazi od Božijeg uma. A gde možemo nađi Božiji um?

У Цркви то је саборни ум, само се конектујеш и иштеш од светих, и мало по мало растеш, постепено. Оно што полаже савјест ли твој анђео у твоје срце испитујеш Црквом. А то бива тако што имаш:

1.надахнто осјећање

2. на том осјећању се развије свјест

3. на тој свјести ти артикулишеш мисао, дакле саглашаваш се и радиш на њој, па је испитујеш

Постоје наравно и мисли које издају за божанске а демонске су, оне се прво јављају па се тек посље ми са њима "саглашавамо", односно нису по нашпј вољи, ступамо у борбу са њима, Оци објашљавају пет ступњева од приласка помисли који разликују они који страже.

Прочитај Лубардићев докторат : ..Деконструкција разума.." гдје гради појимове као што су разумизација, и оштро разликује ум и разум.

Ум је способан да се окрене ка Богу, молитва је мишљење на том путу, док разум се врти сам око себе, око појимова или нило чега, што је некорисно оло мање корисно од степенастог усхођена молитвом о чему подробно пише св Софеоније Сахаров.

Дакле Божији ум ћемо наћи код отаца, који нас томе и уче, обучавају наш ум и срце и удове, али их тако треба и читати усвајајући њих а не истине и информације, па када будемо једно са њима, имаћемо их у срцу, и имати дијалог са њима по сваком питању које нам је потребно. Сад ако си глуп па хоћеш да заобиђеш Оце, или да се бавиш филозофом без Хадегера, физиком без Њитна и Анштајна, онда је то само јалова гордост.

Иначе свети Софроније који био духовник Свете Горе је на тему расуђивања поучавао: Када ти прилазе помисли не испитуј (не расуђуј) да ли су анђелске или демонске, него говори: Ако си анђео нисам достојан, а ако ниси не желим да знам, него је остављао ум да пребива у миру.

Оци разликују три воље које дјелују у нама: Божију, људску и демонску, дакле то се може прењети и на мисли, али као што је тужно јести и пити сам, тако је и са  мишљењем, оно је у заједници и за заједницу и из заједнице.

"Чију самоћу крију мозак и тама.

на вјетру мирис лаванде измјешан са златом

и неки фрагменти љубави.."

[Ralex]

пре 2 часа, Bokisd рече

Ovi ti je Rale nazalost cista ezoterija, gnosticizam, jos u apostolsko vreme su bili neki koji su se izdavali za proroke i odabrane i koji su pricali da su od boga i da imaju znanje svise, i apostol Pavle je pisao hriscanima i crkvama da se paze od takvih i da ih ne primaji i zajednicare sa njima.

Nije ezoterija već samo pojašnjavam šta se dobija kad se tvori ono šta je Hristos govorio ne bih li nekoga namamio da počne da tvori Božiju volju.

Iz mojih tekstova proizilazi da ne treba ništa drugo raditi do s voljom tvoriti Božiju volju i to će dovesti do promene uma tako što će se Hristos, Istina, Useliti u nas, naš um.  To je suština mog pisanja i ako time što pozivam ljude da tvore Božiju volju sam sektaš, onda sam sektaš.

[Ralex]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

У Цркви то је саборни ум, само се конектујеш и иштеш од светих, и мало по мало растеш, постепено. Оно што полаже савјест ли твој анђео у твоје срце испитујеш Црквом. А то бива тако што имаш:

1.надахнто осјећање

2. на том осјећању се развије свјест

3. на тој свјести ти артикулишеш мисао, дакле саглашаваш се и радиш на њој, па је испитујеш

Постоје наравно и мисли које издају за божанске а демонске су, оне се прво јављају па се тек посље ми са њима "саглашавамо", односно нису по нашпј вољи, ступамо у борбу са њима, Оци објашљавају пет ступњева од приласка помисли који разликују они који страже.

Прочитај Лубардићев докторат : ..Деконструкција разума.." гдје гради појимове као што су разумизација, и оштро разликује ум и разум.

Ум је способан да се окрене ка Богу, молитва је мишљење на том путу, док разум се врти сам око себе, око појимова или нило чега, што је некорисно оло мање корисно од степенастог усхођена молитвом о чему подробно пише св Софеоније Сахаров.

Дакле Божији ум ћемо наћи код отаца, који нас томе и уче, обучавају наш ум и срце и удове, али их тако треба и читати усвајајући њих а не истине и информације, па када будемо једно са њима, имаћемо их у срцу, и имати дијалог са њима по сваком питању које нам је потребно. Сад ако си глуп па хоћеш да заобиђеш Оце, или да се бавиш филозофом без Хадегера, физиком без Њитна и Анштајна, онда је то само јалова гордост.

Иначе свети Софроније који био духовник Свете Горе је на тему расуђивања поучавао: Када ти прилазе помисли не испитуј (не расуђуј) да ли су анђелске или демонске, него говори: Ако си анђео нисам достојан, а ако ниси не желим да знам, него је остављао ум да пребива у миру.

Bog nam je dao um koji je po obrazu  Božijeg uma, znači osposobljen za velike stvari. za premišljanja, rasuđivanja, kreiranje, pravljenje planova, postavljanje ciljeva, da damo smiso svome životu.

I onda tamo neki Sofronije kaže kako treba da iskjlučiš um da bi imao mir. A evo i kako se pravilno koristi

 

Naš um je kao duhovni želudac, i to je razlog zašto nas Hristos naziva ovcama.

Ovce su preživari pa kada se napasu onda legnu i polako preživaju hranu koja se već napola svarila.

Tako i naš um, kada ga nahranimo kroz pažnju , on posle u dokolici prežvakava to i premišlja o stvarima kojima smo ga nahranili.

Nazvavši nas ovcama on je ukazao na to kako se mi kao umovi duhovno hranimo

 

Ako gledamo film neminovno ćemo posle premišljati o njemu, ako prisustvujemo svađi takođe.

Naš probavni sistem pošto prevari hranu izdvoji iz nje hranjive materije pa se time nahrani telo .

A kada vesti prođuz kroz naš um mi iz njih imamo razne, misli i ideje kojima se nahrani naša duša.

 

Ako u um unosimo lošu hranu, loše informacije, posvećujemo pažnju nedoličnim sadržajuma mi tada jedemo mrsnu hranu, a kada se hranimo SV. Pismom mi jedemo duhovni hleb,koji je ona prava hrana za dušu.

 

Duhovni post je čuvati svoj um od mrsne hrane i hraniti se duhovnom hranom koja je korisna za dušu. Sv. Pismo je duhovni hleb, telo Hristovo, koje ko ne jede neće imati život u sebi. Za Bibliju Hristos kaže; Telo je moje prava hrana. I mi treba da razumemo da je Biblija hrana za naš um.

 

Jer kada je na tajnoj večeri prelomio hleb on je dao učenicima govoreći; ovo je tijelo moje koje se daje za vas

On je dao učenicima hranu, jer hleb koji je prelomio je hrana. I rekao ovo je telo moje. U smislu moje telo je hrana za vas.

A pošto znamo da je Biblija Reč Božija, da je reč postala telo. To razumemo da je H ristos rekavši “ovo je za vas telo moje” zapravo rekao ; Biblija je duhovna hrana za vas.

 

Mi čitamo Bibliju, a onda u dokolici naš um premišlja o pročitanom izdvajajući ideje korisne i beskorisne.

I kao što bubrezi prečišćavaju hranu i odvajaju korisno od štetnog tako bismo i mi trebali da vodimo računa o idejamo koje se rađaju iz procesa varenja duhovne hrane.

Da odvojimo korisne ideje od štetnih i samo korisnima nahranimo svoju dušu.

Proces u kome mi odvajamo dobre ideje od loših se zove RASUĐIVANjE.

 

Kroz rasuđivanje mi preispitujemo ideje koje se rađaju u našem umu.Gledamo kakvu nam korist ili štetu donose ako ih prihvatimo. Ispitujemo kakav će biti ubuduće naš sud ako prihvatimo određene ideje. Jer od našeg suda zavisi kako ćemo doživljavati stvari u svom životu i kakva će nam to osećanja doneti. Da li će određena ideja u naš život doneti radost ili tugu. Jer kvalitet našeg života zavisi od količine radosti u našem životu; i ako mi dopustimo da u našu istinu uđu ideje koje će donositi loš sud i loša osećanja mi smo na taj način sebe osudili na patnju.

Zato je neophodno da pazimo kakvom hranom hranimo svoj um kao i idejama koje se izdvajaju iz hrane kojom smo nahranili svoj um.

 

Ima tu još jedna zanimljiva stvar kja može da bude od velike koristi onima koji je budu iskoristili. Kao što želudac kada svari hranu mi osetimo glad, tako i Um kada svari hranu mi osećamo glad i ponovo bi da nas navede da nečemu posvetimo pažnju kako bi se nahranio.

 

I mi tada napravimo grešku; umesto da mu ponudimo čvrstu hranu, neki duhovni sadržaj, nešto iz sveta nauke, neko novo znanje...mi mu damo slatkiše. Okrenemo se zabavi i tako nahranimo um najgorom mogućom hranom. A um voli slatkiše, ko da vari tešku hranu, neka to ćemo drugi put.

 

Uzmite stvari u svoje ruke, objavite duhovni post i izbacite zabavu na 40 dana. Dajte mu samo čvrstu hranu i nagledaćete se čuda šta je sve vaš um sosoban da vam ponudi.

 

 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 14 минута, Ralex рече

Hristos, Istina, Useliti u nas, naš um

Зашто баш у ум? може се бити и безуман а Христов, или без ноге, или без главе као мученици.

И зашто само ум. Зар се Христос Тијелом не усељава у нас, свецјелим Тијелом

Или ти мислиш да је ум чист ако бубрези нису?

Ти би да се умно причестиш, зато те Бокисд кара.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Управо сада, Ralex рече

I onda tamo neki Sofronije

Заврших.

[sampaganini92]

пре 3 часа, Ralex рече

Promena uma kroz Pokajanje

 

Pokajanje je ono šta mi treba da imamo, Gospod od nas nije tražio kajane, to je đavo nama usput podmetnuo. A razlika između pokajanja i kajana je kao razlika između svetla i tame, između dana i noći. Kajanje je krivljene samoga sebe za svoje greške i sa sobom donosi osećanje kajanja, koje je suprotno osećanju životne radosti koja je dar od Boga.

Jer bez osećanja životne radosti mi umiremo i znajući to đavo nam podmeće kajanje; taj otrov uništava životnu radost i vodi nas u smrt.

Pokajanje je čin kojim se mi svojom voljom okrećemo od zla koje smo činili i počinjemo da činimo dobro onako kako je Hristos govorio. Čineći dobro mi prestajemo da sebe krivimo za svoje grehe jer mi više nismo onaj stari zli čovek, već smo se rodili kao jedan novi čovek, i taj novi čovek više nije kriv za grehe onoga starog, zlog čoveka.

Činjenje dobra će ponovo u nama iskopati izvor životne radosti i vaskrsnuti nas u život.

Nemojte se kajati i kajući se kriviti sebe, nego se pokajte i pređite iz tame u svetlost Hristovu; on će se useliti u vas i biti u vama izvor životne radosti.

Ljudi obično mešaju pokajanje i kajanje pa misle da ako se u svom umu pokaju za nešto što su uradili da je to pokajanje.

Pokajati se u mislima i pokajati se delima nije isto. Jer ako se pokajemo u mislima mi nemamo nikakvu korist; jer samo kada nešto radimo od svoje volje dolazi do promene uma.

Sama reč pokajanje ima dva dela, Po i Kajanje; tako da možemo da razumemo da je pokajanje nešto što dolazi posle kajanja. A to što dolazi posle kajanja su naša dobra dela kojima sebe ispravljamo u odnosu na zlo koje smo činili.

Naš intelekt , taj đavo u nama, često zna da nas prevari kada su u pitanju dela pokajanja; Čovek počne da čini dobra dela ali samo onako formalno, a unutra počne da osuđuje onoga prema kome je dobar. Često nađemo neku računicu za svoja dobra dela tako da nam se to ipak isplati. Očekujemo od ljudi da nam na neki način vrate za dobro koje smo učinili.

Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela; jer ako u nama nema radosti dok činimo dobro, nego osećamo tegobu, nelagodu ili bilo koje loše osećanje. To je onda znak da naš intelekt potkrada naše namere, pa se nama čini da smo uradili nešto dobro, a u stvari i dalje činimo zlo samo uvijeno u masku dobra.

Jer od onoga šta čovek radi od svoje volje zavisi kakve će on misli imati. Pa ako čini od svoje volje zlo. onda on u svom umu opravdava to zlo delo i gradi zabludu. dok ako se sprema da učini nešto dobro onda on opravdavajući to u svom umu gradi Istinu, i Hristos se useljava u tog čoveka jer Hristos je Istina.

Desi se da čovek priđe prosjaku da mu da neku paru a u sebi misli; ko zna možda on ima i više od mene a ovamo se obukao u pocepano da bi iskamčio milostinju. Zato treba paziti sa kakvim mislima činimo dobra dela, jar ako iza dobrog dela stoji loša misao ili namera, onda je to zlo zavijeno u omot dobra. Dobro delo je samo ono delo koje činimo s radošću i iz ljubavi prema bližnjima. Pokajanje je čin kojim mi dolazimo do obnove svoga uma i postajemo čovek koji više nije sluga svoga intelekta već gospodar svoga uma.

 

Ja ne znam da li si ti svestan koliko je ovo oopste mesto za svakog pravoslavca igde od malisana u bogosloviji do sedih kaludjera. 

Kaze pokajte se a ne samo kajte ili cinite dobra dela ali sa radoscu u srcu. Ajdeeee.. Tople vode si nam otkrio nismo znali to. To ne uci Crkva nego samo tvoje otkrovenje.. 

Ti kvalitativno nemas apsolutno nista da dodas ovde, bolje uzmi citaj malo slusaj pravoslavne pouke imas mnoooogo toga da naucis. 

I uz Boziju pomoc da se otarasis tog gnostickog satanoslovlja zbog kojeg mnogi cepase tkivo Crkve i zavrsise na smetlistu istorije i jos gore vecnome smetlistu. 

 

[Ralex]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Зашто баш у ум? може се бити и безуман а Христов, или без ноге, или без главе као мученици.

И зашто само ум. Зар се Христос Тијелом не усељава у нас, свецјелим Тијелом

Или ти мислиш да је ум чист ако бубрези нису?

Ти би да се умно причестиш, зато те Бокисд кара.

Samo um može da se pričesti sa Duhovne trpeze, jer je to trpeza za Logos, a oni koji pričešćuju telo su telesni i Logos ne živi u njima.

Podsećam, da Logos ima više značenja i da su neka od njih, Reč, Um, Smisao. U stvari sva značenja su mu vezana za um.

Pavle lepo kaže da telesni ljudi telesno rade stvari a duhovni duhovno.

[Вукашин]

Зато православни имамо икону Млекопитатељницу која посрамуљује умно заблуделе.

[Ralex]

пре 2 часа, sampaganini92 рече

Ja ne znam da li si ti svestan koliko je ovo oopste mesto za svakog pravoslavca igde od malisana u bogosloviji do sedih kaludjera. 

Kaze pokajte se a ne samo kajte ili cinite dobra d

Ja nisam rekao da pokajanje nije deo pravoslavlja ali budući da sam ja imao period kada nisam pravio razliku između pokajanja i kajanja cenim da to nije loše stalno naglašavati jer možda ima ljudi koji ne prave razliku i to bi im bilo korisno.

Vidim da je na sajtu uvek najmanje pedesetak gostiju i da nisu svi stručnjaci za duhovnost poput tebe, pa radi njih pišem, možda im bude korisno.

[Bokisd]

пре 3 часа, Ralex рече

Nije ezoterija već samo pojašnjavam šta se dobija kad se tvori ono šta je Hristos govorio ne bih li nekoga namamio da počne da tvori Božiju volju.

Iz mojih tekstova proizilazi da ne treba ništa drugo raditi do s voljom tvoriti Božiju volju i to će dovesti do promene uma tako što će se Hristos, Istina, Useliti u nas, naš um.  To je suština mog pisanja i ako time što pozivam ljude da tvore Božiju volju sam sektaš, onda sam sektaš.

Hristos je pozivo ljude u Svoju crkvu i obeco je da ce u crkvi biti sv.Duh koji jedini moze da podari duhovne darove i otkrovenje svise, i apostoli kao ucenici i prejemnici Isusa su takodje utvrdjivali crkve i pozivali ljude u crkvu, i onda dalje apostolski ucenici i naslednici i tako dalje do danas.

Nazalost po tebe tako to ide Rale.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Свак се бори за оно што му фали

дозволи да ти објасним

https://www.youtube.com/watch?v=zRTimNU3Fwo

[Ralex]

пре 2 часа, Bokisd рече

Hristos je pozivo ljude u Svoju crkvu i obeco je da ce u crkvi biti sv.Duh koji jedini moze da podari duhovne darove i otkrovenje svise, i apostoli kao ucenici i prejemnici Isusa su takodje utvrdjivali crkve i pozivali ljude u crkvu, i onda dalje apostolski ucenici i naslednici i tako dalje do danas.

Nazalost po tebe tako to ide Rale.

Nažalost po tebe to nije tačno. nego su svi koji tvore dobro iz vere u Hrista deo Njegove crkve. verujem da i u pravoslavlju ima ljudi koji tvore ono šta je Hristos govorio iz vere i da pripadaju Hristovoj crkvi, ali oni pravoslavci koje ja poznajem ne spadaju u takve.

Tako da me nećeš ubediti da je pripadnost pravoslavlju svetosavskog tipa uslov za spasenje.

[ИгорМ]

@Ralex

Подсети нас, ти си као дете крштен у православној цркви?