Манастир Хиландар

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Келија Патерица, Кареја, 20.08.2014. 

 

У хиландарској келији Патерица поред Кареје, свечано је прослављена слава, празник Преображења Господњег.

 

Након што се потрудио на подизању Манастира Богородице Хиландарске, Свети Сава се усрдно постарао да у седишту Свете Горе постави темеље пустињачког (еримитског) начина живота. Основао је четири келије: Келију Преображења Господњег звану Патерица, Посницу Светога Саве, келију Светог Јована Претече и келију Светог Јована Златоустога. А од прота Свете Горе на поклон је добио Буразерску келију Светог Николе. 

 

Реч келија има два значења: прво, монашка келија означава монашку собу у манастиру, а друго значење је издвојена зграда са неколико монаха у њој (На Светој Гори келија има до седам монаха са старцем келије на челу) и у оквиру келије је и црква. Келија је као мали манастир, али је у саставу неког већег манастира. Монах који духовно управља монасима једне келије се зове "старац келије".

 

По предању, Свети Сава је по оснивању манастира Хиландара, прво купио келију Преображења Господњег, која је од времена Светога Саве познатија по називу Патерица. По том истом предању, из келије Патерица је градио и Посницу Светога Саве у Кареји у којој се и подвизавао и у њој саставио Карејски типик који је постао образац пустињачког живота код српских монаха. Патерица је у то време имала статус малог манастира, (монидрио грч. μονύδριον), али је била у саставу Хиландара.У келији Патерица свети Сава је оставио игумански штап Светог Саве Освећеног по којем је и добио име, а по том игуманском штапу се келија највероватније и зове Патерица (од грчке речи патер што значи отац). Патерица има сугуби (двоструки) благослов двојице великих светаца, светог Саве Освећеног и Светог Саве I архиепископа Српског. У њој сада живе: јеромонах Доситеј (који је одговоран за келију Патерица) и монах Козма Чех.

 

 

На празник Преображења Господњег ове године у келији Патерица окупили су се монаси из суседних келија. Велику радост је учинио својим присуством и игуман Царске Лавре Немањића архимандрит Методије. Били су ту јеромонаси Макарије и Павле из келије Маруда, јеромонах Гаврило из келије Барбера, јерођакон Гаврило из келије светих Архангела, јеромонах Марко и Доситеј из Хиландара, За певницама су се наизменично смењивали српски и грчки монаси, нарочито појци из Буразерске келије, а игуман Хиландара Методије је са саслужитељима започео литургију са "Благословено Царство..." на месту где је некада и сам Свети Сава започињао лутургију славећи Пресвету Тројицу истим речима. После богослужења је била скромна монашка трпеза. Након много година, келија Патерица је заблистала својом славом.

 

 

 

Увече је био парастос ктиторима келије Патерица. Поред светог Саве, међу ктиторима (настављачима дела Светога Саве) треба поменути старца келије јеромонаха Висариона, који је са јеромонасима Теодосијем, Георгијем и Азаријем 1683. г. направио садашњи прелепи и декоративни иконостас у келији Патерица. После вечерње службе, и парастоса ктиторима, била је монашка трпеза, на којој је игуман Хиландара архимандрит Методије захвалио свим келиотима који су учествовали у молитви и истакао да келија Патерица за манастир Хиландар има историјско значење, с обзиром да је њен оснивач Свети Сава у којој је и живео и служио литургију и да ће манастир Хиландар помоћи и постарати се да та келија заблиста сјајем који јој и припада.

 

 

 

Јеромонах Доситеј Хиландарац

 

 

Хиландар

[SasaJ69]

Retro - Milos Stojkovic - poverenik manastira Hilandar (novembar 2014.) 

 

[Богдан_]

Свечано прослављена слава Хиландара – Ваведење Пресвете Богородице

 

 

Тропар празника (глас 4.):

“Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“!

Хиландар – У Светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена манастирска слава – Ваведење Пресвете Богородице. На велику радост хиландарског братства, прославу је својим присуством увеличао и Његово Преосвештенство епископ моравички г. Арсеније, викар и званични изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уз њега, слави су присуствовали и званични изасланици Томислава Николића, председника Републике Србије, Радослав Павловић и генерал Милорад Симић. По древном обичају, пројављујући блиске везе два манастира, почасно игуманско место је заузео игуман Светог манастира Ватопеда, Високопреподобни архимандрит г. Јефрем. Прославу великог празника употпунили су и гости свештенослужитељи, светогорски монаси, као и велики број поклоника из српских земаља и целог света.

Молитвена и евхаристијска прослава започела је свеноћним бдењем уочи самог празника. Уз служење епископа Арсенија, светогорских игумана и осталих свештенослужитеља, лепоти богослужења допринели су најбољи светогорски појци. За десном певницом протопсалт је био чувени светогорски појац јеромонах Антипа. Уз њега је био и старац Дамаскин из Новог Скита. За левом певницом појало је братство хиландарске келије Светог Николе -Буразери.

Служба је завршена Светом литургијом, након које су сви прешли за славску трпезу постављену у трпезарији Светог краља Милутина, која се налази одмах уз саборни храм. За трпезом су беседили Његово Преосвештенство епископ Арсеније, ватопедски игуман Високопреподобни архимандрит Јефрем и игуман Хиландара, Високопреподобни архимандрит Методије.

Слава манастира Хиландара, Ваведење Пресвете Богородице, још једном је окупила мноштво верног народа, светогорске монахе, представнике српске цркве и народа, као и драгу браћу из целог света, сведочећи заједништво и јединство у Господу. Ове темељне вредности које су поставили манастирски ктитори, Преподобни Симеон Мироточиви и Свети Сава Српски, вековима су се преносиле све до данашњих дана у којима их садашње хиландарско братство, преузимајући завете отаца, брижно чува и негује.

 

За више слика погледати извор:

http://hilandar.net/

[Срђан Ранђеловић]

Празник Преподобног Симеона Мироточивог у Хиландару

 

 

 

Хиландар – Ктиторска слава Свете царске српске лавре Хиландара, празник Преподобног Симеона Мироточивог, прослављенa је у хиландарској свештеној обитељи 19. фебруара (6. фебруара по Јулијанском календару).

Празник се по календару прославља 26. фебруара, али пошто је ове године он у првој недељи Великог поста, датум прославе је померен у складу са Хиландарским типиком Светог Саве који у 35. глави налаже: „И ово треба да знате, јер много пута догађа се ова успомена у време Великог поста: ви појте (славите његов празник) пре поста…“

 

Као почасни гост хиландарског братства у прослави је учествовао Митрополит галипољски и мадитски г. Стефан из Цариградске Патријаршије. Гости манастира су били и представници више светогорских обитељи, конзул Републике Србије у Солуну Синиша Павић,  поклоници из Грчке, Русије, Србије, Црне Горе и са других страна.

 

Током службе за десном певницом су појали монах Јаков, протопсалт Протатског храма у Кареји и братија хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом певницом су под руковођењем јереја Александра Павловића, свештеника Јерисоске митрополије, појали хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда.

 

Фото: Монах Милутин Хиландарац Фотографије

 

 

 

Манастир Хиландар

 

 

[мирођија]

Да ли је потребно да се смањи број посетилаца на Светој Гори?

 

 

фреска Св. Симеона прекривена потписима "поклоника"

Све чешће чујем коментаре и клирика и лаика који се буне зашто је ограничен број посетилаца, пре свега за манастир Хиландар. Недавно ми је један старији свештеник негодовао "какав је то безобразлук да у летњим месецима светогорци траже од свештеника да носе расу (горњу мантију) и камилавку?!" Запита се човек, да ли сте оче прото Ви свештеник и у летњим месецима, као и у зимским. Безобразлук, не домаћина већ госта, иде до те мере да се он поноси тиме како је онда скинуо са себе мантију и улазио на трпезу (можда и у цркву) као лаик, у кошуљи и панталонама. Дај Боже да није била мајца и тренерка. Мало после тога, један мирјанин ме пита зашто он не може да уђе у Хиландар само да погледа шта то тамо има, и да одмах иде ван. Није му се свидело то што мора да преноћи, једе монашку храну без меса, а о одласку на богослужења да и не говорим. Зашто нам не дозвољавају да се купамо на светогорским обалама, кад је море тако чисто? Само чекам да ме пита прота, зашто не може протиница, знају ли они ко је она?!

 

Свештеник који организује поклоничка путовања, негодује: како то Хиландар може да ограничи број посетилаца, како могу да примају само двадесеторо гостију дневно кад ја имам групу од 60, знају ли они колико је то пара?! Чијих пара? Протиних? Агенцијских? Манастирских сигурно не, јер манастир обезбеђује потпуно бесплатно сваком госту превоз од пристаништа до манастира и назад (укупно 24км) климатизованим возилом. Обезбеђује и смештај са трпезом, такође без икакве надокнаде. Па се опет питам, колико је то чијих пара!?

 

Други питају: Зашто морамо да се најавимо да ћемо неком банути у кућу на пар дана, зашто морамо да поштујемо кућни ред (типик) који је стар нешто више од хиљаду година, кад ми ипак знамо боље и лепше да се понашамо. Одговор је једноставан, не морате.... не морате доћи, останите на плажама, у тавернама, још боље, останите кући и уштедите и време и новац.

 

Да не размишљам само ја тако, пренећу текст са грчког блога http://agioritikesmnimes.blogspot.com који на једном месту говори о истом питању, уз додавање мојих коментара.

 

фреска прекривена потписима 

"Током недавног ходочашћа на Свету Гору осетио сам нелагодност због огромног броја посетилаца, да не кажем туриста, у Врту Пресвете Богородице, са јако малим интересовањем за духовни живот. 

 

потпис туристе на оловном крову цркве

Не само непоштовање духовног, већ и непоштовање материјалног, тј Свете Горе као споменика културе. На сваком кораку можемо срести девастирање од стране "туриста" (види илустрације). Многи са собом носе залихе разних шунки, салама, алкохола, као да су кренули на пикник а не у Врт Мајке Божије. Понашање подсећа на понашање у зоолошком врту." 

 

Недостају само семенке које ће бацати житељима зоолошког врта. Хаос туризма почиње још на самом броду, приликом уласка. Брод тек што је испловио а већ се створила гужва испред шанка где се продају пиво, сокови и сендвичи. На палуби се нормално виђају запаљене цигарете, лименке пива, фотоапарати... Светогорци се углавном склањају у засебну (малу) кабину на чијим вратима пише: "Само за клирике", поставља се питање ко је овде домаћин а ко гост. прим.прир.

 

 

Неко ће рећи, да се на фрескама старим по 500-600 година: највероватније потписују деца? или можда они који нису баш утврђени у вери? Срби ће то радо приписати Албанцима којих има доста на Светој Гори у улози јефтине радне снаге. Ова фотографија фреске Усековања Св. Јована из Претечиног параклиса (капеле) са пирга Св. Саве, сведочи нешто сасвим друго. На сред фреске стоје потписи двојице прота. Прота Боривој Јаковљевић, парох саборног храма у Новом Саду (тако је написао) и испод прота Тихомир Стојановић из Крагујевца. Да ли је "хаџилук" ових прота битнији за историју Свете Горе од фреске коју су оскрнавили?! Фрескописац није нашао за сходно да се потпише за историју, али проте јесу. прим.прир.

 

 

 

 

 

 

 

"Слична слика, попут оне на броду, следи на манастирским балконима, где опет седе гости са цигаретама и лименкама пива, или флашама алкохола којег су купили у манастиру. Монаси, који су побегли из света у жељи за молитвеним тиховањем, постају собарице том истом свету."

 

Данас гостопримац у Андрејевском скиту наглашава сваком госту: "молим вас немојте у келијама јести месо, пити алкохол или пушити цигарете". Оснивачи тог истог скита, у своје време, би помислили да је гостопримац сумашедши (луд). прим.прир.

 

"У Кареји влада једно посветовљење са низом нових продавница и мини барова у којима можете поручити јела са месом, као и алкохолна пића са сламчицом.Наравно све је обезбеђено бежичним интернетом за госте. Само недостају излози са пилићима на ражњевима, па да буде комплетна Света Тура."

 

Треба знати да је у Кареји до пре две деценије било незамисливо да клирици ходају без расе (горње мантије), из почасти према Протату. Иначе се раса носи само у храму и на трпези. Задржавање на карејској улици је такође било незамисливо, јер се тиме нарушавао манастирски мир који је владао на сваком кораку Свете Горе. прим.прир.

 

"Наравно, сви су деца Божја и имају право да посете Свету Гору, а ми не знамо шта је у њиховом уму, можда баш они размишљају духовно. Можда баш ту доживе просвећење. Али, можда би ипак било паметније да су правила са посетиоце строжија.

 

Да ли би можда гост уз остала документа за издавање светогорске визе (диамонитириона) требао доставити и препоруку од свог свештеника, да ли је познат Цркви?"

 

Чињеница је да на Свету Гору долази доста атеиста, бивших и садашњих комуниста, пагана и ко зна каквих још, а у манастирском упитнику за добијање визе олако уписују православну вероисповест како би лакше добили потребну визу. Грци нису имали тај проблем до 2000. године са својим држављанима, јер су имали уписану вероисповест у личним картама.

Објавио Onufrije Jeromonah у 16:26

 

http://svetogorac.blogspot.com/2015/08/blog-post_3.html

[Иван Ивковић]

Прослава 25 година од успостављања општежића у Хиландару

 

 

Хиландар – Пре 25 година, на празник Преподобне Ангелине Српске, која се прославља 30.07. по старом или 12.08. по новом календару, свештено братство манастира Хиландара је одлучило да врати оштежитељни поредак, након око два века живота у особеножићу (идиоритмији). На тај начин се Хиландар, заједно са осталим светогорским манастирима, који су данас сви општежитељни, вратио на древни поредак успостављен од стране његових оснивача Преподобног Симеона и Светог Саве.

 

Устоличење блаженопочившег архимандрита Пајсија за првог игумана обновљеног општежића обављено је на празник Покрова Пресвета Богородице 1990. године. По одлуци Свештеног сабора стараца манастира Хиландара, одлучено је да се ове године тај историјски догађај свечано обележи управо на овај Богородичин празник.  Прославу су увеличали гости, игумани манастира Студенице (архимандрит Тихон), Дечана (архимандрит Сава) и Ковиља (архимандрит Исихије) са својом братијом. Са Косова и Метохије су дошли и монаси манастира Драганац. Већи део гостију је приспео у манастир већ у суботу 10. октобра.

 

Молитвена прослава је започела свеноћним бдењем које је ово године било посебно свечано због учешћа игумана и монаха из највећих српских манастира. Служба се рано ујутру завршила саборно и евхаристијски Светом Литургијом. Након литургије у трпезарији Светог краља Милутина уприличена је велика славска трпеза љубави за сву братију, госте, поклонике и раднике у манастиру.

 

Беседећи за трпезом хиландарски игуман је рекао:

„На данашњи празник Пресвете Богородице, обележавајући 25-огодишњицу избора игумана после два века идиоритмије, такође прослављамо и Њу која је преко своје чудотворне иконе Тројеручице била игуманија нашег манастира и у прошла времена, али која се на тај начин поштује и после обнове општежића. То су на најбољи начин показали оци који су пре двадесет пет година изабрали себи игумана, али су одмах, код познатих светогорских иконописаца Пахомеја, наручили верни препис (копију) Тројеручице који је постављен на почасном месту, овде за игуманским столом у манастирској трпезарији. За време идиоритмије трпезарија се користила само неколико дана у току године – о највећим празницима – а од повратка у општежиће, сваки дан. Наши оци су одмах по избору игумана, поставили препис иконе Тројеручице на прво место и у трпези, као што је тако вековима у храму, а игуман је заузео друго место. На тај начин се испуњава и заповест нашег ктитора, св. Саве, који у свом типику заповеда хиландарским монасима да постављају себи игумана, али и да пре свега поштују Пресвету Богородицу као своју духовну Наставницу.“

Сажимајући поруке о суштини и значају општежића, као и беседе које су током прославе изговорили и водили игумани српских манастира, може се речима наших духовних учитеља рећи следеће:

Као што нас Христос Спаситељ учи да љубимо једни друге онако како је Он нас возљубио (Јн 13.34) и да ће по томе сви знати да смо ученици Његови ако љубав имамо међу собом (Јн 13.35), тако и ми монаси, умудрени овим божанским речима и утврђени учењем светих отаца, следујемо овим заповестима Господњим и живећи у општежићу учимо се да познајемо и љубимо један у другоме сам лик Господа Спаситеља. Јер иако многи, са свих страна призвани на пут спасења, бивамо сабрани од Господа да будемо једно стадо, са једним пастиром – игуманом (уп. Јн 10.16), који је икона Христова у монашком општежићу, као што је Епископ у Цркви Божијој. Трудећи се у свакодневним монашким подвизима, боримо се да ходећи земљом, живимо небом, чекајући испуњење речи Господа који је у својој првосвештеничкој молитви Богу Оцу рекао: „Славу коју си ми дао, ја дајем њима да и они буду једно као што смо ми једно“ (Јн. 17.22). Зато је и главни темељ монашког општежића заједница, коју имамо, не по духу овог света, већ у Телу и Крви Господњој, којима се причешћујемо, сведочећи ово божанско обећање и наше духовно сродство и радујући један другоме као својој вечној сабраћи у Царству небеском. Зато су наши трудови, послушање, постови и молитве  увек у служби изградње такве заједнице, јер знамо да се не спасавамо сами за себе и сами собом, већ кроз брата и ближњег свога, следујући речима богомудрог Јустина Новог Ћелијског, да се наше богољубље увек познаје по мери нашег човекољубља. Зато је монашко општежиће икона Царства Божијег, које већ и овде и сада окушамо у радости заједничког живота, служећи Богу братском љубављу „чашћу чинећи једни друге већим од себе“ (Рим 12.10). Као такво, монашко општежиће вековима је крепило и утврђивало у јединству Цркву Божију, а наша општежића су била и остала лучезарни духовни светионици Цркви Божијој.

[мирођија]

недеља, 14. фебруар 2016.

 

Вечерас је Панигир

 

У част Богородичиног* празника Сретења, све обитељи на Атону имају бденије, док манастир Светог Павла има панигир у част главне манастирске славе. 

___________________

* Сретење је празник и Господњи и Богородичин, јер је догађај који се празнује значајан и за Самог Господа и за Његову Пречисту Мајку. Но, по карактеристикама богослужења то је Богородичин празник. Ово се види већ и по томе што се приликом његовог поклапања са недељним даном недељна служба не укида, како то бива на Господње празнике (за које се у Типику јасно каже: "васкрсно ништа не певамо"), него напротив претходи празничној служби, која се с њом сједињује. Стога је прихваћено да се на празник Сретења Господњег облачи плаво одјејаније, како се то чини за све Богородичине празнике. Међутим, овај празник према Типику има и једну карактеристику која је својствена Господњим празницима - произноси се такозвано "входноје", после чега се одмах пева тропар празника.

Објавио Onufrije Jeromonah у 17:00

http://svetogorac.blogspot.rs/2016/02/blog-post_76.html

[Данче*]

Američki glumac Džoni Dep ulaže 2 miliona dolara u obnovu Hilandara

Prema tvrdnjama svetskog portala za poznate ličnosti TMZ, Džoni iDep američki gluamc odlučio je da do kraja godine uloži čak 20 miliona evra u humanitarne svrhe.

 

Na listi na kojoj se nalazi preko 150 akcija, stoji i imena manastira Hilandara na Svetoj gori. Novac je namenjen za obnovu i širenje nakon teškog požara koji je usledio nakon pretnij ekstremista iz Albanije.

 

Na sispsku pored imena Hilandara nalazi se cifra od 2 miliona dolara što spada u veće investicije pomenutog glumca. Ono što spekulišu pojedini domaći mediji jeste da je Dep na ovu odluku došao nakon sugerisanja njegovog prijatelja našeg režisera Emira Kusturice.

 

Izvor: SlobodniMediji.com

 

Измењено Септембар 16, 2016 од Данче*

[PredragVId]

Српски Патријарх Иринеј иде на Хиландар!

28.11.2016

Српски Патријарх Иринеј ће поводом славе српске царске лавре манастира Хиландар служити Свету Архијерејску Литургију у недељу 4. децембра, на празник Ваведења Пресвете Богородице. Посета српског Патријарха је историјска зато што је то прва патријаршијска посета поводом манастирске славе, каже Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландар, који ексклузивно за наш радио износи детаље овог догађаја.

Извор: радио слово љубве

[Dario Milić]

On 15.2.2010. at 18:33, Lion рече

 

О.ДОМЕНТИЈАН - НОВИ МОНАХ СРПСКЕ ЦАРСКЕ ЛАВРЕ

Са радошћу обавештавам да се на свеноћном бденију уочи Сретења (које је ове године богослужбено померено у недељу) замонашио мој пријатељ Миле Радовић из Ваљева, добивши име - ДОМЕНТИЈАН.

Брат Миле је већ три године ревносно обављао посао главног манастирског трпезара. У манастир Хиландар је дошао после Богојављења 2007.године. Пре тога боравио је преко годину дана као послушник у манастиру Ћириловац код оца Јоила. Иначе, некада је био познати ваљевски приватник,неки га се тако сећају, мада је за Бога и за све нас најрадоснији и најбитнији овај тренутак !

На питање једном монаху светогорцу "Шта је то Света Гора ?" , гласио је одговор: "Богу је мило кад се поред 99 праведника један грешник покаје - то је Света Гора !"

 

ОЧЕ ДОМЕНТИЈАНЕ - СПАСАВАЈ СЕ У АНГЕЛСКОМ ЧИНУ !   :cheesy2:

Може ли још пар речи о Милету Радовићу сада монаху Доментијану који је отишао у Хиландар.Волео би да знам више о  том човеку.