Манастир Хиландар

[Guest]

НОВИ ПРОТИВПОЖАРНИ РЕЗЕРВОАР У ХИЛАНДАРУ

Хиландар, 05.07.2012.

Манастир Хиландар је добио још један важан објекат. Изграђен је нови противпожарни резервоар капацитета 440m³. Радови су изведени у склопу обнове Хиландара од последица пожара и оспособљавања и унапређења постојеће инфраструктуре.

Када је реч о инфраструктури, посебна пажња посвећена је свеобухватној противпожарној заштити ширег манастирског комплекса. Један од најважнијих елемената система је противпожарни резервоар за напајање хидрантне и сплинкерске мреже. Стари резервоар на брду изнад манастира имао је функцију резервоара за санитарну воду и за противпожарну заштиту објеката. Он није у потпуности задовољавао потребе система због свог лошег положаја, односно недовољне висинске разлике резервоара и објеката које је штитио. Уз то, ни капацитет старог резервоара није био довољан за потребе манастира.

Ради решавања тог проблема, а на захтев Грчке службе заштите, изведени су пројекти снимања стања у свим светогорским манастирима и извршено је пројектовање нових пожарних резервоара где год је то било неопходно. Реализација одобреног пројекта започета је 29. августа 2011. године. Величина објекта у основи износи 21,5 х 7,5 m, висина објеката са темељом је 4,60 m. Капацитет воде је 440 m³. До сада су реализовани земљани, армирачки и бетонски радови на изради конструкције самог објекта. До краја 2013. године планирани су радови на завршетку изолације објекта, изради инсталација и изради развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око њега.

[Guest]

ВЛАДИКА МАКСИМ У ХИЛАНДАРУ И ПОМОЋ "КРУГА 100"

Хиландар, 27.06.2012.

Његово Преосвештенство Епископ Западноамерички г. Максим посетио је манастир Хиландар на велики празник - Видовдан. Том приликом је пренео поздраве верника из своје епархије који су са великом љубављу и пожртвовањем учествовали у добротворном подухвату "Круг 100" и прикупили, у првој од три годишње акције, 100.000 долара за помоћ обнови Хиландара.

Подстакнути дивним искуством незаборавног поклоничког путовања на Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о Видовдану, а које је донело велику духовну корист свима, западноамерички ходочасници су на овом Светом месту вишевековног српског Православног наслеђа, Mанастиру Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из данашњег угла, она није била ништа друго него синергијски сусрет Божије благодати и човековог одговора на позив Свише.

С благословом Епископа Западноеамеричког Максима, који је предводио поклонике из своје Епархије на ово путовање, одлучено је да се спроведе у дело план-апел за прикупљање финансијске помоћи за oбнову Манастира Хиландара. Жеља је била да се скупа са молитвеном подршком и на овај начин помогне настојању Игумана Методија и целог Братства ове Свете обитељи да радови у чудесном манастирском комплексу који је оштећен пожаром из 2004. године буду настављени и довршени.

Ова жива монашка заједница Свете Српске царске Лавре на Атосу својим крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа, уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна друга српска вредност.

Одмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло специфичан рад и знање-вештину у обнови изгорелог дела кроз комплексан начин обнове древних грађевина.

Дирнути гостопримством Игумана и монаха ове Свете обитељи, особито њиховом чврстом вером у Васкрслог Господа, Епископ Максим и г. Рон Радаковић су дали обећање о оснивању ”Круг 100”, који се заснива на трогодишњем прикупљању новца у укупном износу од 300,000. Стотину појединаца или породица из Западноамеричке епархије приложиће $1000 годишње, и на тај начин помоћи обнови Хиландара. Епископ Максим је благословио вођење акције апела Рону Радаковићу, који не само што је прихватио влaдикину молбу, већ је заједно са својом породицом први учествовао у донирању новца за остварење овог циља.

На славу Божију и на радост учесника, oва саборна визија и настојање пројекта ”Круг 100”, успешно је остварена, у току Часног Поста 2012.

И поред дуге и тешке економске кризе која утиче на све нас, стотину верних породица, у свом несебичном и саосећајном дару, приноси своје скромне молитве и новчану помоћ. Приносећи велику благодарност свим благочестивим верницима који су практичном љубављу показали бригу према светосавском наслеђу, овим скромним дописом изражавамо најсрдачнију захвалност и поверење за учествовање у заједничком делу љубави.

У овогодишњу посету Манастиру Хиландару Владика Максим је допутовао у среду, 27. јуна, уочи Видовдана, дочекан од стране Игумана Методија и Братије. Владика је пренео срдачне поздраве свих благочестивих донатора, заблагодаривши Господу на великој милости у остварењу прикупљања првог дела обећања Круга 100.

Потом је Игуман Методије, при обиласку манастирског комплекса показао Владици и присутним гостима предстојеће и завршене радове на реновацији која је у току. Владика је био задивљен успешношћу реконструкције старих здања којима је повраћен изглед првобитне лепоте. Испуњени радосним утисцима из сусрета и приказа напредовања радова на обнови оштећених објеката, сви су кренули у Цркву на свеноћно Бденије које је претходило Светој Литургији на празник Светога Великомученика Лазара Косовскога.

Поводом овог за Србе значајног празника, вођен љубављу према Српском народу, Братију и госте је својом посетом обрадовао старац Василије Гондикакис, бивши игуман манастира Ставрониките и Ивирона. После Евхаристијског Сабрања, уприличена је агапијска трпеза на којој је старац Василије надахнуто говорио на тему ”Православни Хришћани немају непријатеље”

Владика Максим је захваливши се Игуману и свима који су молитвено увеличали ово братско сабрање уз наду да ће тако бити и догодине ако Бог да.

Молимо се Господу да нам дарује довољно свести и љубавне пажње како бисмо Хиландар што је могуће боље сачували за будуће нараштаје, са оним смислом који је он имао кроз хиљаду година његовог постојања.

СПИСАК ДОБРОТВОРА

УЧЕСНИКА ПОДУХВАТА "КРУГ 100"

ЗАПАДНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

1. Malena Adzich
   
2. Robert & Kathy Adzich
   
3. Rev. James, Popadija Nina & Dimitri Barfield
   
4. Subdeacon Steven Begovich + In Memoriam
   Michael Begovich
   
5. Dragica, Shari, Nikola, Katarina Blagojevic
   
6. Eli & Mary Bogdanovic
   
7. Don & Jasmina Boulanger
   
8. Gene & Nelda Bowan
   
9. Zorka Bozic
   
10. Radmilo & Roula Bozinovic
    
11. Diana Cucuk-Brkic
    
12. Burge Family
    
13. Steve & Laura Burge
    
14. George & Jeri Chalich
    
15. Don & Maxine Chuck
    
16. Milo & Dolores Colich
    
17. Gavrilo Cucuk
    
18. V. Rev.Vasilije & Protinica Sretenka Cvijanovic
    
19. Family Cvjetkovic - Milena, Pavo, Bosiljka,
    Zoran, Veliborka, David & Sophia
    
20. Steven Davidovich
    
21. William & Alicia Davidovich
    
22. Zoran Dimitrijevic
    
23. Vitko, Snjezana, Sandra & Sara Dekic
    
24. Ratko Djekich
    
25. Peter Djokovich
    
26. Neno Djordjevic
    
27. Miroslav & Marie Djordjevich
    
28. Sveta & Mira Djuric
    
29. Milorad & Ljiljana Dragovic
    
30. Stevo & Ana Ducic and
    Vladan & Olga Bataveljic + In Memoriam
    Marko & Bozana Duchich
    
31. Tom C. Dyke
    
32. Slobodan & Margaret Galeb
    
33. V. Rev. Miladin Garich
    
34. Igor & Miriam Gavrilkin
    
35. Brian & Marilyn Gerich
    
36. Vuk & Nina Glavas
    
37. John & Valerie Glover
    
38. Mico & Teresa Golubovich
    
39. Dragoslav Grbovic &Jelena-Pjesivac Grbovic
    
40. John & Jan Ivankovich
    
41. Zvezde Jakovleski & Sredoje Jontulovich
    
42. Dragan & Angelia Jovanovic
    
43. Sasa Jovic
    
44. V. Rev. Slobodan & Protinica Djurdjina Jovic
    
45. Dusko Jovicic
    
46. Pauline Komnenich
    
47. Don & Bitsy Kosovac
    
48. Krakovic Family
    
49. Donald & Marlene Kral
    
50. Paul & Barbara Kral
    
51. Vukasin Krtolica + In Memoriam
    Radmila Krtolica
    
52. Peter Kujachich
    
53. Konstantin Lobodovsky + In Memoriam
    Predrag Lubura
    
54. Rade & Milosava Malkovich + In Memoriam
    Borka Malkovich
    
55. Milan & Mercia Martich
    
56. Coco Martinovich
    
57. George Martinovich
    
58. His Grace Bishop Maxim
    
59. Djoko Micanovich
    
60. Donna Michael
    
61. Ilija & Branka Mitic
    
62. Vaso Mitrovic
    
63. Perry Narancic & Jasenka Narancic Rakas
    
64. Krsto & Jovan Pejovich and
    Nikola Kordic + In Memoriam
    John & Nevenka Kordic & Steven Lloyd
    
65. Dejan, Ksenija & Stefan Perkovic
    
66. V. Rev. Velimir & Protinica Ljubinka Petakovich
    
67. Vasko & Vaska Petrovich
    
68. Vido & Andja Petrovic & Sanja & Vanja
    
69. Marie Pincu
    
70. Mita Postich
    
71. Savo Price + In Memoriam - Price Family
    
72. Dragan & Ljubinka Rabrenovich
    
73. George & Elizabeth Radakovich
    
74. Mike Radakovich
    
75. Ron & Mickey Radakovich
    
76. Steve Radakovich
    
77. Roy & Buffy Ratkovich
    
78. Mac & Mileva Rogish + In Memoriam
    
79. Steve & Irene Ruzich + In Memoriam
    
80. Zelen Savich/Elize Dixon
    
81. George & Angie Sekulich
    
82. Ivanka & Milica Stefanovic
    
83. Petar Stojadinovic
    
84. Vlada Subotic & Family: Jasna,Luka,Nikola
    
85. Misa & Debra Tasich
    
86. Zlatko & Kimberly Teodorovic
    
87. Jovan Tica
    
88. Nikola & Dragica Todorovich
    
89. Very Rev. Stavrohphor Janko Trbovich-In Honor
    
90. V. Rev. Stephen & Protinica Betsy Tumbas
    
91. Ljubomir & Jeanne Velickovic
    
92. Milorad & Vladanka Vladic & Family
    
93. Nenad & Jasmina Vujic
    
94. Will & Pat Vujovich
    
95. George Vukasin Family
    
96. Nenad & Jelena Vukicevic
    
97. V. Rev. William & Protinica MaryAnn Weir
    
98. Bill & Ljubica Welden
    
99. Ancient Christian Foundation - Mark W. Bonds
    
100. First Serbian Benevolent Society
     
101. Zora Lodge Serb National Federation
     +In Memoriam of our departed members
     
102. Anonymous
     

Извор: Епархија Западноамеричка

[Guest]

[Guest]

[Ромејац]

Готово половина, од пре осам година пожаром оштећених објеката у српској светињи на Атосу, потпуно је обновљена. Велики конак при крају. Свакодневно ради четрдесетак мајстора, уз поштовање манастирског мира и реда.

Осам година после великог пожара који је знатно оштетио Хиландар, радови на обнови изгорелог дела су скоро преполовљени. Реконструкција Великог конака до краја године биће приведена крају, а управо је почела обнова улазног комплекса, који је, такође, изгорео.

- Велики конак је објекат са којим се боримо већ три године. Радови на завршном делу Великог конака и почетни улазног комплекса морају да се изводе истовремено, јер су то конструктивно повезани објекти – објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара.

Наш саговорник указује на то да су у Грчкој кризне године и да се то осећа скоро на сваком кораку:

- Радимо колико можемо, али често имамо проблем да набавимо материјал. Прошле године било је доста проблема са бродовима, што нам је додатно отежало снабдевање. Реконструкцију, углавном, финансира наша држава. Грчка од 2010. уопште не учествује. Ипак, до краја године више од 40 одсто изгорелих објеката поново ће бити у функцији.

Хиландарска арсана, како на Светој гори зову манастирско пристаниште, ускоро ће бити обновљена.

- Ту је и нова винарија коју ћемо ове године потпуно опремити. Две бербе грожђа су већ спроведене у њој, а на јесен ће бити и трећа. То је веома важно, јер представља додатни извор прихода за обнову. Средства која добијемо из буџета су значајна, око 70 милиона динара годишње, али су недовољна за све трошкове. Од великог значаја су и донације наших људи из отаџбине и иностранства, а почетком године стигла је помоћ из Русије, што нам помогло да будемо спокојни.

Игуман Хиландара Методије нада се да испуњавају обећање које су дали после пожара:

- Они који се сећају како је изгледао Хиландар пре пожара, у обновљеном препознају оно што су виђали када су раније долазили у посету. Многи су нам потврдили да им се чини као да пожара није ни било.

По његовим речима, свакодневни живот монаха је због радова делимично измењен.

- Када у манастиру имате градилиште, све је другачије. Некако смо успели да повежемо монашки живот са чињеницом да је ту свакодневно четрдесетак мајстора. Наравно да није лако баш то спојити. Строго се води рачуна да се не ради кад су празници, а мајстори морају да воде рачуна да у време богослужења не праве буку. То делимично успорава обнову, али нисмо смели да угрозимо монашки живот. Архитектонска, без духовне обнове нема смисла, нити би могла да се изведе на прави начин.

У последњих неколико деценија никад више монаха и искушеника није било у Хиландару. Тренутно их је 50.

- И то је показатељ да се духовна обнова обавља на прави начин – каже игуман Методије. – Све што се налази у ризници за нас је најважније благо и дужни смо да га сачувамо барем онако какво смо примили. Због тога се трудимо да обезбедимо средства да бисмо га сачували. Монах Лука слика иконе, помало неуобичајено, али почео је то да ради још као искушеник. Сад кад је постао монах надамо се да ће тај дар оплеменити у духовном смислу.

ДИГИТАЛНА АРХИВА

Паралелно са реконструкцијом манастирског комплекса, одвија се и дигитализација манастирске ризнице. Захваљујући донацији „Телекома“ културно наслеђе Хиландара биће сачувано у електронској форми и на тај начин постати трајно доступно научној, али и широј јавности. У бази података биће више од 1.000 икона, 507 рукописних повеља и велики број других драгоцености.

- Циљ нам је да, пре свега, завршимо електронску базу икона – каже Миливоје Ранђић. – Имамо неколико ремек-дела светске уметности из 14. века, као и хиландарски живопис. У бази података ће се наћи све оно што је значајно од археологије до данас. При крају је и капитално дело српске историографије Мирјане Живоиновић о хиландарским владарским повељама, које ће, највероватније, бити објављено до београдског сајма књига.

ВИШЕ ОПТИМИЗМА

- За последњих нешто више од годину дана променио се ритам финансирања – изјавио је Предраг Марковић, доскорашњи министар културе, за „Новости“. – Пре тога, ни Задужбина Хиландара, ни монашко братство на Хиландару нису били задовољни начинима и временским роковима исплата. Са друге стране, Министарство културе није било потпуно задовољно плановима и извештајима из Хиландара. Постојало је мало неразумевање по питању финансирања, које од 2004. Србија исплаћује у сличним сумама на годишњем нивоу. Ситуација је сада другачија, тако да са више оптимизма очекујемо даље радове.

ПРОТИВПОЖАРНИ РЕЗЕРВОАР

Манастир Хиландар добио је још један важан објекат – велики противпожарни резервоар. Стари резервоар на брду изнад манастира имао је функцију резервоара за санитарну воду и за противпожарну заштиту.

Он није задовољавао због лошег положаја ни капацитета, који није био довољан за потребе манастира.

У свим светогорским манастирима изведени су пројекти снимања стања и пројектовани нови пожарни резервоари, где год је то било неопходно. До сада су реализовани земљани, армирачки и бетонски радови, а до краја 2013. године планиран је завршетак изолације, израда инсталација и развода хидрантске мреже у манастирском комплексу и око њега.

Извор:

http://radiosvetigor...пола-хиландара/

[Guest]

Баш ме радује - како обнова у матерјалном тако још више и у духовном slava3

Када сам први пут био у Хиландару 1997.г. било је свега 18 монаха и 3 искушеник. Онда 2001.г. било их је чиними се 24 монаха и 2-3 искушеника. Временом од овог брадства упокојило се неколико монаха и напустило око 10ак, што би значило да их је остало негде око 15ак од тог првобитног мог одласка у Хиландар. Сада их је 50 што је више од 200% умноженог садашњег братства!

[marko_13]

Слава Богу!

[liliana]

Slava Bogu da se obnavlja a dace Bog i jos ostalo da se obnovi !

[Guest]

ПРАЗНИК ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

Хиландар, 25.07.2012.

У Светом манастиру Хиландару данас се свечано и молитвено прославља празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Ноћас је празник започео торжественом службом свеноћног бдења у саборној цркви и наставио се свечаним славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина.

Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.

По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног.

Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору.

Кондак 8

Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманији и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њих милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред Светом иконом твојом узносимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом.

Више о самој икони у

''Повест о чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице'', издање Светог манастира Хиландара, 1999. године

[Guest]

СЛАВА ЗАДУЖБИНЕ СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

Београд, 26.07.2012.

Задужбинa Светог манастира Хиландара прославила је своју славу, Сабор преподобних отаца хиландарских. Чин резања славског колача обавио је јереј Владимир Марковић уз саслужење ђакона Ненада Идризовића.

Миливоју Ранђићу, директору Задужбине, запосленима и најближим сарадницима окупљеним на славском сабрању, јереј Владимир је пожелео благослов Господњи и заштиту Пресвете Богомајке, на путу обнове Хиландара и у свакодневном раду, како би заједно са градитељским уздизањем царске лавре Немањића, манастирско братство истрајало на путу својих богоносних претходника, просијавших на Светој Гори а са њима и цео српски народ кренуо путем духовног препорода и обнове.

По одлуци Свештеног сабора манастира Хиландара и благослoву Игумана, Задужбина Хиландара од свог оснивања слави као своју славу Сабор преподобних отаца Хиландара (26/13 јула) који пада истог дана када и Сабор светог архангела Гаврила а дан након празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице (25/12 јула), заштитнице и највеће светиње Хиландара.

[Guest]

УПОКОЈИО СЕ СХИМОНАХ ЈОВАН ХИЛАНДАРАЦ

Хиландар, 29.07.2012.

Схимонах Јован Хиландарац упокојио се у Господу 29. јула 2012., у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Ареница (Каково). Детаљније...

[Guest]

ВИ СТЕ ХЕРОЈИ И ПОНОСНИ СМО НА ВАС!

Београд, 16.08.2012.

Председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј, викар Патријарха српског, захвалили су се јуче ватрогасцима из Србије, који су учествовали у гашењу пожара на Светој Гори у близини манастира Хиландар. Пријему је присуствовао и директор Задужбине светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић, који је премијеру уручио писмо захвалности хиландарског братства. Непосредно пре скупа, председник Владе је имао прилику да у телефонском разговору и усмено прими захвалност од игумана манастира Хиландара, архимандрита Методијa. Детаљније...

[Guest]

ОБНОВА И ОСВЕЋЕЊЕ ДРУГОГ ДЕЛА ВЕЛИКОГ КОНАКА

Хиландар, 16.09.2012.

На празник Св. Јоаникија, првог патријарха српског, у недељу 16.септембра, освећен је и званично пуштен у употребу други обновљени део Великог конака (Конак из 1816-1821).

Две године раније, завршен је први, средишњи сегмент овог највећег манастирског здања који се налази на северној страни хиландарског утврђења.

Други сегмент Великог конака заузима северозападни део грађевине. Његова бруто површина је 1985,62м2 а нето површина износи 1261,44м2. У овом делу конака су смештени следећи садржаји: у подруму је предвиђена поставка манастирске етно збирке; у приземљу је амбуланта (хируршка, интернистичка, офтамолошка), учионица, свечани салон и канцеларија за потребе управе манастира; на првом спрату се налазе књиговезачка и радионица за рукодељу, просторије епитропије (манастирске управе), канцеларија економа и радионица за графику; на другом спрату се налази 7 келија, иконописачка радионица, чајна кухиња, простор за заједнички боравак (фандарик) и већи блок санитарних просторија.

Након обнове Синодика (Конака из 1814) која је завршена 2007, радови на Великом конаку представљају главну активност на обнови изгорелог дела манастира. Када је реч о великој Обнови Хиландара од последица пожара из 2004. године, увек треба напоменути да се уз главне радове на ватром оштећеном делу, паралелно одвијају и многи други пројекти на заштити, рестаурацији, унапређењу инфраструктуре и целокупног манастирског имања. То има за последицу да се, уопштено посматрано, радови одвијају нешто спорије услед ограничења у виду расположивих средстава, броја радника и објективних услова извођења радова на самој Светој Гори.

Површина целог Великог конака је 4378,59 м2 бруто или 2776,16 м2 нето. Са обновљених 1540,07м2 бруто или 1022,67м2 нето првог сегмента, и управо довршеним другим делом, до сада је завршена обнова више од 80% површине конака. Трећи сегмент који би требало да буде завршен 2013. представља најмањи и по употребној вредности незнатан део грађевине (852,9м2 бруто или 492,03м2 нето).

Важност обнове Великог конака огледа се и у томе што он заузима готово половину изгорелог крила хиландарског утврђења. Осим саме површине, још је важније да његовом обновом Хиландар поново добија скоро сав неопходан простор за нормалан живот, смештај братства и потребних манастирских служби.

У периоду који следи, тежиште обнове се премешта према улазној манастирској зони, где су радови увелико у току.

[Guest]

Митрополит волоколамски Г. Иларион у манастиру Хиландару

[Guest]

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН (АЛФЕЈЕВ) У ПОСЕТИ ХИЛАНДАРУ

Хиландар, 10.10.2012.

Братство манастира Хиландара имало је велику част да у госте прими Његово Високопреосвештенство Митрополита волокаламског Г. Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве. У пратњи Митрополита Илариона био је и Његово Преосвештенство Епископ дмитровски, викар московске епархије, Г Теофилакт, као и неколико клирика и лаика.

Након посета Кареји, манастирима Ивирону и Констамониту, у поподневним часовима у уторак 9. октобра, група драгих гостију из Русије пристигла је у Хиландар. На улазу у манастир госте је дочекао хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије. Гости су преноћили у хиландарским конацима и присуствовали богослужењима у Саборној цркви. Посебна духовна радост је просијала током служења саборне архијерске литургије којом је началствовао Митрополит Иларион уз саслужење Епископа Теофилакта, игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља.

Игуман Методије је упознао Митрополита Илариона, коме је ово друга посета манастиру након 1992. године, са животом и наслеђем Свете царске српске лавре Хиландара, посебно са током обнове од последица пожара 2004. године. Током посете манастирској ризници, Митрополит се посебно задржао испред чувене иконе Христа Спаситеља која је, по његовим речима, на њега још од раније оставила веома дубок утисак.

У четвртак, 10. октобра, гости из Руске православне цркве су се уз целив љубави растали са својим домаћинима, размењујући благослове и утврђујући вековне духовне везе два братска православна народа.

(Фото: Ненад Петровић)