Манастир Хиландар

[Guest]

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ИРИНЕЈ НА ХИЛАНДАРСКОМ ШТАНДУ

Београд, 24.102012.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј посетио је штанд Задужбине Светог манастира Хиландара на Међународном сајму књига у Београду.

Поред осталих нових издања Његова Светост је имао прилику и да се упозна са књигом јеромонаха Доситеја (Радивојевића), хиландарског сабрата "Име Божије у руској теологији 20. века" коју је представио сам аутор.

[Guest]

СВЕЧАНА ПРОСЛАВА 100 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА СВЕТЕ ГОРЕ

Света Гора, 15.11.2012.

На Светој Гори је 14. и 15. новембра свечано прослављена стогодишњица ослобођења од турске владавине. Грча морнарица је без борбе званично преузела Свету Гору 2. новембра (15. по новом календару) 1912. У спомен на тај историјски догађај, на Светој Гори је уприличена велика прослава која је започела у среду, 14. новембра, бдењем у Протатској цркви у Кареји.

Свечаности су присуствовали представник Васељенског патријарха, Митрополит Карпатоса и Касоса Амвросије, Митрополит Драме, Павле, Митрополит Еласоне, Василије, чланови Свете Епистасије (управе Свете Горе), игумани и представници свих 20 светогорских манастира, командант ратне морнарице Грчке вицеадмирал Космас Христидис са највишим официрима морнарице, гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу и многи други угледни гости.

Молитвена прослава је почела бдењем, увече 14. новембра у Протатском храму у Кареји, у коме се налази икона Пресвете Богородице „Достојно јест". Посебну, благодарствену службу за ову прилику сачинио је химнограф јеромонах Атанасије Симонопетријски.

Следећег дана, након литургије, одржана је свечана седница Свештене општине Свете Горе у форми „дуплог сабора", односно у присуству игумана и редовних представника свих двадесет манастира. Том приликом је прочитан записник седнице одржане пре стотину година из оригиналног документа који се чува у Светој епистасији. Одлуке тадашње историјске седнице су се односиле на дочек ослободилачке грчке ратне морнарице након петстотина турског ропства. Прочитана су и имена свих чланова сабора из тог времена, где је наведено и име хиландарског представника, старца Климента.

Заповеднику грчке ратне морнарице је током свечаности поклоњена уметничка слика са представом доласка бродова у луку Дафни и предаје кључева од стране турске управе. Слика коју је насликао јеромонах Лука Ксенофонтски, представља уметничко виђење догађаја од 2. новембра (по старом календару) 1912. када се у 10.30. часова 25 турских војника предало ослободилачкој војсци. Вицеадмирал Космас Христидис је заузврат Свештеној општини поклонио стару сабљу коју су носили морначки официри из времена ослободилачког рата.

Након тога, уприличена је свечаност на ратном броду, фрегати „Саламис", која је била усидрена у близини луке Дафни. На броду је одржано мало освећење воде и донешен је део Часног Крста који се чува у оближњем манастиру Кенофонту. Занимљиво је да део посаде брода чине жене и ово је била јединствена прилика да се сусретну са светињом Свете Горе у самом њеном предворју. У складу са грчким законом, фрегата је била на усидрена на 500м од обале. На крају, око 15. часова, 21 плотун са ратног брода означио је крај ове заиста величанствене прославе.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-100-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-r742

[Guest]

СТРУЧЊАЦИ РЕПУБЛИЧКОГ ГЕОДЕТСКОГ ЗАВОДА У ХИЛАНДАРУ

Хиландар, 20.11.2012.

Геодетски стручњаци, запослени у Републичком геодетском заводу, и ове сезоне су радили на пословима обнове манастира Хиландар страдалог у катастрофалном пожару.

Као и пре две године, Задужбина манастира Хиландара организовала је групу геодета да учествује у обнови српске светиње на гори Атонској. Потреба за обновом Хиландара, тешко страдалог у пожару 2004. Године, наишла је на разумевање директора као и целокупног колегијума РГЗ - а који су изашли у сусрет потребама задужбине и захтевима обнове, стављајући на располагање своје стручњаке и опрему. Испред РГЗ - а, у обнови су учествовала два стручњака. Основни задатак геодетске екипе био је праћење слегања манастира као и снимање ситуације на терену за потребе пројектовања у размери 1: 500.

Ово је већ пета година како се прати слегање манастирског објекта као и бивше сенаре сада гостопримнице и објекта који служи за конак ходочасника. Мерење нулте серије рађено је 2006. Године. На здању манастира налази се 44 репера са спољне стране, 33 са унутрашње, као и 13 репера на сенари. Висинске разлике су мерене методом геометријског нивелмана, нивелманске стране су мерене напред - назад. Контролна мерења састојала су се од праћења сагласности вредности висинских разлика мерених у два смера, као и у затварању полигона по висинским разликама. На основу резултата обраде података мерења у нултој и текућој серији нису регистрована вертикална померања већа од 2 мм.

Други део задатка геодетске екипе захтевао је снимање терена на десетак локација за потребе израде ситуационог плана. Овај део задатка био је знатно сложенији пошто су локације прилично удаљене од самог Хиландарског конака. Пројектни задатак био је:

• снимање новог винограда са све оградом, вењацима као и новонасталим путевима,
• снимање ливаде за постављање и пројектовање соларних панела,
• снимање новог резервоара за воду
• снимање градилишта за потребе измештања крана.

Сва снимања вршена су у локалном координатном систему успостављеном још 2006. године.

Снимљени објекти из пројектног задатка су се изванредно уклопили у постојећи план са тачношћу мањом од 10цм, што је за потребе пројектовања више него довољно.

Током боравка геодетске екипе, манастир Хиландар посетио је и председник Републике Србије, министар спољних послова, министар културе и амбасадор Србије у Грчкој. Председник Републике господин Томислав Николић задржао се у разговору са екипом геодета интересујући се за слегање манастирског конака.

 

Извор: rgz.gov.rs

[Guest]

ХИЛАНДАРСКИ ИГУМАН У ПОСЕТИ БЕЛОРУСИЈИ И РУСИЈИ

Минск, Полоцк, Јекатеринбург 19-24.11.2012.

Игуман Свете царске српске лавре, високопреподобни архимандрит Методије боравио је у посети Белоруској православној цркви. Са благословом Његовог високопреосвештенства митрополита минског и слуцког Г. Филарета, егзарха Белорусије при Московској патријаршији и на позив Његовог преосвештенста епископа борисовског Г. Венијамина, викара минске епархије, хиландарски игуман је боравио у Белорусији од 19. до 23. новембра.

 

Игуман Методије, у пратњи протосинђела Нектарија, монаха Никанора и Митрофана, донео је са Свете Горе копије две чудотворне хиландарске иконе, Богородицу Тројеручицу и Богородицу Млекопитатељницу.

Током боравка у Белорусији хиландарска делегација је имала следећи програм: посета саборној цркви у Минску посвећеној Светом Духу, Лјаденском Благовештенском манастиру, Полоцком Спасо-Јефросинијевском манастиру, Центру духовног образовања и друштвеног служења „Свих жалосних радости" чијем је Свето-Јефросинијевском храму дарована икона Богородице Млекопитатељнице, посета парохији Преподобних оптинских стараца којој је дарована икона Богородице Тројеручице, посета манастиру Свете Јелисавете, обилазак меморијалног комплекса „Хатин" и резервата „Березински".

Митрополит Филарет је у уторак 20. новембра у епархијском двору у Минску примио игумана Методија са пратњом. Након поздравне беседе, митрополит је уручио гостима са Свете Горе црквена одликовања као признање за рад на добробит Православне цркве, уз благослов да се причешћују и саслужују у храмовима Белоруског егзархата. Игуман Методије је захвалио на топлим речима добродошлице и пренео благослов са Свете Горе целом православном белоруском народу. Том приликом је представио домаћинима превод на руски језик публикације о чудотворној икони Богородице Тројеручице који је посебно приређен поводом ове посете.

 

Истог дана је свечано предата икона Богородице Млекопитатељнице парохији (приходу) „Свих жалосних радости". Старешина парохије, протојереј Игор Коростељјов, поздрављајући госте и клањајући се пред светињом, изразио је велико задовољство свештенства и парохијана због доласка иконе и додао да је само молитвама Пресвете Богородице била могућа изградња храмовног комплекса на месту које је 20 година било пуста ледина. Сада се гради и нови саборни храм у коме ће се налазити икона Млекопитатељница. У Свето-Јефросинијевском храму се већ налази икона Светог Саве Саве српског која је дар српске амбасаде у Минску, чијим ће средствима бити израђен и низ других икона за нови саборни храм. „Дубоки поклон, драга браћо, јер сте се упутили на далек пут. Помолимо се Господу да услиши наше молитве, како би нам молитвама своје Пречисте Мајке помогао да наставимо наш даљи рад и труд, произнео је о. Игор. 

Такође 20. новембра, хиландарска делегације  уручила је и копију чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице парохији (приходу) Преподобних оптинских стараца у Минску. Хиландарске монахе, на челу са игуманом и у пратњи епископа борисовског г. Венијамина, дочекао је велики број парохијана окупљен око свештенолужитеља храма. У међусобним поздравним беседама домаћина и гостију, потврђена је вековна и непрекидна веза између два народа и сестринских цркви. Икона, Игуманија и заштитница Хиландара, од сада ће трајно бити и видљива пројава те везе свима који посећују ову парохију и учествују у литургијским сабрањима у њеном веома лепом дрвеном храму.

[Guest]

У четвртак 22. новембра, хиландарски монаси посетили су Спасо-Евфросинијевски манастир у граду Полоцку. Том приликом је гостима са Свете Горе свечано предата честица моштију Преподобне Евфросиније Полоцке, заштитнице Белорусије. Торженствени чин је уприличен након Божанствене литургије у манастирској цркви. Архимандрит Методије се захвалио свештеноначалницима Белоруске православне цркве и сестрама свете обитељи на веома драгом поклону и изразио духовну радост због блиских односа између Белорусије и Свете Горе. Сестринство манастира је након тога организовало обилазак манастира и разговор са хиландарским игуманом.

 

 

 

ПОСЕТА РУСИЈИ - ХИЛАНДАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА У ЈЕКАТЕРИНБУРГУ

Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је од 23. до 24. новембра престоницу средњег Урала, град Јекатеринбург. Хиландарска делегација је претходно боравила у Белорусији од 19. до 23. новембра. Са благословом Његовог високопреосвештенства митрополита јекатеринбуршког и верхотурског г. Кирила, у пратњи епископа борисовског г. Венијамина, игуман Методије је имао прилику да се упозна са највећим светињама, локалном православном заједницом и да служи Свету литургију.

Упознавање са уралском престоницом започело је посетом Ганиној јами, месту где су у рударске јаме бачена и спаљена тела Свештеномученика цара Николаја Другог и његове породице. Првог дана посете, игуман се срео са верним народом Јекатеринбурга. То је била прилика да се настави веза са светогорским монасима, која је започета прошле година када је у Русију био донет појас Пресвете Богородице и када је игуман Светог манастира Ватопеда архимандрит Јефрем посетио Јекатеринбург. Ови духовни сусрети су дирнули срца целе православне заједнице.

Следећег дана, епископ Венијамин и архимандрит Методије саслуживали су митрополиту Кирилу на Светој литургији у „Храму на крви" (Храм на крви у спомен свим светима у руској земљи просијавших). Један од највиших храмова у целој Русији подигнут је 2003. године на месту где је у ноћи између 16. и 17. јула 1918. убијен цар Николај Други Романов са породицом. Убиство је извршено у дому инжењера Ипатијева који је срушен 1977. јер је изазивао велику пажњу домаће и иностране јавности. Духовна веза манастира Хиландара са „Храмом на крви" је пројављена кроз икону Пресвете Богородице Тројеручице, која се у храму чува као једна од највећих светиња. Игуман Методије је на крају кратке али веома садржајне посете рекао да се на светој уралској земљи молио за целу Русију.

Треба напоменути да је посету хиландарског игумана организовао Фонд „Свети Максим Грк" који је много пута до сада уприличио поклоничка путовања светогорских монаха по светињама Русије.

 

Коришћени материјали са:

www.church.by

www.borisov-spas.com

www.sobor.by

www.ekaterinburg-eparhia.ru 

[Guest]

[Guest]

[gavrosaurus]

Додаћу понешто из сопственог искуства, ово је одломак путописа који сачиних (два их је) па не замерите на дужини:

 

Хиландар је намучена светиња.

Бол од пожара 2004. се осећа кроз сваку травку, сваки листак и дашак ветра јер Хиландар пати, Хиландар је допола изгорео и након читавих 6 година (писано је 2010.) процес обнове је практично тек отпочео а ради се малте не од јутра до сутра. Стеже ми се грло заиста, душа ме боли кад се присетим голих, осмуђених и буквално изгорелих зидина, кад се присетим оних кранова и скела буквално на сваком кораку унутар манастира.

Каква опомена!

Каква тешка, силна и неспорива Божија Реч!

Каква симболика и какво страдање, какав Крст Хиландарски и Васкресење и живот будућег века! Мудар си и преблаг, Господе и да буде воља Твоја. Тако смо се који часак касније упутили ка манастиру Есфигмен који је такође велелепан али далеко мање посећен и свакако структурално скромнији од нашега Хиландара, но и ту смо љубазно и добронамерно послужени ратлуком, свежом водом и узом које се осећало на буре. Чудесно! У повратку смо обишли у успели се на врх монументалног и красовитог пирга Краља Милутина, уз сасвим уске, прашњаве и мрачне степенице, све до самога врха. При обеду у Хиландару где сам заиста, искрено био шокиран количином постављене хране и сопственом порцијом јер је, за мој појам, оно макарона са сиром које смо добили за вечеру био веома обилан оброк! Сутрадан такође. Таква милина ме је обузела, таква радост и жаљење истовремено да схватим да ова манастирска братија којој је сваки динар злата вредан у овом обнављању светиње, пред нас поставља тако много, да нико не остане гладан и жалостан.

О Господе, стоструко да им вратиш биће мало!

 

А чудесна је Литургија у Хиландару...

Стајавши у цркви, молећи се док је напољу још ноћ и тама (пола седам изјутра), посматрајући благо титрање свећа, гледајући иконе и иконостасе, њушећи свежину кроз коју трепере мириси тамјана и посматрајући како Бог са небеса силази на Хиландар и испуњава га Светлошћу, одозго... Можда нисам имао добар живот, можда су ми очи дуго биле склопљене и можда сам предуго гмизао по тами тражећи светлост какву тама, сама по себи, просто нема, можда су шећери љубави одавно преврели у пелин, можда се стазе преточиле у колоплет све саме смрти, можда никада ништа и нисам видео али тај тренутак, тај момент Васкрснућа када се Светлост спуштала низ све само злато и спознавши сопствено место на крају Земље јер задњи јесам — тог тренутка је Бог заиста створио Земљу и Човека, Анђеле и сваку твар и рекао: "Гле, човече, каквим златом даривах Земљу, гле, човече, каквим златом ћеш све радити, гле, човече, како је сва Земља уистину златна, слатка, бременита све самом златном децом, погледај, човече, каквим златом сам те даривао."

Ох ... Ако сам икада доживео чудо, ово је било то Чудо. Чудо у ком је све имало савршен смисао. А злато сјакти, песма у срцу пламти и ја на Земљи нисам. У Дому сам своме, где блиста чудесна, наднаравна и пребогата, чудотворна Богородица Тројеручица

 

...

 

 

...Хиландар ми је веома битан. Возећи се ка њему, кад је поглед пукао на то светилише Српско, потекле су ми сузе, сузе трагике и радости јер прошло је годину дана, жудео сам да га видим, пред очима ми је просевало 360 дана (писано је 2011.), ништа нисам направио а покушао сам.

Нема места као што је Хиландар.

Има тачака које су ми посебне, са којима дословце причам али он је посебан, као титански драгуљ где ми се чини да је и прашина фини прах злата, да су влати траве радосне и разговорљиве а све је старо, све је древно, све нас надживљава и кад никог од нас не буде да о њему причамо, он остаће, и остаће Игуман Методије да благосиља васељену, да у Име Господње справља бело вино, најукусније пиће на планети.

То је санак мој.

У манастиру је васколика гунгула јер је поклоника много, Хиландар нам треба, нама мушкима, нема другог објашњења, заиста; ми морамо да идемо тамо, крв нас зове, гени. Људи често не знају зашто су тамо и да их приупитате, рекли би вам - морао сам, просто; призван сам. Мора ту Србин доћи. Силан је Дух Свети био у Светога Саве и Симеона Мироточивог, силан и пламен, неугасив до дана овог.

Црква одише старином, имам осећај да се, молећи и крстећи, клањам самим тим блиставим краљевима нашим која на метар од мене стоје, живи су ми, ту покрај мене и каква је, онда моја злочиначка, геноцидна генетика кад су моји краљеви, мој род били ватрени молитвеници пред Господом, за све људе, знане и незнане; скромни, питоми, умни и братски владари, краљеви знатних и земних благодати.

Постоји нешто натприродно, не у сензационалистичком смислу, у чињеници да човек устаје у сред ноћи и иде на молитву; тај осећај свечаности и чистоте, свежине која струји зраком вани а топлоте у Цркви; нема осећаја светијег, нема емоције значајније — благодарим ти, Боже, што си све створио па и мене мајушног и краткотрајног. Та сензација да си на своме месту, на правом месту, у дубини себе самог, клечећи у тами сагрешења својих, молећи за опрост; тада човек осети своју праву меру, у односу на свет, у односу на Бога, у односу на себе самог — онакав какав треба да си, и онакав какав јеси.

Сопствено виђење моје маленкости ме доводи у трагику. У сузе. Све сам погрешио, и све промашио. И жив сам, а ни не знам зашто.

Зато човек иде на Свету Гору. Онај који осети да у свету нема одзива на његове вапаје, иде пут Атоса јер ту има одговора, но ту треба имати и храбрости да се они појме и примене. Прегршт златних одговора за које је потребан и прегршт суза и покајања.

Хиландар, старино моја драга, чуј ме и не заборави ме, имаш ме још подучавати, благослови да ти опет дођем!

[gavrosaurus]

Нисам сигуран да могу довољно тачно и срчано да представим колико волим Игумана Хиландарског Методија, колико му се дивим, и колико га ценим.

Молио сам се Господу да ми га представи, да га просто видим, кад сам први пут посетио светињу јер знам да често мора да одсуствује јер просто тражи средства за обнову. И кад сам га по први пут видео, и затражио благослов, био сам толико срећан да сам био изван себе, дословце, био сам потпуно одушевљен, земље нисам додиривао.

Бог је благословио да ме ове године и причести, сав сам се тресао, било ми је величанствено и страшно да од Игумана Методија узимам Тијело и Крв Христову.

 

Зашто ово све говорим?

Зато што је Крст тонама тежак на његовим плећима, зато што је на њему да светињу нам над светињама занови, зато што нам он пред Господом образ осветљује док га ми каљамо а сам Он зна колико муке има Игуман Методије да нађе средстава да обнови Хиландар и он их, Божијим промислим, и налази!

Говорим и јер је летос при пожару — а грло ми се стегло, сузе су ме гушиле, био сам готово очајан — молитвама Игумана Методија и Хиландаских монаха та иста ватра заустављена, Бог је дажд послао да пламен мине. Молитвама, заиста никакве сумње немам, иако је учествовала разна механизација, убеђење ми је да је молитву Господ услишио и зауставио даљу пропаст.

Говорим стога што његовим трудом и вољом ова величанствана светиња живи!

И зато, од свег срца које имам, од Господа му желим дуг живот и добар рад на обнови, да никад не оскудева ни у чему док бди над Српством и Хиландаром.

Дивно, дивни Игуман Хиландарски Методије.

 

 

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Epsilonlambdalambda3AC0deltaalpha2012145_zpse1e24692.jpg