Манастир Хиландар

[Зоран]

СМС НА 1198 ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА

Прилози за Обнову Хиландара могу се од сада уплатити слањем смс поруке на број 1198 (година оснивања Хиландара). Број важи у свим мрежама - МТС, Теленор и Вип. Цена поруке је 50,00 дин. + порези. Порука може бити празна или са текстом.

СМС кампања под називом „Обновимо Хиландар - пошаљи поруку за будуће генерације!” представља апел упућен свима којима је Хиландар у срцу и који желе да помогну његову обнову. До сада је обновљена трећина изгорелих грађевина, док се укупни проценат обновљеног градитељског наслеђа ближи износу од 40%.

Велика обнова је у току. Услед економске и финансијске кризе потребна је додатна подршка да се радови до краја успешно заврше. Слањем поруке на број 1198 дајете свој прилог за Обнову Хиландара.

Завршимо започето. Пошаљи поруку за будуће генерације!.

Прилози се могу уплатити и на рачуне:

250-2615061-83 Еуробанк ЕФГ

160-55566-24

[Guest Оливера]

Апел Светог Архијерејског Сабора СПЦ за помоћ у обнови Хиландара

Апел Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за помоћ у обнови Царске Лавре манастира Хиландара

Свима је добро познато да је манастир Хиландар, нашу Царску лавру, пре неколико година задесио катастрофални пожар, у којем су изгорели манастирски конаци, који се, уз помоћ наше Цркве и Државе, као и Јеладске, интезивно обнављају.

Хиландарско братство, уз помоћ стручњака из Србије и Грчке, својим средствима и прилозима двеју држава, разних установа и добротвора, у складу са стручним пројектима и планским коришћењем материјалних средстава, успело је да обнови део манастирског комплекса (Сенару, Портирницу и конак из 1814 звани Синодик – средишње крило Великог конака).

Остали делови очекују даље радове.

У наредном периоду следи обнова: цело североисточно крило, као и комплетни унутрашњи занатски и инсталатерски радови у западном крилу Великог конака; затим, радови на улазном делу са Старим конаком, са учвршћивањем темеља југозападне стране грађевинског комплекса, Дохија, Игуменарија и Бели конак.

Влада Републике Србије и Министарство културе пружају значајну помоћ; али, због познате економске кризе, ове године знатно умањену. Наговештена помоћ из Грчке због њихових прилика је потпуна изостала. Тако, финансијска средства су исцрпљена, и Хиландар се нашао пред опасношћу да обустави даљу обнову.

Сматрамо да Република Србија и Српски народ – како у Отаџбини, тако и у расејању, поред свих постојећих материјалних криза и недостатака, не смеју дозволити да се Хиландар не обнови.

На основу свега изнетог, Свети архијерејски сабор се, на основу вапајне молбе Братства манастира Хиландара, обраћа свим нашим епархијама у Отаџбини и расејању, црквеним општинама и манастирима, верном народу наше Цркве, као и свим људима добре воље, да према својим могућностима помогну обнову највеће српске светиње.

У овом циљу, подсећамо да се девизна средства и прилози могу уплаћивати преко епархија, или непосредно:

- на наменски рачун манастира Хиландара у Грчкој:

IERA MONH HILIANDARIOY,

Agricultural Bank of Greece S. A.

BIC: ABGRGRAA (Swift Code)

AG. OROS BRANCH CODE 2362

A.C.C.: 439 03 002069 57

IBAN: GR59 0432 3620 0043 9030 0206 957

- или на наменски рачун Фонда „Задужбина манастира Хиландара“ у Србији:

ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

Назив пословне Банке: ЕУРОБАНК ЕФГ А.Д. БЕОГРАД

Број т.р.: 250-2615061-83

Сврха уплате: За обнову Хиландара

Уверени да ће Господ, молитвеним посредовањем Светих ктитора хиландарске Лавре Симеона и Саве, све дародавце и приложнике наградити Својим непролазним, изобилним даровима, у име Светог архијерејског сабора унапред захваљујемо.

С благословом Божјим,

АЕМ и Патријарх српски

И Р И Н Е Ј

[Guest Оливера]

СМС на 1198 за обнову Хиландара

Прилози за Обнову Хиландара могу се од сада уплатити слањем смс поруке на број 1198 (година оснивања Хиландара). Број важи у свим мрежама – МТС, Теленор и Вип. Цена поруке је 50,00 дин. + порези. Порука може бити празна или са текстом.

СМС кампања под називом „Обновимо Хиландар – пошаљи поруку за будуће генерације!” представља апел упућен свима којима је Хиландар у срцу и који желе да помогну његову обнову. До сада је обновљена трећина изгорелих грађевина, док се укупни проценат обновљеног градитељског наслеђа ближи износу од 40%.

Велика обнова је у току. Услед економске и финансијске кризе потребна је додатна подршка да се радови до краја успешно заврше. Слањем поруке на број 1198 дајете свој прилог за Обнову Хиландара.

Завршимо започето. Пошаљи поруку за будуће генерације!.

Прилози се могу уплатити и на рачуне:

250-2615061-83 Еуробанк ЕФГ

160-55566-24

Светигора пресс

[Guest]

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - СЛАВА ХИЛАНДАРА

Тропар празника (глас 4.):

''Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја''!

Хиландар, 03.12.2010.

На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу.

Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече.

У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места.

[o.Gavrilo]

                                                                    Bogorodicaaaaaa

                                      FOTO-GALERIJA: VAVEDENJE U MANASTIRU HILENDARU, 2010 god.

                                    http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/galerija/category/C69

[мирођија]

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/galerija/image_full/2071/

[мирођија]

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/galerija/image_full/2071/

[мирођија]

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/galerija/image_full/2083/

[Guest]

                                                                     Bogorodicaaaaaa

                                      FOTO-GALERIJA: VAVEDENJE U MANASTIRU HILENDARU, 2010 god.

                                     http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/galerija/category/C69

Прелепе фотографије ,

hvala  Оче !

[мирођија]

                    Постоји једно место на коме Срби нису никад пролили ни кап крви,ни појели комад меса.

Место на коме већ осам стотина година нису крали ни лагали,ни пиле заклали,ни мрава згазили,ни криво се заклели,ни лажно посведочили.

Место на коме нису ништа друго радили него се молили ,исповедали,постили и умивали сузама покајања.

Осам векова свакога дана по дванаест сати ,онолико и онако како је рекао Свети Сава.

 Место на коме се и данас моле истим жаром као и првога дана црнорисци с именом својих духовних праотаца, чије лобање чувају и гледају у манастирској костурници,а за своје знају које ће место заузети

на дрвеној полици.

Место на коме нико други ни до данас не наређује и не издаје послушања до Свети Сава.

 Место на коме се не рађамо него само умиремо и једино постојимо.

                   То место се зове Хиландар, на Светој гори атонској,родно место наше усмености и писмености,најдоњи камен нашег духовног постојања.Када бисмо се спустили на дно себе,стигли бисмо у

Хиландар.Коју год жилу да одигнемо и кренемо за њом одвела би нас до Хиландара.У Хиландару ћемо затећи на окупу  све оне које смо изгубили,ту ћемо пронаћи и себе и свој сопствени мозаик.

  Народи који имају такво место,знају ко су и одакле су и не могу се изгубити,а шта год се са њима збива

из те семенке се могу обновити.

  Део из беседе на отварању изложбе фотографија ''Иконе манастира Хиландара'',

  у Народној библиотеци Србије и Галерије САНУ,1989.г.

  Матија Бећковић

[syd]

Него, тек сад видех. Што је тема о Хиландару овде, у Јеладско-Атинској архиепископији, кад манастир, као и цела Света Гора спада под Васељенску патријаршију?

[мирођија]

  Ја реко коментаришеш претходни пост... prstgore

[syd]

  Ја реко коментаришеш претходни пост...

To je poznata Matijina rec. Jedna od onih koji su ga vinule medju najbolje srpske besednike naseg doba. 

[мирођија]

                           

                                            ВАВЕДЕЊЕ У ХИЛАНДАРУ

Децембра 4/21. на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, отпутовао је у велику Лавру Српске Православне Цркве, манастир Хиландар, да заједно са Игуманом и братијом манастира, прослави престолни Празник ове Свете Обитељи, а на неки чудесан начин и целе Горе Атонске, чија се зелено валовита површина окружена плавим морем, а окићена манастирима као рајским цвећем, налази под невидљивим омофором Мајке Божије.

Епископа Милутина по обичају обитељи, дочекао је на улазу манастира Високопреподобни Игуман Методије са братијом. После одевања мандије, и традиционалне панагије Свете Тројеручице, уз песму и кадиони мирис тамјана, сви присутни су свечаним ходом, на челу са Епископом и Игуманима манастира Хиландара Методијем и Ватопеда Јефремом, пошли у храм Ваведења Пресвете Богородице на свеноћно празнично бденије, крунисано после дугог и целуноћног богослужбеног песнопенија, Божанственом Литургијом. Све је личило више на небо него на земљу, у храму осветљеном само пламеном кандила и воштаних свећа, монаси у контрасту, млади и стари својим светлим ликовима заједно са окупљеним народом, приносили су службу хвале и nva3.jpg благодарности Богу и Пречистој Владичици Богородици, заступници ове рајске баште.

Амбијент звезданог неба, покривајући као огртачем старе мученичке зидине овог манастира, још изразитије је указивао на сву његову мистичну прошлост, славу и светост. Богослужење су украсили предивним антифоним појањем и браћа Грци, оци монаси из келије Светога Томе, који врло радо пристижу на овај велики празник у Хиландар, да учествују у молитвеном прослављању Царице овог небоземног врта Господњег. Торжественост празника је увенчано и рукоположењем епископом Милутином јерођакона Доситеја у чин Презвитера, на тај начин дарујући овој светој обитељи још једног новог слугу олтара Божијега.

На празник су пристигли и представници других манастира Свете Горе, Конзул Републике Србије, Генерални конзул Свете Горе, представници Војске Србије, и многе хаџије из Србије, Грчке, Русије и других земаља.

После Свете Литургије свечано молитвено славље се продужило трпезом љубави, у вековној трпезарији ове обитељи, окићеној разним по својој тематици фресковским композицијама, са ликовима подвижничких тела Отаца пустиње, који својим присуством напомињу братију манастира на уздржање и трезвеност у свему, па и у јелу. Високопреподобни Игуман Методије обратио се свима са поздравом празничним и добродошлицом, а и поуком новорукоположеном сабрату, јеромонаху Доситеју, позивајући га на истрајност и умножење благодатног дара Божијег. nva1.jpgИгуман је такође изразио своју дубоку радост и благодарност Његовој Светости за благослов и празничну посету и служење Његовог Преосвештенства Епископа Милутина, који је својим архипастирским присуством увеличао радост празничног сабрања.

После обраћања Ватопедског Игумана Јефрема, који је поздравио и честитао Игуману и братији празник, обратио се речју и Епископ Милутин. Епископ је између осталог рекао да је својим доласком на Свету Гору схватио, да човек улазећи у Хиландар најпре треба да стане и застане, треба да огради мисао молитвом и смиреношћу, да се огради свештеним ћутањем. Епископ је истакао величину и значај манастира Хиландара, његових ктитора, Светог Саве и Светог Симеона, и историјску улогу манастира која се најбитније закључивала и закључује у рађању светих Божијих људи. Епископ је такође указао и на сада већ духовну сродност Ваљевске Епархије са Хиландаром и Гором Атонском, даривањем честице моштију nva5.jpgИгуману Методију Светог Владике Николаја Велимировића на Светој Литургији. И Епархија Ваљевска има своје светиње, и тај благослов носим са собом овде, два велика стуба и светионика православља Св. Николаја Српског и Преп. Јустина Ћелијског, а и њиховог прејемника, Проигумана Никонора, који је пореклом из околине Ваљева а посветио је у Хиландару читав свој живот Богу, рекао је Епископ. Говорећи о величини празника Епископ се послужио речима Светог Григорија Паламе, да васцела творевина није у стању да искаже славу и величину Пресвете Богородице, а да је најлепше можемо прославити свом својом снагом, песмом и молитвом као што је то данас учињено у светом храму. Треба да гледамо према Родитељу – Оцу, да би на тај начин када се Бог појави у пламену и ми заблистали, рекао је Епископ.

После трпезе, Епископ је обишао манастирске објекте пострадале у ватреној стихији, и упознао се са фазом обнове истих, констатујући да је потребно много више средстава, труда и напора од свих нас да се доведе ова највећа светиња Српске Цркве у њено првобитно стање вековне славе и красоте, обећавајући да ће известити Његову Светост и Свети Архијерејски Синод о прогресу радова.

Епископ је такође обишао и манастирску костурницу, економију и ризницу, nva7.jpg поклонивши се великим реликвијама овог светог манастира, Светом Часном и Животворном Крсту Господњем, као и многим светим моштима и иконама. После беседе са Игуманом и братијом, о животу монашком и Цркви уопште, Епископ Милутин је свечано испраћен ка манастирском пристаништу носећи са собом у Србију благослов Свете Богородице Тројеручице, великих отаца земље Српске, Светог Саве и Симеона.

Извор: Епархија ваљевска

http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=367&Itemid=1

[Зоран]

Манастир Ивирон на Светој Гори

15. децембар 2010 - 10:56

Иверски манастир налази се на северисточној обали Свете Горе, а са северо-запада је окружен шумовитим брдима. Од Кареје је удаљен око два сата хода. Основан је крајем Х века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља - Ивераца.

Четвороугаоне форме, манастир је окружен високим зидинама, а са стране према мору има високу кулу. Смештен је на обали, у луци. На улазу у манастир, са леве стране налази се невелика привратна црква с чудотворном иконом Мајке Божје званом Вратарица (Портаитиса).

Саборна црква манастира посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Храм има облик крста, а са обе стране предњег дела дозидани су параклиси.

Подигнут у Х веку, храм је у потпуности осликан каснијим живописом, али су се сачувале и фреске из XVI века. У западном зиду унутрашњег предворја, налази се гробница са моштима ктитора манастира. Године 1259. манастир је много пострадао од Латина, био је разорен, један део монаха одведен је у ропство, а многи су и убијени. После таквог погрома манастир се задуго није могао опоравити, а године 1285. уследио је поново напад од стране Латина, да би 1306. манастир претрпео страшна разарања од стране Каталонаца све до краја XVII века.

Крајем XIX века, услед политичких преврата на истоку, остало је врло мало Грузина у манастиру, па је он коначно припао Грцима.

Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 параклиса.

Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, великомученика Георгија, Василија Великог, Јована Златоустог, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и многих других.

Богата манастирска библиотека садржи мноштво старих рукописа и књига. У близини Иверског манастира, на обали мора, налази се место у старини звано Климентово пристаниште, на коме је према предању, пристала лађа с Богородицом.

Нарочито поштовани манастирски празник је Успење Пресвете Богородице, 28. августа.

Чудотворна икона Богородица Вратарица

Чудотворна икона Богородица Вратарица из манастира Ивирон на Светој Гори

У 9-ом веку, за време владавине Теофила Иконоборца, дигао се страшни рат против светих икона и сви православни који су се клањали иконама и поштовали их, били су кажњавани и стављани на муке, а њихове иконе силом одстрањиване из светих храмова и спаљиване. Тада су по свим градовима и селима разаслани цареви доушници ради проналажења сакривених икона, са строгим налогом да све што пронађу униште.

У то време у области Никеје живела је једна богата удовица, благочестива жена, са сином јединцем. Ова чудотворна икона, која ће се на доиста невероватан и чудесан начин нешто касније наћи на обалама Атона, налазила се у њеном поседу. Та врлинска удовица је изразито волела и веома поштовала ову свету икону. Саградивши крај своје куће црквицу, она је у њу поставила ову свету икону и пред њом непрестано приносила своје топле молитве.

Дошавши једнога дана и до њене куће, цареви изасланици кроз прозор храма угледају ово божанствено благо и пронашавши власницу иконе, запрете јој, тражећи новац и говорећи да ће иначе сместа испунити царско наређење, а њу казнити смрћу. Сирота удовица им обећа да ће сутрадан набавити тражени новац, а среброљубиви се сагласе да сачекају.

Исте вечери ова побожна жена оде са својим сином у цркву и стане се молити пред иконом Пресвете Богородице, клањајући се, а руке и очи уздижући према небу и заливајући земљу својим топлим сузама. Потом благочестиво и са великим страхом она изнесе икону на обалу и тамо се опет са молитвеним умиљенијем обрати Небеској Царици: "Госпођо света, Ти као Мати Божја имаш власт над читавом творевином. Теби је могуће и нас избавити од царевог гњева, и своју икону сачувати од потапања у мору!" Изговоривши ове речи, она спусти икону у море. А света икона не падне на страну него се, стојећи усправно на води невидљивом силом учвршћена, таласима ношена усмери према западу. Утешена овим призором, удовица се најпре усрдно захвали Господу и Његовој Пречистој Мајци, па се окрене према свом сину рекавши: "Чедо моје, ево већ се испуни жеља и надање наше, неће бити узалудна благочестивост наша. Ја сам спремна да из љубави према овој светињи пострадам од руке тиранина, али не желим и твоју смрт. Ја свој дом не могу напустити, али зато тебе преклињем да одеш према Грчкој."

Син је послушао мајчин савет, поздравио се са њом и одмах запутио према Солуну, а оданде према Светој Гори. Предање даље казује да се он замонашио у касније подигнутом манастиру Ивирону, у коме је благочестиво и богоугодно поживео и у миру се преселио Господу. Од њега су атонски пустињаци чули за икону спуштену у море.

А где је и колико времена била сакривена ова чудотворна Богородичина икона, то је само Свевидећем познато. Након блажене кончине дошљака из Никеје, једне вечери ивиронски монаси угледају на мору некакав огњени стуб, који је досезао до неба. Испуњени изненађењем али и страхом, они се доиста задивише овим величанственим призором говорећи: "Господи помилуј!" Ово виђење настави се без престанка још пар дана и ноћи, због чега се окупе монаси из свих околних манастира у Ивирон. Сви заједно они сиђу на обалу и виде да тај огњени стуб стоји над иконом Пресвете Богородице. Међутим, што су они прилазили ближе, то је икона узмицала дубље. Онда се ивиронски монаси на позив свог настојатеља окупе у цркви и стану се са сузама молити Господу да подари њиховом манастиру ово драгоцено благо, свету икону Његове Пречисте Мајке. И Господ је доиста услишио њихову срдачну молитву и искање.

У то време био је међу ивиронским монасима један монах по имену Гаврило, пореклом Грузинац, чувен по строгом животу и савршеном моралу. Он је лети одлазио у брда и тамо тиховао у дивљим и непроходним местима, док је зими силазио у приморске крајеве или у сами манастир. Његова једина одећа био је један огртач од животињске коже. Хранио се травама, а пио само воду и доиста живео као земаљски анђео и небески човек. Овом побожном старцу у сну се јави Пресвета Богородица са небеском светлошћу рекавши: "Обавести настојатеља и братију да желим да им дарујем своју икону да их покрива и да им помаже. Онда уђи у море и ходај по таласима, и тада ће сви видети моју вољу и благовољеније према вашем манастиру."

Старац обавести игумана и следећег јутра сви монаси уз молитве, са тамјаном и свећама изађу на обалу, а Гаврило ушавши у море почне чудесно ходати по води као по копну, и удостоји се да прими у свој загрљај ову свету икону. Монаси је са великом побожношћу и радошћу дочекају на обали, служећи три дана и три ноћи пред њом захвалне молбене каноне, подигавши касније на истом месту малу цркву. Онда пренесу икону у Саборни храм и поставе је у свети олтар.

Следећег дана, изашавши пре јутрења да по обичају упали кандила, црквењак запази да новојављене иконе нема у храму, и након вишечасовног тражења братија је угледају на зиду изнад манастирске капије. Они је скину одатле и однесу у храм мислећи да се неко поиграва са њима. Но следећег дана икона поново осване на истом месту, изнад капије. Братија је опет са смирењем врате на старо место, али се исто више пута понови. Најзад, јави се опет Пресвета Богородица у сну Гаврилу и каже му: "Реци братији да ме више не ометају, јер ја не желим да ви мене чувате, него ја вас да чувам, не само у овом животу, него и у будућем и нека се надају милости Сина мога и Владике сви монаси на овој гори који живе у врлини, благочешћу и са страхом Божјим, јер тај дар ја сам искала и добила од Њега. И ево вам дајем знак да док год видите моју икону у овоме манастиру, благодат и милост Сина мога неће вас напустити." Чувши ово од Гаврила, сви се испуне неисказаном радошћу, па подигну у близини капије параклис и у њега поставе чудотворну икону на иконостас, на место где обично стоје владичанске иконе.

Од тада дакле па све до данас ова света икона стоји на истом месту, које је сама Богородица изабрала, па се по томе и зове Вратарица, а по манастиру је још називају Богородица Ивиронска.

По подизању параклиса капија је саграђена на другом месту. Од тада су се у овом манастиру, пред Вратарицом, догодила небројена чуда.

Извор: http://hilandar.org/

Преузето са сајта: Српске Православне Цркве