Манастир Хиландар

[Guest Оливера]

УПОКОЈИО СЕ ИГУМАН ХИЛАНДАРА АРХИМАНДРИТ МОЈСИЈЕ

 

У недељу 21./8. марта 2010. у  87. години живота, уснуо је у Господу Високопреподобни архимандрит Мојсије (Жарковић), игуман Свете царске лавре Хиландара.


http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=339&Itemid=1

[Guest Оливера]

Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара

Обнова Хиландара – подвиг за будућност

Шест година после катастрофалног пожара, манастир Хиланадар полако добија нови сјај. Светиња је постала велико градилиште, братство се умножило, а ходочасника је све више. Обнова, упркос финансијској кризи, није угрожена, каже за Православље Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, који објашњава да су узроци пожара дубљи и озбиљнији него што се раније мислило.

– Пожар је настао тако што је ватра из димњачког канала, на коме се и данас виде пукотине, захватила суве дрвене греде. Стварни узрок пожара, на жалост, много је сложенији од чињенице да је једна монашка пећ ложена у ноћи пожара.Појава која је расцепила димњачки канал је нагињање бедемског зида југозападне стране манастира.

Проблем југозападне стране манастира могао је, и може, да нас погоди сасвим другачије и са много тежим последицама. У случају јачег земљотреса, а Хиландар је на веома трусном подручју, југозападна страна манастира још увек може да се обруши, да однесе древну манастирску трпезарију, чак и спољну припрату Св. Кнеза Лазара на којој су већ дуго такође уочљиве пукотине. Стручњаци су на тај проблем указивали и раније, али и пре њих хиландарски монаси, су још у 19. веку са спољне стране Игуменарије подигли два масивна контрафора да држе зидове. Испитивања која су покренута 2007. године бушењем дубоких сонди на више места у порти и изван манастирских зидова треба да омогуће петогодишње податке на основу којих ће бити јасно који од више могућих узрока доводе до померања зидова. Вишегодишња испитивања су нужна због великих трошкова било ког решења, али и чињенице да би погрешно решење вероватно произвело додатне проблеме. Овај подухват је значајан колико за сигуран опстанак југозападних делова Хиландара који нису горели, толико и за обнову изгорелих објеката. Без решавања овог проблема неће бити могућа реконструкција изгорелих конака Игуменарије и Дохије.

Шта је до сада обновљено у Хиландару?

- У прво време након пожара изгледало је готово недостижно све оно што је касније са успехом планирано и урађено. Прве две године на изгорелом делу није могло да се ради јер је он третиран као опасна зона све док Центар за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) није израдио и спровео пројекат осигурања северозападних конака који су горели (Великог конака, Дохије и Игуменарије) и док није добијена дозвола за чишћење шута унутар објеката.

За то време Свети манастир је организовао решавање проблема основног недостатка простора, најпре адаптацијом у јужном делу манастира, па доградњом економских објеката изван манастира и на крају потпуном реконструкцијом комплекса Сенара са северне стране манастира и објекта Портарнице уз улазну капију. За разлику од адаптација и доградње који су одобрени од КеДАК-а као нека врста нужних интервенција, реконструкција Сенаре била је већ сложен грађевинско-рестаураторски подухват који је могао да се спроведе само по детаљном пројекту. Стицајем околности тај пројекат је био припремљен пред сам пожар. За изгореле конаке постојала је документација претходног стања, али су размере разарања претпостављале сасвим нов приступ. Због тога је најпре морао бити урађен Општи план обнове, који по сложености представља једну врсту детаљног урбанистичког и регулационог плана за читав комплекс манастира и простор у дужини од два километра све до мора.

Први изгорели објекат, Конак из 1814, познат и као Синодик, почели смо да обнављамо 2006. На њему смо радили интензивно до лета 2007, када је цео објекат, осим сале Синодика, предат на коришћење и усељен. Завршетак сале Синодика чекао је усвајање пројекта обнове Великог конака (2007) и извођење дела тог пројекта на статичкој стабилизацији параклиса Светог Николе (2008) који са синодиком има заједнички један носећи зид. У нивоу сале синодика ови објекти се конструктивно преплићу и онемогућују парцијална решења.

Припремни радови у склопу програма обнове највећег изгорелог објекта Великог конака из 1816/21. почели су у јесен 2007, да би у 2008 и 2009. овај подухват представљао главни посао. Обнови се приступило тако што је највећа пажња усмерена на средишњи део објекта са циљем да се он доврши и преда на употребу како би манастир што пре повратио преко потребан користан простор.

Поред ових радова издвојио бих још и веома важан посао на замени кровне конструкције на Пиргу Светог Георгија. Њега посебно наглашавам јер је у питању објекат који није горео, али у коме су најстарије фреске у Хиландару (13. век). Кров пирга је прокишњавао дословно на све стране. Већи део дрвене конструкције је услед сталног влажења иструлио. Да бисмо заштитили фреске и унутрашњост параклиса. на врху пирга, у току 2009. извршени су сложени и обимни радови.

Уколико се у обзир узме чињеница да је Обнова изгорелог дела започела 2006, онда се у солидан успех убраја чињеница да је за четири године обновљено 30 % изгорелих објеката. Дозволите да овај успех нагласим указујући на чињеницу да грађевинска сезона и услови на Светој Гори нису исти као услови које имате у нашем окружењу. Радна сезона на Светој Гори подразумева максимално око 200 радних дана годишње, што је за трећину мање него у Србији.

На ком се објекту тренутно ради?

- Главни посао у овој сезони биће и даље Велики конак, јер његов завршетак у садашњим околностима не очекујемо пре 2011. године. До краја пролећа биће завршен и, ако Бог да, предат на коришћење средишњи део објекта. Јужно крило је прошле године упоредо рађено и дошли смо до пред крај грубих грађевинских радова. Ове године њега треба да довршавамо и да започнемо најмање, северно крило објекта.

У току 2010. планирамо да заменимо кровни покривач Параклиса Светих Архангела. Око ове цркве водила се велика битка са ватреном стихијом у ноћи пожара и захваљујући великим напорима оштећен је само кровни покривач, који је и раније прокишњавао.

У 2010. завршиће се и истраживачки радови на прозорима купола Саборне цркве и поставити привремена заштита, такође ради очувања живописа који страда због продора воде. Трајно решавање овог проблема зависи од резултата истраживања. До краја године очекујемо и усвајање пројекта реконструкције Улазног дела са Старим конаком. Уколико овде све протекне како треба, овај пројекат ће бити реализован 2011. и 2012.

Колико је сада радника и стручњака, као и механизације на градилишту?

- Реализација обнове је дефинисана. Програмом обнове, који је Свети манастир усвојио 2005. године, на основу одредби и права основног закона о аутономији Свете Горе. Њиме је Хиландар озваничио да ће самостално управљати обновом дефинишући је као јединствени подухват на обнови изгорелих конака, другог градитељског наслеђа, заштити покретног наслеђа, унапређењу инфраструктуре и унапређењу запустеле манастирске економије. Полазећи од ових начела, манастир је 2006. ангажовао сопствене раднике на извођењу радова. У почетку је то било двадесетак људи, да би данас имали око 45 радника. Задатак да оперативно спроведе ову одлуку Светог манастира добила је Задужбина у Београду коју је манастир раније основао и којом непосредно управља.

Програм обнове и Општи план омогућили су јасну визију о будућим пословима и њихова логична последица је настојање Свештеног Сабора да део трошкова реконструкције манастира претвори у дугорочну инвестицију у људске ресурсе и механизацију. Сада имамо вероватно најоперативнији тим за извођење сложених радова на реконструкцији старих објеката и њиховој конзервацији у коме главни мајстори, па чак и њихови помоћници, имају искуство од најмање пет година. Од механизације манастир располаже са два грађевинска крана, камионима, ровокопачем, булдожером и бројним машинама и алатима који ће се користити за целокупну Обнову.

На крају, али не као најмање важно, цео посао у стручном смислу води тим српско-грчких стручњака на челу са проф. др Мирком Ковачевићем који је у Хиландару присутан као истраживач и конзерватор већ четрдесет година. Овај тим је заслужан на првом месту за квалитет у пројектовању и извођењу радова за који Светом манастиру Хиландару признање сада одају и званични КеДАК и други светогорски манастири.

Како сарађујете са грчком и државом, СПЦ, осталим институцијама?

- Свети манастир Хиландар је велика српска светиња и можда највећа ризница наше духовне и материјалне културе. Међутим, Хиландар је манастир некада у Ромејском царству, потом у Османској држави и данас у Јелинској Републици. Уравнотежен и мудар однос према овим чињеницама део је наслеђа које су нам оставили наши свети и смирени преци.

Сарадња са грчком државом за Хиландар представља процес потпуно регулисан унутрашњим законима те државе и све посебности су дефинисане прописима који дефинишу аутономију читаве Свете Горе. На томе се с правом инсистира од грчке стране и сви ми, који из Србије помажемо Обнову, о томе изузетно водимо рачуна. Надлежност за надзор и одобравање пројеката реконструкције и очувања градитељског наслеђа има Центар за заштиту светогорског наслеђа из Солуна као нека врста државне агенције. У очувању покретног наслеђа и живописа постоји и надлежност 10. Ефорије за византијске старине која представља саставни део опште службе заштите. Извесно ривалство ових служби умело је у првих година да направи проблеме и изазове забуну. Доследним поштовањем грчких прописа ово је превазиђено.

Српска држава је одмах након пожара почела да опредељује средства за Обнову Хиландара и ради усмеравања и контроле тих средстава формирала Комисију за Хиландар која делује кроз Министарство културе. По природи ствари у Комисији су представници оних установа које из Србије помажу Хиландару у Обнови: Министарства културе, установа заштите, Српске православне цркве и Задужбине Хиландара.

Српска православна црква и Хиландар имају своју нераскидиву свезу кроз чињеницу да готово сви хиландарски монаси долазе и долазиће из њених недара. Она је живо заинтересована да се манастир обнови због свега што Хиландар представља за српски народ и његов духовни и културни идентитет. Због тога је прва реаговала после пожара и прикупила у народу значајну помоћ која је била кључна резерва за одржавање темпа радова у 2009. години.

У Обнову Хиландара стално су укључени професори и стручњаци са Архитектонског, Машинског и Електротехничког факултета Универзитета у Београду, а за посебне пројекте ангажовани су и стручњаци Грађевинског факултета, ЦИП-а, Путева Србије, Вода Србије, Института „Јарослав Черни“. За пројекте на манастирској економији ангажовани су стручњаци Пољопривредног и Шумарског факултета.

Има ли проблема са финансирањем радова на обнови?

- Финансирање није било проблем до 2008. године. До тада је Обнова била подржана од Републике Србије са око милион евра годишње, добијена је помоћ Српске православне цркве од око 2 милиона укупно и прикупљена су приближна средстава са свих страна света, а највише из Грчке, од КеДАК-а, и верног народа из Русије. Средином 2008. осетили смо кризу и Свештени Сабор је наложио рационализацију. Од самог почетка Обнове, из текућих прихода је формиран резервни фонд у коме је до 2009. обезбеђено око милион евра. Захваљујући резервном фонду у 2009. динамички план радова је трпео далеко мање него што би се закључило на основу чињенице да су исте године сви приходи били упола мањи него ранијих година. Процењујемо да ће се у 2010. финасирање Обнове неминовно наћи у критичној фази. Резервни фонд је почетком године износио око 600.000 хиљада евра, очекујемо још толико у редовним приходима у току године. То ће бити довољно за 80 % активности које су већ планиране са задршком и на граници неопходног. Велико је питање какву помоћ можемо да очекујемо из Грчке, јер тамошња криза поприма размере катастрофе. Оно што посебно забрињава јесте да, уколико не предузмемо акцију и не подстакнемо прилоге и донације, у 2011. више неће бити резерви. Искуство прошле и ове године показује да се првих месеци радови готово у целини одвијају искључиво захваљујући средствима из резерви.

Да ли постоји процена о роковима за завршетак и свеукупној цени обнове Хиландара?

- Динамички план Обнове израђен 2005. предвиђао је завршетак радова на последњем изгорелом објекту до 2013/14. године, док би се други радови наставили и касније. Сада је већ јасно да се Велики конак неће завршити пре 2011, као и да реконструкција Улазног дела са Старим конаком неће почети пре исте те године, под условом да то финасије и други логистички изазови дозволе. Обнова Дохије, а посебно Игуменарије имају додатни проблем у чињеници да ће најпре морати да се осигурају темеље југозападне стране и да ће тај пројекат бити веома сложен подухват који такође треба решавати усред кризе. По садашњем стању ствари рокови се померају за две године.

Када су средства у питању још увек је актуелна најстарија КеДАК-ова процена да је за реконструкцију Светог манастира Хиландара од последица пожара и најнеопходнију инфраструктуру у циљу одрживог функционисања и развоја потребно улагање од најмање 30 милиона евра. Такође је актуелна и наша процена из 2006. да ће у садашњим условима рада и организације посла бити могуће да исте пројекте реализујемо са 25 милона евра. Разлика не треба да збуњује јер је КеДАК рачунао са свим грчким условима и потпуно легитимно и чињенично дошао до процене стварне вредности Обнове. У нашу калкулацију укључене су чињенице да нема спољњег извођача, који би природно морао да остварује профит за своје ангажовање, него сви људи укључени у Обнову примају надокнаду за свој рад од Хиландара, да су механизација и опрема набављени једном и исти су за све послове, при чему су трошкови одржавања само редовна амортизација, да су други режијски трошкови мањи и да је део набавки материјала из Србије везан управо за уштеде и повољније услове у односу на цене у Грчкој.

Какви су данас услови за живот монаха, с обзиром на чињеницу да се братство значајно умножило?

- Услови су бољи данас него непосредно након пожара јер су умноженом братству на располагању Конак из 1814. и део комплекса Сенара. Ипак у манастиру још увек имамо и монахе који немају своју трајну келију, а манастирска управа је у импровизованим просторијама. Будући да их карактерише скромност, а пошто се Обнова одвија пред њиховим очима и упознати су како са напретком радова тако и са свим изазовима који су ваљда текући део таквог посла, братство са разумевањем подноси ове недостатке свог положаја на једном великом градилишту. Пре би се за нас, који братству помажемо у Обнови, а пре свега за људе са стране, рекло да смо нестрпљиви да цео посао приведемо крају. Да би се у манастиру што пре обезбедили пристојни услови за редован живот апсолутни приоритет је завршетак Великог конака. Надамо се да ће, колико овог лета, средишњи део овог објекта бити усељив.

Има ли и даље пуно ходочасника и гостију?

- Највише поклоника има у периоду од Васкрса до пред Божићни пост. Велики број људи у току лета долази свега на неколико сати колико им времена оставља дневни пролазак брода. Ипак је најбоље доћи у организацији Доброчинства или неке епархијске поклоничке установе јер су људи који воде та путовања искусни, добро сарађују са манастирском управом и зато добро организују боравак у манастиру. Треба истаћи да је улога поклоника била велика у подизању новог манастирског винограда и другим активностима на унапређењу економије. Људи су веома добро схватили да је Свети манастир Хиландар организам који мора да живи и да развија сопствене ресурсе, као и да су напори у том правцу у суштини саставни део очувања наслеђа и идентитета Хиландара, а преко њега и нашег места у Светој Гори Атонској.

Недавно се појавила у Грчкој незванична вест да ће неке од хиландарских светиња бити донете у Србију, што је изазвало велико интересовање верника. Има ли у тој вести истине?

- У Галерији Српске академије наука и уметности, са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, уз подршку Министарства културе Србије и САНУ припремамо изложбу која треба да представи Обнову Хиландара, досадашње и будуће изазове и смисао бриге за Хиландар чак и време кризе са којом се данас сви носимо. Изложба ће бити отворена 24. марта у 18 часова. У оквиру те изложбе надамо се да ће бити представљено и 8 икона које су спашене из параклиса Св. Николе и Св. Саве, као и други предмети извучени пред ватреном стихијом. У питању су иконе из 17. и 18. века. Дупли Сабор Свете Горе Атонске благословио је њихово излагање и преостало је да Министарство културе Јелинске Републике да своју сагласност. Пошто стручњаци сматрају да су иконе у добром стању и да им излагање неће нанети штету, као организатори верујемо у добру вољу грчког министарства културе. Изложба ће бити отворена до краја априла.

Аутор: Сања Лубардић, Број 1032, Рубрика Разговор

[Цвеле1993]

[Guest Оливера]

Цвеле, сила си!  8086.gif

[Искушеник]

Јуче се упокојио у својој 77. години живота,

схимонах Михаило Хиландарац

Вјечнаја памјат

[Цвеле1993]

Вјечнаја памјат.

[Игрутин]

Вјечнаја оцу Михајлу (Дики) како су га звали многи поклоници , свима је при посети говорио Дико моја и тако остало отац Дика , заиста био је добар звонар Манастира Хиландара. Слава Богу нека му Господ подари рајска насеља!

[Милан Меденица :)]

да га Бог помене у Царству своме.

[Guest Оливера]

СТОЛИЧЕЊЕ НОВОГ ИГУМАНА ХИЛАНДАРА АРХИМАНДРИТА МЕТОДИЈА

Објављено од стране Светигора на 17. мај 2010.

СВЕТА ГОРА, 16. маја – Са византијском торжественошћу и благољепијем, а у складу са древним типиком Свете Горе, данас је устоличен нови игуман Свештене царске, патријаршијске и ставропигијалне лавре Хиландара на Светој Гори – Архимандрит Методије.

Прије Свете Литургије, већ унапријед одређена делегација Свештене заједнице Свете Горе, на челу са представником Велике Лавре, и представницима манастира: Ватопеда, Зографа, Есфигмена и Констамонита, устоличили су новог хиландарског игумана.

Осим већ поменуте делегације, на Литургији су саслуживали и игумани светогорских манастирâ Ксенофонта и Пантократора, те изасланици из 16 светогорских манастирâ. Такође су учествовали и игуман манастира Студенице Архимандрит Тихон и игуман манастира Пиве јеромонах Никифор.Поред њих учешће у Светој Литургији су узели чувени светогорски појци, као и бројни вјерни народ из Грчке, Русије, Србије и Босне и Херцеговине.

Велики значај је имала бесједа новог хиландарског игумана, колико она на устоличењу, тако и бесједа током скромног, али свечаног и славског ручка у хиландарској трпезарији.

Игуман Методије је бесједио око 45 минута на савршено добром грчком језику, те је пробудио дубока осјећања међу свима присутнима, нарочито када је поменуо братске везе измећу Србије и Грчке, али и говорећи о  јединственој љубави према Епископу Свете Горе, Патријарху Васељенском Вартоломеју, којом се светогорски монаси хране.

„Сходно типику Свете Горе“, рекао је, „Епископ не присуствује устоличењу игумана, али како ми на свакој служби помињемо име нашега Патријарха Вартоломеја, тако је он са нама овдје присутан и сада и увијек“.

Такође је нагласио значај љубави и добре сарадње која влада међу свих 20 светогорских манастира и њену сарадњу са цивилном управом Свете Горе, самим тим и са државом Грчком, на челу са гувернером Свете Горе г. Аристосом Касмироглусом, који је такође однедавно на тој дужности.

Архимандрит Методије је захвалио грчкој држави за подршку манастиру након страдања у пожару 2004. године и нагласио важност те подршке, како од стране грчке државе тако и од стране Археолошког завода за Свету Гору – КЕДАК. Такође је нагласио и међусобну узајамност, љубав и јединство 20 светогорских манастира.

Значајно је поменути и поздрав гувернера Свете Горе који је изразио добродошлицу свима, нарочито гостима из Србије. Поздрављајући све присутне из Србије, међу којима је био и конзул Републике Србије из Солуна, г. Аристос Касмироглус је нагласио велики значај помоћи који србијанска влада шаље манастиру, али је у исто вријеме нагласио да би она могла бити и знатно већа, јер је још много средстава потребно да се обнова до краја заврши.

На крају се нови игуман Хиландара захвалио свим светогорским оцима, рекавши да сматра веома значајним то што су га прихватили као свог млађег брата.

Иначе, Архимандрит Методије је један од млађих који су у последњих неколико деценија ступили на ту високу дужност – игумана светогорских манастира.

Извор: Romfea.gr

Превео са грчког: Е.А.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Искушеник]

http://picasaweb.google.com/zaduzbina/OxZcc?feat=flashalbum#5473304170983520290

[Guest]

Па солидан је број монаха у Хиландару .

Кад сам први пут био 1996г.било их је 18 , а 2001 негде око 25  0110_hahaha

Доста их је отишло, а када би се опет вратили  0110_hahaha  верујем да би та цифра била близу 100 !

[Милан Меденица :)]

http://picasaweb.google.com/zaduzbina/OxZcc?feat=flashalbum#5473304170983520290

лепе сличице  0102_laugh

[Зоран]

СЛАВА ХИЛАНДАРСКЕ ЗАДУЖБИНЕ   

Београд, 26.07.2010.

Задужбинa Светог манастира Хиландара прославила је своју славу, Сабор преподобних отаца хиландарских. Чин резања славског колача обавио је јереј Владимир Марковић уз саслужење ђакона Ненада Идризовића. Чину је присуствовао и јеромонах Јустин Хиландарац, члан управног одбора Задужбине, преносећи благослов високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске лавре Хиландара.

Миливоју Ранђићу, директору Задужбине, запосленима и најближим сарадницима окупљеним на славском сабрању, јереј Владимир је пожелео благослов Господњи и заштиту Пресвете Богомајке, на путу обнове Хиландара и у свакодневном раду, како би заједно са градитељским уздизањем царске лавре Немањића, манастирско братство истрајало на путу својих богоносних претходника, просијавших на Светој Гори а са њима и цео српски народ кренуо путем духовног препорода и обнове.

По  одлуци Свештеног сабора манастира Хиландара и благослoву Игумана, Задужбина Хиландара од свог оснивања слави као своју славу Сабор преподобних отаца Хиландара (26/13 јула) који пада истог дана када и Сабор светог архангела Гаврила а дан након празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице (25/12 јула), заштитнице и највеће светиње Хиландара.