Манастир Хиландар

[Guest Оливера]

http://www.svetagora.info/

[Guest Оливера]

Света Гора, Атос је полуострво али се у њу долази искључиво бродовима. Копнени пут се користи само уз посебну дозволу и то у ванредним случајевима.

Манастири су повезани неасфалтираним вијугавим путевима, а до највећег броја монашких насеобина може се доћи искључиво стазама проходним и непроходним (понекад крајње стрмим или зараслим у растиње). Многе стазе проходне су само током летњег приода јер се њима сливају потоци од топљења снега са Атоса.

Једно од битних правила је да никада не експериментишете са стазама које немају путоказ јер можете веома брзо да залутате.

Овде доносимо табелу раздаљина са приближним трајањем пешачења.

У IX веку царском повељом даровано је монасима право самосталне управе на Атонсу, а њихов број се тада значајно повећава. Јавља се и словенско монаштво, руско, српско и бугарско. 1453 године, са пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз плаћање данка. Царска Русија у то време значајно помаже Светогорце.

Данас се на Светој Гори налази 20 великих манастира, 12 такозваних скитова, мноштво келија и других монашких насеобина, а на њеним литицама подвизавају се пустињаци.

17 манастира су грчке монашке заједнице: Велика Лавра, Ивирон, Дионисијат, Григоријат, Свети Павле, Ксиропотам, Ксенофонт, Кутлумуш, Пантократор, Филотеј, Каракала, Дохијар, Есфигмен, Симонопетра, Ставроникита и Констамонит.

Ту су и наш Хиландар као и руски манастир Пантелејмон и бугарски Зограф. Румуни имају свој скит: Часног Претече на самој литици полуострва.

Кареја је средњовековни градић у самом центру Свете Горе. У овој својеврсној светогорској престоници налази се седиште Свештене општине, коју предводи Светогорски прот. Ту су и конаци посланства свих светогорских манастира. За Србе је посебно значајна Испосница Светог Саве у којој се чува чудотвона икона Богородице Млекопитатељнице, а од скора и жезло Светог Саве. У њој свакодневно у молитви и великом подвигу данас ревнује монах Никодим сабрат Хиландарски.

Хиландар је српски манастир које се налази на северном делу Свете Горе - монашке републике са 20 великих манастира, смештеној на трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој. Манастир је неколико километара удаљен од мора. Манастир Хиландар је, споља гледан, сличан великом средњовековном утврдјењу. Опасан је дебелим зидовима високим и до 30 метара, док је читав комплекс зидина дуг око 140 метара, а широк скоро 75 метара. На јужној и источној страни манастирског комплекса уздижу се две велике куле – пиргови.

Панорама Хиландара                                            Детаљ

Крајем XII века византијски цар Алексије III Андјео дао је право великом жупану Стефану Немањи (у монаштву Симеон) и његовом сину монаху Сави (будућем Светом Сави), да на рушевинама некадашњег византијског манастира Хеландариона, подигну српски манастир у рангу царске лавре. Византијскии цар је 1198. издао повељу Симеону и Сави којим се манастир Хиландар и светилиште у Милејама дарују ‘’да Србима буду на вечни поклон.’’ Симеон и Сава су подигли, уз финансијску подршку жупана Стефана, будућег краља Стефана Првовенчаног, цркву посвећену Ваведењу Богородице, око које је образован читав комплекс градјевина: бедемски зидови, конаци, пиргови – куле (пирг Светог Георгија и пирг Светог Саве). Сава је 1200. саставио Хиландарски типик којим је одредјен начин живота монаха у манастиру.Српски краљ Урош И је 1262, да би заштитио манастир са копнене стране, подигао велики пирг – кулу Преображења изнад манастира. У том пиргу ће 1264. хиландарски монах Доментијан саставити Житије Св. Симеона, пошто је две деценије раније, у Кареји (1243) саставио Житије Св. Саве Српског.

Краљ Милутин је 1303. на темељима старе, сазидао нову цркву Ваведења Богородице која је сачувана до данас, утврдио је бедемске зидове, и подигао нове конаке у комплексу. У време Милутина подижу се нови пиргови - куле, једна на путу од Хиландара ка морској обали, тзв. ''Милутинов пирг'', друга на обали мора ''Хрусија'' са црквом Св. Василија, задужбином Стефана Дечанског. Главни храм је живописан 1321, а у исто време осликане су трпезарија и гробљанска црква.

У време цара Стефана Душана (1331-1355) Света Гора дошла је под његову власт, па су Хиландар, али и други светогорски манастири, били обасути богатим даровима. Цар Душан се у Хиландар склонио 1347-1348, од куге која је беснела на Балкану. Хиландар је, захваљујући даровима српских владара, располагао великим имањем – метосима у Поморављу, у Хвосну и око Пећи (данашња Метохија), у долини реке Струме, у околини Солуна и на самом полуострву Халкидику. Само на Светој Гори, посед манастира Хиландара захватао је петину њене укупне територије. Следећи примере владара, српска властела је такодје богато даривала манастир новим имањима (севастокреатор Влатко, велики војвода Никола Стањевић, деспот Дејан) или богато украшеним богослужбеним књигама и другим драгоценим предметима.

Кнез Лазар Хребељановић је ктитор простране спољне припрате која је око 1380. сазидана уз западну страну цркве Ваведења Богородице, чиме је главни манастирски храм из доба краља Милутина добио свој коначни изглед.

У комплексу манастира Хиландара, и око њега, зидали су, уз Немањиће, и други средњевековни владари, богати феудалци, црквени поглавари и многи приложници. Деспот Јован Угљеша је пред погибију у бици на Марици 1371, манастиру поклонио нова имања, а сматра се да је Тома Прељубовић платио око 1375, осликавање цркве Св. Архандјела. У Хиландар су се, узмичући пред Турцима, склонили многи световни и црквени великодостојници. После привременог губитка самосталности (1387-1403), Хиландар је је, заједно са Светом Гором од 1430. до 1912. био под османском влашћу. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали и руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи (Антоније, Јован, Максим), херцеговачки митрополит Симеон и београдски митрополит Симеон у XVII веку. Хиландарски монаси су у XVIII веку успоставили живе везе са Карловачком митрополијом и српским црквеним општинама у јужној Угарској и у Босни, док су Бугари такодје значајно допринели очувању духовног живота у манастиру, посебно прилозима после великих пожара 1722 и 1776. У Хиландару је бугарски монах Пајсије написао чувену Историју славјано-болгарску (1762). У Хиландару је у зиму 1765-1766 боравио Доситеј Обрадовић, који је оставио сведочанство о спору Срба и Бугара око управе над манастиром. Од краја XVIII века, манастиром престаје да управља игуман, већ се игуманијом манастира сматра чудотворна икона Богородице Тројеручице. (Игуман се поново бира тек од 1991).

Хиландар је, после обнове Србије, повремено помагао и кнез Милош Обреновић (1820. и 1835), премда је већина монаха у манастиру била бугарске народности. Спор око управе манастиром решен је после посете краља Александра Обреновића Хиландару 1896. Краљевина Србија је платила манастирске дугове и монаси су поново могли да долазе из Србије и других српских крајева. Почетком XX века, манастир је поново имао већину српских монаха. Хиландар је, такодје, у пратњи премијера Николе Пашића, посетио и краљ Петар I Карађорђевић.

У манастирском комплексу налазе се градјевине сачуване од оснивања манастира, затим градјевине које су обнављане после разних пожара и најзад оне које су подигнуте у новије време, углавном у XIX веку. Манастир се налази под јурисдикцијом Васељенске патријаршије у Цариграду (данашњем Истанбулу), а старањем манастирског братства, наше и грчке државе добро се чува, одржава и обнавља.

http://www.spcportal.org/

[Guest Оливера]

ИСТИНА О ТЗВ. „ХИЛАНДАРСКОМ КОЛАЧУ”

Хиландар, 24.11.2009.

Хиландарски колач – хиландарски квасац

Последњих година у Србији се шири такозвани „Хиландарски колач“ или „Хиландарски квасац“. Због злоупотребе имена Хиландар у датом случају, неопходно је да се манастир Хиландар огласи по том питању.

Деведесетих година прошлога века делио се квасац за колач под именом „Амишки колач пријатељства“, а 1999. године под именом „Острошки хлеб љубави“. Такође 2003. године понавља се иста превара под именом „Хлеб пријатељства из Хиландара“. У последње време поново у Србији почиње да кружи квасац за тзв. „Хиландарски колач“.

У манастиру Хиландару постоји пекара и у њој се пече обичан хлеб, углавном полубели или црни хлеб. Током мешења хлеба се користи куповни суви квасац у паковањима од по пола килограма, који се углавном набавља у Србији. Дакле, не постоји никакав „Хиландарски квасац“. Значи, током мешења хлеба у Хиландару као састојци за хлеб се користе: брашно, вода, со и обичан куповни квасац, понекад се смеса обогати семенкама неких биљака. Никада се у справљању хлеба у Хиландару не користи млеко и јаја.

Осим што се ради о превари народа када је у питању „Хиландарски колач“, веома забрињава и сам процес справљања тог колача, који представља читав ритуал. Колико смо обавештени, сам процес справљања тог колача траје 10 дана, уз коришћење млека и јаја. То нарочито православни хришћани треба да имају у виду, јер се справљањем и коришћењем тог „мрсног“ колача у време Црквом установљених постова, нарушава пост!

Веровање да справљање овог „Хиландарског колача“ и ширење даље тог теста или квасца доноси срећу онима који га праве је чисто сујеверје и бесмислица. Назив „Хиландарски квасац“ или „Хиландарски колач“ нема никакве везе са манастиром Хиландаром, нити то потиче из манастира Хиландара.

Молимо православне хришћане да не примају „Хиландарски квасац“ и да не праве тзв. „Хиландарски колач“ и да тако спрече ширење злоупотребе наше велике светиње Манастира Хиландара.

Јерођакон Доситеј Хиландарац

http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=330&Itemid=1

[Guest Оливера]

По благослову Игумана и одлуци Свештеног сабора манастира Хиландара, новчану помоћ треба уплаћивати преко следећих рачуна:

РАЧУН ЗА ПРИЛОГЕ ИЗ ЗЕМЉЕ ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА:

1. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 250 - 2615061 - 83

(EFG Eurobank, Београд)

2. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 160 - 55566 - 24

(Banca Intesa, Београд)

ПРИМАЛАЦ:

ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

СВРХА:

ПРИЛОГ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

Напомена: физичка лица уплаћују општом уплатницом у било којој банци или пошти. Други подаци осим броја рачуна, уплатиоца, сврхе уплате и примаоца нису потребни. У случају да службеници траже позив на број наведите датум уплате без размака и тачки (нпр. 10. март 2004. навести као 10032004)

http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=18&Itemid=146

[Guest Оливера]

У ХИЛАНДАРУ СЛУЖЕНО БЛАГОДАРЕЊЕ ПОВОДОМ УСТОЛИЧЕЊА НОВОГ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

Објављено од стране svetigora на 26/01/2010

СВЕТА ГОРА АТОН (Манастир Хиландар), 24. јануара – У недељу 24. јануара 2010. у Светом манастиру Хиландару на Светој Гори Атонској у Грчкој, сабор хиландарских јеромонаха и ђакона под начелством заменика хиландарског игумана јеромонаха Методија, служио је посебно благодарење поводом избора и устоличења новог Патријарха српског. У току Свете Литургије и саме службе благодарења по први пут је у древној хиландарској цркви молитвено произнешено име Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја.

Свети манастир Хиландар је, од свог оснивања 1198. године, саставни део Васељенске Патријаршије у Цариграду. Отуда се, према црквеном поретку, на светогорским богослужењима увек произноси име Патријарха цариградског.

Међутим, негујући свезу љубави са отаџбином и Српском православном црквом, у хиландарским богослужењима монаси поред помињања свог првојерарха, цариградског Патријарха, увек чине и молитвени спомен за Патријарха српског и цео српски народ.

Свети манастир Хиландар је Његовој Светости Патријарху српском господину Иринеју упутио честитку поводом избора на светосавски трон, изражавајући у њој радост што је „Промисао Божији на место Патријарха српског уздигао човека по лику Првосвештеника Христа „светог, незлобивог, чистог“ (Јевр. 7, 26)“, уз молитвене жеље да његово служење укрепе свети српски архиепископи и патријарси међу којима су многи били „изданци хиландарске свештене лозе“.

Извор: Хиландарске странице

[мирођија]

  ПРЕДАВАЊЕ ХИЛАНДАРСКОГ МОНАХA ДОСИТЕЈА У ЛАЗАРИЦИ    Штампај    Е-пошта

Крушевац, 8.11.2009.

DSCN2342_0.jpg Питање '' Шта сам спреман да учиним за Христа'' и одговор на њега били су окосница разговора између јерођакона Доситеја ( Радивојевића ) хиландарског монаха и Крушевљана, у амфитеатру парохијског дома цркве Лазарице.

У навечерје празника Светог великомученика Димитрија, који посебно прославља град Солун, чији је он заштитник, после бденија у цркви, отац Доситеј је молитве смислено наставио духовним разговором са верницима.

Указујући да су ретке и свечане прилике да хиландарски монаси држе предавања у Крушевцу, протојереј- ставрофор Драги Вешковац старешина  Лазарице је у поздравном говору рекао: ''... Ми смо благодарни што је дошао, а пре свега Савету стараца Светог манастира Хиландара, који су дали благослов, да отац Доситеј буде са нама. Сви ми православни Срби, ма где да живимо на овоме свету, треба да будемо повезани са манастиром Хиландаром. Ми крушевљани, мислим, још мало више, јер нас је задужио Свети кнез Лазар, јер је он ктитор припрате главне цркве у манастиру Хиландар...''

...''Овакав разговор треба да буде подстицај свима нама за један усрднији духовни живот. Ми сад живимо у доста тешком времену где су хришћани доста раслабљени, доста тешко где немамо светих примера, где је оскудица светих људи, где је оскудица живе речи Господње. У старо време, наши Немањићи и њихови настављачи, па и кнез Лазар који је овде столовао, сматрали су за највеће богатство за своју државу, ако имају свете људе, и  посебно су се старали да зидају цркве, манастире, и то је је било гарант духовног и националног јединства. Данас су хришћани доста раслабљени, иду за угодностима. Тај комформизам је поприлично штетан за духовни живот. Просто се заборавља оно основно што је у нашој вери- идење за Христом, ношење крста, уздржање, борба са старим човеком у себи; да се човек преобрази, оплемени и приближи Богу''- рекао је отац Доситеј.

Говорећи о отпадању од послушности Богу, недржању речи Божје, он је одговарајући на питање - Шта сам спреман да учиним за Христа- подсетио да су литургијски живот у црквеној заједници кроз свете тајне, и литургијски живот у породици, оно што сваки хришћанин треба и може да учини. ''Живи Господ нас позива на један такав савршен живот. У историји наше Хришћанске цркве су небројени примери идења за Христом, чега треба да се сетимо-  свети људи, мученици сведоци, праведници- да би видели себе и да би се подстакли да не будемо млаки у вери... За нас је обећана земља Царство небеско, јер ми смо позвани на савршен однос са Богом и са ближњима.

Речима Светога кнеза Лазара ''Не гледам колику војску имам, већ колику светињу браним'', отац Доситеј је поручио да ми светиње треба да бранимо и продубљивањем знања о нашој вери, подсећајући нас ко смо и кроз Косовски завет. Ми се Косова не можемо одрећи. Оно има место у нашим животима, оно је печат нашег опредељења за Небо. ''

У Богородичином перивоју- Светој Гори, престо Пресвете Богородице је у Хиландару, одакле се осам векова узносе молитве за народ српски. У новије време реч долази и путем интензивне издавачке делатности Хиландара, а понекад, и све чешће, у Србију  дође и непосредни сведок , као  што је међу крушевљане дошао јерођакон Доситеј и причинио радост верницима. А на дан Светога великомученика Димитрија на Светој Литургији саслуживао је протојереју Будимиру Којићу, заједно са њим причестио велики број деце и одржао лепу беседу. Сви који су били на Светој Литургији и на предавању које је одржао отац Доситеј монах хиландарски, жељно ишчекују следећи сусрет са њим.       

Извор: ЦО Крушевац

[ribar]

POMOGNIMO OBNOVU HILANDARA

РАЧУН ЗА ПРИЛОГЕ ИЗ ЗЕМЉЕ ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА:

1. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 250 - 2615061 - 83

(EFG Eurobank, Београд)

2. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 160 - 55566 - 24

(Banca Intesa, Београд)

ПРИМАЛАЦ:

ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

СВРХА:

ПРИЛОГ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

[ribar]

POMOGNIMO OBNOVU HILANDARA

РАЧУН ЗА ПРИЛОГЕ ИЗ ЗЕМЉЕ ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА:

1. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 250 - 2615061 - 83

(EFG Eurobank, Београд)

2. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 160 - 55566 - 24

(Banca Intesa, Београд)

ПРИМАЛАЦ:

ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

СВРХА:

ПРИЛОГ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

[ribar]

POMOGNIMO OBNOVU HILANDARA

РАЧУН ЗА ПРИЛОГЕ ИЗ ЗЕМЉЕ ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА:

1. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 250 - 2615061 - 83

(EFG Eurobank, Београд)

2. ДИНАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН: 160 - 55566 - 24

(Banca Intesa, Београд)

ПРИМАЛАЦ:

ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

СВРХА:

ПРИЛОГ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

[Guest Оливера]

ХИЛАНДАР НАМЈЕРАВА ДА ДОПРЕМИ СВОЈЕ СВЕТИЊЕ У СРБИЈУ РАДИ ПРИКУПЉАЊА ПРИЛОГА

Објављено од стране svetigora на 10/02/2010

СВЕТА ГОРА, 10. фебруара - Хиландарски манастир намјерава да на одређено вријеме изнесе своје реликвије у Србију, ради прикупљања прилога, саопштава грчки сајт Ромфеа.

Руководство Свете Горе – Свештени Кинот, који чине игумани и представници 20 светогорских манастира, на свом ванредном засједању, у пуном саставу, 10. фебруара, расправља о молби српског манастира Хиландар о привременом извозу из Свете Горе његових највећих реликвија.

Хиландарски манастир је четврти по јерархији међу светогорским обитељима.

Манастир се нада да ће добити благослов Свештеног Кинота, како би у Београду организовали добротворну изложбу најдрагоцјенијих средњевјековних светиња и експоната, које се чувају у Хиландару.

Циљ изложбе је прикупљање средстава за обнову знамените српске обитељи на Светој Гори, која је озбиљно пострадала у пожару 2004. година.

http://www.sedmitza.ru/news/968776.html

[Guest Оливера]

ПОПЛАВА ИЗАЗВАЛА ШТЕТУ НА ХИЛАНДАРСКОМ МЕТОХУ

Велико невреме са обилном кишом изазвало је поплаву на хиландарском метоху Мило Арсеница. Киша која је падала 9. и 10. фебруара проузроковала је велике одроне и бујице воде са муљем који су погодили читав предео око места Јерисос, где се налази и метох.

Ниво воде у дрвопрерађивачком погону достигао је 41 цм. Машине, део дрвне грађе, готових и полуготових елемената из столарске радионице, нашли су се у води. Цело околно имање, а нарочито маслињак, потпуно је поплављено. Услед невремена, метох је остао без струје и воде. Највећа штета је причињена шуми на метоху где су скоро сви шумски путеви потпуно уништени одронима које је проузроковала бујица. То значи да је зимска сеча за ову сезону потпуно немогућа. Биће потребно најмање две недеље да се шумски путеви делимично прокрче. 11. фебруара, вода је почела да се повлачи у канале који служе за регулацију водотокова.

Из Хиландара је послата помоћ у виду механизације и материјала како би се живот и рад на метоху што пре нормализовао. Проблеми на метоху, који је са својим капацитетима веома важан за обнову Хиландара, одразиће се негативно и на темпо производње елемената који се уграђују у обновљене конаке.

Извор: www.hilandar.org

[Guest Оливера]

ИСТОРИЈА И АРХЕОЛОГИЈА КОНАКА

Пре 1816. године, када је почела изградња овог конака у истом делу (северни и северозападни део манастирског комплекса) постојало је економско двориште манастира које је од главног дворишта делило једно друго крило. Ово се јасно види на познатом бакрорезу манастира Хиландара који је израђен у Москви 1757 као и на бакрорезу из Беча око 1780. То некадашње крило које је раздвајало два дворишта срушено је пре почетка градње новог крила 1816.

Да је градња постојећег конака почела 1816. године сведочи један камен на унутрашњој страни фасаде поред чесме, у висини подрума, на коме је урезана та година. Испод фасадног украса на истој фасади узидано је, поред крста од цигала, четвртасто камење на коме пише година 1821, што значи да је тада завршена изградња.

На тераси на другом спрату, која је касније застакљена, на источној страни конака, на унутрашњој фасади фарбом је исписана и година 1846, која се вероватно односи на радове који су ту изведени, можда онда када је тераса заст­акљена. У северозападном делу на једном четврстастом камену наведена је и година 1816. када је поред старог одељења саграђен тај угао.

Тако су, дакле, изузев бедемског зида који је обухватао споменуто економско двориште, а који датира из XIV века и који је 1816. повезан са спољним зидом, сви други зидови и друге конструкције у овом конаку (таванице, кров итд.) саграђени су између 1816. и 1821.

Не знамо име мајстора нити одакле потичу средства за изградњу конака од 1816. до 1821. године.

Новији радови на конаку

Седамдесетих година двадесетог века у југозападном делу, између приземља и подрума, на дрвеној таваници направљен је део од армираног бетона, а у приземљу су направљење просторије за књиговештво и бакроштампу. Последњих двадесет пет година двадесетог века у овом конаку кров је два пута покриван каменим плочама, међутим оба пута безуспешно пошто је након завршетка радова кров на неколико места пропуштао воду.

Година 1997. и 1998. изведени су грађевински радови средњег обима у приземљу конака, на месту раније житнице којА се није користила више од 50 година и том приликом изграђени су конак, канцеларије Сабора манастира и једна продавница - књижара.

У јесен 2003. почели су радови на покривању крова уз обнову његове носеће конструкције. Пре пожара, до марта 2004. било је завршено 50% тих радова.

Конак из 1816-21 пре пожара,

северна, спољна страна

Конак из 1816-21 после пожара,

северна, спољна страна

[Guest Оливера]

ЗАВРШЕТАК РАДНЕ СЕЗОНЕ ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА 2009.  

Крајем децембра 2009. завршена је шеста грађевинска сезона на обнови изгорелих конака Светог манастира Хиландара. Током протекле године најзначајнији радови су извођени на Великом конаку (објекат из 1816-1821.) и пиргу Светог Ђорђа.

На пиргу Св. Ђорђа, најстаријем објекту у јужном делу манастира који потиче још из времена пре Светог Саве, око 1100.године, завршена је санација оштећене кровне конструкције, ојачана је круна бедемског зида и израђена хидроизолација кровне конструкције. Због лошег времена, покривање крова каменим плочама биће извршено 2010. године.

Обнова Великог конака (више о обнови Великог конака ) је по динамици радова и пројектом подељена на триПоглед на Велики конак са југа 21. децембра 2009. фазе или вертикална сегмента. Први сегмент конака који је почео да се обнавља јесте средишња вертикала, у којој се у приземљу налази гостопријемница. Други сегмент је део који се наставља ка северозападном конаку Дохија. Трећи сегмент је део од средишњег ка улазу у манастир и конаку из 1814.

У 2009. години радови на Великом конаку су се одвијали на два сегмента. На првом делу извођени су најтежи радови на осигурању и санацији конструктивних зидова и димњака који су сачувани после пожара. Завршени су груби грађевински радови који подразумевају: израду свих међуспратних таваница, унутрашњих конструктивних и преградних зидова, завршетак кровне конструкције са покривачким радовима и малтерисање просторија. Потом се приступило инсталатерским, столарским, молерским, подополагачким, керамичарским и осталим занатским радовима.

Завршетак свих радова и пуштање првог сегмента у функцију одложено је због смањеног прилива финансисјких средстава а самим тим и смањеног обима радова. У складу са очекиваним условима, радови би требало да буду завршени до лета 2010. године.

На другом сегменту, крајем 2008. започети су радови на осигурању и санацији конструктивнихРадови у гостопријемници 21. децембар 2009. зидова. Током 2009. радови су сходно могућностима настављани. До сада је у једној половини урађен већи део грубих грађевинских радова, заједно са израдом кровне конструкције и хидроизолације крова. Над другом половином сегмента је подигнута велика заштитна цирада. Током 2010. наставиће се груби радови на другој половини сегмента, док ће на првој половини започети припремни радови на ентеријеру. Ако буде довољно средстава и други услови дозволе, до краја 2010. године требало би да се заврше целокупни груби грађевински и део занатских радова на другом сегменту.

Треба посебно споменути да би обновом барем прва два сегмента Великог конака којии мају велику корисну површину, у значајној мери био проширен смештајни капацитет и побољшан живот хиландарског братства.

Радови у гостопријемници 21. децембар 2009. Осим извођења радова, током 2009. израђено је и неколико пројеката који се налазе у различитим фазама. Пројекат обнове улазне зоне припремљен је за стручну контролу и тражење одобрења од КеДАКА-а (Центар за заштиту светогорског наслеђа из Солуна). Добијена је дозвола за извођење радова на новом противпожарномрезервоару, урађен је и одобрен пројекат санације пирга Светог Ђорђа, настављени су радови на испитивању темеља трпезарије и на изради пројекта њихове санације.

Треба подсетити да је 2007. године обновљен први од оштећених хиландарских објеката –Зидање пећи у келији великог конака, 21. децембар 2009. конак из 1814.(више о обнови конака из 1814.).

Нова, седма грађевинска сезона на обнови Хиландара почиње крајем јануара постављањем каменог пода у гостопријемници. Остали радови почињу крајем фебруара, након прве недеље великог поста.

[Guest Оливера]

Дигитална Народна библиотека Србије

Збирка садржи дигиталне копије графика из светогорског манастира Хиландар.

http://digital.nb.rs/collection/gr-svetogorska-hilandar

[Guest Оливера]

Подсећање на пожар у манастиру Хиландару - 4. март 2004. године

4. март 2010

Дана 4. марта 2004. године, око 1 час после поноћи, манастир Хиландар на Светој Гори захватио је катастрофалан пожар. Повређених није било, а ватрогасци, монаси и радници у манастиру успели су да одрже ватрену стихију под контролом. Пожар, који се ширио преко кровова, потпуно је уништио део манастирског комплекса од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве. Ван домашаја ватре су остали црква краља Милутина, ризница, архива и библиотека манастира.

У гашењу пожара и његовој локализацији учествовало је пет ватрогасних возила пристиглих из Кареје, админи-

стративног седишта Свете Горе и Полигироса, града на Халкидикију. Ватрогасци у врло брзо локализовали пожар, али ватра је дуго тињала у великој српској светињи.

Северозападни део конака који је изгорео, подигнут је 1821. године, а недавно је потпуно обновљен. У њему су се налазили административна управа манастира, гостопримница и собе за смештај гостију. Североисточни, Бели конак, подигнут 1598. године, се налазио у фази генералне обнове, такође је изгорео.