Манастир Хиландар

[Guest]

КЊИГА ХИЛАНДАРСКОГ ЈЕРОМОНАХА ДОСИТЕЈА

04.01.2013.

Крајем 2012., у издању Светог манастира Хиландара, изашла је књига хиландарског јеромонаха Доситеја (Радивојевића) "Име Божије у руској теологији XX века". Књига представља магистарски рад, одбрањен на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Оригинално је написан на грчком језику. Објављена су издања на српском и на грчком језику.

У наставку можете прочитати поглавље са закључком рада:

Именославно учење светогорских монаха се заснивало на пракси Исусове молитве и богослужбеном поштовању имена Божијег. Из таквог опита усвојена је формула „име Божије јесте сам Бог“, коју је раније формулисао свети Јован Кронштадски. Именославци су сматра ли да за схватање те формуле нису довољне само логичке спекулације, него моли твени опит, у којем се име Божије не одваја од самога Бога. Имено славни израз „име Божије јесте Бог“ не значи да важи и обрнута тврдња, то јест да „Бог јесте име“. По учењу именославаца свако призивање имена Божијег је дејствено због присуства Божијег у свом имену, независно од психолошког настројења онога који га изговара. Противници именославља су приговарали да таква формулација чини Бога „за висним“ од свог имена.

Израз „име Божије јесте сам Бог“, који је постао камен спотицања за све учеснике у спору о имену Божијем, различито је прихваћен у именославно-монашкој, религиозно-философској и званичној црквеној средини. У току трајања спорова о имену Божијем јавила су се два сасвим различита приступа у схватању природе имена Божијег. Једни су разматрали име као нешто нераскидиво везано с предметом, неодељиво од предмета, које изражава суштину предмета. Други су у имену видели само знак који је придодат предмету, и који никако не утиче на суштину предмета.

Светогорски спорови руских монаха сродни су полемици о граница ма богопознања и природе имена Божијег, која је настала у IV веку поводом Евномијевог учења; сродни су и са богословљем иконе и са богосло вљем светог Григорија Па ламе. Питање о имену Божијем у руском богословљу ХХ века по Лоском је исто толико важно колико и питање о иконама. По њему име Исус Христос, као име оваплоћења, „постало је почетак сваког богословља у источном хришћанству“.

Иако именославци нису има ли јединствено учење у вези са именом Божијим, може се ре ћи да је најрањивије место у њиховом богословљу теорија о вези између имена и предмета, међу светогорским монасима посебно изражена код монаха Илариона у његовој „теорији чаше“, насталој као одговор на рецензију монаха Хрисанта, а међу московским интелектуалцима код М. Д. Муретова. Нарочито је неумерена претензија монаха Илариона да његово учење о имену Божијем изражава нови догмат, који је он открио и који захтева одговарајуће признање.

Такође, доста рањиво место у учењу именославаца било је схватање имена Божијег као енергије Божије, што се посебно огледа у делима Антонија Булатовића. У Философији имена Булгакова сусреће се схватање имена као енергије Божије и као сместишта енергије Божије. Философија имена Флоренског била је органски уклопљена у његово учење о енергетском символу, који је тумачен у оквирима синергије. Такво поистовећење имена Божијег са Божијом енергијом гледано из угла теологије Григорија Паламе са свим је погрешно. Треба рећи да је почетком ХХ века, у време спорова о имену Божијем, богословље светог Григорија Паламе било слабо познато међу богословима Руске православне цркве. По мишљењу Флоренског, Булгакова и Лосева, именославље светогорских монаха један је од првих узрока за фудаментална истраживања исихастичких спорова XIV вeка мeђу руским богословима ХХ века.

Док је вођа светогорских именославаца Антоније Булатовић оповргавао оптужбе да они обоготворавају звукове и слова имена Божијег, као и то да они приписују имену Божијем нарочиту магичну силу, раздвајајући име Божије и његову звучну љуштуру, дотле су учени именославци, нарочито Лосев и Флоренски, разрадили питање магичке природе речи и имена. У неким радовима Флоренског може се наћи да је име Исус Бог заједно са његовим звуковима. Важно је нагласити да се крајње именославље развија као софијанство, где се мешају Бог и твар. Именославље Флоренског и Булгакова, је према томе, на неки начин, богословска основа за њихову софиологију.

Учење именославаца о дејству имена Божијег у светим тајнама Цркве такође је једнострано. Тако претварање хлеба и вина у светој евхаристији, освећење воде и опраштање грехова на исповести, не зависи само од изговарања имена Божијег, него и од низа других чинилаца.

Питање о имену Божијем у руском богословљу, може се рећи, још није добило одговарајућу богословску оцену. По мишљењу Владимира Лоског, израда тачне формулације о истинском поштовању имена Божијег, која би била утемељена на духовном опиту, могла би да постане другим „торжеством православља“, које би било способно да доведе до „појаве нових благодатних сила и светости“ у Цркви.

[Срђан Ранђеловић]

БОГОЈАВЉЕЊЕ У ХИЛАНДАРУ

 

Хиландар, 19.01.2013.
 
 
 

 
У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију  са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење.


http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=284&Itemid=1

[Срђан Ранђеловић]

Изложба "Хиландар, наслеђе и обнова" у Њујорку

 

 

 

 

Њујорк, 09.02.2013.

 

 

Са благословом Његовог преосвештенства епископа источноамеричког г. Митрофана у Њујорку ће данас бити свечано отворена изложба "Хиландар, наслеђе и обнова". Отварању ће присуствовати и игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, као и председник Владе Србије Ивица Дачић који се налази у службеној посети Сједињеним Америчким Државама. Присутнима ће се обратити архимандрит Методије, премијер Дачић и директор Задужбине Хиландара из Београда, Миливој Ранђић.
 

Изложба је организована у сарадњи Саборне цркве Светог Саве у Њујорку и Задужбине Светог манастира Хиландара из Београда. Поставка ће бити отворена до 5. маја 2013. у парохијском дому цркве Светог Саве
на Менхетну (15 W 25th Street).

 

 

Изложба приказује репродукције богатог хиландарског наслеђа и информације о обнови Хиландара у 21. веку. Циљ изложбе је да посетиоцима пружи могућност основног упознавања са слојевитим и мултидисциплинарним садржајем хиландарске заоставштине и значајем његовог очувања у данашње време.
 

Иако игуман Методије први пут борави у Њујорку, Хиландар је већ нашао своје место у срцима Њујорчана који су на добротворном скупу за помоћ манастиру, у мају 2012. године, трудом и у организацији господина
Банета Вујиновића и његове супруге Горице, прикупили 20.000 долара.

Током посете Сједињеним Државама, игуман Методије ће имати више сусрета са нашом дијаспором у Епархији источноамеричкој и Епархији новограчаничкој-средњезападноамеричкој, где ће се срести са Преосвећеним владиком Лонгином. У епархији владике Лонгина хиландарска делегација, на челу са игуманом, боравила је и крајем 2010 и почетком 2011., године када је потврђена чврста духовна веза наше цркве и верног
народа у расејању и манастира Хиландара. Том приликом је прикупљена веома вредна помоћ за обнову Хиландара коју су Срби али и њихови амерички пријатељи, несебично даровали на неколико добротворних скупова.

[Срђан Ранђеловић]

Именована нова комисија за Хиландар

 

 

 

 

Влада Републике Србије именовала је нову комисију за Хиландар. За председника комисије постављен је министар културе и информисања Братислав Петковић, а за заменика његов помоћник Миладин Лукић.
 

За чланове су именовани: др Владета Јанковић, епископ тимочки Јустин, академици Димитрије Стефановић и Гојко Суботић, директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић, др Мирко Ковачевић, др Зоран Ракић, Зоран Вапа, Миливој Ранђић, мр Владимир Тријић, Слободан Баришић и мр Светислав Николић.

Комисија за Хиландар је образована одлуком Владе Републике Србије 19. новембра 2004. године са задатком да предлаже активности, програме и послове који се односе на очување и неговање историјских, верских и културних традиција манастира Хиландара, прати радове и стање покретне и непокретне имовине Хиландара, обнову и реконструкцију постојећих објеката, као и изградњу нових објеката Хиландара, обнову и рекнструкцију историјских и културних споменика који су у склопу манастира (фреске, иконе, рукописи и др), организацију прослава значајних датума из историје Хиландара, разматрање извештаја и друге послове од значаја за очување традиције и културно-историјских споменика Хиландара. За потребе обављања свих ових задатака Комисија може образовати стручне тимове и ангажовати стручне институције или истакнуте стручњаке.

[Срђан Ранђеловић]

Прослава Преподобног Симеона Мироточивог у Хиландару

 

 

 

У Хиландару је свечано прослављен празник Светог Симеона Мироточивог који се ове године поклапа са обележавањем девет векова од његовог рођења. Уз празник Ваведења Пресвете Богородице, Светог Саве и иконе Богородице Тројеручице, празник светог Симеона спада у четири славе (панигира) које прославља хиландарско братство.

 

 

У периоду после пожара 2004 манастир није био у могућности да прими велики број гостију и свечаније прославља овај велики и значајан празник. Уз Божију помоћ и напредак на обнови конака, ове године је уз торженствену службу уприличена прослава којој су присуствовали бројни гости. Посебан позив је послат високопреподобном архимандриту Сави (Јањићу), игуману манастира Високи Дечани који због кризне ситуације у којој се његов манастир налазио није могао да дође.

 

 

Велику радост за хиландараску обитељ представљао је долазак Његовог преосвештенства епископа виксинског и павловског г. Варнаве из Русије. Иако је време било веома лоше у Хиландару се окупио велики број гостију и поклоника. Бдење је почело у понедељак увече у 19 часова. У 2. часа после поноћи уследила је пауза, да би Света архијерејска литургија са часовима почела у 6.30. Након тога је уследила свечана славска трпеза.

 

Лепоти богослужења посебно су допринели појци који су наизменично појали са две певнице, на десној на грчком а на левој на словенском. За десном певницом појали су монах Јаков, протопсалт Протатске цркве у Кареји и монах Нектарије, протопсалт хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом су се налазили хиландарски монаси и византијски хор „Свети Симеон Мироточиви“, са хороначалником Лазаром Нешићем. Службу је посебно за ову прилику за византијско појање припремио Игор Зиројевић.

 

 

Изузетно свечаном изгледу и пуноћи богослужења допринео је велики број свештенослужитеља. Уз епископа Варнаву саслуживали су архимандрит Методије, игуман Хиландара, јеромонаси и јерођакони из других светогорских обитељи као и свештенослужитељи из Русије и Србије.

 

 

Велики јубилеј девет векова од рођења родоначелника српске државе, оца Светог Саве и оснивача Хиландара, представља значајан датум у историјском памћењу српског народа. Широм српских простора, али и у целој православној васељени, данас се служи спомен на Светог Симеона Мироточивог, као обрасца смирености, помирења и духовног уздизања.

 

Из житија:
 

 

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

Тропар (глас 3):

Просветивши се Божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости Богопознања, свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

[Лазар Нешић]

Лепоти богослужења посебно су допринели појци који су наизменично појали са две певнице, на десној на грчком а на левој на словенском. За десном певницом појали су монах Јаков, протопсалт Протатске цркве у Кареји и монах Нектарије, протопсалт хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом су се налазили хиландарски монаси и византијски хор „Свети Симеон Мироточиви“, са хороначалником Лазаром Нешићем. Службу је посебно за ову прилику за византијско појање припремио Игор Зиројевић.

 

138999

 

Игор Зиројевић је заиста сјајно написао и компоновао, свака част! Било је задовољство певати .hvala.

[Срђан Ранђеловић]

Предавање јеромонаха Доситеја у Берлину

 

 

 

 

 

 

Београд - Берлин, 03.04.2013.

 

Јеромонах Доситеј (Радивојевић) Хиландарац, одржаће у Берлину, 6. априла предавање на тему: "Пост, молитва и исповест". Предавање ће бити одржано у Црквеном дому, Holzmannstrasse 34 12099 Berlin -Tempelhof, са почетком у 18.30 часова.

 

Програм боравка јеромонаха Доситеја:

 

Субота 06.04.2013.

18:00 - Вечерње
18:30 - Предавање у Црквеном дому
Holzmannstrasse 34 12099 Berlin -Tempelhof
Тема: ПОСТ, МОЛИТВА И ИСПОВЕСТ
Предавач: јеромонах Доситеј

После предавања разговор са оцем Доситејем Хиландарцем

 

Недеља 07.04.2013.

Б Л А Г О В Е С Т И

10:00 - Света Литургија

Служи и проповеда јеромонах Доситеј Хиландарац

[Срђан Ранђеловић]

https://www.pouke.org/forum/topic/25916-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98/

[Срђан Ранђеловић]

https://www.pouke.org/forum/topic/26131-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0/

[Срђан Ранђеловић]

Патријарх Кирил у Хиландару

 

 

 

Руски патријарх Кирил током своје посете Грчкој, од 4. до 7. јуна боравиће на Атосу, саопштили су Светогорски извори.

 

Он ће од монашке заједнице бити поздрављен у њеном средишту Кареји, где је предвиђено да се поклони древној икони “Достојно јест”.

 

Кирил би посетио руски манастир светога Пантелејмона, као и четири од 20 манастира којима у редоследу припадају посебна места и права. То су Велика Лавра, Ватопед, Ивирон и на крају српски манастир Хиландар.

 

Руском манастиру припада 19. место у редоследу, преноси ВИА.

 

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-r1674

[Guest]

Сусрет Патријарха српског и Игумана манастира Хиландара

28. Мај 2013 - 13:58

 

 

 

 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 27. маја 2013. године у Патријаршији српској у Београду Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, у пратњи монаха Никанора и г. Миливоја Ранџића, директора Задужбине Светог манастира Хиландара. Хиландарски игуман се сусрео и са више архијереја Српске Православне Цркве сабраних на заседању Светог Архијерејског Сабора у Патријаршији српској.

[Guest]

[Guest]

[Guest]