''Darovi'' govorenja jezika

[Leopold]

Najčešći dar, Dar jezika:

Počinje od 0:16

[Leopold]

"O darima Duha ne bih, braćo, htio da budete u neznanju. Znate kako ste se dok bijaste pogani, zavedeni, zanosili nijemim idolima.

Zato vam obznanjujem: nitko tko u Duhu Božjem govori ne kaže: "Prokletstvo Isusu". I nitko ne može reći: "Gospodin Isus" osim u Duhu Svetom.

Različiti su dari, a isti Duh; i različite službe, a isti Gospodin; i različita djelovanja, a isti Bog koji čini sve u svima. A svakomu se daje očitovanje Duha na korist.

Doista, jednomu se po Duhu daje riječ mudrosti, drugomu riječ spoznanja po tom istom Duhu; drugomu vjera u tom istom Duhu, drugomu dari liječenja u tom jednom Duhu; drugomu čudotvorstva, drugomu prorokovanje, drugomu razlučivanje duhova, drugomu različiti jezici, drugomu tumačenje jezika.

A sve to djeluje jedan te isti Duh dijeleći svakomu napose kako hoće."

(1. Kor 12:1-11)

[DYNABLASTER]

kakav je ovo dar?! pa ovo je lupetanje i to zesce hahaha smej.gif shalala mabala balala gabala zhabala 0203_cool smej.gif

cak i da je to neki validni jezik, opet ne znam koji je smisao takvog "dara", pa ja kad se tusiram mogu da lupetam takve nebuloze 319.gif

a u darove verujem, ali ne u ovo kao dar ili neka korisna stvar, pre ce biti da su ti "jezici" koji se uglavnom javljaju kod nepravoslavaca demonski dar, ili glupost ko sto rekoh kao kad se ja tusiram

pa i moja sestra je, dok je bila u polukomi, tecno pricala tj baljezgala na staroengleskom pa sta

molim urednika da obrise prethodni post, jer taj vise nisam mogao da editujem, a kao sto sam saznao nema smisla da prijavljujem sopstveni post! 0203_cool molim onda i ovu molbu obrisati, hvala! prstgore

[-Владимир-]

Ево још "дарова"

[Leopold]

kakav je ovo dar?! pa ovo je lupetanje i to zesce hahaha 0110_hahaha shalala mabala balala gabala zhabala 0110_hahaha 0110_hahaha

cak i da je to neki validni jezik, opet ne znam koji je smisao takvog "dara", pa ja kad se tusiram mogu da lupetam takve nebuloze 0110_hahaha

a u darove verujem, ali ne u ovo kao neki korisni dar, pre ce biti da su ti "jezici" koji se uglavnom javljaju kod nepravoslavaca demonski dar, ili glupost ko sto rekoh kad se ja tusiram

pa i moja sestra je, dok je bila u polukomi, tecno pricala tj baljezgala na staroengleskom pa sta

Ne treba brisati, ovo je sjajan post ali fakat

Kao prvo: dok se tuširaš ako ovo izgovaraš to je to - imaš dar jezika.

Kao drugo: to za sestru, to je dar jezika isto - POTVRĐENO. Znam masu sličnih slučajeva a čuo sam i nekoliko slučajeva da ljudi u komi pričaju na starom jeziku.

Dakle, dar u jezicima su uglavnom stari arhaični jezici (večinom hebrejski, aramejski, latinski i sl.) ima slučajeva staroengleskog, protogermanskog, starog francuskog, jidiša, keltskog i sl. Rijetko se javljaju živi jezici iako ima slučajeva kada Amerikanac priča Portugalski iako ga u životu nije pričao ili Poljakinja priča Francuski iako nikada nije pričala.

Dar u jezicima je za potvrdu nevjernicima i oni razumiju poruku, dakle pretpostavimo da je ovaj jezik koji priča fra Ivo Pavić na videu hebrejski, oni (koji razumiju hebrejski) bi trebali dobiti jasnu poruku, to je kao da Sirijac dobije dar Srpskog jezika i pred vama moli na tom jeziku: njemu ništa ne znače riječi ali vi ćete jasno čuti: Bog je velik, Bog vas voli, Ja Jesam, i sl. To je jedan vid drugog dara, dara tumačenja jezika. O tome kasnije...

[Leopold]

Volio bih izdvojiti samo jedan važan detalj iz tvog posta, Dušane:

a u darove verujem, ali ne u ovo kao dar ili neka korisna stvar, pre ce biti da su ti "jezici" koji se uglavnom javljaju kod nepravoslavaca demonski dar

Ni govora. Čak je u poslanicama pisano da su promatrači isto govorili Sv. Petru i apostolima nad koje se spustio Duh Sveti - da su se "napili slatkoga vina" jer su "blebletali" i govorili njima nerazumljivim jezicima.

Sv. Pavao se zahvaljujući daru jezika uspio sporazumjeti sa mnogim drugim narodima iako nije znao njihiv jezik i oni su se pitali kako ovaj zna naški?

Dar jezika treba vježbati, na početku doista zvuči kao "blebletanje" od par slogova ali kada se skroz opustite da vas vodi Duh Sveti, jezik postaje sve jasniji i jasniji, tečan i čuju se cijele riječi i rečenice te ga na kraju govorite kao vlastiti jezik. Govor, molitva, pjevanje...

Evo dobrog primjera:

[DYNABLASTER]

samo da se ispravim, sestra nije baljezgala ono u polukomi, nego usred operacije pod totalnom anestezijom! cak se i bunila "I'm cold, I'm cold" pa su morali usred seckanja i da je pokriju hahahaaa

Leopolde, nisu to nikakvi darovi Duha Svetoga, to se vuce antenama iz kolektivnog nesvesnog/ svesnog- sta li je vec, i nema veze sa tim citatom sto si naveo, mozemo da kazemo i trivijalnost

@lokopaloko

vrh! 0102_laugh smej.gif

[Дика Израиљева]

Лео,

Дух Светиможе да "говори" и на хрватском језику, и то било који дијалект.

Шта мислиш да ли су Апостоли говорили након Педесетнице  страним језицима, или су говорили на своме а слушаоци их разумјели? Да ли је Дух "излио" дарове само на Апостоле, или и на слушаоце?

[Milan Nikolic]

Када би макар једна особа разумела језик којим говоре они који мисле да имају ''дар језика'' било би у реду, али мислим да је све то једна крајност и обесмишљавање оног дара који су имали Апостоли на Педесетници.

[Leopold]

Лео,

Дух Светиможе да "говори" и на хрватском језику, и то било који дијалект.

Шта мислиш да ли су Апостоли говорили након Педесетнице  страним језицима, или су говорили на своме а слушаоци их разумјели? Да ли је Дух "излио" дарове само на Апостоле, или и на слушаоце?

Duh se u tom trenu spustio samo na apostole.

Govorili su stranim jezicima i zato su ih stranci mogli razumjeti jer su slavili Boga na njihovom materinjem jeziku, a zemljaci su im sa druge strane govorili da bulazne jer nisu razumjeli što apostoli govore.

[Милан Меденица :)]

Лео,

Дух Светиможе да "говори" и на хрватском језику, и то било који дијалект.

Шта мислиш да ли су Апостоли говорили након Педесетнице  страним језицима, или су говорили на своме а слушаоци их разумјели? Да ли је Дух "излио" дарове само на Апостоле, или и на слушаоце?

Duh se u tom trenu spustio samo na apostole.

Govorili su stranim jezicima i zato su ih stranci mogli razumjeti jer su slavili Boga na njihovom materinjem jeziku, a zemljaci su im sa druge strane govorili da bulazne jer nisu razumjeli što apostoli govore.

с тим што су Апостоли говорили на свом матерњем језику, а сви остали су их чули на свом матерњем језику. примера ради, Апостол је причао на арамејском, а Грк га је чуо на грчком.

то је један од разлога што је јерес инсистирање на тројезичности (грчки, јеврејски, латински).

[Leopold]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14333.msg449721#msg449721]

с тим што су Апостоли говорили на свом матерњем језику, а сви остали су их чули на свом матерњем језику. примера ради, Апостол је причао на арамејском, а Грк га је чуо на грчком.

то је један од разлога што је јерес инсистирање на тројезичности (грчки, јеврејски, латински).

Ne bih se složio.

Duh sveti je kroz pojedinog apostola ljudima govorio na onom jeziku kojima se želio obratiti npr. Rimljanima, Grcima, Etiopljanima i dr.

Znači apostol nije imao blage veze što priča i o čemu priča, glas je samo izlazio iz njega jer je apostol dopustio Bogu da koristi njegove glasnice, a onaj koji je bio blizu, npr. Rimski vojnik rodom iz Britanije, ga je razumio jer je Duh Sveti u ovom slučaju govorio keltski.

Ja na primjer ne znam što govorim kada molim u jezicima ali sam siguran da bi netko mogao razumjeti (Arapin, Židov, Hindus tko zna..). Rekoh da je postoji mogućnost da osoba iz npr. Rusije priča Portugalski, Libanonac Staroslavenski, Indijac Starogrčki ili Meksikanac Kineski.

Jer kakavo je svjedočasntvo Duha Svetoga ako ja koji znam engleski pričam Englezu: hey dude, God loves you ili na srpski: Bog vas voli. Pa rekli biste: OK, znamo.

Ali kada npr. Japanac čuje da ja klasični primjerak Balkanca koji nema pojma Japanski osim riječi "kamikaze" i "tokyo" na njegovom jeziku izgovaram a da ni znam što pričam: Bog je velik, Bog te voli, Obrati se k meni i sl. e to je šokantno i tome služi Dar jezika: da nevjernici povjeruju.

[DYNABLASTER]

prevideo si samo jednu stvar u celoj prici, a to je da niti ima svrhe niti smisla kad ti pricas stranim jezikom nekome ko taj jezik ne razume, a ti velis da i kad se molis pricas na jezicima, a sve sto nema smisla ili svrhu- nema smisla

[Leopold]

Pročitaj ponovno. Dakle, nema svrhe da imam dar jezika - Talijanskog jer nije utisak na Talijana kad mu Hrvat govori: Bog te spašava. Ali kada Kazahstanac čuje da se na Kazahstanski jedan Hrvat moli: Bog je ljubav - e, to je drugi par rukava zbog kojeg se ljudi i obraćaju. Masovno.

Pričekaj kada čuješ Filipinca kad ti na tečnom Srpskom bude pjevao dok budeš prolazio kao turist Londonom: "Bog je snaga, u njega se uzdaj!" pa mi se javi kad dođeš k sebi od šoka.. Ti ga pitaš: što si rekao? A on tebi: nemam pojma došle mi neke riječi i ja ih pjevušio.

Eto, ti vjeruj u što god hoćeš vjerovati.. Rekoh što sam imao, a na tebi je da razlučiš.

[Дејан]

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ

ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

КОНСТАНТИН ЈАНИЦИОТИС - ПОКРАЈ СТАРЦА ПОРФИРИЈА

Сећања његовог духовног детета

БЛАГОДАТНИ ДАР ПРОЗОРЉИВОСТИ И ПРЕДВИЂАЊА

А. О ДОГАЂАЈУ СА МЛАДОМ ФРАНЦУСКИЊОМ

Догађај са младом Францускињом је невероватан али истинит. Францускиња о којој је реч и данас је жива и здрава, позната нам је, и сада је православна монахиња.

Да бисмо догађај веродостојно описали, обратили смо се двема госпођама које су се налазиле у Старчевој келији у то време, и замолили их да нам саме испричају шта и како се тачно десило.

Госпођа Тасула Е. нам је своје сведочење доставила у писменој форми. Оно гласи:

Једног дана позвала ме је телефоном моја пријатељица Јелена Д. да опет заједно посетимо Старца. Отишле смо. Код Старца је било много народа као и обично. Она је ушла к Старцу и рекла му:

- Напољу, Старче, чека једна Францускињица коју је довела нека мени непозната госпођа. Оне би хтеле да Вам целивају руку.

Старац одговори:

- Уведи их.

Оне уђоше, а моја пријатељица је већ стајала онде. Старац упита:

- Зна ли која од вас француски да бисмо могли да разговарамо?

Моја пријатељица одговори:

- Да, Старче, напољу је Тасула.

Одмах ме позваше. Ја уђох, а Старац ми рече:

- Питај је чиме се бави и да ли је удата. Ја упитах, а Францускиња ми одговори:

- Нисам удата. По занимању сам професор, филолог.

И поче да плаче.

- Питај је - настави Старац - да ли верује у Бога.

Она, загрцнувши се од плача, одговори:

- Не, ја сам нихилисткиња. За мене - све је ништа.

Са тим речима на устима, плачући, она се сагнула пред Старцем, ка његовим коленима. Тада ми Старац рече:

- Иди ти сада!

Ја и госпођа која је Францускињу довела изађосмо, али моја пријатељица Јелена остаде и даље унутра. Она прича како је Старац својим рукама дохватио главу младе Францускиње, држао је тако накратко, па је упитао:

- Станујеш ли са мајком?

Она је нешто одговорила. Старац је наставио:

- Можда станујеш са неким другим? Она је на то и даље плакала. Старацјој рече:

- Ти имаш племениту душу.

Затим је наставио да говори, али моја пријатељица више није могла да разабере речи. Видела је само да јој Старац нешто говори, и да га она потпуно разуме. Тада се Старац окренуо у правцу моје пријатељице и рекао:

- Изађи и ти.

Моја пријатељица се наивно обрати Старцу питањем:

- Да ли да опет уведем госпођу која зна француски?

Старац одговори гласно:

- Рекох ти да изађеш.

Остадоше насамо Старац и млада Францускиња, и то доста дуго времена. Када је Францускиња изашла, сва је блистала од радости и одушевљења. Окренувши се ка мени, упитала је:

- Ко ти је рекао да Старац не зна француски?

- Истина је - одговорих ја у недоумици - он не зна француски!!!

Она, међутим, веома узбуђена одговори:

- То није могуће. Ја ћу ускоро поново доћи!!!

Госпођа Јелена Д. нам је усмено изнела своје сведочење о истом догађају. Ми га овде преносимо на основу звучног записа нашег разговора са њом.

- Госпођо Јелена, чега се сећате у вези са оном младом Францускињом?

- А, у вези са њом... Али, зар вам није Тасула већ нешто записала о томе случају?

- Јесте, написала је руком, али није то потпуно сведочење. Када пишеш руком, не можеш казати много...

- Ево, онда да вам ја испричам оно чега се сећам:

Ушла сам и рекла Старцу: "Старче, напољу се налази једна веома млада девојка; кажу да је

Францускиња. Довела ју је једна госпођа да Вам целива руку". "Па зар је још држиш напољу? Реци јој нека уђе", одговори Старац. "Старче, како ћете разговарати?" "Само ти њој реци да уђе."

Изађем и кажем: "Где је она Францускињица?" Она приђе у пратњи једне госпође у црнини. Била је то витка, млада девојка веома крхке и нежне појаве. Није јој могло бити више од двадесет пет година, а можда је била и млађа. Ја, као права паметњаковица, одмах рекох: "Тасула, уђи и ти да будеш преводилац Старцу..."

- Да ли је Тасула знала француски?

- Тасула? Свакако!

Уђе, дакле, и Тасула. Старац се обрати Тасули: "Реци Францускињи да ми каже како јој је име..." Девојка рече своје име, а Тасула преведе.

"Зашто је дошла овамо?"

"Ради туризма."

"Чиме се бави?"

"Професорка је", преведе опет Тасула.

Девојка је слушала своју преводитељку.

"Има ли родитеље?"

"Рече да има мајку."

"Да ли станује са мајком?"

Она је оклевала са одговором... Не сећам се да ли је рекла да или не, нисам то добро разумела јер је девојка одговорила на француском. Тада ће Старац рећи Тасули: "Ајде, иди сада..."

Ја га упитах: "Старче, како ћете разговарати са девојком? Ево, овде је Тасула..."

Старац јој поново рече: "Иди сада".

Мени није рекао да изађем, те ја остадох...

Девојка је чекала, а Старац се обрати Тасули пре него што је отишла: "Реци јој да ми целива руку". Девојка се сагну и целива Старчеву руку. У ствари, ми смо је некако приволеле да му целива руку... Али, Старац је хтео да она буде близу њега да би положио обе своје руке на њену главу... Девојка је била ганута, а Старац је почео да јој говори: "Дошла си овамо са својом мајком..."

- Да ли је Старац говорио на грчком?

- Наравно, на грчком.

- Стварно?

- Стварно.

Францускиња је још раније уз помоћ Тасуле, као преводиоца, била изјавила да је атеисткиња. Старац јој је, међутим, говорио: "Ето, ти мислиш да си атеисткиња, али твоја душа је веома племенита, веома добра. Чему учиш децу?"

Францускиња нешто одговори.

- Шта је одговорила?

- Не знам.

- Је ли говорила на француском?

- Свакако, на француском...

- А Старац је говорио на грчком?

- Па наравно, на грчком. Но, она је говорила на свом језику, на француском.

- А Тасула, зналац француског, већ је била изашла, и ви сте били сами ту, вас троје?

- Ја сам била ту, али нисам разумевала ништа од овога што је говорила Францускиња. Старац јој је говорио: "Не треба да говориш такве ствари деци..." (Тако сам из Старчевих речи закључивала шта му је Францускиња одговарала...) "Сирото дете", говорио јој је даље Старац, "не треба да живиш одвојено од своје мајке. Јеси ли удата?" Не знам шта је она одговорила. Старац је наставио: "Бог је ту, Бог ће помоћи, Бог ће те просветити..." Не сећам се да ли јој је још нешто говорио. Потом се окренуо ка мени и рекао: "Изађи и ти..."

Девојка је остала клечећи пред његовим ногама. Старац је држао руке на њеној глави...

- Да ли ју је држао за главу са десне и са леве стране као што много пута чини?

- Јесте, баш тако као што и нама често држи главу, па неког лако и нежно удари, а неког само држи за главу. У извесном тренутку спустио је своје руке и поново почео да на грчком говори, обраћајући се Францускињи. "Старче, шта она ту разуме?", рекла сам му ја... "Ајде, ти изађи", рече ми он.

Ја сам изашла. Ускоро је изашла и Францускиња. Била је веома, веома одушевљена. "Шта је то било...!", говорила је. "Нисам знала да постоји такав човек. Он ми је рекао све о мом животу... Све ми је рекао..."

У том тренутку ни Тасула ни ја нисмо биле свесне онога што се десило. Ја сам у себи говорила: "Шта је то ,све ми је рекао'? Старац ти је говорио на грчком. Ја сам чула грчки".

- Заиста?

- Када је Францускиња отишла, отишла је више него одушевљена због читавог овог догађаја. Није се она одушевила чињеницом да на свом језику разуме Старца - веровала је, уосталом, да он зна француски пошто је све његове речи разумевала - него ју је потресло то што јој је он открио ствари из њеног живота. Шта јој је касније рекао Старацја нисам ни чула...

Уто ме Старац позва. Ја уђем. "Јеси ли схватила?", упита ме. "Старче, шта је то било? Како то да сте ви говорили грчки, а она је разумевала да јој говорите на француском, а и док је она говорила на француском, ви сте је разумевали као да говори на грчком?"... "Схватила си? Ајде, иди сада... иди сада."

Касније, наравно, ја сам о овоме причала, често причала... Смејали су ми се, подсмевали се, али многи су ме слушали са радошћу. Једнога дана сам Старац је о овом догађају испричао игуманији манастира Светог Јована Макриноса. Још јој је дао број мог телефона да ме она позове да јој и ја испричам све што сам чула и видела. Игуманија је са изразитим дивљењем саслушала моја казивања.

Шта сам ја после свега тога осећала, можете само да замислите! Како сам и могла да се осећам! "Да", говорила сам игуманији. "Старац јој се обраћао на грчком...; рекао јој је то и то...; говорио јој је на грчком, а девојка га је разумевала... Одговарала му је на француском, али ја не знам шта му је одговарала зато што не разумем француски. Познато ми је само оно што сам већ знала из претходног разговора - јер пре тога већ је било речи о томе да је професорка, да је дошла ради туризма, да је атеисткиња... Све то је рекла госпођа која ју је допратила, а ја сам то одмах пренела Старцу... То сам, дакле, знала, али Старац је и даље разговарао с њом. Ја сам слушала његова питања и одговоре, а ови су били потпуно другачији од онога што бих ја очекивала да чујем на основу свега што сам претходно знала. Старац јој је, дакле, постављао питања, распитивао се о њеном животу: да ли живи сама, да ли је удата... Не знам шта му је девојка одговарала. Али, она сама је знала о чему су разговарали и шта јој је Старац тачно рекао, па је била ван себе од усхићења."

"Схватила си, дакле? Е, онда слободно говори и другима о том догађају", рекао ми је Старац. Ето, толико о младој Францускињи.