General Ratko Mladic

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Ratko Mladić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije Ovaj članak ili poglavlje ne citira izvore, tako da postoji verovatnoća da su neke informacije iznete u ovom članku netačne.

Možete pomoći Vikipediji unoseći odgovarajuće reference.

Ratko Mladić

General i bivši komandant Vojske Republike Srpske

Datum rođenja 12. mart 1943.

Mesto rođenja Božanovići, Jugoslavija

General i komandant VRS 1992. - 1996.

U bekstvu Od kraja 1996.

Ratko Mladić rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božanovići, opština Kalinovik, Jugoslavija (danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i od 1996. nije dostupan javnosti.Sadržaj [sakrij]

1 Mladost i obrazovanje

2 Rana karijera

3 General Mladić

4 Rat

5 Privatni život

6 Potraga za Mladićem

7 Literatura

8 Vidi još

9 Spoljašnje veze

[uredi]

Mladost i obrazovanje

Otac Ratka Mladića, Neđo (1909-1945), ubijen je od strane ustaša u blizini Ivan sedla. Majka Stana (1919-2003, devojačko Lalatović), je sama podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944-2001). Neposredno po Ratkovom rođenju i majka i otac su mu oboleli od tifusa, a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovu školu je završio u rodnom mestu. U to vreme izražava želju da postane učitelj, dok kasnije preovladava želja da postane hirurg.

Nakon osnovne škole, Mladić odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću "Tito". Ubrzo se predomišlja i konačno se opredeljuje za kasnije životno zanimanje i kreće za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U JNA stupa putem konkursa na Vojnu akademiju 20.oktobra 1961. Završava je sa odličnim uspehom kao šesti u klasi, a 27. septembra 1965. je primljen u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Akademiju završava 1978. kao prvi u klasi, sa prosekom 9,57.

[uredi]

Rana karijera

Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965., a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. novembra 1965., kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. postaje komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1.klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978 pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25.decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje.

Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu.

Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV.

U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom Predsedništva SFRJ 1/68 od 11. decembra 1991. dobio je čin general-majora.

[uredi]

General Mladić

24. aprila 1992. potonji ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. Dana 12. maja 1992. general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

8. novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom tzv. međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića." Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, što se vidi prema podacima Personalnog lista (Vojni dosije) gde stoji da se nalazio na listi tzv. 30. kadrovskog centra u službi VJ na nepoznatoj dužnosti, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan. Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.

[uredi]

Rat Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje.

Izbaciti književni stil

Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite.

Za više informacija pogledajte Rat u BiH

General Ratko Mladić stiže na mirovne razgovore sa UN, Aerodrom Sarajevo, jun 1993

Zahvaljujući nepredvidivom vihoru ratnih zbivanja, školovani oficir JNA, Ratko Mladić nenadano je dospeo u situacije o kojima nije mogao ni sanjati. Od 21. godine član partije, verni oficir ideološke vojske koja je učena samo kako da se brani od spoljašnjeg, ali ne i od unutrašnjeg neprijatelja, na popisu izjašnjavan kao Jugosloven, morao je sada, u tom neočekivanom obrtu, da brani ne svih pet naroda, već samo jedan, i to od dojučerašnjih komšija. Još na kninskom ratištu shvatio je da procep između Srba-komunista i Srba-četnika predstavlja tačku spoticanja u daljoj organizaciji srpske vojske, te je zabranio nošenje i petokraka i kokardi, insistirajući na jedinstvenom srpskom grbu sa trobojkom.

Ratujući u Kninu, još kao pukovnik, sprijateljio se sa vojnicima i narodom, zahvaljujući svojoj neposrednosti u komunikaciji, što je znatno, pogotovu u kasnijim godinama ratovanja doprinelo njegovoj izrazito velikoj popularnosti među običnim ljudima, koji su ga doživaljavali kao narodskog generala. Dobro je poznata priča o njegovoj hrabrosti, kada je sam ušao u minirani autobus, koji se nalazio na putu kojim je morao proći ka krajnjem odredištu. Pošto nije bilo vremena da se čekaju specijalne obučene jedinice, pukovnik Mladić odlučio je da proba sam, i uspeo. Tada su svedoci ovog događaja komentarisali da je u pitanju ludo hrabar pukovnik, koji sa takvim pristupom rešavanju problema može daleko dogurati.

Već 1992., postavši komandant VRS, vrlo brzo od razbijene i neorganizovane mase, pravi dobro ustrojenu Vojsku koja se dostojno može suprotstaviti neprijatelju, šta više i nadmoćno ga potući. Upravo su mu ti prvi meseci ratovanja, i veliki vojni uspesi doneli oreol genijalnog generala, da ga je čak i jedan ugledni američki časopis[traži se izvor] 1994. proglasio jednim od najboljih 30 vojskovođa današnjice.[traži se izvor] Takođe, u Indipendentu je 1994. bio jedan od kandidata za ličnost godine u svetu. Objašnjenje je bilo sledeće:

Bila je to godina u kojoj su se bosanski Srbi pobedonosno opirali svetskom mnjenju, beležeći niz političkih i vojnih uspeha dok su se direktne pretnje NATO, EU i UN gubile u ludilu međunarodnog prebacivanja odgovornosti. Zasluga ili krivica za ovo pripada uglavnom Ratku Mladiću. Radovan Karadžić je možda predsednik i predstavnik samozvane bosanske Republike Srpske, ali zapadni diplomati i generali koji su se suočili sa obojicom za pregovaračkim stolom kažu da je Mladić čvršći i da se Karadžić ustručava da pristane na bilo šta pre nego što to razjasni sa svojim kršnim, plavookim vojnim komandantom. On je sposoban za aroganciju od koje zastaje dah. (...)Ovo je general koji prolazi sito i rešeto sa svojim vojnicima, a ponekad ide u patrolu sa njima, a sam pomen njegovog imena pokreće čitavu bujicu zdravica i priča.

[uredi]

Privatni život

Oženjen je Bosom, devojačko Jedić, siročetom iz Hercegovine, koju je upoznao na službovanju u Makedoniji, gde je radila kao sekretar knjigovođa u Medicinskom pedagoškom savetovalištu u Skoplju i sa kojom se venčao leta 1966. Ima sina Darka (1969) koji je oženjen. Darkova supruga Biljana rodila je 2. marta 2006. godine na Klinici Narodni Front (Beograd) zdravo muško dete, drugo Ratkovo unuče, kome je dato ime Stefan, najverovatnije po Svetom Stefanu, zaštitniku Republike Srpske. 2001. dobio je unuku Anastaziju. Porodica mu živi u beogradskom naselju Banovo Brdo. 24. marta 1994. doživeo je tešku ličnu tragediju, kada je pod još nerasvetljenim okolnostima (sumnja se na (samo)ubistvo) život izgubila njegova 23-godišnja kćerka Ana, inače odličan student medicine.

Ljubitelj je meda i pčelarstva. Jedno kraće vreme posle rata, bio je posvećen ovom hobiju, na svom napuštenom imanju u okolini Valjeva, selo Pričevići. Takođe je i strasni šahista.

[uredi]

Potraga za Mladićem

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih jedanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. U međuvremenu mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005., posle čega zvanično ne postoje operativni podaci o mestima skrivanja. Stručne analize koje su uradili BIA i MUP upućuju na zaključak da se general Mladić sada krije u urbanim delovima Srbije sa svega dva pratioca i da se brzo kreće, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Ni gotovo godinu dana kasnije nije jasno ko je i sa kojom namerom plasirao ovu dezinformaciju koja je za vrlo kratko vreme obišla svet.

Najveći napori na hapšenju generala Mladića učinjeni su tokom 2006. kada je organizovanom policijskom racijom razbijena dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od čak 8 godina zatvora. Među optuženim najviše ima bivših oficira VRS i VJ.

3. maja 2006. godine, Evropska komisija je opozvala pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa SCG zbog izostanka hapšenja generala Ratka Mladića i izručenja Haškom tribunalu. Sredinom jula Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje generala Mladića.

Paralelno sa nastojanjima države da uhvate Ratka Mladića, jedan broj političkih stranaka i nevladinih organizacija mu javno iskazuje podršku što se pokazalo prilikom preimenovanja Bulevara AVNOJa u bulevar Zorana Đinđića, kada su pripadnici organizacije 1389. lepili plakate sa natpisom bulevar Ratka Mladića.

[Guest nikolastojanoviccuprija]

[PD]

Dace Svemoguci da se ocisti ljaga sa imena naseg generala i da se nece morati skrivati vise. Da ga kao prvo Srpski narod prizna sto on ustvari jeste.

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/06/08/7302310_2mladic-t.jpg

Ратко Младић правоснажно осуђен на доживотну казну затвора

WWW.RTS.RS

---

Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу потврдило је пресуду Ратку Младићу. Одбијене...

 

[Вилер Текс]

Од усташког суда боље нисмо могли очекивати.

Ово су наменили Србима. Али нека, сломићемо и то.

Бог да спаси и помилује слуге своје Ратка и Радована.

[Bilbija]

Пре сат времена, Вилер Текс рече

Од усташког суда боље нисмо могли очекивати.

Ово су наменили Србима. Али нека, сломићемо и то.

Бог да спаси и помилује слуге своје Ратка и Радована.

Jos jedan Srbin je zrtvovao svoj zivot za buducnost srpske dece.

Pamtice Srbi doveka njegovu ztrvu.

 

 

[Golub]

Још давно, чим су одведени у Хаг, знало се да ће Ратко и Радован бити ,,осуђени'' од америчког-НАТО суда на највеће могуће казне.

Ево нађох шта сам написао за Радована:

Исто важи и за Ратка.

[Prozor na krovu]

Da smo bili normalni - oni tamo nikada ne bi završili. 

[Milan Nikolic]

Министар Вулин о иживљавању Хашког суда над Ратком Младићем

Вулин је рекао да је ово освета, а не пресуда, и да је Младићева кривица то што је одговорио на злочине Насера Орића.

- Али Насер Орић није крив за поклане српске цивиле у Подрињу. Младић је крив, јер је командовао војском Срба у српским селима око Сарајева где су његови војници рођени и одрасли, али није крив Изетбеговић, јер у Сарајеву више нема Срба, али има масовних гробница. Успостављен не да би тражио правду и допринео помирењу, већ да би судио Србима, Хашки трибунал је испунио своју сврху. Србе је прогласио геноцидним, а народе бивше СФРЈ додатно посвађао и закрвио. Сваки дан даљег постојања Механизма је само начин да његови чланови наставе да примају велики новац и да своје лажи приказују као нашу истину. Пресуда генералу Младићу је пресуда правди - поручио је министар Вулин.

[Božena]

https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/202106081125553694-sudija-nijambe-koja-je-bila-protiv-presude-mladicu-nalozila-bih-novo-sudjenje/?ref=fbsputnik

[Golub]

Горан Шарић, познати хрватски историчар и католички теолог из Ријеке, увјерио се да они који креирају друштвено-политичке оквире и иступају као „борци“ за слободе – немају ни најмање такта нити стрпљења да саслушају другачије мишљење.

Наиме, његов текст у којем се осврнуо на пресуду изречену српском генералу Ратку Младићу уклоњен је само неколико минута након што је објављен на друштвеним мрежама.

Шарићев текст преносимо интегрално.

Запад осудио Ратка Младића, а тко ће осудити Запад?
Еуропска Унија као конгломерат зла, издаје, перверзије и криминала, сад може „одахнути“. Или… можда је тек добила проблем? Што значи осуђујућа пресуда бившем војном вођи Срба у Босни и Херцеговини? Значи ли то напредак правде и истине за било кога, или само напредак ЕУ епштајновске клике у обмањивању јавности и продору снага мрака – на исток?

Погледајте наслове медија у Хрватској. Погледајте чиме обмањују и заглупљују и онако заглупљене масе… Наслови попут: „Тајни рат Готовине и Младића: Србија је спремала паклени план уочи Олује“?! Је ли њима јасно да проблем Хрвата нису Срби него економска окупација од стране Запада и духовна дегенерација! Је ли њима јасно да Хрватице (као ни Српкиње) не рађају дјецу и да ће овим темпом негативног наталитета за 50 година нестати и Хрватска и Србија?!

И најважније, тко ће и кад осудити ЕУ тајне и јавне лидере и политичке силе које су изазвале РАТ У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ? Који ће то суд изрећи осуђујућу пресуду ватиканским, њемачким, америчким и британским центрима моћи који су потакнули и распламсавали рат на цијелом простору Балкана?

Или је осуда Младића (који је само обични војник који се борио за интересе своје нације, као што су се борили и остали национални лидери и генерали из БиХ и бивше Југославије) само покушај пилатовског прања руку, кроз форму Хашког суда? И да они глуме „правду“, они, који су далеко више криви од Ратка Младића! Они који врше и намећу терор злочиначке демонкрације на цијелом простору бивше државе? Терор перверзије, терор политике прогањања паметних и ушуткивања способних. Терор наметања њихових „вриједности“ (па је по новом у Србији жена ватрогасац ватрогаскиња, а мајка која дијете удари по гузи може завршити у затвору).

Ови догађаји (сулудо рушење православне цркве, малтретирање са „нон паперима о Косову, стотине година робије за Србе у Хагу…) захуктавају политичка збивања у Србији! Србима постаје јасно да Србија за Запад никад неће бити довољно мала да не би била велика! Србима постаје јасно да је петог октобра извршен државни удар. И да су те власти биле издајничке! Отворено издајничке! То није била сурадња с ЕУ, то је било лизање дупета онима који су на Србију бацили 25 тисућа тона бомби и 600 килограма осиромашеног урана, који је за 30% подигао појаву рака, леукемије итд. у Србији! А многи људи у Београду сад примјећују и на себи, чудне промјене…

Сад није више питање пресуде Младићу, она ће само Србе освијестити да више никад не дозволе да им на власт дођу „тадићи“, „маринике“, „коштунице“… односно они који су изручивали српске генерале – у руке онима који су дугих 77 дана и ноћи окрутно БОМБАРДИРАЛИ Србију и убили и осакатили на тисуће грађана, међу њима и пуно дјеце! Порушили државу и отровали је кемикалијама и осиромашеним ураном! Тим разбојницима они су испоручивали своје генерале, чак и предсједника! Дакле ратним злочинцима НАТО злочиначког савеза!

Која би држава изручила свог предсједника странцима? И онда се Чеда Јовановић чуди ако му неки пролазник добаци увреду? У другој држави био би на доживотној робији.

Ја знам да су Срби народ који дуго трпи, шути, па и спава. Али Запад не зна да је опасно пробудити Србе!

ЕУ тама се шири на исток. Тј. покушава се ширити, покушај је то стварања простора Таме од Лондона до Црног мора! За стварање позиција за будући напад на Русију! У том смислу, Србија је била – препрека, Србија је и даље препрека, без обзира на слуганство српских тзв. елита!

Срби почињу схваћати да у ЕУ не теку мед и млијеко. Једино што сваки не-германски, не-романски мали народ може очекивати у ЕУ је – ропство и терор!

Док је Србији ОТЕТО 17% државног територија (српска покрајина Косово), невладине организације, Костић и поједини академици и професори са Филозофског факултета у Београду се ломе да увјере Србе како је њихова једина свјетла будућност у ЕУ гдје Србију нитко ни не зове. Интересантно је како човјек постане ђавао кад изгуби карактер! Како су спремни на свако понижења, као наркоман за грам дроге кад је у кризи…

Ова данашња Србија није Србија жутих, Коштунице и Тадића, колико год се Запад преко својих медија – Н1, НоваС и Данас труди зомбирати народ. Данас Срби схваћају оно што је Александар Дугин најавио још прије петнаестак година – Србија може промијенити ток повијести!

[Milan Nikolic]

Младић заиста није крив.

 

[kopitar]

Ako sud kaže da je kriv onda je to tako, ne bi bolje prošao ni da mu se sudilo i u Srbiji.

General Norac je u Hr dobio oko 12 do 15 godina u vrijeme kad su to bile maksimalne kazne u Hr.

Što se tiče tz. "domovinskog rata" u Hr. i drugim prostorima bivše Jug. tu maksimalnu odgovornost snosi ondašnja vlast Srbije i usporedba sa zločinima počinjenim na sve tri strane su također su na Srpskoj strani.

To su činjenice i to treba prihvatiti.

Ako se želi sa ovim manipulirati onda se ne treba čuditi što i druga strana manipulira sa činjenicama iz NDH u Hr.

Nivo objektivnosti o ovakvim stvarima  što se tiče vjernika i vjerskih portala,foruma itd je nikakva.

Vjernik ima mentalni sklop takav da misli da njegov narod i vjera ne može biti loša jer je Bog s nama, tako da general Mladić koji se "borio"za sve to ne samo da nije zločinac nego heroj i žrtva tih nečasnih drugih naroda i tz. ustaša koji su protiv nas i Boga.

Isti je takav obrazac ponašanja vjernika i na drugoj strani.

Što kažu teolozi o ovome?

Da li je ova slijepilo vjernika grijeh.

I kako je moguće da oni za koje bi se trebalo očekivati još veća objektivnost i kritičnost jer su Isusovi sljedbenici na kraju postanu daleko gori od ateista, lijevičara i dr. neznabožaca.