Православни часописи

[JESSY]

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?Itemid=72&id=19&option=com_content&task=blogcategory

[JESSY]

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka-c.htm

[JESSY]

Православна вера и живот - часопис Епархије крушевачке

25. Август 2015 - 9:11

Видовдански број часописа Епархије крушевачке "Православна вера и живот"

• Еколошко-етички поглед о нашем небу
• Видовданске мисли
• Ерминевтичка запажања о апокалиптичком страдању и опстанку Срба и Српске Цркве у 20. и 21. веку
• Поуке светих Отаца, догађаји у Епархији крушевачкој и друге теме

Часопис можете преузети ОВДЕ.

Претходне бројеве часописа, можете преузети ОВДЕ.

[JESSY]

Нови број часописа Богословље

27. Август 2015 - 9:32

 

Пред читаоцима је још једна садржајна свеска Богословља -или словљења о Богу. Као постављена духовна трпеза, наш часопис нуди различиту ду­ховну храну и утеху својим читаоцима и поштоваоцима, ево већ, ни мање ни више него деведесет година (прва свеска Богословља изашла је 1926. године). Ретки су наши часописи и листови који су дуговеки на нашим не­мирним просторима. Старина и добро искуство обавезују, по оној народ­ној изреци: „Племство обавезује!“ Треба само следовати добром примеру и искуству које је наш часопис већ прошао и остати му веран и доследан. То управо и чини садашњи нараштај, махом наших млађих богослова који стасавају под окриљем Богословског факултета последњих деценија. По садржају нашег часописа може се лако видети које све области богословља су заступљене.

На први поглед се види заступљеност свих главних праваца у богословљу. Најпре су понуђене светоотачко-библијске науке као темељ свеколике богословске мисли кроз радове Високопреосвећеног митропо­лита Порфирија, Илије Томића, Мирка Томасовића, Преосвећеног еписко­па Јована (Пурић), Горана Младеновића, Љиљане Јовановић, Родољуба Ку­бата. Одмах после тога прате их драгоцене студије из области искуственог или правомислећег богословља као што су радови Преосвећеног епископа Давида, Александра Ђаковца, Високопреосвећеног митрополита Јована (Зизиулас), Ивице Чаировића, Високопреподобног архимандрита Тихона, Наталије Сухове, Мирка Сајловића. На крају су студије из области црквене историје, исто тако вредне и драгоцене, које нам представљају Хришћан­ство у историји, онаквој каква она јесте у свој својој стварности. Из те, такође драгоцене и значајне области су студије проте Предрага Пузовића, Радомира Поповиђа, Наталије Сухове, Владислава Пузовића, Слободана Јаковљевића.Све у свему, богат, разноврстан и надасве импозантан садр­жај који нудимо читаоцима.

Почев од ове свеске Богословља уобичавамо да доносимо и студије на изворном језику (руски, енглески, немачки, и тд) што нашем часопису даје шири и свеобухватнији значај унутар васељенске Цркве. Исто тако, читао­ци примећују да је и наша Редакција међународног карактера јер смо у њу уврстили позната имена савремене богословске науке из целог света. То нас још више охрабрује и обавезује истовремено да и ми сами сарађујемо у богословским часописима других помесних Цркава и шире, а исто тако да за нашу духовну трпезу призивамо савремене богослове из целе хришћан­ске васељене.

На крају, слободни смо да се као Редакција у обраћању нашим драгим читаоцима послужимо речима Светог Софронија Јерусалимског патријар­ха: „Ако смо у чему из незнања погрешили, или по забораву нешто изо­ставили, или по журби на нешто мало обратили пажњу, или краткоћом излагања нешто само наговестили, или по немоћи веома грубих речи, чак против наше воље, то молимо допуните то додацима и речима које проис­ходе из наше отачке пуноће, побољшајте исправкама, подстакнути брат­ском надом и орошену отачким саветима, како оно што недостаје и што је несавршено не би тако и заувек остало, и да слабо и по незнању искривље­но не остане заувек немоћно и за цео живот слабо“ (Посланица Софронија патријарха јерусалимског упућена Сергију патријарху цариградском 634. године, у, Р. Поповић, Васељенски сабори, књ.2, Београд 2011, 147)

протојереј-ставрофор Радомир В. Поповић, главни и одговорни уредник

• Нове књиге

|

[JESSY]

Сабор - Нови часопис Епархије франкфуртске и све Немачке

2. Септембар 2015 - 10:49

 

Почетком септембра 2015. године из штампе је изашо САБОР - нови мисијски часопис Епархије франкфуртске и све Немачке .

Када човјек намјери да напише коју ријеч, неку поруку, писмо или књигу, то значи да се нешто важно десило. Ми као људи пишемо, јер желимо да посведочимо о догађајима, људима и чињеницама који су се збили у нашим животима. Из таквих разлога написана су Јеванђеља и све библијске књиге, једнако као и сва каснија дела црквене књижевности, која су имала увек исти циљ: сведочење о љубави Божјој према човеку. Отуда и ми, који почињемо са овим новим часописом, користимо прилику да већ у уводној речи посвједочимо о чуду љубави Божје, која се десила са нашим верним народом на подручју данашње Републике Немачке.

Десило се, наиме, да једна мала заједница православних Срба, сачињена од бивших логораша заточених у фашистичким казаматима, у чијим редовима су се нашли и неколико православних свештеника, одмах по завршетку Другог светског рата, организовала се као Црква Божија,  у свега пар парохија на територији тадашње републике Немачке. Ускоро, због прилива великог броја православих Срба и њихове љубави према Богу, Цркви и богослужењу, указала се потреба, па је 1969. године основана Епархија западноевропска и аустралијска, на челу са епископом Лаврентијем, у чији састав су ушле поменуте парохије. У историјским аналима који свједоче о животу наше епархије из њеног раног периода, стоји наведен један интересантан догађај: ,,1978 год. купљене две куће у Химелстиру'' (Српска Православна Епархија средњоевропска, Шематизам 2014, стр.12). Из перспективе западно-европског човека, ,,две куће“ се можда не рачунају као нешто много, међутим за овако малу  заједницу верних хришћана, то је био ,,дар свише“. Јер управо ту, у Химелстиру, поникнуће касније центар наше епархије. Из тог периода, памти се још један догађај. Наиме, мало раније, тачније у другој половини 1972. године почела је са радом епархијска штампарија, прво у Диселдорфу а потом у Химелстиру. Поред многих  значајних књига, истовремено се штампају и значајни црквени часописи. Дакле, откад постоји наша епархија, постоји и потреба за штампањем црквеног часописа. Предање ће се одржати и доласком Његовог Преосвештенства епископа средњоевропског Г. Константина, чијим доласком епархија постоји под новим именом као Епархија средњоевропска. Иако суочена са великим искушењима, попут грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини и новим српским миграцијама на ове просторе, рад штампарије се ипак није прекидао.

Дакле, из малих ,,пост-холокауст парохија“,  из две куће у Химелстиру, из изнајмљених богослужбених места, ми данас имамо формиран епархијски центар са озбиљном администрацијом, основане црквене општине и организован богослужбени живот готово свуда где живе православни Срби, по Немачкој. А из старања и љубави према писаној речи, произашлој из мастила наше старе штампарије, настаје данас наш часопис Сабор. Шта је ово, ако не чудо љубави Божије? Данас је наша епархија израсла  у озбиљну црквену заједницу (сабор) однедавно под новим именом, Епархија франкфуртска и све Немачке.  Без сумње, улазимо у нову еру нашег црквеног живота, где ћемо ако Бог да, поред новог административног центра у Франкфурту, имати и нови часопис тј. гласило наше епархије. Овај часопис, који је пред тобом, богољубиви читаоче,  биће, вјерујемо, као и сва црквена књиженост до сада, писмено сведочанство  о чуду љубави Божије према човеку.

Сабор, како је назив нашег часописа, кључна је ријеч за нас православне Србе у Немачкој. Зато што смо се сабирали и што се сабирамо као Црква Божија на Литургијама око свога епископа, зато што смо се  сабирали као народ Божији у име Оца, Сина, и Светога Духа како би сведочили своју љубав и веру православну, Бог нас је силно љубио и обилно нас даривао својом благодаћу.  Пролазећи данас кроз искушења западног света  у којем живимо, само нас сабор може спасити. Да Бог да се сабирамо у Цркви, у својим светињама, да сабирамо свој ум у срца наша и да одатле непрекидно благодаримо нашем васкрслом Господу Исусу Христу.  А часопис  Сабор нека буде писмено сведочење те наше љубави према Богу и Цркви Његовој.

Са благословом,

Епископ франкфуртски све Немачке
+ СЕРГИЈЕ

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке

• Нове књиге

|

[JESSY]

Радуј се, Истино, од свијета гоњена!

9. Децембар 2015 - 12:39

 

Уз 251. број Светигоре одштампан акатист Богородици Филеримској

Уз предбожићно издање Светигоре“, образника за вјеру културу и васпитање, Митрополије црногорско-приморске читаоци ће на поклон добити акатист Пресветој Богородици Филеримској. По узору на древне православне химнографе који су писали похвалне пјесме-акатисте, похвалну пјесму посвећену Пресветој Богородици Филеримској, саставила је послушница Слађана Кадић, а по благослову Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Треба напомнути да је ово прва похвална пјесма посвећена поменутој икони.

На крају акатиста дат је кратак историјат Филеримске иконе, коју је према предању живописао апостол Лука као посљедњу икону са земнога живота Пресвете Богородице. Икона је из Египта, гдје ју је понио свети Лука, прешла преко Јерусалима, Цариграда, Палестине, Родоса, Малте. Одатле је на поклон добија руски цар Павле Први, а онда Божијим промислом путује за Естонију, Данску, Њемачку, Београд, Острог и свој крсни пут завршава на Цетињу, заједно са друге двије светиње - честицом Часног крста и Десницом светога Претече. Како се каже у акатисту: „Дио Часнога крста и Десница Светог Јована, Светој Цркви у Цетињски манастир су враћени, а Свету Филеримску икону су у музеју изложили да би вјерни Богу вапили и сада Цетињску Богородицу, светињу Цркве Божје, од Господа измолили».

Акатист је илустрован репродукцијом иконе Пресвете Богородице Филеримске, као и иконом новијег датума на којој Свети Јован Претеча и Свети Петар Цетињски међу собом држе икону Пресвете Богородице, а такође и фотографијом брда Филеримоса на острву Родосу са манастиром Пресвете Богородице, у којем је Филеримска икона заједно са дијелом Часног Крста и Десницом Светога Јована Претече боравила неколико вјекова.

Као и древни акатисти и овај се састоји од 24 пјесме благодарности - од 12 кондака и 12 икоса везених надахнутим топлим ријечима, пуним љубави и монашког финог ткања похвале. „Радуј се, пресвијетла и прекротка Голубице небеска, дивотом Твојом просвети унутрашњу таму моју; чуј, Господарице, чуј уздахе срца мога, од пуноће благодати Твоје кани росу која ће оживети замрли дух мој».

Да ли ће њен преблаги лик раскравити срца оних који је држе заробљену и зар да она „која чудесним ликом својим Свету Цркву обасјава“ буде заробљена у пећини таме?

• преузми Акатист

• Нове књиге

|

[JESSY]

Педесети број часописа Дабар

 

Пред вама је јубиларни педесети број часописа Дабар, који је уједно и први у овој години. Вијест о упокојењу Митрополита дабробосанског Николаја примљена је са тугом. Сјећајући се његове личности и његовог огромног доприноса у појави листа Дабар, као и истимените Издавачке куће, редакција је одлучила да не припрема ванредни број поводом Владикине смрти, већ да све вијести о његовој смрти и сахрани уклопи у јубиларни, 50. број. У прошлих педесет бројева Дабар је објавио стотине текстова на преко три хиљаде страна. Први број се појавио 1996. године. Блаженопочивши митрополит дабробосански Николај има највеће заслуге и што се Дабар појавио и што је био радо примљен и читан у нашем народу. У послератном периоду био је топло прихваћен од народа Дабробосанске епархије, али и из других епархија Српске Православне Цркве. Услови за рад тада су били примитивни, без техничке опреме. Радило се у тешким условима у манастиру Добрун. Дио тиража тадашњег Дабра дистрбуиран је у Србији, гдје су многи из наше епархије нашли уточиште у ратно вријеме, па ту и остали. Дабар им је био једини извор информација о томе шта се дешава у црквеном животу Дабробосанске епархије.

Објављена су скоро сва богослужења, пријеми, посјете и друге активности митрополита Николаја, као и мноштво дјечијих радова и цртежа, фотографија. У тим почетним бројевима био је објављен списак са подацима и фотографијама погинулих бораца који су страдали широм Епархије. У популарисању Дабра много су учинили наши свештеници достављајући редакцији прилоге духовног и информативног садржаја. Објављено је више ванредних издања посвећених важним догађајима: Долазак Иконе Мајке Божје Тројеручице, Устоличење митрополита Николаја, Двјеста година од Првог српског устанка.

У периоду од 1997. до 2005. године Дабар је дистрибуисан на скоро свим континентима, тако да гдје год је било људи са ових простора, молили су да им пошаљемо наш лист. Са појавом епархијских листова и часописа у Српској Православној Цркви, постепено смо се повлачили не желећи да у другим епархијама правимо конкуренцију њиховим гласилима. Суочени са реалношћу да читаоци брзо стижу до информација путем интернета редакција је одлучила да се лист појављује повремено. У задње вријеме примјећено је нешто веће интересовање за православну периодику, па тако се јављају поједини вјерници тражећи информације како да набаве одређене наслове, међу којима и лист Дабар. Дабар својим темама броја покушава да одговори на актуелна питања, како да се вјерник снађе у друштву, очува вјеру, као и савјете по питању породичне проблематике и живота младих људи. Концепција листа заснована је на Јеванђелском темељу, светотачким списима, разним преводима, бесједама као и поучним примјерима из живота нашег народа. Све наведено треба да мотивише наше вјернике и читаоце да истрају на спасоносном Христовом путу.

Трудићемо се да у следећим бројевима као и до сада будемо помагачи нашем народу како да превазиђу или ријеше све што овај живот носи, преносећи им поруке, како наш народ каже: Без Бога ни преко прага..

 

Извор: Митрополија дабробосанска

[JESSY]

Божићни број „Светигоре“: Загрљај Бога и човјека

 

 

Христос се роди! Ваистину се роди Христос! Одзвања на свакој страници нове «Светигоре» – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. «Божић нас је васпитавао у свему ономе што је свето, честито и миломе Богу приступачно», каже Његова светост патријарх српски господин Иринеј у својој Божићној посланици, која се налази на првим страницама нове «Светигоре».

Теолошки осврт на недокучиви празник Рождества Христова дају јеромонах Калиник Бергер у тексту «Творац постаје створење», митрополит Антоније (Блум) у «Беседи у недељу пред Рођење Христово», као и владика Амфилохије у тексту «Божићни загрљај Бога и човјека».

А како изгледа сам Божић у Витлејему описује хаџи Арсеније Јеремић. А Божић и чудо значе исто. Васа Манојлов Ћуковић, учитељ приповиједа о чуду св. Саве о Божићу у Пиви.

На трећи дан Божића прославља се први архиђакон, Свети Стефан. «Светигора» је преузела из књиге „Проповедников венац“, бесједу на дан Св. Стефана Архиђакона „Не прими им ово за гријех!“ свештеника Владимира Милутиновића.

Свети дани, који почињу са Божићем, завршавају се са Богојављењем. Тога дана божићни поздрав «Христос се роди» претаче се у поздрав «Бог се јави». О том празнику, када је Свети Јован познао живот вјечни, и празнику који слиједи, Сабору Светог Јована, прочитајте ријечи архимандрита Луке Анића, које је сабрала Слободанка Грдинић.

Недавно је обиљежено 30 година архипастирске службе архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Његов кратак животопис износи Јован Маркуш  «Пастир добри, који није најемник...» Поводом тог јубилеја и поводом  25-годишњице устоличења митрополита Амфилохија у трон цетињских владика, свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске потписује једну врсту омажа свом духовном учитељу «Разгоријевање жара», а протојереј-ставрофор Гојко Перовић кратак лирски запис  једноставног назива  «Митрополит».  Прије прославе тог значајног јубилеја Његово високопреосвештенство се налазио у Аргентини. О том боравку пише Рајо Војиновић у репортажи  «Посјета митрополита Амфилохија Јужној Америци, II дио». По свом повратку у Црну Гору, Владика је у  Цетињском манастиру изговорио бесједу «Православље у Јужној Америци», коју «Светигора» интегрално преноси.

Ове године обиљежава се значајан историјски јубилеј – стогодишњица Мојковачке битке. О тој славној бици пише мр Васиљ Јововић. Поред историјских разлога, важности и значаја те битке,  не смију се заборавити ни онтолошки, Божији разлози. Прошле године на Шћепандан митрополит Амфилохије, на свечаној академији поводом 99 година од Мојковачке битке, изговорио је свечану бесједу «Мојковачка епопеја».  А свака епопеја имала је и свог пјесника. Мојковачку је опјевао Радован Бећировић Требјешки. Одломак из његове пјесме «Мојковачка битка» уљепшао је странице нове «Светигоре».

Послије Богомладенца и Пресвете Богородице они који треба да буду у центру празника јесу дјеца. И у овом броју наћи ћете савјете у вези са васпитањем дјеце. Кетрин Бокангра из Чикага, клинички социјални радник у области превенције насиља, каже «Научимо децу да буду саосећајна и да теше». Ђакон Павле Љешковић говори «О хришћанском васпитању дјеце из перспективе канона Цркве».

«Светигора» не заборавља ни оне који су напустили овај свијет. У рубрици помен присјећа се архимандрита Лазара Аџића, поводом 15 година од његовог упокојења –  «Положи наду на Господа».

Од осталих текстова, ту је други дио разговора са владиком рашко-призренским Теодосијем «Истрајавамо уздајући се у помоћ Светога Краља», затим текст Ендрју Лаута «Александријци IV вијека: Атанасије и Дидим». Др Драгица Бојовић даје савјете у вези са љековитим биљем, овога пута о симболу мира – маслини.

Ту су и домаће актуелности: «Радите оно за шта вас народ плаћа!» – Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске поводом оптужби челника Општине Будва и «Састанак са делегацијом Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДИХР у Подгорици».

На крају «Светигоре» налазе се хронике  које вас обавјештавају о најзначајнијим догађајима из свијета, помјесних цркава, отачаствене Цркве и Митрополије црногорско-приморске.

Радујте се јер се Христос роди, јер је «Бог постао човјек, а човјек се проширио и продужио Богом – у бескрај»...како рече владика Амфилохије.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[JESSY]

Каленић 6/20105

• Нове књиге

|

[JESSY]

Нови број часописа Православни мисионар (бр. 347)

 

Тема броја: Царство Божје у нама

Почетком фебруара 2016. године из штампе је изашао нови број часописа Православни мисионар (свеска 1 за 2016. г., бр. 347), са темом броја „Царство Божије у нама“. Часопис се може купити у храмовима Српске Православне Цркве, а о начину претплате можете се информисати преко адресе [email protected] или на телефон +381 (0)11 3025 113. Ексклузивно преносимо интервју протојерејем-ставрофором др Милошем Весином, професором Православног богословског факултета у Либертвилу и једним од најактивнијих свештеника-проповедника у расејању:

Тражење Царства Божјег и правде његове (Мт 6, 33) јесте успостављање једне другачије листе приоритета у нашој свакодневици

Покајте се јер се приближило Царство небеско (Мт 3, 2). Овим речима Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи започиње своју проповед. Истим речима и сам Христос започиње своју проповед и спаситељско дело међу изабраним народом Божијим. Можете ли нам нешто рећи о истинском покајању и његовом односу према Царству Божијем?

 

даље...

[JESSY]

Из штампе изашао 253. број часописа „Светигора“

Радуј се, јер је Твоје стадо мало, али одабрано

(Приказ 253, светосимеоновског, броја «Светигоре»)

Долазак празника Светог Симеона Мироточивог најавио је нови, 253. број «Светигоре» – образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Овај број поред ауторских текстова, интервјуа, превода, саопштења, сабрао је и репортаже везане за јануарске празнике – Бадњи дан, Божић, Богојављење, Савиндан.

У претходном броју објаљена је божићна порука Његове светости патријарха Иринеја, а у овом божићна порука Његовог високопреосвештенства митрополита Амфилохија. Како је било тих радосних божићних дана у Црној Гори описује Рајо Војиновић у репортажи «Христово рођење – највећи догађај у историји свијета», а божићне догађаје из Скадра описао је Александар Вујовић.

Божићна радост продужила се до Богојављења. О томе како се пливало за часни крст и како је прослављен тај велики празник говори текст «Јављање вјечне љубави». Овогодишњи божићни празници били су у духу прославе 100 година Мојковачке битке. Са академије која је одржана у Центру Сава у Београду 18. јануара 2016. године «Светигора» интегрално преноси бесједу митрополита Амфилохија «Лазаревско усмјерење сердара Јанка Вукотића».

Крајем децембра свечано је обиљежено 25 година митрополитске и 30 година архијерејске службе онога који «службом и молитвом обухвата васељену» – архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија. Том догађају «Светигора» је посветила довољно простора, тако да можете прочитати бесједу коју је на свечаној духовној академији у крипти саборног Храма Христовог васкрсења изговорио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки Григорије «Срце праштајуће без зрна злопамћења». Поводом тог јубилеја, владика Амифлохије је дао интервју телевизији Нoви ТВ Светигора «Нема страха гдје има богољубља и братољубља».

Пригодно за нови број, који има одредницу светосимеоновски објављена је «Служба светом Симеону» од Светога Саве; затим «Правила светом Симеуну Српском» из вучитрнског пролога, који је пронашао Милош С. Милојевић. У Подгорици је надавно обновељен и манастир Светог Симеона. О том манастиру «Немањин град у Подгорици» пише Смиља Влаовић. Едиције Српска културна и духовна баштина издала је ново коло «Свети Немањићи». О томе говори протојереј Радомир Никчевић.

«Христос је заволио цио свијет» назив је репортаже о прослави Савиндана у Митрополији црногорско-приморској. Међу корицама новог броја нашле су се двије светосавске бесједе, једна је «Пастир добри» јереја Анђелка Боричића, а друга је «Радуј се Свети Саво» ученице Теодоре Павићевић.

Попадија Никол Митеску пише о томе како да управљамо временом у тексту «Нови дан». Ту је и текст митрополита Калистоса Вара, који објашњава шта је богословље. Затим текст о празнику Сретење Господње.

Дата су два сјећања: једно је на почившег острошког игумана оца Лазара Острошког, а друго на почившег архимандрита оца Луку.

У новом броју можете прочитати Саопштење за јавност свештеног сабрање поглавара православних цркава у Шамбезију 21- 28 јануар 2016, затим Саопштење за јавност свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, као и један актуелан чланак «Министре Горановићу, јавите се».

У рубрикама из културе у овом броју нашла се ријеч мр Слободана Чуровића са промоције зборника „Њива Бојна неосвојна“, затим поезија архимандрита Димитрија Лакића. Промовисано је ново издање ИИУ Светигора. Сазнајте о чему је ријеч у чланку «Одговор онима који нам отимају памћење».

У хроникама се налазе вијести о најактуелнијим и најважнијим догађајима из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске.

 

http://www.mitropolija.com/iz-stampe-izasao-253-broj-casopisa-svetigora/

[JESSY]

Нови бројеви часописа "Животворни Источник"

 

На интернет презентацији Епархије зворничко-тузланске доступни су нови бројеви епархијског часописа "Животворни Источник". Часописе можете погледати ОВДЕ.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Нове књиге

[Драгана Милошевић]

Нови број часописа "Српски Сион"

 

 

У овом броју „Српског Сиона“ пред читалаштво се износи мноштво занимљивих тема и подсећање на друге битне догађаје из црквене и народне историје. Тако ћемо се сетити ранохришћанске историје славног Сирмијума и околине, тј. историје хришћанства на подручју Срема. Поменућемо чувену албанску голготу нашег народа као и седамдесетогодишњицу од једне новије голготе – пробоја сремског фронта у Другом светском рату. Износимо и посланицу Епископа сремског г. Василија, као и његово предавање са научно – духовног скупа у Сремским Карловцима. Ту је и веома поучан текст о истинитој вери која је немогућа без живота у Цркви. Присећамо се важних догађаја који су обележили протеклу годину.  У овој години великих и важних јубилеја за нашу Цркву и Отаџбину, присећамо се лика и дела великих Божијих угодника и народних добротвора, Свете и благословене породице Бранковића: Свeтог деспота Стефана Слепог, Свeте мајке Ангелине, Свeтог владике Максима и Свeтог деспота Јована.

 

Овога лета навршава се 530 година од доласка „фрушкогорских Немањића“ на просторе данашњега Срема. И ови догађаји се описују у овоме броју Српског Сиона.

 

У нади да ће се духовно окористити овим темама, уредништво часописа „Српски Сион“ жели свако добро од Господа својим читаоцима и позива их да дођу у сретање Светим Бранковићима, да се заједно радујемо Богу који је диван у Светима својим.

 

 

 

Извор: Епархија сремска

[Драгана Милошевић]

„Растко“ - часопис ученика Богословије Светога Саве

 

16. Март 2016 - 11:51

 

 

На иницијативу ученика Богословије Светога Саве, године 1996.

основан је часопис Растко за религиозну едукацију омладине.

 

 

 

Часопис је добио полетно име највећег Србина, Светог Саве и његовог раскошног и питомог имена, Растко. Поред Шилерове и Бетовенове „Оде Радости“, ми у нашој књижевности, у „Дневнику о Чарнојевићу“ од Црњанског, имамо „Оду Младости“, која гласи: „Нити сам чији, нити имам кога, ни брата, ни слуге, ни господара. Гледам тихе, плаве, мокре, пролетње улице. Витке румене мостове у заласку сунца, када их највише волим, и куд увек идем. Они ме виде увек вечно ведрог, некад ретко уморног, скоро увек насмешеног, ничијег. Ничијег, ни вере ни мира, ни кућишта, никад ничега. Ја причам то тихим и мокрим пролетним улицама, по водама и градовима жутим од јесењег сјаја, о њој виткој, бледој, чистој и магловитој, о њој, о младости. Ко зна куд и зашто ме води, ја идем за њом.“

 

Излазак овог листа је увек за ученике и професоре празник. На јеврејском празник се каже шагаг,  што значи играти се. Младости је својствен експеримент и игра. Христос је символ младости, отуда архитипски још у Причама Соломоновим Премудрост Божја (јевр. Хохма - грч. Софија)  јесте креативни младалачко-стваралачки принцип који ствара тиме што се игра пред Богом (ПрСол. 8,22-31).

 

Часопис Растко помаже интерактивној настави и дијалогу између ученика и професора и има своју мисионарску димензију. Труди се да прати дух времена, тако да је главни одговорни уредник г. Јован Лазаревић одредио да овај број буде посвећен насиљу у друштву. Насиље је један од највећих искушења човечанства. Како га искоренити? Наиме, кроз историју увек је било људи склони геометријски праволинијским судовима и оценама, и нетрпељивост према свима онима који другачије мисле и одбојност према историјској реалности и научним сазнањима.

 

 После уводне речи главног уредника проф. Јована Лазаревића наилазимо на текстове о теми броја: „Лик насилника у песми Шарла Бодлера Сопствени Крвник“ Стефана Гавровског; „Пушкин и Љермонтов – песници и пророци“ – Владимир Милошевић; „Разговарали смо са...“ – Вук Арсеновић; „Породица Мармеладов“ – Никола Стојановић; „О насиљу у породици“ – Лазар Лазаревић; „Човек у природи (о насиљу над животињама)“ – Вук Арсеновић; „Исповест против насиља“ – Лука Стојановић; следи рубрика „Јубилеји“ –

„Стогодишњица обране Београда 1915. године“ – монах Игнатије Марковић; „760 година од установљења Српске Патријаршије“ – Никола Стојановић; интервју са познатим социологом Зораном Миливојевићем; затим рубрика „Литургијски живот“ – „О давању милостиње“ – Вук Арсеновић; „Смисао хришћанског страдања – новомученици Јасеновачки“ – Никола Грчић; рубрика „Историја уметности“ – „Данте Алигијери – Носталгија за Константином Великим“ „Поезија мира и антинасиља“ – проф. Горан Раденковић; „Задужбинарство краља Милутина“ – Никола Стојановић; из ученичког угла „О филму и делу Тарас Буљба“ – Лазар Лазаревић; „Сурови пријатељ“ – др Данијела Јевтић; „Уметност – средство борбе против насиља“ – проф. Горан Раденковић, затим поезија нашег младог обдаренох песника „Вартоломејска ноћ“ и „Шоах“ Марка Матића; затим следи симпатична рубрика „Из живота школе“ коју су уредили Ђорђе Којић, Никола Стојановић и Стефан Гавровски.

 

Часопис се труди да се бави актуелном проблематиком богословља и његовог додира са модерним и пост-модерним друштвом. Супервизор часописа је Наставнички савет Богословије Светога Саве на челу са протојерејем-ставрофором др Драганом Протићем, ректором Богословије. Оснивач је Богословија Светога Саве, главни одговорни уредник је Јован Лазаревић – професор богословије, лист уређује уређивачки одбор: Радомир Врућинић – професор, Бранислав Кеџић – професор и Горан Раденковић – професор и писац ових редака.

 

Горан Раденковић

• Нове књиге

[JESSY]

Ново издање листа „Сабрање“

 

Из штампе је изашао нови број листа храма Сабора српских светитеља у Руми под називом Сабрање.

Лист излази повремено. Oво је његов пети број. Садржинu часописа чине хроника дешавања из живота Цркве у Руми, разнолики текстови о актуелним темама које занимају верни народ и написи о светитељима Цркве Божје. Поводом јубиларне године Светих Бранковића, у част овогодишњег похода моштију Свете Ангелине Бранковић, почетне странице су посвећене управо њима.

Поред најава и извештаја о црквеним дешавањима у Руми, у овом броју Сабрања сећамо се и некадашњих клирика румских, уснулих у Господу, ђакона Ђорђа Вишекруне и јереја Ратка Голубића.

• Нове књиге

|