Православни часописи

[JESSY]

Браничевски весник (8/VII, 2016)

27. Март 2017 - 14:17

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле…

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве.

Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini.

Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива.

У броју који је пред Вама, између осталог, сусрешћете се са Хрониконом Епархије за 2016, извештајем о Великом сабору Православне Цркве и документима која су донета на Сабору, преводом једне беседе митрополита пергамског Јована, надахнутим радовима најмлађих чланова наше Црквене заједнице.

Од овог броја, историјски додатак посвећујемо долазећем стогодишњем јубилеју поводом последње обнове браничевске архијерејске катедре и епархије (1921–2021), и доносимо различита историјска сведочанства о оснивању и обновама Браничевске Цркве кроз векове.

ђакон Томислав Пауновић

Погледајте целокупан садржај овог броја.

---

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

271.222(497.11)

БРАНИЧЕВСКИ весник : часопис Епархије браничевске /
главни и одговорни уредник Томислав Пауновић.
- Год. 1, бр. 1/2 (2009/10) -.
- Пожаревац (Хајдук Вељкова 2) : Епархија браничевска,
2009/10 - (Крагујевац : Графостил). - 24 cm

Наставља традицију истоимене публикације која је излазила од 1933-1941. год.
ISSN 2217-5067 = Браничевски весник
(Пожаревац. 2015)

COBISS.SR-ID 182153484

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

Жички благовесник (април-јун 2017.)

6. Април 2017 - 13:25

У славу Божју и молитвеном помоћу Светог Николаја Жичког, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, из штампе је изашао нови број часописа Жички благовесник за април-јун 2017. године. Часопис је са неколико текстова тематски посвећен празнику Васкрсења Христовог и припреми за њега. Текстови из области богословља, биоетике, историје, социологије, књижевности, као и дечјег стваралаштва, чине заједнички допринос аутора, међу којима се поред теолога налазе и људи који се баве другим областима.

Захваљујемо се свим ауторима који су својим радовима учинили да квалитет нашег часописа постепено постаје препознатљив. Позивамо и друге ауторе да својим радовима учествују у заједничкој делатности Жичког благовесника на духовној изградњи Цркве Христове. Радови за наредни број су потребни до 15. маја 2017. године. Адреса за достављање радова је [email protected].

Извор: Епархија жичка

• Нове књиге
•  

|

[JESSY]

Четврти број часописа „Сабор”

6. Април 2017 - 13:44

У време када се приближавамо прослави празника над празницима Васкрсења Христовог, многима ће доживљај васкршњих празника употпунити ново издање Сабора, духовно-информативног часописа епархије франкфуртске и све Намaчке. У низу текстова који прате празник Васкрсења Господњег доминира главна тема о Крсту Христовом и његовом значају за људски род. Објашњавајући значај Литургије у животу сваког верника у овом броју доносимо вам мишљење Архијереја Цркве о сталном причешћивању Светињама Христовим. Уважени професор богословског факултета др Србољуб Убипариповић за часопис Сабор пише О изворном смислу и значају литургијског живота свештеника.

Нова тема Срби и Црква прати однос нашег народа и Цркве у данашњем времену по свим питањима везаним за верски живот православног верника. Први текст везан за ову тему је Слављење слава код Срба. Хришћанство и радост две речи истог значења - порука је архимандрита Василија Костића у васкршњем интервју. У  редовној рубрици Репортажа описујемо лепоте и дубоки духовни смисао посете групе верника на челу са Његовим Преосвештенством Епископом франкфуртским и све Немачке г. Сергијем светињама Свете Горе Атонске. У овом броју часописа апелујемо на све људе добре воље да помогну обнову најстарије српске светиње у западној Европи манастира Химелстир.

Преносимо поруку Његовог Преосвештенства Епископа франкфуртског и све Немачке г. Сергија о Пастиру добром - пастиру Христовом. У уводној речи уредника можете наћи одговор о значају празника над празницима Васкрсења Христовог, празника који свакој души и свакој твари на земљи дарује светлост и наду.

 Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Христос!

главни и одговорни уредник часописа Сабор
протопрезвитер Слободан Тијанић

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке

• Нове књиге
•  

|